Dodatne informacije o nadahnutom Pismu

9. dodatak — Arheologija i nadahnuti tekst

Osvrt na arheološka otkrića i vanbiblijske istorijske zapise koji potvrđuju Bibliju

 1. (a) Čime se bavi biblijska arheologija? (b) Šta sve ubrajamo u arheološki zanimljiva otkrića?

BIBLIJSKA arheologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem civilizacija i događaja iz biblijskog doba na temelju zapisa, predmeta, građevina i drugih iskopina. Prekopavajući tlo u potrazi za ostacima prošlosti, naučnici su na biblijskim lokalitetima morali da sprovedu opsežna istraživanja i uklone milione tona zemlje. Pri tome su pronašli brojne čovekove tvorevine koje svedoče o njegovoj aktivnosti i životu. U njih ubrajamo grnčariju, ostatke građevina, glinene pločice, razne natpise, dokumenta, spomenike i zapise uklesane u kamenu.

 2. U čemu leži vrednost biblijske arheologije?

² Do početka 20. veka arheologija se razvila u pravu nauku, a biblijske zemlje su posećivale brojne ekspedicije čiji su pokrovitelji bili veliki univerziteti i muzeji iz Evrope i Amerike. Zahvaljujući tome, arheolozi su uspeli da dođu do izuzetno vrednih informacija koja uvećavaju naše znanje o životu u biblijska vremena. Neka arheološka otkrića su potvrdila ono što stoji u Bibliji, pokazujući da je ona tačna do najsitnijih detalja.

ARHEOLOGIJA I HEBREJSKE KNJIGE BIBLIJE

 3. Koje ruševine i zapisi potvrđuju da su u starom Vavilonu postojali zigurati?

³ Vavilonska kula. Iz biblijskog zapisa saznajemo da je Vavilonska kula bila ogromna građevina (Post. 11:1-9). Zanimljivo je da su arheolozi u sklopu ruševina starog Vavilona i na okolnom području pronašli nekoliko mesta na kojima su se nalazili zigurati, to jest kule koje su služile kao hramovi, a bile su nalik stepenastim piramidama. Među njima su i ruševine hrama Etemenanki, koji se nalazio unutar vavilonskih zidina. U starim zapisima koji govore o takvim hramovima često se nalaze reči: „Vrh će mu sezati do neba.“ Zabeleženo je da je kralj Navuhodonosor izjavio: „Da se podigne vrh Etemenanki, da se može ravnati s nebom, ja sam poduzeo svojim rukama.“a Pronađen je i fragment jednog teksta koji sledećim rečima opisuje pad jednog takvog zigurata: „Izgradnja tog hrama uvredila je bogove. U jednoj noći su srušili ono što je bilo sagrađeno. Rasejali su ljude i dali im tuđ jezik. Sprečili su napredak.“b

 4. Šta su arheolozi pronašli kod Giona i u kakvoj su vezi ta otkrića s biblijskim zapisom?

⁴ Tuneli za vodu kod izvora Giona. Godine 1867, Čarls Voren je na području Jerusalima otkrio tunel za vodu koji je počinjao kod izvora Giona, prolazio kroz brdo i na drugom kraju se uspinjao u Davidov grad. Očigledno su upravo tim prolazom Davidovi ljudi prodrli u grad prilikom njegovog osvajanja (2. Sam. 5:6-10). U razdoblju od 1909. do 1911. raščišćen je ceo sistem tunela koji polaze od izvora Gion. Jedan veći tunel — prosečne visine 1,8 metara — isklesan je u dužini od 533 metra kroz čvrstu stenu. Vodi od Giona do jezerceta Siloam u Tiropeonskoj dolini (unutar gradskih zidina). Po svemu sudeći, to je onaj tunel koji je sagradio Jezekija. Na zidu uskog tunela pronađen je natpis na starohebrejskom pismu, koji delimično glasi: ’Ovo je način na koji je prosečen. Dok (su radnici) još uvek (podizali) pijukove, jedni u susret drugima, i kad je još bilo ostalo tri lakta da se prokopa, (čuo se) glas jednih koji su pozivali druge, pošto je postojala pukotina u steni s desne strane (i s leve). I kad je tunel bio prokopan, rezači stena probili su se, svaki u susret svom saradniku, pijuk prema pijuku, a voda je potekla od izvora ka rezervoaru 1 200 lakata, a visina stene iznad glava rezača stena bila je 100 lakata.‘c Za graditelje onog vremena, to je bio pravi podvig! (2. Kralj. 20:20; 2. Let. 32:30).

 5. Šta su arheolozi pronašli u Karnaku kao dokaz postojanja nekih biblijskih mesta i istinitosti biblijskog zapisa o Sisakovom pohodu?

⁵ Sisakov pobednički reljef. U Bibliji se sedam puta spominje egipatski kralj Sisak. Pošto je kralj Rovoam odbacio Jehovin zakon, Jehova je dopustio Sisaku da 993. pre n. e. osvoji Judu, ali ne i da je sasvim razori (1. Kralj. 14:25-28; 2. Let. 12:1-12). Sve donedavno je samo Biblija izveštavala o tom pohodu. Ali, tada je na svetlost dana došao zapis faraona Šešonka I, kog Biblija naziva Sisak. Radi se o monumentalnom reljefu ispisanom hijeroglifima i slikama na južnom zidu ogromnog egipatskog hrama u Karnaku (drevnoj Tebi). Na tom velikom reljefu prikazan je egipatski bog Amon koji u desnoj ruci drži mač u obliku srpa. On faraonu Sisaku dovodi 156 palestinskih zarobljenika koji su užetom vezani za njegovu levu ruku. Svaki zatvorenik predstavlja jedan grad ili selo, čije je ime ispisano hijeroglifima. Među imena koja se još uvek mogu pročitati i identifikovati spadaju: Ravit (Is. Nav. 19:20); Tanah, Vet-San i Megido (Is. Nav. 17:11); Sunam (Is. Nav. 19:18); Reov (Is. Nav. 19:28); Aferajim (Is. Nav. 19:19); Gavaon (Is. Nav. 18:25); Vet-Oron (Is. Nav. 21:22); Ajalon (Is. Nav. 21:24); Sohot (Is. Nav. 15:35) i Arad (Is. Nav. 12:14). U zapisu se spominje i „Avramovo polje“, što je najstariji egipatski zapis koji spominje Avrahama.d

6, 7. Kako je Moavski kamen dospeo u muzej i šta natpis na njemu kaže o ratu između Izraela i Moava?

⁶ Moavski kamen. Godine 1868, nemački misionar Frederik Klajn otkrio je kod Dibana (Devona) kameni stub sa izuzetno vrednim natpisom. On je postao poznat kao „Moavski kamen“. Načinjen je kalup njegovog natpisa, ali sam kamen su razbili beduini pre nego što je bio odnesen. Međutim, pronađena je većina njegovih delova i kamen se danas čuva u pariskom Luvru, a kopija se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu. Prvobitno je bio podignut kod moavskog grada Devona, a na njemu je kralj Misa ispisao svoju verziju događaja vezanih za njegovu pobunu protiv Izraela (2. Kralj. 1:1; 3:4, 5). Deo natpisa glasi: „Ja (sam) Misa, sin Hemos-[...], kralj Moava, Devonac... A Amrije, Izraelov kralj, ponižavao je Moav mnogo godina (doslovno: dana), jer je Hemos [moavski bog] bio ljut na svoju zemlju. Nasledio ga je sin pa je i on rekao: ’Poniziću Moav.‘ U moje vreme je (tako) govorio, ali ja sam pobedio i njega i njegov dom, a Izrael je zauvek nestao!... A Hemos mi je rekao: ’Idi, uzmi Nevon Izraelu!‘ I ja sam otišao noću i borio sam se protiv njega od zore do podneva, te sam ga zauzeo i sve pobio... I uzeo sam odande [posude] Jahvine, i dovukao ih pred Hemosa.“e Vredi zapaziti da se u zadnjoj rečenici spominje Božje ime. Ono se može videti na priloženoj slici Moavskog kamena. Napisano je tetragramom u 18. redu teksta, na desnoj strani.

⁷ Na moavskom kamenu se spominju i sledeća biblijska mesta: Atarot i Nevon (Broj. 32:34, 38); Arnon, Aroir, Medeva i Devon (Is. Nav. 13:9); Vamot-Val, Vet-Val-Meon, Jasa i Kirijatajim (Is. Nav. 13:17-19); Vosor (Is. Nav. 20:8), Oronajim (Isa. 15:5), Vet-Devlatajim i Keriot (Jer. 48:22, 24). Time taj natpis potvrđuje da su spomenuta mesta stvarno postojala.

 8. Šta Biblija izveštava o Senahirimu i šta je otkriveno iskopavanjima njegove palate?

⁸ Prizma kralja Senahirima. Biblija prilično detaljno opisuje vojni pohod Asiraca koji je izveden 732. pre n. e. pod zapovedništvom kralja Senahirima (2. Kralj. 18:13–19:37; 2. Let. 32:1-22; Isa. 36:1–37:38). U razdoblju između 1847. i 1851, engleski arheolog Osten Lejard je u Ninivi, na području nekadašnje Asirije, iskopavao ruševine Senahirimove velike palate. Otkriveno je da je palata imala sedamdesetak soba i preko 3 000 metara zidova obloženih pločama sa isklesanim skulpturama. Senahirimovi anali (letopisi) bili su pisani na glinenim cilindrima, to jest prizmama. Poslednji anali, koji su očigledno nastali kratko pre njegove smrti, zapisani su na takozvanoj Tejlorovoj prizmi, koja se čuva u Britanskom muzeju, ali Institut za orijentalistiku Univerziteta u Čikagu poseduje još bolji primerak tog teksta na prizmi otkrivenoj blizu mesta gde se nalazila Niniva, prestonica Asirskog carstva.

 9. U čemu se Senahirimov zapis podudara s biblijskim i šta Senahirim ipak nije spomenuo i zašto?

⁹ U tim poslednjim analima Senahirim daje svoju hvalisavu verziju priče o pohodu na Judu: „A Jezekija, Jevrejin, nije se podložio mom jarmu, pa sam opkolio 46 njegovih utvrđenih gradova, ozidana utvrđenja i bezbroj manjih sela u njihovoj okolini i osvojio sam (ih) pomoću nabijenih (zemljanih) nasipa i gvozdenih ovnova donesenih (radi toga) blizu (zidina), (i) napadom pešaka, (koji su koristili) rovove, proboje i potkope. Izvukao sam (iz njih) 200 150 ljudi, mladih i starih, muškaraca i žena, konja, mula, magaraca, kamila, nebrojenu krupnu i sitnu stoku, i smatrao sam (ih) plenom. Njega [Jezekiju] sam zatvorio u Jerusalimu, njegovoj kraljevskoj prestonici, poput ptice u kavezu... Gradove njegove koje sam opljačkao oduzeo sam njegovoj zemlji i predao sam ih Mitintiju, kralju Azota, Padiju, kralju Akarona, i Silibelu, kralju Gaze... Jezekija... mi je kasnije poslao u Ninivu, moj kraljevski grad, uz 30 talanata zlata i 800 talanata srebra, dragog kamenja, antimona, veliko klesano crveno kamenje, postelje (sa ukrasima) od slonovače, nimedu-stolice (sa ukrasima) od slonovače, slonovu kožu, abonosovinu, šimširovinu (i) raznovrsna blaga, svoje (sopstvene) kćeri, konkubine, muzičare i muzičarke. Da bi predao danak i da bi se poklonio kao rob, poslao je svog (ličnog) glasnika.“f Biblija u vezi s dankom koji je Senahirim nametnuo Jezekiji potvrđuje da se radilo o 30 talanata zlata, ali spominje samo 300 talenata srebra. Osim toga, ona govori da je to bilo pre nego što je Senahirim opsadom zapretio Jerusalimu. Senahirim u svom neobjektivnom zapisu o asirskoj istoriji namerno nije spomenuo svoj težak poraz u Judi, koji se dogodio kada je Jehovin anđeo u samo jednoj noći pobio 185 000 asirskih vojnika, nakon čega je Senahirim osramoćen morao da se povuče u Ninivu. Bilo kako bilo, ovaj hvalisavi zapis sa Senahirimove prizme potvrđuje da je asirska vojska izvršila ogroman pohod na Judu pre nego što ju je Jehova porazio kada je zapretila Jerusalimu (2. Kralj. 18:14; 19:35, 36).

10, 11. (a) Šta su Pisma iz Lahisa, o čemu govore i šta se iz njih može razumeti? (b) Na koji način ona potvrđuju Jeremijin izveštaj?

¹⁰ Pisma iz Lahisa. Lahis je poznati utvrđeni grad koji se više od 20 puta spominje u Bibliji. Nalazio se 44 kilometra jugozapadno od Jerusalima. Njegove ruševine su temeljno istražene. Godine 1935, u stražarnici u sklopu dvostrukih gradskih vrata pronađeno je 18 ostrakona, to jest glinenih pločica na kojima je ispisan tekst. Godine 1938. pronađena su još 3 ostrakona, tako da cela zbirka, poznata kao Pisma iz Lahisa, sadrži ukupno 21 ostrakon. Tekst na njima ispisan je starohebrejskim pismom. Lahis je bio jedno od poslednjih Judinih utvrđenja koje se odupiralo Navuhodonosoru, a bio je razoren i spaljen u razdoblju 609-607. pre n. e. Iz pisama se jasno vidi koliko su žurno pisana. To su, po svemu sudeći, pisma koja su iz preostalih isturenih posmatračkih položaja judejske vojske bila upućena Jaošu, vojnom zapovedniku u Lahisu. Deo teksta na pločici broj IV glasi: „Neka JHVH [tetragram Božjeg imena „Jehova“] učini da moj gospodar danas čuje dobre vesti... Mi pazimo na ognjene signale iz Lahisa, po svim uputstvima koje daje moj gospodar, jer ne vidimo Aziku.“ To je snažna potvrda Jeremije 34:7, gde se kaže da su od utvrđenih gradova preostali jedino Lahis i Azika. Iz pisma proizlazi da je do tada Azika već pala. U pismima se često koristi Božje ime u obliku tetragrama, što pokazuje da je u to doba bilo uobičajeno da Jevreji koriste Božje ime „Jehova“ u svakodnevnoj komunikaciji.

¹¹ Pismo broj III započinje sledećim rečima: „Neka JHVH [to jest, Jehova] učini da moj gospodar čuje dobre vesti mira!... Tvom sluzi je ovako bilo javljeno: ’Vojni zapovednik Honija, sin Elnatanov, sišao je kako bi krenuo u Egipat ka Oduji, sinu Ahijinom, i poslao je svoje ljude da pribave [zalihe] od njega.‘“ Ovo pismo očigledno potvrđuje biblijsku tvrdnju da su se Judejci uputili u Egipat u potrazi za pomoći, čime su prekršili Jehovinu zapovest i navukli na sebe propast (Isa. 31:1; Jer. 46:25, 26). Imena Elnatan i Osaja koja se pojavljuju u ovom pismu nalaze se i u Jeremiji 36:12 i 42:1. Tri druga imena spomenuta u pismima takođe se mogu naći u biblijskoj knjizi proroka Jeremije. To su Gemarija, Nirija i Jazanija (Jer. 32:12; 35:3; 36:10).g

12, 13. Šta se opisuje u Nabonidovoj hronici i zašto je taj istorijski zapis izuzetno vredan?

¹² Nabonidova hronika. U drugoj polovini 19. veka prilikom iskopavanja blizu Bagdada pronađen je velik broj glinenih pločica i cilindara koji su u znatnoj meri rasvetlili istoriju starog Vavilona. Jedna od njih je i Nabonidova hronika, vrlo vredan zapis koji se čuva u Britanskom muzeju. Vavilonski kralj Nabonid i njegov sin Valtasar bili su suvladari. Nabonid je nadživeo svog sina, koji je bio ubijen u noći 5. oktobra 539. pre n. e. kada je vojska pod zapovedništvom Kira Persijanca osvojila Vavilon (Dan. 5:30, 31). Nabonidova hronika, koja sa začuđujućom tačnošću beleži pad Vavilona, pomaže nam da utvrdimo kog dana se odigrao taj događaj. Sledi prevod jednog manjeg dela Nabonidove hronike: „U mesecu tašrituu [tišriju, koji obuhvata deo našeg septembra i oktobra], kada je Kir napao akadsku vojsku u Opisu na Tigru... 14. dana Sipar je bio zauzet bez borbe. Nabonid je pobegao. Šesnaestog dana [11. oktobra 539. pre n. e. po julijanskom kalendaru odnosno 5. oktobra po gregorijanskom] Gobrija (Ugbaru), namesnik Guteje i Kirova vojska ušli su u Vavilon bez borbe. Nakon toga Nabonid je bio uhvaćen u Vavilonu kada se (tamo) vratio... U mesecu arahsamnuu [marhešvanu, koji obuhvata deo našeg oktobra i novembra], trećeg dana [28. oktobra po julijanskom, odnosno 17. oktobra po gregorijanskom kalendaru], Kir je ušao u Vavilon, pred njim su prostrli zelene grane — u gradu je proglašeno stanje ’Mira‘ (sulmu). Kir je poslao pozdrave celom Vavilonu. Njegov namesnik Gobrija postavio je (pod)namesnike u Vavilonu.“h

¹³ Zanimljivo je da se u ovoj hronici ne spominje Darije Međanin, a do danas nije pronađen nijedan drugi vanbiblijski tekst u kojem se on spominje. Osim toga, Darije Međanin se ne spominje ni u bilo kom svetovnom istorijskom dokumentu pre vremena Josifa Flavija (jevrejskog istoričara iz prvog veka n. e.). Zato su neki naveli da bi on mogao biti Gobrija kog spominje već spomenuta Nabonidova hronika. Mada se dostupni podaci u vezi s Gobrijom po svemu sudeći mogu odnositi i na Darija, takva identifikacija se ipak ne može smatrati dokazanom.i U svakom slučaju, svetovna istorija jasno pokazuje da je Kir bio važna ličnost prilikom osvajanja Vavilona i da je on vladao u osvojenom gradu.

14. Šta piše na Kirovom cilindru?

¹⁴ Kirov cilindar. Neko vreme nakon što je Kir počeo da vlada kao kralj persijske svetske sile, na jednom glinenom cilindru, to jest valjku, bilo je zabeleženo kako je 539. pre n. e. osvojio Vavilon. I taj vrlo važan zapis se čuva u Britanskom muzeju. Sledi prevod dela njegovog teksta: „Ja sam Kir, kralj sveta, veliki kralj, zakoniti kralj, kralj Vavilona, kralj Sumera i Akada, kralj četiri kraja (sveta)... Vratio sam [nekim prethodno spomenutim] svetim gradovima s druge strane Tigra, čija su svetilišta dugo ležala u ruševinama, likove koji su tamo živeli i uspostavio sam za njih trajna svetilišta. Sakupio sam sve njihove (bivše) stanovnike i vratio (im) njihova prebivališta.“j

15. Šta s Kirovog cilindra saznajemo o Kiru i kako se taj tekst podudara s Biblijom?

¹⁵ Dakle, Kirov cilindar pokazuje da je kralj imao običaj da vraća porobljene narode u zemlju u kojoj su ranije živeli. U skladu s tim običajem, Kir je izdao proglas kojim je dozvolio Judejcima da se vrate u Jerusalim i da tamo obnove Jehovin dom. Zanimljivo je da je 200 godina pre toga Jehova u proročanstvu po imenu spomenuo Kira kao čoveka koji će zauzeti Vavilon i omogućiti obnovu Jehovinog naroda (Isa. 44:28; 45:1; 2. Let. 36:23).

ARHEOLOGIJA I HRIŠĆANSKE, GRČKE KNJIGE BIBLIJE

16. Šta brojne iskopine govore o verodostojnosti grčkih knjiga Biblije?

¹⁶ Kao što razna arheološka otkrića potvrđuju sadržaj hebrejskih knjiga Biblije, tako ima i mnogo onih koji potvrđuju nadahnuti sadržaj hrišćanskih, grčkih knjiga Biblije.

17. Kako arheologija potkrepljuje ono što je Isus rekao kada je govorio o plaćanju poreza?

¹⁷ Denar s Tiberijevim natpisom. Biblija jasno pokazuje da je Isusova služba trajala za vreme vladavine cara Tiberija. Neprijatelji su pokušali da uhvate Isusa u zamku tako što su mu postavili pitanje u vezi s glavarinom, porezom koji se plaćao rimskom caru. U Bibliji piše: „Prozrevši njihovo licemerstvo, reče im: ’Zašto me iskušavate? Pokažite mi denar.‘ I doneli su ga. On im reče: ’Čiji je ovo lik i natpis?‘ Odgovorili su: ’Carev.‘ Isus tada reče: ’Dajte caru carevo, a Bogu Božje.‘ I divili su mu se“ (Mar. 12:15-17). Arheolozi su pronašli srebrni denar na kom je prikazan lik cara Tiberija. Bio je pušten u opticaj oko 15. n. e. To otkriće se slaže s podacima o razdoblju Tiberijevog vladanja, koje je započelo 14. n. e., i služi kao dodatna potvrda biblijskog zapisa u kom stoji da je služba Jovana Krstitelja započela 15. godine cara Tiberija, to jest u proleće 29. n. e. (Luka 3:1, 2).

18. Na kom se arheološkom otkriću spominje Pontije Pilat?

¹⁸ Natpis sa imenom Pontija Pilata. Arheolozi su tek 1961. pronašli prvi trag koji je ukazivao na Pontija Pilata. Radi se o kamenoj ploči iz Cezareje na kojoj je na latinskom ispisano ime Pontija Pilata.

19. Šta još i danas postoji u Atini što potvrđuje izveštaj iz Dela apostolskih 17:16-34?

¹⁹ Areopag. Jedan od svojih najpoznatijih zabeleženih govora Pavle je održao u grčkom gradu Atini 50. n. e. (Dela 17:16-34). To je bilo nakon što su ga neki Atinjani uhvatili i odveli na Areopag. Areopag ili Aresov (Marsov) brežuljak ime je golog, stenovitog brda visokog 113 metara, koje se uzdiže odmah uz atinski Akropolj, s njegove severozapadne strane. Stepenice uklesane u stenu vode do vrha, gde se još uvek mogu videti grubo isklesane kamene klupe koje s tri strane zatvaraju četvorougaoni prostor. Areopag i dan-danas svedoči da Biblija realno opisuje ambijent u kom je Pavle održao govor.

20. O čemu i na koji način Titov slavoluk i dan-danas svedoči?

²⁰ Titov slavoluk. Rimljani kojima je zapovedao general Tit razorili su Jerusalim i njegov hram 70. n. e. Sledeće godine Tit je zajedno sa svojim ocem, carem Vespazijanom, slavio u Rimu svoju pobedu. U trijumfalnoj povorci je prošlo sedam stotina izabranih zarobljenih Judejaca. U povorci je bio prikazan i ratni plen, među kojim je bilo i blago iz hrama. Tit je kasnije postao rimski car i vladao je od 79. do 81. n. e., a nakon njegove smrti dovršen je veliki spomenik, Titov slavoluk, koji nosi posvetu divo Tito („božanskom Titu“). Bareljefom izrađenim na obe stene u prolazu kroz slavoluk prikazana je njegova trijumfalna povorka. Na jednoj strani su prikazani rimski vojnici s lovorovim vencem na glavi i kopljima koja nemaju vrh. Oni nose svete predmete iz jerusalimskog hrama, između ostalog sedmokraki svećnjak i sto za hlebove koji su se stavljali pred Boga, kao i svete trube. Reljef na drugoj strani prolaza prikazuje Tita koji stoji kao pobednik na četvoropregu kojim upravlja žena, simbol grada Rima.k Svake godine hiljade posetilaca dolaze da vide Titov slavoluk, koji još uvek stoji u Rimu i bez reči svedoči o ispunjenju Isusovog proročanstva i o strašnom izvršenju Jehovine presude nad buntovnim Jerusalimom (Mat. 23:37–24:2; Luka 19:43, 44; 21:20-24).

21. (a) U čemu se međusobno nadopunjuju pronađeni stari rukopisi i druga arheološka otkrića? (b) Kako treba da gledamo na arheologiju?

²¹ Kao što su pronađeni stari rukopisi omogućili da se rekonstruiše pravi, izvorni biblijski tekst, tako su brojne iskopine potvrdile da je taj tekst istorijski, hronološki i geografski tačan do najmanjih pojedinosti. Međutim, ne treba misliti da se arheologija u svemu slaže s Biblijom. Ne smemo zaboraviti da arheologija nije nepogrešiva nauka. Čovek tumači arheološka otkrića onako kako on smatra da je ispravno, a neka tumačenja se ponekad i promene. U nekim slučajevima arheologija je poslužila kao dodatna potvrda istinitosti Božje Reči. Zapravo, kao što je to rekao pokojni ser Frederik Kenjon, dugogodišnji direktor i glavni bibliotekar Britanskog muzeja, arheologija je učinila Bibliju „razumljivijom jer nam je pružila bolji uvid u njen svet i prilike u kojima je nastala“.l Ipak, naša vera se mora zasnivati na samoj Bibliji, a ne na arheologiji (Rimlj. 10:9; Jevr. 11:6).

22. Kakve ćemo dokaze razmotriti u sledećem dodatku?

²² U samom biblijskom tekstu nalazimo neoborive dokaze da je ta knjiga verodostojna ’reč živog i večnog Boga‘ (1. Petr. 1:23). O njima će govoriti sledeći dodatak.

[Fusnote]

[Slike na 333. strani]

Moavski kamen

Uvećana slika tetragrama napisanog starohebrejskim pismom koji se nalazi u 18. redu teksta, na desnoj strani

[Slika na 334. strani]

Prizma kralja Senahirima

[Slika na 335. strani]

Nabonidova hronika

[Slika na 336. strani]

Denar s Tiberijevim likom i natpisom

[Slika na 337. strani]

Titov slavoluk

[Izvori slika na 337. strani]

Izvori fotografija iz 9. dodatka:

strana 333: Musée du Louvre, Paris;

strana 334: Courtesy of the Oriental Institute, University of Chicago;

strana 335: Photograph taken by courtesy of the British Museum;

strana 336: Copyright British Museum;

strana 337: Soprintendenza Archeologica di Roma.