Šta znamo o rasi
KAD su Evropljani pre otprilike 500 godina zaplovili morem da istraže Zemlju, pitali su se kakve će ljude sresti. Čule su se priče o divovima koji mogu da gaze more i jednom rukom da zdrobe lađu. Izveštavalo se o ljudima s psećim glavama koji bljuju plamen. Da li će pronaći legendarne „nedruževne“ koji se hrane sirovim mesom, kojima usne strše tako da im služe kao suncobrani? Da li će videti ljude bez usta koji se hrane njušeći jabuke? A šta je s onima koji imaju tako velike uši da im služe umesto krila, ili onima o kojima se govorilo da leže na leđima u senci svog jedinog ali ogromnog stopala?
Preplovilo se mora, popelo se na brda, probijalo kroz džunglu, teškom mukom propešačile pustinje — ali nigde se nije naišlo na takva čudna stvorenja. Umesto toga istraživači su, na vlastito iznenađenje, naišli na ljude koji su bili veoma slični njima samima. Kristofer Kolumbo je na primer pisao: „Na ovim ostrvima [Zapadnoindijskim] nisam dosad naišao na ljudske nakaze, kao što su to mnogi očekivali, nego suprotno, lepota je vrlo cenjena među svim tim ljudima... Zato nisam naišao na čudovišta, niti na izveštaje o njima, osim... jednog naroda... koji jede ljudsko meso... Oni nisu ništa deformisaniji od drugih.“
Klasifikacija čovečanstva
Istraživanjem Zemlje nestale su priče i legende o ljudskoj različitosti. Narodi su mogli da se posmatraju i proučavaju. Naučnici su vremenom pokušali da sprovedu klasifikaciju.
Švedski botaničar Carl von Linné je 1735. u delu Systema Naturae nazvao čoveka Homo sapiens, što znači „razuman čovek“. Ovaj naziv je, prema jednom piscu, najgluplja i najarogantnija definicija koja je ikad data za bilo koju vrstu! Linné je čovečanstvo podelio u pet grupa i opisao ih na sledeći način:
AFRIKANAC: Crn, ravnodušan, opušten. Kosa crna, kovrdžava; koža svilenkasta; nos pljosnat; usne nabrekle; lukav, lenj, neuredan; maže se mašću; prevrtljiv.
AMERIKANAC: Bakrene boje, naprasit, uspravan; kosa crna, glatka, gusta; nozdrve široke: lice grubo; brada retka; tvrdoglav, zadovoljan ako je slobodan; ukrašava se tankim crvenim crticama; podložan običajima.
AZIJAC: Melanholičan, krut; kosa crna; oči tamne; strog, gord, pohlepan; nosi široku odeću; podložan mišljenjima drugih.
EVROPLJANIN: Plav, vedar, snažan; kosa žuta, smeđa, talasasta; oči plave; nežan, oštrouman, snalažljiv; nosi tesnu odeću; podložan zakonima.
DIVLJI ČOVEK: Četvoronožan, nem, dlakav.
Kako se vidi, Linné nije podelio ljude samo po genetskim oznakama (boja kože, struktura kose itd.), već je načinio pristrano ocenjivanje ličnosti. Tvrdio je da su Evropljani ’nežni, oštroumni i snalažljivi‘, dok naprotiv Azijce opisuje kao ’stroge, gorde, pohlepne‘, Afrikance pak kao ’lukave, lenje, neuredne‘!
Ali, Linné nije bio u pravu. Takve oznake ličnosti nemaju mesta u današnjim klasifikacijama rasa, budući da su naučna istraživanja pokazala da u svakoj grupi stanovništva postoji ista raznolikost u temperamentima i isti opseg inteligencije. Drugim rečima, u svakoj ljudskoj rasi mogu se naći ista pozitivna kao i negativna svojstva.
Današnji sistemi često klasifikuju narode u tri grupe, i to strogo po telesnim oznakama: (1) Belci su svetle kože i prave ili talasaste kose; (2) Žuta rasa: žućkaste boje kože, s naborima oko očiju; (3) Crnci su tamne puti i kovrdžave kose. Ali, svi ne mogu tako jednostavno da se svrstaju u jednu od te tri grupe.
Na primer, Hotentoti i Bušmani južne Afrike imaju bakrenu boju kože, kovrdžavu kosu i crte lica kao kod žute rase. Nekoliko indijskih naroda ima tamnu put, ali evropske crte lica. Prastanovnici Australije su tamne puti, ali njihova kovrdžava kosa je često plava. Neki Mongolci pak imaju evropske oči. Ne postoje jasne granice.
Zbog ovakvih poteškoća mnogi antropolozi odustali su od pokušaja da klasifikuju čovečanstvo i misle da je pojam „rasa“ sa naučnog gledišta beznačajan.
Deklaracija UNESKO-a
Najznačajniju naučnu deklaraciju po pitanju rasa je možda dala grupa stručnjaka koja se sastala pod okriljem UNESKO-a (Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu) 1950, 1951, 1964. i 1967. Međunarodni forum sastavljen od antropologa, zoologa, lekara, anatoma i drugih pripremio je četiri izjave o rasi. U završnoj izjavi naglašene su sledeće tri tačke:
A „Svi danas živi ljudi pripadaju jednoj jedinoj vrsti i istog su porekla.“ Ovu činjenicu potvrđuje još značajniji autoritet. Naime, u Bibliji stoji: „[Bog] je izveo sav ljudski rod od jednoga čovjeka [Adama] i nastanio ga po svoj površini zemaljskoj“ (Djela 17:26, Stvarnost).
U objašnjenju UNESKO-a dalje stoji:
B „Podela ljudske vrste u ’rase‘ delom je tradicionalna, a delom proizvoljna i ne uključuje nikakvu hijerarhiju...
C Današnje biološko saznanje ne dozvoljava da se kulturna dostignuća svedu na razlike u genetskom potencijalu. Razlike u dostignućima naroda treba pripisati samo njihovoj kulturnoj istoriji. Narodi sveta danas očigledno poseduju isti biološki potencijal da postignu svaki stepen civilizacije.“
Bič rasizma
Dakle, nema osnove za mišljenje da je nekoj rasi urođena superiornost nad drugom ili da poseduje pravo da vlada nad drugima. Ali ljudi nisu uvek postupali saglasno s ovim činjenicama. Kod toga pomislimo samo na trgovanje afričkim robljem.
Kad su Evropljani počeli da stvaraju svoje kolonije, isplatilo im se ekonomski da iskorišćavaju urođenike. A to je dovelo do paradoksa. Milioni Afrikanaca bili su odvučeni iz svojih domova, rastavljeni od svojih dragih, svezani u lance, bičevani, ožigosani, prodavani kao životinje i prisiljeni do svoje smrti da rade bez plate. Kakvo moralno opravdanje su za to imale nacije koje tvrde da su hrišćanske, od kojih se očekuje da vole svoje bližnje kao same sebe? (Luka 10:27).
Njihovo rešenje bilo je poreći svojim žrtvama da su ljudi. Jedan antropolog je na primer 1840–ih godina to ovako obrazložio:
„Ako Crnci i Australijanci nisu stvorenja kao što smo mi iz iste porodice, već pripadaju nekom nižem redu, i ako ni u jednoj zapovesti na kojoj se temelji moral hrišćanskog sveta nije predviđeno da imamo obaveze prema njima, tada odnosi prema tim plemenima neće biti mnogo drukčiji nego što možemo da ih zamislimo između nas i rase orangutana.“
Oni koji su tražili podršku za svoje gledište da su svi osim belaca niža vrsta, oduševljeno su prihvatili Darvinovu teoriju evolucije. Ljudi u kolonijama su, prema njihovim tvrdnjama, na nižem stepenu evolucione lestvice od belaca. Drugi su tvrdili da oni koji nisu belci potiču iz nekog drugog evolucijskog procesa i nisu sasvim ljudska bića. Neki su pak citirali Bibliju, krivo tumačeći stihove Pisma, kako bi poduprli svoja rasistička gledišta.
Naravno, bilo je i mnogo onih koji nisu bili tog gledišta. U većini zemalja je ukinuto ropstvo. Ali, diskriminacija, predrasude i rasizam su preživeli i zahvatili razne etničke grupe koje samo u ljudskoj mašti pripadaju drugim rasama. Jedan profesor zoologije je izjavio: „Pošto svako ima pravo da imenuje rase prema svom ukusu, političari, vođe raznih grupa i obični pustolovi, pristupili su klasifikaciji rasa. Izmislili su lažne rasne oznake kako bi svojim predstavama i predrasudama dali ’naučni‘ izgled.“
Rasna politika nacionalsocijalističke Nemačke je istaknuti primer za to. Iako je Adolf Hitler uzdizao arijsku rasu, biološki tako nešto uopšte ne postoji i nije nikad ni postojalo. Ima plavih Jevreja s plavim očima u Švedskoj, crnih Jevreja u Etiopiji i Jevreja žute rase u Kini. Uprkos tome Jevreji i mnogi drugi su postali žrtve rasne politike koja je dovela do koncentracionih logora, plinskih komora i ubistva šest miliona Jevreja i mnogih drugih, na primer slovenskih naroda u Poljskoj i Sovjetskom Savezu.
[Istaknuti tekst na 5. strani]
Naučna istraživanja su pokazala da u svakoj grupi stanovništva postoji ista raznolikost inteligencije
[Istaknuti tekst na 6. strani]
’Političari, vođe raznih grupa i obični pustolovi izmislili su lažne rasne oznake, kako bi svojim predstavama i predrasudama dali ’naučni‘ izgled‘
[Slike na 7. strani]
Afrikance su nudili na prodaju kao stoku. Oglasi kao što su ovi obaveštavali su o prodaji novopristiglih crnaca