Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Jeremije
KAKO su samo zastrašujuće zvučale Jeremijine objave o nevoljama koje će zadesiti njegov narod! Slavni hram, koji je više od tri stoleća bio centar obožavanja Jehove, biće spaljen do temelja. Jerusalim i Judina zemlja biće opustošeni a njihovi stanovnici odvedeni u ropstvo. Zapis o ovim i drugim presudama nalazi se u drugoj po veličini biblijskoj knjizi, koju je napisao prorok Jeremija. U njoj je takođe zapisano šta je Jeremija lično doživeo dok je 67 godina verno izvršavao svoju službu. Informacije u knjizi nisu navedene hronološkim redom već po temama.
Zašto je biblijska knjiga koju je napisao Jeremija značajna za nas? Njena ispunjena proročanstva jačaju našu veru u Jehovu kao Ispunitelja svih obećanja (Isaija 55:10, 11). Jeremijino delo kao proroka i stav naroda prema njegovoj poruci imaju svoju paralelu u naše vreme (1. Korinćanima 10:11). Štaviše, zapis o tome kako je Jehova postupao sa svojim narodom ističe Njegove osobine i treba duboko da utiče na nas (Jevrejima 4:12).
’MOJ NAROD JE DVA ZLA UČINIO‘
Jeremija je opunomoćen za proroka trinaeste godine vladavine Josije, kralja Jude, 40 godina pre uništenja Jerusalima 607. pre n. e. (Jeremija 1:1, 2). Objave izgovorene uglavnom u poslednjih 18 godina Josijine vladavine otkrivaju Judinu zloću i Jehovinu osudu protiv tog naroda. „Jerusalim ću pretvoriti u gomilu kamenja“, kaže Jehova. „Judine gradove pretvoriću u pustoš u kojoj niko ne živi“ (Jeremija 9:11). Zašto? „Jer je moj narod dva zla učinio“, kaže Bog (Jeremija 2:13).
Jeremija prenosi i poruku o povratku pokajničkog ostatka (Jeremija 3:14-18; 12:14, 15; 16:14-21). Međutim, ne nailazi na dobar odziv. „Glavni nadzornik u Jehovinom domu“ udara Jeremiju i stavlja ga u klade preko noći (Jeremija 20:1-3).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:11, 12 — Zašto je Jehova to što bdi nad svojom rečju uporedio sa ’bademovom granom‘? Bademovo drvo je „među prvim drvećem koje cveta u proleće“ (stih 11, fusnota). Jehova je figurativno govoreći ’ustajao rano svaki dan i slao proroke‘ da bi upozorio svoj narod na svoje presude i ’bdeo je‘ dok se one nisu ispunile (Jeremija 7:25).
2:10, 11 — Zašto je bilo tako neobično ono što su neverni Izraelci uradili? Dok su paganski narodi koji su živeli na zapadu prema Kitimu i na istoku do Kidra možda svojim božanstvima pridodavali bogove drugih naroda, nikada se nije dešavalo da neko potpuno zameni svoje bogove tuđim bogovima. Međutim, Izraelci su napustili Jehovu i zamenili su slavu živog Boga za beživotne idole.
3:11-22; 11:10-12, 17 — Zašto je Jeremija u svojim proročanstvima govorio i o severnom desetoplemenskom kraljevstvu, kad je Samarija pala 740. pre n. e.? Razlog je to što je uništenje Jerusalima 607. pre n. e. bio izraz Jehovine osude celog izraelskog naroda, a ne samo Jude (Jezekilj 9:9, 10). Štaviše, nakon što je desetoplemensko kraljevstvo palo, njegovi interesi su se i dalje zastupali u Jerusalimu, što se vidi iz toga što su se poruke koje su prenosili Božji proroci ticale i Izraelaca.
4:3, 4 — Šta znači ova zapovest? Trebalo je da neverni Jevreji pripreme, to jest smekšaju i očiste zemljište svog srca. Trebalo je da obrežu svoje srce, da uklone sve nečiste misli, osećanja i motive (Jeremija 9:25, 26; Dela apostolska 7:51). To je zahtevalo promenu u načinu života — da prestanu raditi ono što je loše i da počnu da rade ono što donosi Božji blagoslov.
4:10; 15:18 — U kom smislu je Jehova prevario svoj odmetnički narod? U Jeremijinim danima bilo je proroka koji su ’prorokovali laž‘ (Jeremija 5:31; 20:6; 23:16, 17, 25-28, 32). Jehova ih nije sprečio da objavljuju lažne poruke.
16:16 — Šta je značilo to što je Jehova ’poslao mnogo ribara‘ i „mnogo lovaca“? To se možda odnosi na to što je Jehova poslao neprijateljske sile u potragu za nevernim Jevrejima nad kojima će izvršiti svoju presudu. Međutim, u svetlu onoga što stoji u Jeremiji 16:15, taj stih bi takođe mogao da se odnosi i na potragu za pokajničkim Izraelcima.
20:7 — Na koji je način Jehova ’upotrebio svoju snagu‘ protiv Jeremije i prevario ga? Pošto se suočavao s ravnodušnošću, odbijanjem i progonstvom dok je objavljivao Jehovine presude, Jeremija je možda osećao da nema više snage da nastavi. Međutim, Jehova je upotrebio svoju snagu protiv takvih Jeremijinih sklonosti i dao mu je snagu da ide dalje. Jehova je tako prevario Jeremiju koristeći ga da postigne ono za šta je on sam mislio da neće moći.
Pouka za nas:
1:8. Jehova ponekad izbavlja svoje sluge od progonstva — možda tako što postavlja nekog nepristranog sudiju, zamenjuje neprijateljski raspoložene zvaničnike razumnijima ili tako što svojim slugama daje snagu da izdrže (1. Korinćanima 10:13).
2:13, 18. Neverni Izraelci su učinili dva zla. Ostavili su Jehovu, siguran izvor blagoslova, vođstva i zaštite. I drugo, iskopali su za sebe figurativne bunare tako što su gledali da sklope vojni savez sa Egiptom i Asirijom. U naše vreme, napustiti pravog Boga zarad ljudskih filozofija i teorija i svetske politike isto je što i zameniti „izvor žive vode“ i iskopati „loše bunare“.
6:16. Jehova podstiče svoj buntovni narod da zastane, da se preispita i da se vrati na „stare puteve“ svojih vernih praočeva. Zar ne treba s vremena na vreme da se preispitujemo da vidimo da li zaista hodimo putem kojim Jehova želi da idemo?
7:1-15. Jevreji su polagali nade u hram, gledajući na samo njegovo postojanje kao na neku vrstu čudesne zaštite, ali to ih nije spaslo. Treba da živimo po veri, a ne po onome što vidimo (2. Korinćanima 5:7).
15:16, 17. Poput Jeremije, i mi se možemo izboriti sa obeshrabrenjem. Možemo to činiti tako što nalazimo zadovoljstvo u smisaonom proučavanju Biblije, tako što uzvisujemo Jehovino ime u službi i izbegavamo loše društvo.
17:1, 2. Zbog grehova naroda Jude, žrtve koje su prinosili Jehovi nisu mu bile ugodne. Naše žrtve hvale neće biti prihvatljive Jehovi ako smo u moralnom pogledu nečisti.
17:5-8. Ljudi i institucije su vredne našeg poverenja samo do one mere u kojoj postupaju u skladu s Božjom voljom i načelima. Kada je u pitanju spasenje, pravi mir i sigurnost, mudro je pouzdati se samo u Jehovu (Psalam 146:3).
20:8-11. Ne treba da dozvolimo da ravnodušnost, protivljenje ili progonstvo umanji našu revnost za delo propovedanja o Kraljevstvu (Jakov 5:10, 11).
„STAVITE VRAT U JARAM KRALJA VAVILONA“
Jeremija izriče osudu poslednjoj četvorici kraljeva Jude, kao i lažnim prorocima, lošim pastirima i iskvarenim sveštenicima. Ukazujući na verni ostatak kao na dobre smokve, Jehova kaže: „Upraviću svoje oči na njih da im učinim dobro“ (Jeremija 24:5, 6). U tri proročanstva navedena u 25. poglavlju ukratko su izložene osude koje su detaljnije razjašnjene u kasnijim poglavljima.
Sveštenici i proroci kuju zaveru da ubiju Jeremiju. On im prenosi poruku da treba da služe kralju Vavilona. Kralju Sedekiji je rekao: „Stavite vrat u jaram kralja Vavilona“ (Jeremija 27:12). Međutim, „Onaj koji je rasejao Izrael opet će ga sakupiti“ (Jeremija 31:10). S dobrim razlogom, Rihavovim sinovima je dato jedno obećanje. Jeremija je stavljen „u zatvor u Stražarskom dvorištu“ (Jeremija 37:21). Jerusalim je uništen i većina njegovih stanovnika odvedena u ropstvo. Jeremija i njegov pisar Varuh su među onima koji su ostali. Uprkos Jeremijinim upozorenjima da to ne rade, uplašeni ljudi odlaze u Egipat. U poglavljima 46-51 zapisana je Jeremijina poruka drugim narodima.
Odgovori na biblijska pitanja:
22:30 — Da li je ovom odlukom poništeno pravo Isusa Hrista da sedne na Davidov presto? (Matej 1:1, 11) Nije. Ova odluka značila je da nijedan Joahinov potomak „neće sesti na Davidov presto... u Judi“. Isus će vladati s neba, a ne s prestola u Judi.
23:33 — Šta je „Jehovino breme“? U Jeremijinim danima, važne objave koje je prorok Jeremija izgovorio o uništenju Jerusalima bile su breme njegovim sunarodnicima. Takođe, ljudi koji se nisu odazivali na poruku bili su takvo breme za Jehovu da je odlučio da ih odbaci. Slično tome, za hrišćanski svet poruka o tome da će uskoro biti uništen predstavlja breme, a ljudi koji ne slušaju su teret za Jehovu.
31:33 — Kako je Božji zakon zapisan u srcima? Kada neko toliko voli Božji zakon da ima žarku želju da vrši njegovu volju, može se reći da je Božji zakon zapisan u njegovom srcu.
32:10-15 — S kojom svrhom su napisana dva ugovora za istu transakciju? Ugovor koji je ostao nezapečaćen služio je za daljnje pregovore. Zapečaćeni ugovor je služio kao rezervni primerak na osnovu kojeg bi se mogla potvrditi tačnost nezapečaćenog ugovora ako to bude potrebno. Jeremija nam je pružio dobar primer time što se držao razumnih zakonskih procedura čak i kada je sklapao ugovor s rođakom i suvernikom.
33:23, 24 — O kojim ’dvema porodicama‘ se ovde govori? Jedna je kraljevska porodica iz loze kralja Davida a druga sveštenička porodica Aronovih potomaka. Uništenjem Jerusalima i Jehovinog hrama izgledalo je da je Jehova odbacio ove dve porodice i da više neće imati kraljevstvo na zemlji niti da će njegovo obožavanje više biti obnovljeno.
46:22 — Zašto je glas Egipta upoređen sa siktanjem zmije? To se možda odnosi na zvuk kojim se zmija oglašava prilikom povlačenja ili na to da je Egipat bio na lošem glasu zbog nevolje koja ga je zadesila. Analogija takođe pokazuje koliko je za egipatske faraone bilo uzaludno što su na svojim kapama nosili prikaz svete zmije, radi navodne zaštite koju im je pružala boginja-zmija Uatčit.
Pouka za nas:
21:8, 9; 38:19. Jehova je čak i u poslednjem trenutku pred nepokajničke stanovnike Jerusalima, koji su zaslužili smrt, stavio mogućnost izbora. Zaista, „njegovo [je] milosrđe veliko“ (2. Samuilova 24:14; Psalam 119:156).
31:34. Kako je utešno znati da se Jehova ne priseća greha onih kojima je oprostio i da u budućnosti neće preduzeti akciju protiv njih!
38:7-13; 39:15-18. Jehova ne zaboravlja našu vernu službu, koja uključuje i ’služenje svetima‘ (Jevrejima 6:10).
45:4, 5. Kao što je bilo i u poslednjim danima Jude, u „poslednjim danima“ sadašnjeg poretka nije vreme da tražimo „velike stvari“ kao što su bogatstvo, ugled i materijalna sigurnost (2. Timoteju 3:1; 1. Jovanova 2:17).
JERUSALIM JE SPALJEN
Godina je 607. pre n. e. Jedanaesta je godina Sedekijine vladavine. Vavilonski kralj Navuhodonosor 18 meseci drži Jerusalim pod opsadom. Sedmog dana petog meseca 19. godine Navuhodonosorove vladavine, Nevuzaradan, zapovednik telesne straže, ’dolazi‘, to jest stiže u Jerusalim (2. Kraljevima 25:8). Verovatno iz logora koji je postavljen izvan gradskih zidina on ispituje situaciju i planira akciju koju će preduzeti. Tri dana kasnije, desetog u mesecu, on ’dolazi‘, tačnije ulazi u Jerusalim. Zatim je spalio grad (Jeremija 52:12, 13).
Jeremija detaljno opisuje pad Jerusalima. Taj opis bio je povod za sastavljanje tužbalica, to jest žalopojki. Upravo to je sadržaj biblijske knjige pod nazivom Tužbalice.
[Slika na 8. strani]
Jeremijina proročanstva uključivala su Jehovinu osudu Jerusalima
[Slika na 9. strani]
Kako je Jehova ’upotrebio svoju snagu‘ protiv Jeremije?
[Slika na 10. strani]
„Kao što su ove smokve dobre, tako će u mojim očima biti dobri Judini izgnanici“ (Jeremija 24:5)