Arheolog koji je poštovao biblijsku istinu
„ODSTRANJEN je i poslednji razlog za sumnju da li su Pisma uglavnom sačuvana u onom obliku kako su sastavljena“. Ove reči Ser. Frederika Kenjona, uzete sa 289. stranice njegove knjige Biblija i arheologija (1940), citirane su na 53 strani knjige Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji koju je izdalo Udruženje Kule stražare. Zašto je Kenjon došao do tog zaključka? Zato što su novootkriveni papirusni manuskripti datirani tako blizu vremena sastavljanja Pisma da je on taj vremenski interval mogao opisati kao „zanemariv“. No, ipak ti se papirusi ne razlikuju znatno od manuskripata novijeg datuma. To potvrđuje „autentičnost i opštu celovitost“ kasnijih tekstova sa kojih je prevedena Biblija.
Zanimljivo je šta jedan Jehovin svedok piše u vezi tog slavnog arheologa: „Ser Frederik Kenjon je posedovao nekoliko publikacija našeg Udruženja, jer sam imao tu prednost da mu tokom godina uručim nekoliko knjiga i da se s njim dopisujem. Sa njim sam se upoznao početkom 1936. Upravo jedna knjiga dr Kenjona osvetlila mi je činjenice o poreklu Biblije. Pisao sam mu i rekao mu to. Kasnije mi je poslao svoju knjigu Priča o Bibliji s posvetom: ’Uz najbolje želje autora, F. G. Kenjon, 1. 5. 1937’.
„Kad je primio knjigu Istina će te osloboditi koju je izdalo naše Udruženje, pisao mi je: ’Vaš cilj je isti kao i moj, da ubedimo ljude da čitaju i veruju u Bibliju; no, vi se obraćate mnogo široj publici. Moje su knjige upućene uglavnom onima koji su uznemireni zbog onoga što im je rečeno o rezultatima savremenog kriticizma i otkrića, dok vaše knjige govore čitaocima svih vrsta i svih društvenih slojeva. Želim vam da uspete u svom radu’.
Pišući o još dve publikacije našeg Udruženja, on se ponovo osvrnuo na naš zajednički cilj, ’da potaknemo ljude da čitaju Bibliju, a i da je čitaju razumno’. Još je dodao: ’Drago mi je da čujem da vaše knjige kruže svuda i u mnogim zemljama. . .’
Godine 1948. Ser Frederik je objavio knjigu Biblija i savremeno izučavanje kao odgovor na knjigu dr Barnsa, biskupa od Birmingema, koji je opisao neke delove Biblije, uključujući i one koji opisuju otkupninu Isusa Hrista, kao ’narodne priče’. U svom uvodu dr Kenjon kaže: ’Detaljno ispitivanje biskupove knjige me je uverilo da to nije savremeni prikaz rezultata današnjeg izučavanja, nego upravo suprotno, to je oživljavanje škole kriticizma koja je imala određenu popularnost pre sedamdesetak godina, te da skoro potpuno ignoriše rezultate postignute u poslednjih pedeset godina’. Kenjon je s obzirom na svoju knjigu rekao: ’Verujem da je došlo vreme . . . da se povrati poverenje u Bibliju kao vodič prema istini i kao temelj za upravljanje životom . . . Mogu se samo nadati da će ova knjiga biti od pomoći onima koji na hrišćanstvo gledaju kao na nadu u ovom smetenom svetu, a na Bibliju kao na siguran temelj hrišćanskog verovanja’.
Ovaj u svetu poznati izučavatelj Biblije koji je tako ljubazno pisao o delu i publikacijama Jehovinih svedoka bio je ponizan čovek, pun iskrene dobrote. ... Nakon što se istakao kao student u Oksfordu, zaposlio se u Britanskom muzeju kao asistent na odseku za manuskripte. Kasnije je bio unapređen, a 1909. godine postao je direktor i upravnik biblioteke Britanskog muzeja. U prvom delu njegovog službovanja biblijski manuskripti i otkrića papirusa predstavljala su osnovu njegovog zanimanja; kasnije je preuzeo odgovornost kao direktor za arheološke ekspedicije u Karkemišu i Uru. Nakon što je penzionisan pripomogao je da se pribavi Kodeks Sinitikus i da se objave Čester Biti papirusi koji su pomogli da se odredi autentičnost Grčkih spisa.
U zaključku bi bilo prikladno navesti jedan citat iz njegove knjige Priča o Bibliji: ’Biblija sadrži ljudsku istoriju kao i božansko nadahnuće. To je istorija prepuna zanimljivosti, i trebali bi je poznavati svi koji visoko cene svoju Bibliju. . . . Ohrabrujuće je na kraju utvrditi da sveobuhvatni rezultat svih ovih otkrića i ova studija treba ojačati dokaze o autentičnosti Pisma kao i naše uverenje da u rukama imamo potpuno celovitu, istinsku Reč Božju’.