Dela apostolska

9 Savle je i dalje bio ispunjen mržnjom prema Gospodovim učenicima+ i hteo je da ih sve pobije. Zato je otišao kod prvosveštenika 2 i zatražio od njega da mu za sinagoge u Damasku da pisma sa ovlašćenjem da sve sledbenike Puta*,+ i muškarce i žene, okovane dovede u Jerusalim.

3 Kad je bio nedaleko od Damaska, odjednom ga je obasjala svetlost s neba.+ 4 Pao je na zemlju i začuo glas koji mu je rekao: „Savle, Savle, zašto me progoniš?“ 5 On je upitao: „Ko si ti, Gospode?“ A glas mu je odgovorio: „Ja sam Isus,+ koga ti progoniš.+ 6 Sad ustani i idi u grad. Tamo će ti neko reći šta treba da radiš.“ 7 Ljudi koji su putovali s njim stajali su bez reči, jer su čuli glas, ali nikoga nisu videli.+ 8 Tada je Savle ustao sa zemlje. Premda su mu oči bile otvorene, ništa nije video, pa su ga uzeli za ruku i odveli u Damask. 9 Tri dana ništa nije video+ i za to vreme nije ni jeo ni pio.

10 U Damasku je živeo jedan učenik koji se zvao Ananija.+ Njemu je Gospod u viziji rekao: „Ananija!“ On se odazvao: „Evo me, Gospode!“ 11 A Gospod mu je rekao: „Spremi se i idi u ulicu koja se zove Prava i u Judinoj kući potraži čoveka iz Tarsa po imenu Savle.+ On se upravo moli, 12 i u viziji je video čoveka po imenu Ananija kako ulazi i polaže ruke na njega da bi mu se vratio vid.“+ 13 Ali Ananija je odgovorio: „Gospode, čuo sam od mnogih da je on naneo mnogo zla tvojim svetim slugama u Jerusalimu. 14 A ovde je došao sa ovlašćenjem svešteničkih poglavara da uhapsi* sve tvoje učenike*.“+ 15 Ali Gospod mu je rekao: „Idi, jer sam izabrao tog čoveka*+ da objavi moje ime drugim narodima,+ a i kraljevima+ i Izraelcima. 16 Ja ću mu pokazati koliko mora pretrpeti za moje ime.“+

17 Tako je Ananija otišao do kuće u kojoj je bio Savle. Kad je ušao, položio je ruke na njega i rekao: „Brate Savle! Gospod Isus, koji ti se pojavio na putu kojim si dolazio, poslao me je kod tebe, da ti se vrati vid i da se ispuniš svetim duhom.“+ 18 Istog trenutka mu je sa očiju spalo nešto kao krljušt i vratio mu se vid. Zatim se krstio, 19 pa je nešto pojeo i obnovila mu se snaga.

Savle je nekoliko dana ostao sa učenicima u Damasku+ 20 i odmah je u sinagogama počeo da propoveda da je Isus Božji Sin. 21 Svi koji su ga slušali bili su zapanjeni i govorili su: „Zar to nije onaj čovek koji je u Jerusalimu okrutno progonio Isusove učenike*?+ Zar nije došao ovamo da ih uhapsi i odvede* svešteničkim poglavarima?“+ 22 A Savle je sve uverljivije propovedao, iznoseći nepobitne dokaze da je Isus zaista Hrist, tako da Judejci koji su živeli u Damasku nisu znali šta da mu odgovore.+

23 Posle nekog vremena, Judejci su skovali zaveru da ga ubiju.+ 24 Međutim, Savle je saznao za njihovu zaveru. Pošto su Judejci danju i noću motrili na gradska vrata da bi ga ubili, 25 njegovi učenici su ga jedne noći spustili u korpi kroz otvor na gradskim zidinama.+

26 Kad je stigao u Jerusalim,+ pokušao je da se pridruži učenicima, ali su ga se svi plašili, jer nisu verovali da je postao učenik. 27 Tada mu je Varnava+ pomogao i odveo ga kod apostola. Detaljno im je ispričao kako je Savle na putu video Gospoda,+ kako mu se Gospod obratio i kako je u Damasku odvažno govorio o Isusovom imenu.+ 28 Tako je on ostao s njima i slobodno se kretao po Jerusalimu, odvažno govoreći o Gospodovom imenu. 29 Razgovarao je i raspravljao s Judejcima koji govore grčki. Ali oni su više puta pokušali da ga ubiju.+ 30 Kad su braća saznala za to, odvela su ga u Cezareju i odatle poslala u Tars.+

31 Tada je za skupštinu po celoj Judeji, Galileji i Samariji+ nastupilo razdoblje mira u kom je ona jačala. Služila je Jehovi* sa strahopoštovanjem* i primala utehu svetog duha,+ pa je broj učenika stalno rastao.

32 Dok je Petar putovao celim tim područjem, došao je i kod učenika* koji su živeli u Lidi.+ 33 Tamo je video čoveka po imenu Eneja, koji je osam godina paralizovan ležao u krevetu. 34 Petar mu je rekao: „Eneja, Isus Hrist te leči.+ Ustani i namesti svoj krevet.“+ I on je odmah ustao. 35 Kad su svi u Lidi i u ravnici Saron videli šta se desilo s njim, poverovali su u Gospoda.

36 U Jopi je živela jedna učenica po imenu Tavita, ili na grčkom Dorka*. Ona je stalno činila dobra dela i velikodušno je pomagala siromašnima. 37 Ali tih dana ona se razbolela i umrla. Tada su je okupali i položili u sobu na spratu. 38 Kad su učenici čuli da je Petar u Lidi, koja je bila blizu Jope, poslali su kod njega dvojicu s molbom: „Molimo te, dođi brzo kod nas.“ 39 Petar se spremio i pošao s njima. Kad je stigao, odveli su ga u sobu na spratu. Tamo su se oko njega okupile sve udovice, koje su plakale i pokazivale mu mnoge haljine i ogrtače koje je Dorka sašila dok je bila živa. 40 Tada je Petar svima rekao da izađu,+ pa je kleknuo i pomolio se. Zatim se okrenuo prema telu i rekao: „Tavita, ustani!“ Ona je otvorila oči i, kad je ugledala Petra, uspravila se i sela.+ 41 On joj je pružio ruku i pomogao joj da ustane. Tada je pozvao učenike* i udovice i svi su videli da je živa.+ 42 To se pročulo po celoj Jopi i mnogi su počeli da veruju u Gospoda.+ 43 Petar je duže vreme ostao u Jopi kod nekog Simona, kožara.+