Dodatne informacije o nadahnutom Pismu

10. dodatak — Biblija — tačna i verodostojna

O istorijskim i geografskim podacima u Bibliji i njenom izveštaju o početku ljudskog roda; o njenoj tačnosti u pojedinostima koje se tiču nauke, kulture i običaja; o iskrenosti biblijskih pisaca, skladu njihovih zapisa i njihovoj nesalomivoj vernosti Bogu; o tačnosti njenih proročanstava.

 1. (a) Kako ljudi uglavnom gledaju na Bibliju? (b) Koji je osnovni razlog zašto se Biblija ističe među svim ostalim knjigama?

LJUDI obično gledaju na Bibliju kao na remek-delo književnosti, kao na knjigu nenadmašne pesničke lepote i izuzetno dostignuće ljudi koji su je pisali. Ali ona je mnogo više od toga. Sami njeni pisci su posvedočili da ono što su napisali potiče od Jehove, svemoćnog Boga. To je osnovni razlog zašto tekst Biblije ima takvu lepotu i, što je još važnije, izuzetnu vrednost, budući da je to knjiga koja nam pruža životodajno znanje i mudrost. Božji Sin Isus posvedočio je da su ’reči koje je govorio duh i život‘ i često je citirao iz drevnih hebrejskih knjiga Biblije. Apostol Pavle je izjavio: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga“, a za hebrejske knjige Biblije rekao je da su to „Božje svete objave“ (Jov. 6:63; 2. Tim. 3:16; Rimlj. 3:1, 2).

2, 3. Kako su pisci Biblije posvedočili da je Bog nadahnuo Bibliju?

² Apostol Petar je posvedočio da je Bog nadahnuo svoje proroke svetim duhom. Kralj David je napisao: „Duh Jehovin govorio je preko mene, Reč njegova bila je na mom jeziku“ (2. Sam. 23:2). Proroci su svoje objave pripisivali Jehovi. Mojsije je rekao da niko ne sme ništa dodavati niti oduzimati od svetih reči koje mu je Jehova dao. Petar je smatrao da su Pavlove reči nadahnute, a Juda je, po svemu sudeći, citirao jednu Petrovu izjavu kao nadahnutu potvrdu onoga o čemu je govorio. I na kraju spomenimo Jovana, pisca Otkrivenja, koji je napisao da ga je vodio Božji duh i rekao da će svako ko bilo šta doda ili oduzme tom proročanskom otkrivenju morati da odgovara, i to ne čoveku, nego samom Bogu (1. Petr. 1:10-12; 2. Petr. 1:19-21; P. zak. 4:2; 2. Petr. 3:15, 16; Juda 17, 18; Otkr. 1:1, 10; 21:5; 22:18, 19).

³ Sve te predane Božje sluge posvedočile su da je Biblija nadahnuta i istinita. Postoje i brojni drugi dokazi za to da je Sveto pismo verodostojno. Neke od njih razmotrićemo u nastavku, a razvrstani su u 12 celina.

 4. Kako su Jevreji oduvek gledali na hebrejske biblijske knjige?

⁴ (1) Istorijska tačnost. Jevreji su oduvek prihvatali kanonske knjige izvorno pisane hebrejskim jezikom (takozvani Stari zavet) kao potpuno verodostojne i nadahnute spise. Tako su u Davidovo doba sve ono što je pisalo u knjigama od Postanka do 1. Samuilove bezrezervno prihvatali kao verodostojan zapis o istoriji svog naroda i o Božjem komuniciranju s njima. To se jasno vidi iz 78. psalma, u kom je spomenuto više od 35 pojedinosti iz te istorije.

 5. Koja su svedočanstva u vezi s Mojsijem i jevrejskim Zakonom izneli neki drevni pisci?

⁵ Protivnici Biblije oštro napadaju Pentateuh, u prvom redu tako što tvrde da nije verodostojan i da Mojsije nije njegov pisac. Ali pored toga što Jevreji prihvataju Mojsija kao pisca Pentateuha, postoje i svedočanstva drevnih pisaca, od kojih su neki bili neprijatelji Jevreja. Hekatej iz Abdere, egipatski istoričar Maneton, Lisimah Aleksandrijski, Eupolem, Tacit i Juvenal pripisuju Mojsiju uvođenje zakonika koji je odvajao Jevreje od drugih naroda, a većina tih pisaca jasno kaže da je on i napisao te zakone. Numenije, pitagorejski filozof, čak po imenu spominje Janija i Jamvrija, dvojicu egipatskih sveštenika koji su se suprotstavili Mojsiju (2. Tim. 3:8). Njihova dela potiču iz razdoblja od Aleksandra (četvrti vek pre n. e.), kada su Grci počeli da se zanimaju za istoriju Jevreja, pa do vremena cara Aurelija (treći vek n. e.). I brojni drugi drevni pisci spominju Mojsija kao vođu, vladara ili zakonodavca.a Kao što je već bilo rečeno u prethodnom dodatku, brojna arheološka otkrića potvrđuju istorijsku tačnost biblijskih zapisa o događajima u kojima je Božji narod dolazio u dodir sa okolnim narodima.

 6. Čije svedočanstvo potvrđuje istorijsku tačnost grčkih knjiga Biblije?

⁶ A šta reći o hrišćanskim, grčkim knjigama Biblije? One ne samo što potvrđuju zapis iz hebrejskih biblijskih knjiga nego su se i same dokazale kao istorijski tačne, verodostojne i podjednako nadahnute kao i hebrejske. Pisci su nam preneli ono što su čuli i videli, jer su bili očevici, a često i akteri događaja koje su opisali. U njihove izveštaje su verovale hiljade njihovih savremenika. Njihovo svedočanstvo potvrđuju brojni navodi drugih antičkih pisaca, među kojima su Juvenal, Tacit, Seneka, Svetonije, Plinije Mlađi, Lukijan, Celzus i jevrejski istoričar Josif Flavije.

 7. (a) Kojim argumentima je Samjuel Alibone potvrdio tvrdnju same Biblije da je verodostojna? (b) U kakvoj su zabludi, po njegovom mišljenju, oni koji ne žele da prihvate dokaze?

⁷ Pišući za The Union Bible Companion, Samjuel Alibone kaže: „Ser Isak Njutn... isticao se i kao kritičar drevnih spisa, a i s velikom je pažnjom ispitivao Sveto pismo. Kakav je njegov sud o tome? On kaže: ’Nalazim više potvrda verodostojnosti u Novom zavetu nego u bilo kom drugom tekstu iz [svetovne] istorije.‘ Dr Džonson kaže da imamo više dokaza da je Isus Hrist umro na Kalvariji, kao što se navodi u Jevanđeljima, nego da je Julije Cezar umro na Kapitolu. Imamo ih, zaista, mnogo više. Pitajte bilo koga ko sumnja u istinitost istorijskog zapisa u Jevanđeljima zašto veruje da je Cezar umro na Kapitolu ili da je 800. godine papa Lav III krunisao cara Karla Velikog za cara Zapadnog sveta... Kako znate da je čovek poput Čarlsa I ikada živeo, da mu je bila odrubljena glava i da je Oliver Kromvel zavladao umesto njega?... Ser Isaku Njutnu se pripisuje da je otkrio zakon gravitacije... Mi verujemo u sve navedene tvrdnje o tim ljudima, i to zato što imamo istorijske dokaze o njihovoj istinitosti... Ako neki ni naočigled takvih dokaza još uvek ne žele u to da poveruju, mi dižemo ruke od njih smatrajući ih krajnje bezumnim ili beznadežno neukim ljudima. Šta onda da kažemo o onima koji naočigled obilja dokaza o verodostojnosti Svetog pisma tvrde da i dalje ne mogu verovati u njega?... Sigurno imamo razloga da zaključimo kako im je u zabludi srce, a ne um; da ne žele verovati onome što ponizuje njihov ponos i zbog čega bi morali da vode drugačiji život.“b

 8. Po čemu se hrišćanstvo kako ga opisuje Biblija razlikuje od svih drugih religija?

⁸ Komentar Džordža Rolinsona pokazuje po čemu se hrišćanstvo, kao religija čiji sledbenici obožavaju svog Boga u skladu sa istinom, izdvaja od ostalih religija: „Hrišćanstvo — koje u sebi sadrži i starozavetnu poruku, koja mu je temelj — ni po čemu se toliko ne izdvaja od ostalih svetskih religija koliko po svojoj objektivnosti, to jest istorijskoj verodostojnosti... Ako se osvrnemo bilo na Stari bilo na Novi zavet, bilo na jevrejsku bilo na hrišćansku poruku, pronalazimo skup verovanja koja su neraskidivo vezana za činjenice, koja u potpunosti zavise od njih, koja bez njih postaju nevažeća i koja se mogu smatrati sasvim utvrđenim za sve praktične namene ukoliko se za činjenice na kojima počivaju dokaže da su prihvatljive.“c

 9. Navedi neke geografske podatke koje Biblija tačno iznosi.

⁹ (2) Geografska i geološka tačnost. Mnogi stručnjaci su pisali o izuzetnoj tačnosti biblijskog opisa Obećane zemlje i okolne regije. Primera radi, dr Artur Stenli, koji je dosta putovao po Istoku, ovako je komentarisao putovanje Izraelaca pustinjom: „Retki izvori, bunari i potoci odgovaraju zapisima o ’vodama‘ u Mari; ’izvorima‘... u Elimu; ’potoku‘ na Horivu; ’bunaru‘ Jotorovih kćeri u Madijanu, s njegovim ’koritima‘ za napajanje stoke. Vegetacija je i danas onakva kako je opisana u Mojsijevim zapisima.“d A tačnost zapisa o Egiptu ne ogleda se samo u sveobuhvatnom opisu područja — njegovih rodnih žitnih polja, Nila obraslog trskom (Post. 41:47-49; Izl. 2:3), obilja vode u ’rekama, kanalima i močvarama‘ (Izl. 7:19), u opisu ’lana, ječma, pšenice i krupnika‘ (Izl. 9:31, 32) — nego i u imenima i lokacijama gradova.

10. Kojim su se biblijskim tekstovima neki naučnici u novije doba vodili u svom radu i kakve su rezultate postigli?

¹⁰ U novije doba neki naučnici su toliko verovali geološkim i geografskim podacima iz biblijskog teksta da su se njima vodili pri svojim istraživanjima i zato su postigli vrlo dobre rezultate. Pre više godina, ugledni geolog dr Ben Tor se prilikom svog istraživanja vodio sledećim biblijskim tekstom: „Jer te Jehova, tvoj Bog, vodi u dobru zemlju... u zemlju gde u stenama ima gvožđa“ (P. zak. 8:7, 9). Nedaleko od Virsaveje pronašao je nepregledne litice bogate crveno-crnom rudom. Bilo je procenjeno da sadrže oko 13,5 miliona tona gvozdene rude slabijeg kvaliteta. Kasnije su inženjeri otkrili kilometar i po dugu žilu izvrsne rude koja izbija na površinu, a sadrži 60 do 65 posto čistog gvožđa. A dr Josif Vajc, ugledni izraelski stručnjak za pošumljavanje rekao je: „Prvo drvo koje je Avraham zasadio u Virsaveji bio je tamarisk.“ „Vodeći se njegovim primerom, mi smo u istom tom kraju pre četiri godine posadili dva miliona sadnica [tamariska]. Avraham je bio u pravu. Tamarisk je jedno od malobrojnih vrsta drveća za koje smo ustanovili da uspevaju na jugu, gde je godišnja količina padavina manja od 150 milimetara.“e Nogah Hareuveni u svojoj knjizi dodaje: „Očigledno je da patrijarh Avraham po dolasku u Virsaveju nije slučajno izabrao drvo koje će posaditi... Izabrao je drvo čiji je hlad veći od hlada drugog drveća. Osim toga, [tamarisk] može preživeti vrućinu i dugo sušno razdoblje jer ima dubok koren koji dopire do podzemnih voda. Nije nikakvo čudo što [tamarisk] i dan-danas raste u okolini Virsaveje“f (Post. 21:33).

11. Šta je profesor Vilson utvrdio u pogledu tačnosti Biblije?

¹¹ O pojedinostima kao što su hronološki i geografski podaci u Bibliji, profesor Robert Vilson je napisao sledeće: „Ti hronološki i geografski podaci su tačniji i pouzdaniji od podataka iz bilo kog drugog istorijskog spisa, a biografski i drugi istorijski prikazi se sa zadivljujućom tačnošću slažu s podacima iz vanbiblijskih tekstova.“

12. Koje činjenice potvrđuju biblijski zapis o poreklu čovečanstva?

¹² (3) Rase i jezici čovečanstva. Bajron Nelson kaže u svojoj knjizi: „Stvoren je bio čovek, a ne crnac, Kinez ili Evropljanin. Bila su stvorena dva ljudska bića koja Biblija naziva Adam i Eva, i od njih su po zakonima nasleđivanja i prirodnim mutacijama nastali svi tipovi ljudi koji danas postoje. Ljudi svih rasa, bez obzira na boju kože ili visinu, pripadaju istoj biološkoj vrsti. Oni isto razmišljaju, isto osećaju, imaju isto građen organizam, mogu se međusobno ženiti i udavati i mogu stvarati potomstvo koje će biti poput njih. Sve rase potiču od dva zajednička pretka koja je Božja ruka stvorila kao potpuno razvijene jedinke.“g Ova izjava služi kao potvrda onoga što stoji u 1. Mojsijevoj 1:27, 28; 2:7, 20-23; 3:20; Delima apostolskim 17:26 i Rimljanima 5:12.

13. Šta je jedan arheolog rekao u vezi sa središtem iz kog su se raširili drevni jezici?

¹³ O biblijskom izveštaju koji govori o središtu iz kog su se na sve strane sveta raširili drevni jezici, arheolog ser Henri Rolinson je rekao: „Ako bismo se vodili samo mestom gde se ukrštaju različiti jezički putevi, i to nezavisno od svih biblijskih podataka, ipak bismo na kraju došli do ravnice Senar kao do središta iz kog su se jezici raširili na sve strane“h (Post. 11:1-9).

14. (a) Šta je samo po sebi dovoljan dokaz da je Bog nadahnuo Bibliju? (b) Koje razumno gledište se iznosi jedino u Bibliji i po čemu se vidi da njeni praktični saveti obuhvataju svako područje života?

¹⁴ (4) Praktičnost. Čak i kada ne bi bilo drugih dokaza verodostojnosti Biblije, njena pravedna načela i moralna merila jasno bi pokazala da je ona delo Božjeg uma. Povrh toga, njena praktičnost obuhvata svako područje života. Nijedna druga knjiga ne iznosi tako razumno gledište o poreklu ljudskog roda i svega drugog što postoji, kao i o Stvoriteljevoj nameri sa zemljom i čovekom (Post., 1. pogl.; Isa. 45:18). Biblija objašnjava zašto čovek umire i zašto postoji zlo (Post., 3. pogl.; Rimlj. 5:12; Jov, 1. i 2. pogl.; Izl. 9:16). Ona sadrži najviša merila za pravdu (Izl. 23:1, 2, 6, 7; P. zak. 19:15-21). Pruža dobre savete u vezi s poslovnim stvarima (Lev. 19:35, 36; Posl. 20:10; 22:22, 23; Mat. 7:12); moralno čistim ponašanjem (Lev. 20:10-16; Gal. 5:19-23; Jevr. 13:4); međuljudskim odnosima (Lev. 19:18; Posl. 12:15; 15:1; 27:1, 2, 5, 6; 29:11; Mat. 7:12; 1. Tim. 5:1, 2); brakom (Post. 2:22-24; Mat. 19:4, 5, 9; 1. Kor. 7:2, 9, 10, 39); porodičnim odnosima i dužnostima muža, žene i dece (P. zak. 6:4-9; Posl. 13:24; Ef. 5:21-33; 6:1-4; Kol. 3:18-21; 1. Petr. 3:1-6); ispravnim odnosom prema vlastima (Rimlj. 13:1-10; Titu 3:1; 1. Tim. 2:1, 2; 1. Petr. 2:13, 14); poštenjem u poslu i u odnosima gospodar-rob i šef-radnik (Ef. 4:28; Kol. 3:22-24; 4:1; 1. Petr. 2:18-21); dobrim društvom (Posl. 1:10-16; 5:3-11; 1. Kor. 15:33; 2. Tim. 2:22; Jevr. 10:24, 25); rešavanjem razmirica (Mat. 18:15-17; Ef. 4:26) i mnogim drugim stvarima koje bitno utiču na naš svakodnevni život.

15. Koji praktičan savet Biblija daje u vezi sa očuvanjem duševnog i telesnog zdravlja?

¹⁵ Biblija takođe sadrži korisne smernice u vezi s telesnim i duševnim zdravljem (Posl. 15:17; 17:22). U novije doba, medicinska istraživanja su dokazala da duševno stanje čoveka utiče na njegovo telesno zdravlje. Na primer, studije su otkrile da mnogi ljudi koji su skloni izlivima gneva imaju vrlo visok krvni pritisak. Dokazano je da gnev može prouzrokovati poremećaje u radu srca, glavobolju, krvarenje iz nosa, vrtoglavicu ili dovesti do gubitka sposobnosti govora. Međutim, Biblija je to još davno ovako objasnila: „Mirno srce život je telu“ (Posl. 14:30; uporediti s Matejem 5:9).

16. O čemu je Biblija tačno pisala daleko pre nego što su naučnici to otkrili?

¹⁶ (5) Naučna tačnost. Premda Biblija nije naučni priručnik, u onim pojedinostima u kojima se dotiče nauke njen tekst je tačan i u skladu s naučnim otkrićima i saznanjima. U njoj je još i pre nego što je to nauka otkrila pisalo o redosledu stvaralačkih perioda, uključujući i redosled nastanka glavnih grupa životinja (Post., 1. pogl.); o tome da je Zemlja okrugla, to jest da je kugla (Isa. 40:22) i da je u svemiru ’obešena ni na čem‘ (Jov 26:7). Savremena fiziologija je dokazala istinitost biblijske izjave da „nije svako telo isto telo“, naime da se ćelijska struktura tela jedne životne vrste razlikuje od ćelijske strukture tela druge vrste, a da je „čovečje telo“ jedinstveno (1. Kor. 15:39).i Tu je i zoološki podatak iz Levitske 11:6, gde se zec svrstava u preživare. U prošlosti su se ljudi rugali toj izjavi, ali nauka danas zna da zec zaista ponovo žvaće hranu koju je pojeo.j

17. Koje medicinski opravdane smernice nalazimo u Bibliji?

¹⁷ Izjava da je ’život tela u krvi‘ u savremeno doba se počela priznavati u medicini kao jedna od suštinskih stvari (Lev. 17:11-14). Mojsijev zakon je odredio koje su ptice, ribe i druge životinje „čiste“, to jest pogodne za ljudsku ishranu, a zabranjivao je potencijalno opasne namirnice (Lev., 11. pogl.). Zakon je zahtevao da se u vojnom logoru izmet zakopava, čime su se ljudi štitili od zaraza koje prenose muve, kao što su dizenterija i tifusna groznica (P. zak. 23:9-14). I danas se u nekim zemljama pojavljuju ozbiljni zdravstveni problemi zbog neodgovarajućeg uklanjanja ljudskog izmeta. Ljudi u tim zemljama bili bi mnogo zdraviji kada bi uvažavali biblijske savete o higijeni.

18. Koji se još biblijski savet pokazao kao naučno tačan?

¹⁸ Biblija preporučuje da se ’uzima po malo vina radi želuca i bolesti‘ (1. Tim. 5:23). Dr Salvatore Lusija, profesor medicine na Medicinskom fakultetu Kalifornijskog univerziteta, piše: „Vino je najstarije piće koje se koristilo u ishrani i najvažnije lekovito sredstvo koje se oduvek upotrebljavalo u ljudskoj istoriji.“k

19. Koje pojedinosti pokazuju da je Lukin zapis tačan?

¹⁹ (6) Kultura i običaji. Artur Šort u jednoj knjizi ovako piše o Delima apostolskim: „Rimljani su vladali nad provincijama svog ogromnog carstva tako što su oblik državne uprave koji su u njoj zatekli zadržavali dokle god je mogao nesmetano funkcionisati. Zbog toga je postojao čitav niz naziva koje su nosili upravitelji raznih pokrajina. Niko osim pažljivog putnika ili temeljnog istraživača zapisa ne bi mogao za sve te vladare upotrebiti njihove pravilne nazive. To što Luka toliko precizno navodi te istorijske podatke jedan je od najboljih pokazatelja koliko je pažljivo istraživao ono o čemu je pisao. Ponekad nam tek neki novčić ili natpis pruži informaciju koja nam je potrebna da bismo mogli da proverimo njegov izveštaj. Ugledni rimski istoričari nisu se usudili da zakorače na to teško područje. Tako Luka naziva Iroda i Lisaniju tetrarsima; isto čini i Josif Flavije. Iroda Agripu, koji je mačem pogubio Jakova, a Petra bacio u zatvor, naziva kraljem; Josif Flavije piše da se Irod sprijateljio u Rimu s Gajem Cezarom (Kaligulom) i da je dobio titulu kralja kada je Kaligula postao car. Namesnik Kipra Sergije Pavle nazvan je prokonzulom... Nešto ranije Kipar je bio carska provincija i njime je upravljao propretor ili legat, ali u Pavlovo vreme namesnik je nosio titulu prokonzula, što se vidi kako po grčkom tako i po latinskom natpisu na kiparskim kovanicama. Na jednom grčkom natpisu pronađenom u mestu Soloi na severnoj obali Kipra piše da je nastao ’tokom Pavlovog prokonzulstva‘... U Solunu su gradske vođe preuzele prilično neobičnu titulu „politarsi“ [’gradski poglavari‘, Dela apostolska 17:6], koja je nepoznata u klasičnoj literaturi. Da se ne pojavljuje i na nekim natpisima, bila bi nam poznata jedino na osnovu Lukinog zapisa... Ahaja je za vreme vladavine Avgusta bila provincija pod upravom senata, za vreme vladavine Tiberija bila je direktno podređena caru, a za vreme vladavine Klaudija, kako piše Tacit, ponovo je bila vraćena pod upravu senata i otuda je tačno da je Galion nosio titulu prokonzula [Dela apostolska 18:12]... Luka se podjednako dobro snalazi i podjednako je tačan u geografskim podacima koje navodi kao i u opisima onoga na šta je nailazio tokom svojih putovanja.“l

20. Koje pojedinosti iz Pavlovih zapisa tačno oslikavaju vreme u kom je živeo i pisao?

²⁰ Pavlova pisma tačno oslikavaju svet njegovog vremena i otkrivaju da je bio očevidac događaja o kojima piše. Na primer, Filipi su bili vojna kolonija čiji su se građani posebno ponosili time što su imali status rimskih građana. Pavle je podsetio tamošnje hrišćane da je njihovo građanstvo na nebesima (Dela 16:12, 21, 37; Fil. 3:20). Efes je bio grad poznat po magiji i spiritizmu. Pavle je tamošnjim hrišćanima dao savete o tome kako se mogu zaštititi da ne bi postali plen demona i pri tom je tačno opisao opremu rimskog vojnika (Dela 19:19; Ef. 6:13-17). Iznoseći određena poređenja, opisao je i običaj rimskih pobedničkih generala da u trijumfalnoj povorci sprovedu zarobljenike, od kojih su neki bili goli (2. Kor. 2:14; Kol. 2:15). U 1. Korinćanima 1:22 spomenuo je različita gledišta Judejaca i Grka. U pogledu toga hrišćanski pisci su bili tačni baš kao i Mojsije, pisac Pentateuha, o kojem je Džordž Rolinson rekao da ’tačnost opisa istočnjačkog načina života i običaja koji nalazimo u Pentateuhu nikada nije bila dovedena u pitanje‘.a

21. (a) Koji primeri otkrivaju iskrenost biblijskih pisaca? (b) Na koji način ta iskrenost jača naše poverenje u Bibliju kao knjigu koja sadrži istinu?

²¹ (7) Iskrenost pisaca Biblije. Krajnja iskrenost pisaca koja je očigledna u celoj Bibliji služi kao snažan dokaz njene verodostojnosti. Mojsije je, recimo, otvoreno govorio o svom grehu i o tome da je Bog njega i njegovog brata Arona kaznio tako što im nije dozvolio da uđu u Obećanu zemlju (Broj. 20:7-13; P. zak. 3:23-27). Biblija otvoreno govori o dva Davidova teška greha i o otpadništvu njegovog sina Solomona (2. Sam., pogl. 11, 12, 24; 1. Kralj. 11:1-13). Jona je pisao o svojoj neposlušnosti i njenim posledicama. A skoro svi pisci hebrejskih biblijskih knjiga, premda su i sami bili Jevreji, osuđivali su izraelski narod kao celinu zbog njegove neposlušnosti Bogu. Učinili su to upravo u onim tekstovima koje su Jevreji izuzetno cenili i prihvatali kao Božju poruku i istinit zapis o istoriji svog naroda. Hrišćanski pisci nisu bili ništa manje iskreni. Sva četiri pisca Jevanđelja opisuju kako se Petar odrekao Hrista. Pavle je spomenuo kako se Petar teško ogrešio o verska načela kada je u antiohijskoj skupštini prouzrokovao podelu između hrišćana jevrejskog i nejevrejskog porekla. Ako imamo na umu da pisci Biblije nisu štedeli nikoga — čak ni sebe — kako bi sastavili tačan zapis, to jača naše poverenje u Bibliju kao knjigu koja sadrži istinu (Mat. 26:69-75; Mar. 14:66-72; Luka 22:54-62; Jov. 18:15-27; Gal. 2:11-14; Jov. 17:17).

22. Šta još dokazuje da je Biblija zaista Božja Reč i s kojom svrhom je napisana?

²² (8) Sklad među zapisima raznih pisaca. Premda je pisanje Biblije trajalo više od 1 600 godina i u tome je učestvovalo 40 pisaca, ona je potpuno skladna. Štampana je u ogromnom tiražu i može se naći u celom svetu uprkos izuzetno snažnom protivljenju i ogromnim naporima neprijatelja da je unište. Sve te činjenice potkrepljuju tvrdnju da je ona upravo ono što za sebe i kaže — Reč svemoćnog Boga — i da je zaista ’korisna za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti‘ (2. Tim. 3:16).b

23. Šta je glavna tema Biblije, čime se takođe potvrđuje njena nadahnutost? Predstavi to primerima.

²³ Dokaz njene nadahnutosti jeste i potpuna doslednost u isticanju glavne teme: posvećenja Jehovinog imena putem Kraljevstva kojim vlada Hrist. Navedimo nekoliko upečatljivih primera koji to potvrđuju:

Jov 32:2; 35:2; 36:24; 40:8 Božje opravdanje najvažnije

Mal. 1:11 Božje ime će biti veliko među narodima

Jov. 17:6, 26 Isus je objavio Božje ime

Jevr. 13:15 Hrišćani moraju objavljivati Jehovino ime

Otkr. 15:4 Svi narodi će slaviti Jehovino ime

24. (a) Zbog čega se može reći da nesalomiva vernost prvih hrišćana služi kao potvrda istinitosti ’hrišćanske poruke‘? (b) Kako se još može dokazati da su biblijski pisci zapisali činjenice, a ne mitove?

²⁴ (9) Nesalomiva vernost Božjih svedoka. Što se tiče snage svedočanstva prvih hrišćana — kako pisaca nadahnutih hrišćanskih knjiga tako i drugih hrišćana — Džordž Rolinson piše: „Rani obraćenici su znali da bi zbog svoje vere u svakom trenutku mogli da budu pogubljeni... Svaki drevni pisac koji je branio hrišćanstvo, samim tim što ga je branio prkosio je državnoj vlasti i mogao je doživeti istu sudbinu. Kada vera postane pitanje života i smrti, ljudi nisu skloni da olako prihvate prvu veroispovest koja im se svidi niti da otvoreno pristupe nekoj progonjenoj sekti, osim ako nisu dobro odvagnuli verovanja koja ona zastupa i ako se nisu uverili da je to istina. Jasno je da su rani obraćenici imali mnogo više mogućnosti nego što ih mi imamo da ispitaju istorijsku tačnost hrišćanske poruke. Mogli su o svemu ispitati svedoke, uporediti njihove razne iskaze, utvrditi kako su na njihove izjave reagovali neprijatelji, proučiti paganske spise svog doba, temeljno i do kraja ispitati dokaze... Sve to — a moramo imati na umu da se tu radi o mnoštvu dokaza — sačinjava dokazni materijal koji se retko kad može pribaviti u vezi s nekim davnim događajem, i ne ostavlja nikakvog opravdanog razloga za sumnju u hrišćansku poruku. Ni u jednom jedinom detalju... ta poruka nema obeležje mita. Radi se o jednom jedinom izveštaju, koji nije ispričan u različitim verzijama, dok su, s druge strane, mitovi podložni promenama i javljaju se u različitim varijantama. Hrišćanski izveštaj je prožet činjenicama iz svetovne istorije onog doba, koje na svim mestima iznosi sa zapanjujućom tačnošću, dok mitovi iskrivljuju ili potiskuju svetovnu istoriju. On je prepun pojedinosti iz svakodnevnog života, koje se u mitovima pažljivo izbegavaju. Hrišćanski izveštaj obiluje praktičnim poukama koje su krajnje jasne i jednostavne, dok mitovi poučavaju pomoću alegorije... Prostodušni žar, poštenje, krajnja tačnost, iskrena ljubav prema istini — to su najistaknutije osobine pisaca Novog zaveta, koji su se očigledno bavili činjenicama, a ne bajkama... Oni su pisali ’da bismo se mi uverili u istinitost reči‘ u koje se ’čvrsto verovalo‘ u njihovo doba.“c (Uporediti s Lukom 1:1, 4.)

25. Šta na istaknut način potvrđuje verodostojnost Biblije?

²⁵ Proročanstva su daljnje područje na kom Biblija pokazuje da je nadahnuta i vredna divljenja. Ništa drugo ne može tako snažno potvrditi verodostojnost Biblije kao što su to brojna ispunjena proročanstva. Sva ona pokazuju da Jehova ima zapanjujuću moć da predvidi budućnost. Ta proročanska Reč je zaista poput ’svetiljke koja svetli na tamnom mestu‘. Ako joj poklonimo pažnju, to će ojačati veru svih nas koji želimo da živimo u Božjem večnom i pravednom novom svetu, u kom će se ispuniti sva proročanstva vezana za Kraljevstvo. Tri tabele u nastavku sadrže daljnje dokaze verodostojnosti Biblije jer navode ispunjenja brojnih proročanstava i opisuju međusobni sklad hebrejskih i grčkih knjiga Biblije. Kako vreme prolazi, tako Biblija sve sjajnije svetli kao knjiga koja je stvarno ’nadahnuta od Boga i korisna‘ (2. Petr. 1:19; 2. Tim. 3:16).

[Fusnote]

Biblija — Reč Božja ili čovečija?, strane 12-36.

The Historical Evidences of the Truth of the Scripture Records, strane 225 i 227-228.

(10) VAŽNIJA PROROČANSTVA KOJA SU SE ISPUNILA NA ISUSU

Proročanstvo Događaj Ispunjenje

Post. 49:10 Rođen u Judinom plemenu Mat. 1:2-16;

Mih. 5:2 Rođen u Vitlejemu Luka 2:4-11; Jov. 7:42

Os. 11:1 Pozvan iz Egipta Mat. 2:15

Isa. 61:1, 2 Opunomoćen Luka 4:18-21

Ps. 78:2 Govorio u poređenjima Mat. 13:11-13, 31-35

Isa. 53:4 Poneo naše bolesti Mat. 8:16, 17

Jv 19:1-16

Ps. 22:1 Bog ga ostavio neprijateljima Mat. 27:46; Mar. 15:34

Pitanja za tabelu „Važnija proročanstva koja su se ispunila na Isusu“:

(a) Koja su proročanstva u vezi sa Isusovim rođenjem potvrdila da je bio pravi Mesija?

(b) Koja su se proročanstva ispunila na početku Isusove službe?

(v) Koja je proročanstva Isus ispunio u toku svoje službe?

(g) Koja su se proročanstva ispunila u nekoliko dana koji su prethodili Isusovom suđenju?

(d) Koja su se proročanstva ispunila tokom njegovog suđenja?

(đ) Koja su se proročanstva odnosila na njegovo pribijanje na stub, smrt i uskrsnuće?

[Tabela na stranama 344-346]

(11) PRIMERI DRUGIH ISPUNJENIH BIBLIJSKIH PROROČANSTAVA

Proročanstvo Događaj Ispunjenje

P. zak. 17:14 Izrael će tražiti kralja 1. Sam. 8:4, 5, 19, 20

Is. Nav. 6:26 Kazna za obnavljanje Jerihona 1. Kralj. 16:34

[Fusnote]

(a) Koja su se proročanstva ispunila kada su Izraelci ušli u Hanan?

(b) Koje su se proročanske osude Izraela i Jude obistinile i kada je to bilo?

(v) Šta je bilo prorečeno u vezi s povratkom? Da li se to obistinilo?

(g) Navedi neke od naroda kojima su bile upućene proročanske osude i objasni kako su se one ispunile.

(d) Navedi neke od važnijih istorijskih događaja koje su prorekli Danilo i Isus.

Post. 1:3 Bog zapoveda da zasja svetlost 2. Kor. 4:6

Post. 2:7 Adam stvoren kao živa duša 1. Kor. 15:45

Post. 18:10, 14 Sari obećan sin Rimlj. 9:9

Izl. 21:17 Kazna za kršenje pete zapovesti Mat. 15:4; Mar. 7:10

Izl. 21:24 Oko za oko i zub za zub Mat. 5:38

Lev. 11:44 „Budite sveti, jer sam ja svet!“ 1. Petr. 1:16

Lev. 26:12 Jehova je bio Bog Izraela 2. Kor. 6:16

P. zak. 6:13 „Jehovu, svog Boga, obožavaj“ Mat. 4:10; Luka 4:8

P. zak. 6:16 „Ne iskušavajte Jehovu“ Mat. 4:7; Luka 4:12

P. zak. 23:21 „Ispuni svoje zavete Jehovi“ Mat. 5:33

P. zak. 32:35, 36 Osveta je Jehovina Jevr. 10:30

Jov 41:11 ’Ko je prvi dao nešto Bogu?‘ Rimlj. 11:35

Ps. 5:9 „Grlo im je grob otvoren“ Rimlj. 3:13

Ps. 10:7 „Usta su im puna proklinjanja“ Rimlj. 3:14

Ps. 14:1-3 „Nema pravednog čoveka“ Rimlj. 3:10-12

Ps. 24:1 Zemlja pripada Jehovi 1. Kor. 10:26

Ps. 44:22 „Smatraju nas ovcama za klanje“ Rimlj. 8:36

Ps. 69:22, 23 Sto Izraelcima postaje zamka Rimlj. 11:9, 10

Ps. 78:24 Hleb s neba Jov. 6:31-33

Ps. 82:6 „Vi ste bogovi“ Jov. 10:34

Ps. 104:4 „Svoje anđele čini duhovima“ Jevr. 1:7

Ps. 116:10 „Verovao sam, zato sam govorio“ 2. Kor. 4:13

Ps. 117:1 „Hvalite Jehovu, svi narodi“ Rimlj. 15:11

Ps. 140:3 „Zmijski otrov im je iza usana“ Rimlj. 3:13

Posl. 26:11 „Pas se vraća na bljuvotinu svoju“ 2. Petr. 2:22

Isa. 25:8 „Smrt je uništena zauvek“ 1. Kor. 15:54

Isa. 29:14 Bog će uništiti mudrost mudrih 1. Kor. 1:19

Isa. 40:13 ’Ko je Jehovin savetnik?‘ Rimlj. 11:34

Isa. 54:13 „Svi će biti poučeni od Jehove“ Jov. 6:45

Isa. 59:7, 8 Opis ljudske pokvarenosti Rimlj. 3:15-17

Jer. 5:21 Imaju oči, a ne vide Mar. 8:18

Jer. 31:31-34 Bog će sklopiti novi savez Jevr. 8:8-12; 10:16, 17

Dan. 9:27; 11:31 „Gadost koja pustoši“ Mat. 24:15

Os. 6:6 „Milosrđe hoću, a ne žrtvu“ Mat. 9:13; 12:7

Os. 13:14 „Smrti, gde je tvoj žalac?“ 1. Kor. 15:54, 55

Hag. 2:6 Uzdrmaće se nebo i zemlja Jevr. 12:26, 27

Pitanja za tabelu „Neki stihovi iz hebrejskih knjiga Biblije čiju su primenu razjasnili pisci grčkih knjiga“:

(a) Koje se izjave iz grčkih knjiga Biblije odnose na izveštaj Postanka o stvaranju i služe kao njegova potvrda?

(b) Kako je u grčkim knjigama Biblije razjašnjeno proročansko značenje izveštaja Postanka o Avrahamu i njegovom potomstvu?

(v) Koje su reči iz Izlaska u vezi s Deset zapovesti i drugim pojedinostima Zakona citirali grčki pisci Biblije?

(g) Na kom mestu u Bibliji su prvobitno zapisane dve najveće zapovesti — voleti Jehovu svim srcem i dušom i voleti bližnjega kao samog sebe?

(d) Navedi neka od temeljnih načela koja su prvobitno iznesena u Pentateuhu, a potom citirana u grčkom delu Biblije. Kako su pisci objasnili njihovu primenu?

(đ) Koji odlomci Psalama, citirani u grčkim knjigama Biblije, veličaju Jehovu ^(⁠1⁠) kao Stvoritelja i Vlasnika planete Zemlje? ^(⁠2⁠) kao Boga koji pazi na pravednike i brine o njima?

(e) Na koje su se odlomke iz Isaije i drugih proroka pisci hrišćanskih, grčkih knjiga Biblije osvrtali kada su govorili o ^(⁠1⁠) propovedanju dobre vesti? ^(⁠2⁠) odbijanju nekih da prihvate dobru vest? ^(⁠3⁠) pridruživanju nejevrejskih vernika izraelskom ostatku? ^(⁠4⁠) blagoslovima koji proizlaze iz vere u dobru vest?