Nasilje je posvuda

DOK je sedeo u svom automobilu i čekao da se promeni svetlo na semaforu, vozač je iznenada primetio kako jedan krupan čovek ide prema njemu, psuje i mlati pesnicama po vazduhu. Vozač je požurio da zaključa svoja vrata i zatvori prozore ali taj čovek se i dalje približavao. Kad je stigao do automobila počeo je da ga ljulja i da drmusa vrata. Konačno, u frustraciji, podigao je svoju ogromnu pesnicu i zakucao je u vetrobran, razbivši ga u paramparčad.

Da li je ovo scena iz nekog akcionog filma? Ne! Ovo je bila saobraćajna svađa na ostrvu Oahu, na Havajima, koje je poznato po svojoj tihoj, relaksirajućoj atmosferi.

To nije iznenađujuće. Brave na vratima, rešetke na prozorima, obezbeđenje u zgradama, čak i znaci na autobusima koji kažu „vozač ne nosi keš“ — sve to ukazuje na jedno: nasilje je posvuda!

Nasilje kod kuće

Dom je dugo bio negovan kao sigurna luka osobe. Međutim, ova idilična slika brzo se menja. O porodičnom nasilju, koje uključuje zlostavljanje dece, batinanje bračnog druga i ubistvo, izveštava se na naslovnim stranama širom sveta.

Na primer, „barem 750 000 dece u Britaniji može patiti od dugotrajnih trauma zbog toga što su bili izloženi kućnom nasilju“, kaže Manchester Guardian Weekly. Izveštaj je zasnovan na jednoj anketi kojom je takođe utvrđeno da su „tri od svake četiri upitane žene rekle da su njihova deca gledala nasilne incidente i da je skoro dve trećine dece gledalo kako njihova majka dobija batine“. Slično tome, prema časopisu U.S.News & World Report, Savetodajna komisija u vezi sa zlostavljanjem i zanemarivanjem dece u SAD procenjuje da „svake godine 2 000 dece, od kojih većina ima manje od 4 godine, umire od ruku roditelja ili staratelja“. To premašuje broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih saobraćajnim nesrećama, davljenjima ili padovima, kaže izveštaj.

Kućno nasilje takođe uključuje zlostavljanje bračnog druga koje se kreće od gurkanja do šamaranja, šutiranja, gušenja, batinanja, pretnje nožem ili pištoljem, ili čak do ubistva. I danas se ovaj oblik nasilja primenjuje na obe strane. Jedna studija je ustanovila da među izveštenim nasiljem između parova, četvrtinu slučajeva započeli su muškarci, drugu četvrtinu žene, a ostatak se najbolje može opisati kao tuče za koje obe strane moraju snositi krivicu.

Nasilje na radnom mestu

Van kuće, radno mesto je tradicionalno bilo mesto gde osoba nalazi red, poštovanje i učtivost. Ali izgleda da to više nije slučaj. Na primer, statistike koje je objavilo Ministarstvo pravosuđa u SAD pokazuju da su svake godine više od 970 000 ljudi žrtve nasilnog zločina na radnom mestu. Drugim rečima, „svaki četvrti radnik može biti žrtva nekog oblika nasilja na poslu“, prema izveštaju u časopisu Professional Safety—Journal of the American Society of Safety Engineers.

Ono što najviše zabrinjava jeste to što nasilje na radnom mestu nije ograničeno na prepirke i klevete. „Nasilje koje radnici specifično usmeravaju na poslodavce i druge radnike sada je najbrže rastuća kategorija ubistava u SAD“, kaže isti izveštaj. Godine 1992. svaka šesta nesreća povezana s poslom bila je ubistvo; kod žena, svaka druga. Nema pogovora da talas nasilja prodire u nekada mirno radno mesto.

Nasilje u sportovima i zabavi

Ka sportovima i zabavi težilo se kao ka sredstvu za razonodu ili relaksaciju kako bi se osoba osvežila za ozbiljnije napore u životu. Danas je zabava multimilijarderska industrija. Da bi ostvarili što je moguće veći profit na ovom unosnom tržištu, snabdevači se ne libe da koriste bilo koja sredstva koja su im na raspolaganju. A jedno od takvih sredstava je nasilje.

Na primer, Forbes, jedan poslovni časopis, izvestio je da jedan proizvođač video-igara ima popularnu ratnu igru u kojoj jedan ratnik otkida glavu i kičmu svog protivnika dok gledaoci skandiraju: „Dokrajči ga! Dokrajči!“ Međutim, jedna verzija iste igre koju je napravila konkurentska kompanija nema tu krvavu scenu. Rezultat? Nasilnija verzija nadmašila je u prodaji svog konkurenta u odnosu tri prema dva. A to podrazumeva ogroman novac. Kada su kućne verzije ovih igara izašle na tržište, za prve dve nedelje kompanije su zaradile ukupno 65 miliona američkih dolara na međunarodnoj osnovi! Kada je uključen profit, nasilje je samo još jedan mamac za potrošače.

Nasilje u sportovima je sasvim druga stvar. Igrači se često ponose time kakvu štetu mogu napraviti. Na primer, na jednoj hokejaškoj utakmici godine 1990. bilo je 86 prekršaja — apsolutni rekord. Utakmicu je prekinulo troiposatno nepotrebno nasilje. Jedan igrač se lečio zbog preloma facijalne kosti, izgrebane rožnjače i duboke posekotine. Čemu takvo nasilje? Jedan igrač je objasnio: „Kad dobijete jednu stvarno emocionalnu utakmicu, s dosta tuča, odlazite kući i osećate se malo bliže svojim suigračima. Mislim da su tuče utakmicu zaista učinile duhovnom.“ Izgleda da je u toliko mnogo današnjih sportova nasilje postalo ne samo sredstvo kojim se postiže cilj, već sâm cilj.

Nasilje u školi

Na školu se oduvek gledalo kao na tvrđavu gde mladi ljudi mogu sve svoje druge brige ostaviti iza sebe i koncentrisati se na razvoj svog uma i tela. Međutim, škola danas više nije takvo sigurno i bezbedno mesto. Galupova anketa iz 1994. ustanovila je da nasilje i bande sačinjavaju problem broj jedan u državnim školama u Sjedinjenim Državama, nadmašujući tako finansije koje su bile na vrhu liste prethodne godine. Koliko je zapravo situacija loša?

Na pitanje: „Da li si ikada bio žrtva nekog nasilnog postupka koji se desio u školi ili u njenoj blizini?“, u jednoj anketi skoro svaki četvrti učenik je odgovorio potvrdno. Više od jedne desetine profesora takođe je odgovorilo potvrdno. Ista anketa je ustanovila da je 13 procenata učenika, dečaka i devojčica, priznalo da su u školu nosili oružje jednom ili više puta. Većina njih tvrdi da su to radili samo da bi impresionirali druge ili da bi se zaštitili. Ali jedan 17-godišnji učenik je pogodio svog profesora u grudi kad je profesor pokušao da mu oduzme pištolj.

Nasilna kultura

Ne može se poreći da nasilja danas ima posvuda. U kući, na poslu, u školi i u zabavi, suočavamo se s nasilnom kulturom. Pošto su mu svakodnevno izloženi, mnogi počinju da ga prihvataju kao nešto normalno — sve dok oni ne postanu žrtve. Onda se pitaju: da li će ikada prestati? Da li bi i ti voleo da saznaš odgovor? Onda te molimo da pročitaš sledeći članak.