„Dođite k meni [...] i ja ću vas okrepiti“

 1. Prema Mateju 11:28-30, šta je Isus obećao?

ISUS je onima koji su ga slušali obećao nešto predivno. „Dođite k meni“, rekao je, „i ja ću vas okrepiti“. (Pročitati Mateja 11:28-30.) To nisu bile samo prazne reči. Na primer, pogledajmo šta je Isus učinio za ženu koja je patila od teške bolesti.

 2. Šta je Isus učinio za jednu bolesnu ženu?

² Jednoj ženi je očajnički trebala pomoć. Išla je kod mnogih lekara u nadi da će ozdraviti. Ni nakon 12 mučnih godina, niko joj nije mogao pomoći. Povrh toga, ona je prema Zakonu bila nečista (Lev. 15:25). A onda je čula da Isus leči bolesne i otišla je da ga potraži. Kada ga je pronašla, dotakla je rub njegove haljine i istog trenutka je bila izlečena. Ali Isus je za nju učinio mnogo više – vratio joj je dostojanstvo. Na primer, dok je razgovarao s njom obratio joj se sa „kćeri“, rečju koja odiše toplinom, ali i poštovanjem. Sve to ju je sigurno okrepilo i ulilo joj novu snagu (Luka 8:43-48).

 3. Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor u ovom članku?

³ Vredno je zapaziti da se ta žena potrudila da potraži Isusa i da dođe do njega. Sličan trud se očekuje i od nas. Naravno, Isus neće čudom izlečiti one koji u današnje vreme „dođu k njemu“, ali njegov poziv i dalje glasi: „Dođite k meni [...] i ja ću vas okrepiti.“ U ovom članku ćemo dobiti odgovore na pet pitanja: Kako možemo prihvatiti Isusov poziv? Šta je Isus mislio kada je rekao: „Uzmite moj jaram“? Šta možemo naučiti od njega? Zašto nam zadatak koji nam je Isus dao uliva novu snagu? I kako i dalje možemo pronalaziti okrepu pod Isusovim jarmom?

4-5. Po čemu se vidi da prihvatamo Isusov poziv?

⁴ Da smo prihvatili Isusov poziv vidi se po tome što se trudimo da se što bolje upoznamo sa onim što je govorio i radio (Luka 1:1-4). To niko ne može uraditi umesto nas. Osim toga, mi smo prihvatili taj poziv i kada smo odlučili da se krstimo i postanemo njegovi učenici.

⁵ Nadalje, Isusov poziv prihvatamo i kada se skupštinskim starešinama obraćamo za pomoć. Isus je dao te „ljude na dar“ da bi brinuli za njegovo stado (Ef. 4:7, 8, 11; Jov. 21:16; 1. Petr. 5:1-3). Mi moramo tražiti pomoć od njih. Ne možemo očekivati da nam starešine čitaju misli i da znaju šta nam je potrebno. Naš brat Džulijan kaže: „Morao sam da napustim Betel iz zdravstvenih razloga i jedan prijatelj mi je predložio da zatražim pastirsku posetu. U početku sam mislio da mi to nije potrebno. Ali kasnije sam tražio pomoć i pokazalo se da je ta pastirska poseta bila jedan od najvrednijih poklona koje sam ikada dobio.“ Starešine, poput dvojice koji su posetili Džulijana, verno služe Jehovi i mogu nam pomoći da upoznamo „Hristov um“, to jest da razumemo Isusov način razmišljanja i da se ugledamo na njega (1. Kor. 2:16; 1. Petr. 2:21). To je zaista najvredniji poklon koji nam mogu dati.

 6. Šta je Isus mislio kada nas je pozvao da uzmemo njegov jaram?

⁶ Kada je Isus rekao: „Uzmite moj jaram na sebe“, možda je time hteo da kaže da treba da se podložimo njegovom autoritetu. Međutim, moguće je i da je time hteo da kaže: „Dođite pod moj jaram i zajedno ćemo služiti Jehovi.“ I u jednom i u drugom slučaju kad uzmemo Isusov jaram od nas se očekuje da radimo za svog gospodara.

 7. Prema Mateju 28:18-20, koji zadatak smo dobili i u šta možemo biti uvereni?

⁷ Isusov poziv smo prihvatili kada smo se predali Jehovi i krstili se. Taj poziv je upućen svima – Isus neće odbaciti nikoga ko iskreno želi da služi Bogu (Jov. 6:37, 38). Svi Hristovi sledbenici imaju čast da zajedno sa Isusom obavljaju zadatak koji mu je Jehova poverio. Možemo biti uvereni da će nam Isus uvek pomagati u obavljanju tog zadatka. (Pročitati Mateja 28:18-20.)

8-9. Zašto su ponizni ljudi bili privučeni Isusu i šta treba da se pitamo?

⁸ Ponizni ljudi su bili privučeni Isusu (Mat. 19:13, 14; Luka 7:37, 38). Zašto je bilo tako? Pogledajmo koliko se Isus razlikovao od fariseja. Te verske vođe su bile hladne i arogantne (Mat. 12:9-14). Isus je bio srdačan i ponizan. Fariseji su bili ambiciozni i ponosni zbog visokog položaja u društvu. Isus je to osudio i poučavao je svoje učenike da budu ponizni i da služe drugima (Mat. 23:2, 6-11). Fariseji su druge zastrašivali kako bi mogli da vladaju nad njima (Jov. 9:13, 22). Isus je bio pravo osveženje za druge jer je bio ljubazan i dobar.

⁹ Da li si naučio nešto od Isusa? Pitaj se: „Da li sam poznat kao neko ko je blag i ponizan? Da li sam spreman da obavljam manje cenjene poslove za druge? Da li sam ljubazan prema drugima?“

10. Kakvu je atmosferu Isus stvarao?

¹⁰ Dok je sarađivao sa svojim učenicima, Isus se trudio da stvori prijatnu i opuštenu atmosferu i sa zadovoljstvom ih je poučavao (Luka 10:1, 19-21). Podsticao ih je da postavljaju pitanja i želeo je da čuje njihovo mišljenje (Mat. 16:13-16). Poput biljaka u staklenoj bašti, učenici su dobro napredovali. Upijali su sve ono čemu ih je Isus poučavao i donosili su plod koji se video u njihovim dobrim delima.

11. Šta treba da se pitamo?

¹¹ Da li imaš izvesnu meru autoriteta? Ako imaš, pitaj se: „Kakvu atmosferu stvaram na poslu i kod kuće? Da li se trudim da tamo vlada mir? Da li podstičem druge da postavljaju pitanja? Da li sam spreman da čujem šta misle?“ Nipošto ne bismo želeli da budemo poput fariseja koji su proganjali svoje neistomišljenike i prezirali one koji su dovodili u pitanje njihove postupke (Mar. 3:1-6; Jov. 9:29-34).

12-14. Zašto nas krepi obavljanje zadatka koji nam je Isus dao?

¹² Zašto nas krepi obavljanje zadatka koji nam je Isus dao? Postoji više razloga, ali razmotrićemo samo neke.

¹³ Imamo najbolje nadglednike. Jehova nije nezahvalan niti okrutan gospodar. On ceni ono što radimo (Jevr. 6:10). Daje nam snagu koja nam je potrebna da bismo ispunili svoje odgovornosti (2. Kor. 4:7; Gal. 6:5). Isus je svojim primerom pokazao kako se treba ophoditi s drugima (Jov. 13:15). A starešine koje brinu o nama nastoje da se ugledaju na Isusa, „velikog pastira“ (Jevr. 13:20; 1. Petr. 5:2). Trude se da pruže ohrabrenje, da budu ljubazni i hrabri dok brinu o nama i štite nas.

¹⁴ Imamo najbolje prijatelje. Niko nema tako dobre prijatelje i smisaon posao kao mi. Razmisli samo – imamo čast da radimo s ljudima koji se drže visokih moralnih merila, ali pri tome nisu sujetni. Iako su veoma sposobni, oni su skromni i smatraju druge važnijima od sebe. Ne smatraju nas samo saradnicima već i prijateljima. Ta privrženost je toliko jaka da su čak spremni da daju svoj život za nas!

15. Kako treba da gledamo na zadatak koji smo dobili?

¹⁵ Dobili smo najbolji zadatak. Poučavamo ljude istini o Jehovi i razotkrivamo Đavolove laži (Jov. 8:44). Satana tovari na ljude teret koji je za njih pretežak. Primera radi, on želi da verujemo da nam Jehova neće oprostiti grehe i da ne zaslužujemo njegovu ljubav. Kako je to samo težak teret i ogromna laž! Kada prihvatimo Hristov poziv, naši gresi su oprošteni. Osim toga, Jehova nas sve mnogo voli (Rimlj. 8:32, 38, 39). Srećni smo kada pomognemo ljudima da nauče da se oslanjaju na Jehovu i kada vidimo da zbog toga vode mnogo kvalitetniji život.

16. Po čemu se teret koji nam je Isus dao razlikuje od drugih tereta koje moramo nositi?

¹⁶ Teret koji nam je Isus dao razlikuje se od drugih tereta koje moramo nositi. Na primer, mnogi su na kraju radnog dana iscrpljeni, ali i nezadovoljni. Nasuprot tome, nakon vremena koje smo posvetili služenju Jehovi i Isusu osećamo istinsko zadovoljstvo. Možda smo na kraju dana iscrpljeni i moramo da se nateramo da odemo na sastanak. Ali često se s tog sastanka kući vraćamo osveženi i ojačani. Isto važi i kada uprkos umoru odvojimo vreme za propovedanje i proučavanje Biblije. Nagrada daleko nadmašuje uloženi trud!

17. Čega moramo biti svesni i na šta moramo paziti?

¹⁷ Moramo biti realni. Niko od nas nema neograničenu snagu. Zato moramo paziti na šta je trošimo. Primera radi, možemo trošiti snagu pokušavajući da steknemo materijalne stvari. Zapazimo šta je Isus odgovorio mladiću koji ga je pitao: „Šta moram da radim da nasledim večni život?“ Taj mladić se već držao Zakona. Mora da je to bio dobar čovek pošto u Markovom jevanđelju stoji da mu se Isus obratio s naklonošću. Isus je tom mladom poglavaru uputio jedan poziv. „Idi, prodaj ono što imaš“, rekao mu je. „Onda dođi i kreni za mnom.“ Mladić se rastužio jer nije mogao da se odrekne svog velikog imetka (Mar. 10:17-22). Zbog toga je odbio jaram koji mu je Isus ponudio i nastavio da robuje bogatstvu (Mat. 6:24). Šta bi ti uradio na njegovom mestu?

18. Šta ponekad treba da uradimo i zašto?

¹⁸ Dobro je da s vremena na vreme preispitamo prioritete u svom životu. Zašto? Da bismo proverili da li mudro koristimo svoju snagu. Pogledajmo šta je rekao mladi brat Mark: „Godinama sam smatrao da vodim jednostavan život. Bio sam pionir, ali stalno sam razmišljao o novcu i o tome kako da lepše živim. Pitao sam se zašto mi je život postao tako komplikovan. A onda sam shvatio da sam sebi postao najvažniji, a da sam Jehovi davao vreme i snagu koji su mi preostali.“ Mark je promenio svoj način razmišljanja i života kako bi mogao da učini više u službi. „Ponekad sam zabrinut“, kaže Mark, „ali uz Jehovinu pomoć i Isusovu podršku mogu da se usredsredim na službu.“

19. Zašto je važno da ispravno postavimo stvari?

¹⁹ Pod Isusovim jarmom ćemo i dalje pronalaziti okrepu ako radimo tri stvari. Kao prvo, ispravno postavimo stvari. Mi obavljamo Jehovino delo i zato to moramo raditi na Jehovin način. Jehova je Gospodar, a mi samo radimo za njega (Luka 17:10). Ako budemo pokušavali da radimo na svoj način, biće kao da jaram vučemo na svoju stranu. Čak bi se i snažan bik povredio i umorio ako bi stalno vukao na svoju stranu, a ne tamo gde ga njegov gospodar usmerava. S druge strane, možemo postići neverovatne stvari i savladati bilo koji problem ako sledimo Jehovino vođstvo. Nemojmo zaboraviti da niko ne može sprečiti Jehovu da učini ono što je namerio (Rimlj. 8:31; 1. Jov. 4:4).

20. Iz kojih motiva treba da uzmemo Isusov jaram?

²⁰ Kao drugo, sve radimo iz ispravnih motiva. Cilj nam je da proslavimo svog nebeskog Oca Jehovu. Oni koji su u prvom veku sledili Isusa iz pohlepe ili iz sebičnih motiva vrlo brzo su postali nezadovoljni i odbacili su Isusov jaram (Jov. 6:25-27, 51, 60, 66; Fil. 3:18, 19). S druge strane, oni koji su to činili iz nesebične ljubavi prema Bogu i bližnjima, zadovoljno su nosili taj jaram celog života s nadom da će služiti s Hristom na nebu. I mi ćemo poput njih biti srećni ako budemo nosili Isusov jaram iz ispravnih motiva.

21. Prema Mateju 6:31-33, šta možemo očekivati od Jehove?

²¹ Kao treće, očekujmo da će Jehova biti uz nas. Izabrali smo život pun samoodricanja i napornog rada. Isus nas je upozorio da ćemo biti progonjeni. Ali možemo očekivati da će nam Jehova dati snagu da izdržimo sve kušnje. Istrajnost u kušnjama čini nas jačima (Jak. 1:2-4). Osim toga, možemo očekivati da će Jehova brinuti o nama, da će nas Isus voditi i da će nas braća i sestre hrabriti. (Pročitati Mateja 6:31-33; Jov. 10:14; 1. Sol. 5:11.) Treba li nam išta više od toga?

22. Šta nas čini srećnima?

²² Žena koju je Isus izlečio bila je okrepljena istog dana kada je ozdravila. Ali trajnu okrepu je mogla dobiti samo ako bi postala Hristova učenica. Šta misliš da je uradila? Ukoliko bi odlučila da uzme Isusov jaram, zamisli kakvu bi nagradu dobila – da služi s njim na nebu. Nijedna žrtva koju bi možda napravila ne bi se mogla uporediti s tim blagoslovom. Bez obzira na to da li se nadamo večnom životu na nebu ili na zemlji, srećni smo što smo prihvatili Isusov poziv: „Dođite k meni.“