„Ne mogu ćutati“

 1. Zašto Jeremija i drugi proroci nisu mogli ćutati?

„ČUJTE Jehovinu reč.“ Ove reči su 647. pre n. e. odzvanjale ulicama i trgovima Jerusalima. Božji prorok Jeremija revno ih je objavljivao. Čak i nakon što je grad bio uništen 40 godina kasnije, on je tim rečima i dalje podsticao narod (Jer. 2:4; 42:15). Svemoćni Bog je želeo da Jevreji čuju njegov poziv i pokaju se i zato im je slao proroke. Kao što smo već videli u ovoj knjizi, Jeremija je bio istaknut među prorocima. Kada ga je pozvao u službu, Bog mu je rekao: „Ustani i reci im sve što ću ti zapovediti. Ne boj ih se“ (Jer. 1:17). Služba ovog proroka bila je puna izazova. On je doživljavao i fizički i emocionalni bol, ali uprkos svim kušnjama, ispunio je svoj zadatak. Jednom prilikom je rekao: „Uznemirilo se srce u meni. Ne mogu ćutati“ (Jer. 4:19).

2, 3. (a) Kako su Isusovi učenici pokazali da su poput Jeremije? (b) Zašto i ti treba da oponašaš Jeremijin primer?

² Jeremija je svojom proročkom službom postavio dobar primer za one koji će služiti Jehovi posle njega (Jak. 5:10). Kratko nakon Pedesetnice 33. n. e., jevrejske vlasti su uhapsile apostole Petra i Jovana, naredivši im da prestanu s propovedanjem. Znamo da su oni na to rekli: „Ne možemo a da ne govorimo o onome što smo videli i čuli“ (Dela 4:19, 20). Nakon što su im zapretili da će ih sledeći put strožije kazniti, pustili su ih da idu. Znamo šta je tada bilo. Ti bogobojazni ljudi nisu prestali da propovedaju.

³ Vidiš li koliko Petrove i Jovanove reči iz Dela apostolskih 4:20 odražavaju gorljivost poput Jeremijine? Kao sluga Jehove Boga u ovim presudnim poslednjim danima, sigurno i ti odlučno kažeš: „Ne mogu ćutati!“ Osmotrimo kako možemo ostati snažni poput Jeremije i nastaviti s propovedanjem dobre vesti, uprkos sve gorim uslovima oko nas.

 4. Koji je stav bio uobičajen među stanovnicima drevnog Jerusalima?

⁴ Zar nisi uveren da je Božje obećanje o divnoj budućnosti pod vladavinom njegovog Sina najbolja vest koju ljudi mogu čuti? Pa ipak, mnogi razmišljaju poput Jevreja Jeremijinog doba koji su govorili: „Reč koju si nam rekao u Jehovino ime nećemo poslušati“ (Jer. 29:19; 44:16). Jeremija je to često čuo. Slično se može reći i za Božje današnje sluge, budući da od ljudi često čuju: „Ne zanima me.“ Tako rasprostranjena apatija mogla bi ugušiti revnost objavitelja Kraljevstva. Šta se može učiniti ukoliko zbog ravnodušnosti na području neki u tvojoj skupštini gube revnost, ili se to dešava tebi lično?

 5. (a) Kako je Jeremija reagovao na nezainteresovanost Judejaca? (b) Zašto su oni koji ne slušaju dobru vest u smrtnoj opasnosti?

⁵ Pogledaj kakav je stav Jeremija zadržao usred nezainteresovanosti većine Judejaca za njegovu poruku. Jehova mu je na početku njegove službe pokazao kakvu će kaznu izvršiti. (Pročitati Jeremiju 4:23-26.) Jeremija je shvatio da život hiljada ljudi zavisi od toga da li će poslušati njegove reči. Slično je i danas. O danu Božje presude nad ovim zlim svetom, Isus je rekao: „Doći [će] na sve koji žive po svoj zemlji. Zato budite budni, i usrdno se molite sve vreme da biste uspeli umaći svemu ovome što treba da se dogodi, i stati pred Sina čovečjeg“ (Luka 21:34-36). Iz ovih Isusovih reči vidimo da su oni koji odbijaju dobru vest u smrtnoj opasnosti.

 6. Zašto treba da nastavimo s propovedanjem, čak i ako neko nije zainteresovan za dobru vest?

⁶ Oni koji savladaju svoju ravnodušnost pa počnu da slušaju i odazovu se na Jehovinu reč koju prenosimo primiće neprocenjive blagoslove. Bog nudi mogućnost da preživimo predstojeće uništenje i uđemo u njegov novi svet. U izvesnom smislu, slično je bilo i u Jeremijino vreme. Da su ga Judejci poslušali, mogli su da izbegnu uništenje. (Pročitati Jeremiju 26:2, 3.) Da bi im pomogao, on ih je decenijama podsticao da čuju reči pravog Boga i da mu se vrate. Ne znamo koliko njih je njegova služba podstakla da se pokaju i promene život. Ali znamo da su to neki učinili, kao što to mnogi danas čine. Dok propovedamo dobru vest, često čujemo kako su nekad tvrdokorna srca smekšala. (Videti okvir „Ravnodušna osoba može postati zainteresovana“ na 184. strani.) Zar to nije dodatni razlog da ostanemo aktivni u spasonosnoj službi propovedanja?

 7. Kako su Jeremijini neprijatelji pokušavali da osujete njegovo propovedanje?

⁷ Još nešto vredno pomena jeste to što su protivnici često pokušavali da stanu na put i Jeremiji i njegovoj službi. Lažni proroci su ga javno pobijali (Jer. 14:13-16). Dok je išao ulicama Jerusalima, prolaznici su ga kleli i rugali mu se (Jer. 15:10). Neki njegovi neprijatelji su smišljali dodatne načine kako bi ga ponizili (Jer. 18:18). Drugi su ga pak nemilice klevetali, takoreći došaptavali se iza njegovih leđa, kako bi iskrene osobe odvratili da ne čuju Božju reč koju im je propovedao (Tužb. 3:61, 62). Da li je on odustao? Ne, nastavio je da propoveda. Kako je to uspeo?

 8. Kako je Jeremija reagovao iako su protivnici vršili sve veći pritisak na njega?

⁸ Jeremijino glavno oružje u savladavanju protivljenja bilo je poverenje u Jehovu. Bog mu je na početku njegove službe rekao da će ga podržavati i štititi. (Pročitati Jeremiju 1:18, 19.) On je verovao u to obećanje i Jehova ga nije izneverio. Dok su protivnici vršili sve veći pritisak na njega i preduzimali sve drastičnije mere, on je bio sve odvažniji, hrabriji i uporniji. Pogledajmo kako su mu koristile te osobine.

9, 10. Koji događaji iz Jeremijinog života treba da te podstaknu na odvažnost?

⁹ Jednom prilikom su buntovnički sveštenici i proroci izveli Jeremiju pred judejske knezove tražeći da se on pogubi. Da li su ga te pretnje ućutkale? Ne. Njegov odgovor je tako dobro pobio optužbe tih otpadnika da je na kraju izbegao smrtnu kaznu. (Pročitati Jeremiju 26:11-16; Luka 21:12-15.)

¹⁰ Priseti se da je hramski nadzornik Pashor bacio Jeremiju u klade nakon što je čuo njegovu snažnu poruku. On se nadao da će to Jeremiju naučiti pameti i da će ga ućutkati. Sutradan ga je oslobodio. Ali iako je zbog zlostavljanja bio u bolovima, Jeremija se obratio lično Pashoru i preneo mu Jehovinu osudu. Čak ga ni zlostavljanje nije ućutkalo! (Jer. 20:1-6). Zašto? On daje odgovor na to pitanje, kada kaže: „Jehova je bio sa mnom kao silan junak. Zato će oni koji me progone posrnuti i neće pobediti“ (Jer. 20:11). Čak ni pred žestokim protivljenjem, Jeremija nije ustuknuo! Njegovo poverenje u Jehovu bilo je dobro utemeljeno, a to može biti i u našem slučaju.

11, 12. (a) Kako je Jeremija pokazao razumnost kada mu se suprotstavio Ananija? (b) Koje dobro može proizaći ako se ’obuzdavamo kad trpimo zlo‘?

¹¹ Treba da zadržimo na umu da Jeremija nije bio fanatik. On je koristio zdrav razum kada se suočavao s protivnicima. Znao je kada treba da se povuče. Na primer, pogledajmo kako je postupio s Ananijom. Kada se taj lažni prorok pred narodom suprotstavio Jehovinoj proročanskoj reči, Jeremija ga je ispravio i objasnio kako se može prepoznati pravi prorok. On je na sebi nosio drveni jaram koji je simbolizovao dolazak vavilonske vlasti, ali Ananija se razgnevio i slomio taj jaram. Ko zna šta je taj lažni prorok još mogao učiniti?! Stoga, šta je uradio Jeremija? O tome čitamo: „Prorok Jeremija je zatim otišao svojim putem.“ Kao što vidimo, on se sklonio odatle. Kasnije ga je Jehova uputio da se vrati i poruči Ananiji da ga čeka smrt, a Jevreje ropstvo kralju Vavilona (Jer. 28:1-17).

¹² Iz ovog nadahnutog zapisa vidimo da u službi moramo biti odvažni, ali i razumni. Ukoliko neko odbije biblijski razgovor i postane gnevan, čak preteći nasiljem, treba da se kulturno povučemo i odemo na druga vrata. Nema potrebe za žučnim raspravljanjem o dobroj vesti. Ako se ’obuzdavamo kad trpimo zlo‘, time ostavljamo mogućnost da stanar bude prijemčiv u neko drugo, povoljnije vreme. (Pročitati 2. Timoteju 2:23-25; Posl. 17:14.)

13. (a) Zašto je Jehova rekao Jeremiji: „Ne boj se“? (b) Zašto i mi treba da uzmemo u obzir te reči?

¹³ Pre uništenja Jerusalima 607. pre n. e., prave Božje sluge su patile zbog užasnih uslova koji su vladali u tom gradu. S obzirom na to, možemo razumeti zašto je Bog rekao Jeremiji: „Ne boj se“ (Jer. 1:8; Tužb. 3:57). Jehova mu je rekao da i drugima prenosi te ohrabrujuće reči. (Pročitati Jeremiju 46:27.) Šta iz toga vidimo? U ovom opasnom vremenu kraja, ponekad možemo osetiti strah. Da li ćemo tada slušati Jehovu, koji nam kaže: „Ne boj se“? Ranije u ovoj knjizi videli smo kako je Bog sačuvao Jeremiju tokom jednog zaista strašnog vremena. Osvrnimo se kratko na to Jeremijino iskustvo da bismo izvukli pouku.

14, 15. (a) U kakvoj se opasnosti Jeremija našao? (b) Kako je Jehova ispunio svoje obećanje da će zaštititi Jeremiju?

¹⁴ Dok su Vavilonci stezali obruč oko Jerusalima, glad u tom gradu počela je da uzima svoj danak. Mnogi nisu imali šta da jedu (Jer. 37:21). U to vreme gladi, Jeremija se našao na užasnom mestu koje je moglo postati njegov grob. Judini knezovi su izvršili pritisak na beskarakternog kralja Sedekiju da baci Jeremiju u jednu duboku jamu nalik bunaru. U njoj nije bilo vode već mnogo mulja. Dok je polako tonuo u mulj, možda je mislio da je to kraj. Da si bio u njegovoj koži, zar se ne bi donekle uplašio? (Jer. 38:4-6).

¹⁵ Jeremija je bio smrtni čovek poput nas, ali je verovao Jehovinoj reči da ga neće nikad napustiti. (Pročitati Jeremiju 15:20, 21.) Da li je Jehova nagradio njegovu veru? Znamo da jeste. On je podstakao Avdemeleha da se suprotstavi knezovima i spase Jeremiju. Dobivši dozvolu od kralja, Avdemeleh je izvukao tog proroka iz blatnjave jame i spasao ga od sigurne smrti (Jer. 38:7-13).

16. Iz kakve je teške situacije Jehova spasao ova dva bogobojazna čoveka?

¹⁶ Čak i nakon što je bio izbavljen iz jame, Jeremija je još uvek bio u opasnosti. Avdemeleh se i ovog puta zauzeo za njega, pa je rekao kralju: ’On će umreti od gladi, jer u gradu više nema hleba‘ (Jer. 38:9). U Jerusalimu je vladala tolika glad da su ljudi pribegli kanibalizmu. Međutim, Jehova se i ovog puta pobrinuo za svog proroka i spasao ga. Nakon toga, Jeremija je Avdemelehu rekao da može računati na Jehovinu zaštitu (Jer. 39:16-18). Jeremija nije zaboravio Božje zasiguranje: „Ja sam s tobom da te izbavljam“ (Jer. 1:8). Pošto su ova dva bogobojazna čoveka imala zaštitu Svemoćnog Boga, nijedan neprijatelj i nikakva glad nisu im mogli ništa. Izbegli su smrt u gradu osuđenom na propast. Šta učimo iz toga? Jehova je obećao zaštitu i ispunio je svoje obećanje (Jer. 40:1-4).

17. Zašto treba da verujemo Jehovi kada obeća da će zaštititi svoje sluge?

¹⁷ Ispunjenje Isusovog proročanstva o kraju ovog sveta neumoljivo ide ka svom vrhuncu. U skoroj budućnosti možemo očekivati da ćemo videti ’znakove na suncu, mesecu i zvezdama, dok će narode na zemlji obuzeti teskoba i osećaj nemoći... ljudi će gubiti svest od straha i očekivanja onoga što će zadesiti svet‘ (Luka 21:25, 26). Moramo sačekati da bismo videli kako će ti znakovi izgledati i kakav će strah izazvati kod mnogih. Međutim, šta god da se desi, nikada ne treba da sumnjamo u Jehovinu sposobnost i želju da spase svoj narod. Ali, oni koji nisu u Božjoj naklonosti mogu očekivati sasvim drugačiji ishod. (Pročitati Jeremiju 8:20; 14:9.) Čak i ako izgleda da su njegove sluge u beznadežnoj situaciji, kao kad se Jeremija našao u mračnoj, memljivoj jami, Bog ih može spasti! Reči koje je Jehova uputio Avdemelehu odnose se i na njegov narod: ’Ja ću te zaista izbaviti i nećeš pasti od mača. Dobićeš svoju dušu kao plen, jer si se uzdao u mene‘ (Jer. 39:18).

18. (a) Koje su reči izmenile Jeremijin život? (b) Koje značenje Božje reči iz Jeremije 1:7 imaju za tebe?

¹⁸ „Idi svima kojima ću te poslati i reci im sve što ću ti zapovediti“ (Jer. 1:7). Nakon ove Božje zapovesti, Jeremijin život se potpuno promenio. Od tada je njegova najveća briga bila objaviti ’Jehovinu reč‘. Taj izraz se često pojavljuje u knjizi koja nosi njegovo ime. U poslednjem poglavlju, on govori o opsadi Jerusalima i izgnanstvu Sedekije, poslednjeg kralja koji je vladao iz tog grada. Očigledno je Jeremija poučavao i opominjao judejski narod da se prikloni Jehovi sve dok nije postalo jasno da je njegov zadatak završen.

19, 20. (a) Zašto je Jeremijina služba dobar primer za nas? (b) Kakva veza postoji između propovedanja i osećanja radosti i ispunjenosti? (v) Kako je razmatranje knjige proroka Jeremije i Tužbalica uticalo na tebe?

¹⁹ Postoje mnoge paralele između Jeremijine službe i službe koju obavljamo mi kao Jehovini svedoci. Kao i on, i mi služimo pravom Bogu u vreme suda. Iako su nam vreme i energija potrebni i za druge obaveze, propovedanje dobre vesti je najznačajnije delo koje možemo vršiti u ovom svetu. Kada propovedamo, mi slavimo Božje veliko ime i pokazujemo da priznajemo njegovo apsolutno pravo da vlada čitavim svemirom. (Pročitati Tužbalice 5:19.) Isto tako, kada svojim bližnjima pomažemo da upoznaju pravog Boga i razumeju šta on očekuje od njih, mi pokazujemo da ih iskreno volimo (Jer. 25:3-6).

²⁰ Jeremija je o službi koju mu je Jehova dodelio rekao: „Tvoja reč me je obradovala i razveselila mi srce, jer ja tvoje ime nosim, Jehova, Bože nad vojskama“ (Jer. 15:16). Takvu radost i ispunjenost mogu osetiti svi oni koje srce nagoni da govore o pravom Bogu. Zar to nije dovoljan razlog da poput Jeremije sve do kraja objavljujemo Jehovinu reč?