58. biblijska knjiga — Jevrejima

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Rim

Pisanje završeno: otprilike 61. n. e.

 1. Zašto je pisanje poslanice Jevrejima bilo u skladu sa zadatkom za koji je Pavle bio opunomoćen?

PAVLE je najpoznatiji kao ’apostol neznabožaca‘. Ali da li je njegova služba bila ograničena samo na nejevreje? Naravno da nije! Pre nego što je Pavle bio kršten i opunomoćen za svoju službu, Gospod Isus je za njega rekao Ananiji: ’Taj čovek mi je izabrana posuda da nosi ime moje neznabošcima, a i kraljevima i Izraelovim sinovima‘ (Dela 9:15; Gal. 2:8, 9). Pisanje poslanice Jevrejima zaista je bilo u skladu sa zadatkom za koji je bio opunomoćen, naime da donese Isusovo ime Izraelovim sinovima.

 2. Zašto se tvrdnje da Pavle nije pisac poslanice Jevrejima mogu odbaciti?

² Međutim, neki kritičari sumnjaju u to da je Pavle napisao poslanicu Jevrejima. Kao jedan od razloga za sumnju navode to što se Pavlovo ime ne spominje u toj poslanici. Ali to zapravo i nije problem, jer se i u mnogim drugim kanonskim knjigama Biblije ne spominje ime pisca, nego se pisac često prepoznaje na temelju sadržaja biblijskog teksta. Osim toga, neki misle da je Pavle možda namerno izostavio svoje ime dok je pisao jevrejskim hrišćanima u Judeji, jer je njegovo ime bilo omraženo među njihovim sunarodnicima u toj provinciji (Dela 21:28). Čak ni stil pisanja, koji je drugačiji od ostalih Pavlovih poslanica, nije dokaz da Pavle nije napisao ovu poslanicu. Pavle se uvek trudio da ’svima bude sve‘, bilo da se obraćao paganima, Judejcima ili hrišćanima. U ovoj poslanici je izneo argumente onako kako bi to učinio Judejac koji se obraća Judejcu, kako bi oni u potpunosti mogli da ga razumeju i da uvaže ono što je želeo da kaže (1. Kor. 9:22).

 3. Kako sam tekst poslanice Jevrejima potvrđuje da ju je napisao Pavle i da je napisana prvenstveno za Judejce?

³ Sam tekst ove poslanice potvrđuje da ju je Pavle napisao. Pisac je bio u Italiji i sarađivao je s Timotejem, a to odgovara Pavlovim okolnostima (Jevr. 13:23, 24). Osim toga, iako prilikom iznošenja argumenata Pavle polazi od odlika judaizma, pouke u poslanici su tipične za njega i osmišljene tako da ih lakše prihvati grupa kojoj je ona bila upućena, a koja se sastojala isključivo od Jevreja. O tome je bibličar Adam Klark napisao sledeće: „Konstrukcija cele poslanice pokazuje da je bila napisana za Judejce, one koji su to bili po rođenju. Da je bila napisana za neznabošce, verovatno nijedan od njih ne bi mogao da shvati iznesene argumente, jer nisu bili upoznati sa judaizmom, a pisac ove poslanice u svemu polazi od pretpostavke da ga njeni čitaoci poznaju.“a To objašnjava razliku u stilu između ove i drugih Pavlovih poslanica.

 4. Šta se još može navesti kao potvrda da je Pavle napisao poslanicu Jevrejima?

⁴ Otkriće papirusa Čester Biti br. 2 (P⁠⁴⁶), otprilike 1930. godine, pružilo je daljnje dokaze da je Pavle pisac ove poslanice. U osvrtu na taj papirusni kodeks koji je bio napisan svega oko 150 godina nakon Pavlove smrti, istaknuti britanski tekstualni kritičar ser Frederik Kenjon rekao je: „Zanimljivo je da se poslanica Jevrejima nalazi odmah iza poslanice Rimljanima (gde se gotovo nikada ne nalazi), što pokazuje da u staro doba kada je ovaj rukopis bio napisan nije bilo nikakve sumnje u to da ju je napisao Pavle.“b O istoj temi jedan drugi izvor kaže: „Ne postoji nikakav stvarni dokaz, ni u Bibliji ni izvan nje, koji bi išao u prilog tome da je ovu poslanicu napisao iko drugi osim Pavla.“c

 5. Kako sadržaj poslanice Jevrejima dokazuje da je ona nadahnuta od Boga?

⁵ Osim što su prvi hrišćani prihvatili ovu knjigu, sam njen sadržaj dokazuje da je ona ’nadahnuta od Boga‘. Ona stalno ukazuje čitaocu na proročanstva iz hebrejskih knjiga Biblije, jer se vrlo često poziva na te knjige i pokazuje da su se sva ta proročanstva ispunila na Isusu Hristu. Već u prvom poglavlju je upotrebljeno bar sedam citata iz hebrejskih knjiga Biblije kako bi se potkrepila tvrdnja da je Sin sada veći od anđelâ. Ova poslanica stalno veliča Jehovinu Reč i njegovo ime, ukazujući na to da je Isus Glavni Zastupnik života i da je Božje Kraljevstvo kojim Hrist vlada jedina nada za rešenje problema čovečanstva.

 6. Kako se može odrediti mesto i vreme pisanja poslanice Jevrejima?

⁶ Što se tiče vremena pisanja, već je spomenuto da je Pavle ovu poslanicu napisao dok je bio u Italiji. U zaključku poslanice je rekao: „Znajte da je oslobođen naš brat Timotej. Ako uskoro dođe, s njim ću vas posetiti“ (13:23). Te reči verovatno ukazuju na to da je Pavle očekivao da će uskoro biti pušten iz zatvora i da se nadao da će se pridružiti Timoteju, koji je ranije takođe bio zatvoren, ali je u vreme pisanja ove poslanice već bio oslobođen. Zato se smatra da je ova poslanica najverovatnije napisana zadnje godine Pavlovog prvog zatočeništva u Rimu, to jest 61. n. e.

 7. S kakvim protivljenjem su se suočili jevrejski hrišćani u Jerusalimu i šta je zato bilo potrebno?

⁷ U vreme kraja jevrejskog poretka nastupilo je razdoblje teških kušnji za jevrejske hrišćane u Judeji, a posebno za one u Jerusalimu. Kako se dobra vest širila i napredovala, Judejci su bili sve više ogorčeni i krajnje fanatično su se protivili hrišćanima. Svega nekoliko godina ranije nastao je veliki metež u Jerusalimu samo zato što se Pavle pojavio u gradu, a ortodoksni Judejci su iz sveg glasa vikali: „Ukloni takvog sa zemlje, jer ne zaslužuje da živi!“ Više od četrdeset Judejaca se zaklelo da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla, pa je morao noću i pod velikom vojnom pratnjom biti odveden u Cezareju (Dela 22:22; 23:12-15, 23, 24). Okruženi verskim fanatizmom i mržnjom prema hrišćanima, braća i sestre u skupštini su morali da žive, propovedaju i ostanu čvrsti u veri. Trebalo je da tačno znaju i razumeju kako je Hrist ispunio Zakon da se ne bi vratili na judaizam i da ne bi opet počeli da se drže Mojsijevog zakona i prinose životinjske žrtve, što je tada već bio samo isprazni ritual.

 8. Zašto se može reći da je Pavle bio najpogodnija osoba za pisanje poslanice Jevrejima i kakav je niz argumenata izneo?

⁸ Apostol Pavle je najbolje mogao da razume pod kakvim su pritiskom bili jevrejski hrišćani i kakvom su progonstvu bili izloženi. Pavle, nekadašnji farisej, najbolje je mogao da pruži braći snažne argumente kojima su se mogli odbraniti od pokušaja da im se nametnu tradicionalna gledišta judaizma. Posluživši se svojim izvrsnim poznavanjem Mojsijevog zakona (to znanje je stekao kao Gamalilov učenik), pružio je neoborive dokaze da je Hrist ispunio Zakon, njegove propise i potrebu za prinošenjem žrtava. Objasnio je kako je sve to zamenjeno novim i boljim savezom, koji donosi neuporedivo veću korist onima koji su uključeni u njega. Oštroumno je naveo čitav niz jasnih i uverljivih dokaza. Bilo je mnogo izrazito novih učenja: ukidanje saveza Zakona i dolazak novog saveza; Hristova sveštenička služba veća je od svešteničke službe Aronovih sinova; za razliku od životinjskih žrtava, Hristova žrtva ima trajnu vrednost; Hrist nije došao pred Jehovu tako što je ušao u zemaljski šator, nego tako što je došao u samo nebo. Iako su ih Judejci koji nisu verovali u to mrzeli do krajnjih granica, ona su jevrejskim hrišćanima bila iznesena uz takvo obilje dokaza iz hebrejskih knjiga Biblije da ih je svaki razuman Judejac mogao prihvatiti.

 9. Kakvu je pomoć poslanica Jevrejima pružila jevrejskim hrišćanima i zašto se može reći da je ona odraz Pavlove ljubavi?

⁹ Ova poslanica je poslužila jevrejskim hrišćanima kao novo delotvorno sredstvo kojim su mogli ućutkati Judejce koji su ih progonili, a pružila je i mnoštvo dokaza kojima su mogli da uvere i preobrate Judejce koji su iskreno tražili istinu o Bogu. Poslanica Jevrejima je odraz Pavlove duboke ljubavi prema jevrejskim hrišćanima i njegove žarke želje da im na praktičan način pomogne onda kada im je pomoć zaista bila potrebna.

SADRŽAJ POSLANICE JEVREJIMA

10. Šta je u uvodnim rečima poslanice Jevrejima rečeno o Hristovom položaju?

¹⁰ Hristov uzvišeni položaj (1:1–3:6). Uvodne reči skreću pažnju na Hrista: „Bog, koji je u prošlosti mnogo puta i na mnogo načina govorio našim praočevima preko svojih proroka, u ovim poslednjim danima obratio se nama preko Sina.“ Pavle je napisao da je taj Sin postavljen za naslednika svega i da je odraz slave svog Oca. On nas je očistio od greha i sada ’sedi s desne strane Veličanstva na visinama‘ (1:1-3). Zatim je citirao mnoštvo stihova iz hebrejskih knjiga Biblije kako bi dokazao da je Isus veći od anđelâ.

11. (a) Zašto je Pavle savetovao jevrejskim hrišćanima da obrate posebnu pažnju na ono što su čuli? (b) Šta Isus sve može da učini zahvaljujući svom životnom iskustvu i uzvišenom položaju?

¹¹ Pavle je savetovao jevrejskim hrišćanima da ’obrate posebnu pažnju na ono što su čuli‘. Zašto? Budući da su za neposlušnost prema ’reči izgovorenoj preko anđela‘ usledile oštre kazne, Pavle je upitao: „Kako ćemo mi umaći ako zanemarimo tako veliko spasenje, koje je počeo da propoveda naš Gospod?“ Zatim je rekao da je Bog ’sina čovečjeg‘ učinio malo manjim od anđela, ali da hrišćani vide Isusa „krunisanog slavom i čašću jer je pretrpeo smrt, da bi time po Božjoj nezasluženoj dobroti okusio smrt za svakoga“ (2:1-3, 6, 9). Da bi mnoge sinove doveo u slavu, Bog je najpre putem patnji ’učinio savršenim‘ Glavnog Zastupnika njihovog spasenja, koji ima moć da uništi Đavola i oslobodi „sve koji su zbog straha od smrti ceo život bili podložni ropstvu“. Tako je Isus postao ’milosrdan i veran prvosveštenik‘. A divno je znati da on, budući da je i sam trpeo kada je bio iskušavan, „može priteći u pomoć onima koji su u kušnjama“ (2:10, 15, 17, 18). Zato je Isus dostojan veće slave od Mojsija.

12. Šta hrišćani ne smeju da rade ako žele da uđu u Božji počinak?

¹² Ući u Božji počinak putem vere i poslušnosti (3:7–4:13). Pavle je objasnio da hrišćani iz svih naroda treba da izvuku pouku iz neverstva koje su pokazali Izraelci, kako ne bi ’odstupili od živog Boga, pa da se u njima ne razvije zlo srce koje nema vere‘ (Jevr. 3:12; Ps. 95:7-11). Budući da su bili neposlušni i nisu imali vere, Izraelci koji su izašli iz Egipta nisu mogli da uđu u Božji počinak (sabat), tokom kojeg je Bog prestao da stvara na Zemlji. Međutim Pavle je objasnio: „Božjem narodu ostaje sabatni počinak. Jer ko uđe u Božji počinak, i sam počiva od svojih dela, kao i Bog od svojih.“ Hrišćani ne smeju da budu neposlušni Bogu, kao što su to bili Izraelci. „Jer Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i... može prosuditi misli i namere srca“, napisao je Pavle (Jevr. 4:9, 10, 12).

13. (a) Kako je Hrist ’zauvek postao sveštenik‘ i onaj koji donosi večno spasenje? (b) Zašto je Pavle podstakao Jevreje da napreduju prema zrelosti?

¹³ Zrelo gledište o uzvišenosti Hristove svešteničke službe (4:14–7:28). Pavle je podstakao Jevreje da se drže vere u Isusa, uzvišenog Prvosveštenika koji je otišao na nebo, da bi im Bog pokazao milosrđe. Zatim je rekao da Hrist nije sam sebe proslavio, nego ga je proslavio Otac, koji mu je rekao: „Ti si zauvek sveštenik poput Melhisedeka“ (Jevr. 5:6; Ps. 110:4). Pre svega, Hrist je bio učinjen savršenim za službu prvosveštenika tako što se naučio poslušnosti iz onoga što je pretrpeo, kako bi postao onaj koji donosi večno spasenje svima koji su mu poslušni. Pavle je napisao jevrejskim hrišćanima da ’ima mnogo toga da im kaže, ali da je to teško objasniti‘ jer su u duhovnom pogledu još uvek deca kojoj treba mleko, a zapravo bi već trebalo da su učitelji. Dodao je: „Čvrsta hrana je za zrele, za one kojima je moć zapažanja iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla.“ Zato ih je podstakao da ’napreduju prema zrelosti‘ (Jevr. 5:11, 14; 6:1).

14. Kako hrišćani mogu naslediti obećanje i na čemu se temelji njihova nada?

¹⁴ One koji su upoznali Božju reč, a potom otpali, nije moguće opet dovesti do pokajanja „jer sami ponovo pribijaju Sina Božjeg na stub i izvrgavaju ga ruglu“, napisao je Pavle. Samo verom i strpljenjem hrišćani mogu naslediti ono što je obećano Avrahamu, a sigurna i čvrsta garancija za ispunjenje Božjeg obećanja jesu dve nepromenljive stvari: Božja reč i njegova zakletva. Njihova nada, koja je „sigurno i čvrsto sidro duše“, temelji se na tome što je Isus ušao „iza zavese“ kao Prethodnik i Prvosveštenik poput Melhisedeka (6:6, 19).

15. Šta pokazuje da je sveštenička služba Isusa Hrista, koji je sveštenik poput Melhisedeka, veća od svešteničke službe Levijevih sinova?

¹⁵ Taj Melhisedek je bio „kralj Salima“ i „sveštenik Svevišnjeg Boga“. Čak mu je i patrijarh Avraham dao desetak od svega, a preko njega ga je dao i Levije, koji je, slikovito govoreći, tada još bio u Avrahamovim bedrima. Stoga, kada je Melhisedek blagoslovio Avrahama, samim tim je blagoslovio i nerođenog Levija, što pokazuje da je Melhisedekova sveštenička služba uzvišenija od svešteničke službe Levijevih sinova. Osim toga, da se savršenstvo postiglo preko svešteničke službe Levijevih, to jest Aronovih sinova, ne bi bilo potrebno da se pojavi neki drugi sveštenik koji je „poput Melhisedeka“. A pošto se promenila sveštenička služba, Pavle kaže da je ’morao da se menja i zakon‘ (7:1, 11, 12).

16. Zašto je Isusova sveštenička služba veća od svešteničke službe sveštenika koje je postavljao Zakon?

¹⁶ Zakon zapravo ništa nije učinio savršenim, nego se pokazalo da je slab i beskoristan. Budući da su sveštenici koje je postavljao Zakon bili smrtni ljudi, bilo ih je mnogo u nizu, ali Isusovu svešteničku službu, „pošto on zauvek živi, niko neće preuzeti. Zato i može u potpunosti spasti one koji preko njega pristupaju Bogu, jer je uvek živ da se zauzima za njih“. Kao Prvosveštenik, Isus je „veran, bezazlen, čist, odvojen od grešnika“, dok su prvosveštenici koji su bili postavljani po Zakonu imali slabosti, pa su morali da prinose žrtve najpre za svoje grehe, a tek onda su mogli pred Bogom da zastupaju druge. Stoga Božja „reč zakletve... postavlja Sina, koji je zauvek učinjen savršenim“ (7:24-26, 28).

17. U čemu je novi savez bolji od pređašnjeg?

¹⁷ Novi savez je bolji od pređašnjeg (8:1–10: 31). Pavle je napisao da je Isus ’posrednik saveza koji je bolji od onog prethodnog, saveza koji je zakonski utemeljen na boljim obećanjima‘ (8:6). Zatim je u potpunosti citirao Jeremiju 31:31-34, čime je pokazao da će onima koji učestvuju u novom savezu Božji zakoni biti zapisani u umu i srcu, da će svi oni poznavati Jehovu i da se Jehova ’više neće sećati njihovih greha‘. Zbog tog ’novog saveza‘ zastareo je onaj pređašnji (savez Zakona), za koji je Pavle rekao da je ’blizu nestanka‘ (Jevr. 8:12, 13).

18. Kako je Pavle uporedio prinošenje žrtava pod starim savezom s prinošenjem žrtava pod novim savezom?

¹⁸ Pavle za godišnje žrtve koje su se pod pređašnjim savezom prinosile u svetom šatoru kaže da su to bile „odredbe Zakona... nametnute do vremena određenog da se sve dovede u red“. Međutim, kada je došao Hrist kao Prvosveštenik, došao je sa svojom dragocenom krvlju, a ne s krvlju jaraca i junaca. Mojsije je škropljenjem životinjskom krvlju učinio punovažnim pređašnji savez i očistio zemaljski šator, koji je bio slika nebeskog, ali za nebeski šator bile su potrebne bolje žrtve, u skladu s novim savezom. Zato „Hrist nije ušao u sveto mesto načinjeno rukama, koje je kopija onog stvarnog, već u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas“, napisao je Pavle. Hrist ne mora svake godine da prinosi žrtvu, kao što je to morao izraelski prvosveštenik, jer se ’sada, na svršetku ovog poretka, pojavio jednom zauvek da svojom žrtvom odstrani greh‘ (9:10, 24, 26).

19. (a) Šta Zakon nije mogao da učini i zašto to nije mogao? (b) Šta je Božja volja što se tiče posvećenja?

¹⁹ Pavle je u zaključku rekao da se ’u Zakonu nalazi samo senka budućih blagoslova‘ i da zato neprestano prinošenje žrtava propisanih Zakonom nije kod ljudi moglo da ukloni „svest o gresima“. Međutim, za Isusa je rečeno da je ušao u svet da bi vršio Božju volju. „Po toj ’volji‘ smo“, napisao je Pavle, „posvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zauvek.“ Zato je savetovao jevrejskim hrišćanima da istrajno i nepokolebljivo obznanjuju svoju veru i da ’razmišljaju jedni o drugima, kako bi se podsticali na ljubav i dobra dela‘ i da ne propuštaju svoje sastanke. Zatim je napomenuo da onima koji namerno greše nakon što su dobro upoznali istinu ’više ne preostaje žrtva za grehe‘ (10:1, 2, 10, 24, 26).

20. (a) Šta je vera? (b) Koga je Pavle sve naveo kao primer izuzetne vere?

²⁰ Definicija i primeri vere (10:32–12:3). Pavle je poručio Jevrejima: „Sećajte se prošlih dana kada ste, nakon prosvetljenja, izdržali veliku borbu i patnje.“ Zatim ih je podstakao da ne prestanu da govore sa slobodom, jer to donosi veliku nagradu, nego da budu istrajni kako bi primili ono što je obećano i da ’veruju kako bi spasli svoj život‘. Zatim je Pavle prešao na temu o veri, koja je zaista potrebna hrišćanima. Najpre je dao definiciju vere: „Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi.“ Zatim je u samo jednom podsticajnom poglavlju naveo čitav niz ljudi iz drevnog doba koji su posredstvom vere živeli, radili, borili se, trpeli i postali naslednici pravednosti. „Verom je Avraham“ živeo u šatorima sa Isakom i Jakovom i očekivao „grad koji ima prave temelje“, čiji je graditelj Bog. ’Verom je Mojsije‘ ostao postojan „kao da vidi Nevidljivog“. „Šta još da kažem?“, upitao je Pavle. Zatim je rekao: „Ponestaće mi vremena ako počnem da pričam o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu i o Samuilu i drugim prorocima, koji su verom porazili kraljevstva, učinili ono što je pravedno, primili obećanja.“ Drugi su bili iskušavani izrugivanjima, bičevanjima, okovima i tamnicama, ali nisu prihvatili da budu oslobođeni, „kako bi dobili bolje uskrsenje“. Stvarno, „svet ih nije bio dostojan“. Svi su oni zbog svoje vere primili svedočanstvo da su Bogu po volji, ali ono što im je bilo obećano primiće tek u budućnosti. „Dakle“, nastavio je Pavle, „pošto smo okruženi tolikim oblakom svedoka, skinimo i mi svaki teret i greh koji nas lako može namamiti u zamku i istrajno trčimo trku koja je pred nama. Pri tom uprimo pogled u Glavnog Zastupnika i Usavršitelja naše vere, Isusa“ (10:32, 39; 11:1, 8, 10, 27, 32, 33, 35, 38; 12:1, 2).

21. (a) Kako hrišćani mogu istrajati u borbi vere? (b) Iz kog snažnog razloga je trebalo da Jevreji slušaju Božja upozorenja?

²¹ Istrajati u borbi vere (12:4-29). Pavle je podstakao jevrejske hrišćane da istraju u borbi vere, jer ih Jehova odgaja i ukorava kao sinove. Rekao im je da isprave klonule ruke i kolena i da poravnaju staze kojima idu njihove noge. Takođe im je rekao da se čuvaju da među njima ne iznikne kakav otrovni koren i da se ne uprljaju, jer će u protivnom biti odbačeni, poput Isava, koji nije cenio ono što je sveto. Kod doslovne gore, Mojsije je rekao: „Strah me je i drhtim“, jer je prizor koji je video — rasplamsala vatra, gusti oblak i glas koji je čuo — bio vrlo strašan. Međutim, hrišćani su pristupili nečemu što čoveku uliva još veće strahopoštovanje — gori Sionu i nebeskom Jerusalimu, desetinama hiljada anđela, skupštini prvenaca, Bogu, koji je Sudija svima, i Isusu, Posredniku novog i boljeg saveza. Zatim je Pavle naveo Jevrejima još snažniji razlog zašto treba da slušaju Božja upozorenja. U Mojsijevo vreme Božji glas je potresao zemlju, a sada je Bog obećao da će uskomešati i nebo i zemlju. Pavle je iz toga izveo jasan zaključak: ’Zato, pošto treba da primimo kraljevstvo koje se ne može uzdrmati, služimo Bogu onako kako mu je po volji, sa strahom i strahopoštovanjem. Jer naš Bog je takođe vatra koja proždire‘ (12:21, 28, 29).

22. Kojim je važnim savetima Pavle zaključio poslanicu Jevrejima?

²² Razni saveti u vezi s hrišćanskim životom i službom (13:1-25). Pavle je zaključio poslanicu mnogim važnim savetima: Neka bratska ljubav i dalje vlada među vama, ne zaboravljajte gostoljubivost, brak neka bude častan kod svih, neka u vašem životu ne bude ljubavi prema novcu, budite poslušni onima koji predvode među vama i ne dajte da vas zavedu tuđim učenjima. I na kraju: „Preko Isusa uvek prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“ (13:15).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

23. Šta je Pavle rekao o Zakonu i čime je potkrepio svoje reči?

²³ Poslanica Jevrejima sadrži mnoštvo čvrstih dokaza o Hristovom uzvišenom položaju, koji su savršeno sastavljeni u celinu i potkrepljeni mnogim navodima iz hebrejskih knjiga Biblije. Kao takva, ona je neosporno remek-delo. U njoj su navedena različita obeležja Mojsijevog zakona — savez, krv, posrednik, sveti šator, sveštenstvo, žrtve — i objašnjeno je da je Bog sve to dao kao sliku nečega mnogo uzvišenijeg što je trebalo da dođe i čime je trebalo da bude ispunjen Zakon, a centralna tačka toga je Isus Hrist i njegova žrtva. Pavle je rekao da je Zakon ’star i da zastareva, i da je blizu nestanka‘. Ali, „Isus Hrist je isti juče i danas i zauvek“ (8:13; 13:8; 10:1). Kako li su samo srećni bili jevrejski hrišćani kada su pročitali ovu poslanicu!

24. Kako nama danas koristi ono što je objašnjeno u poslanici Jevrejima?

²⁴ Međutim, od kakve je sve to koristi za nas danas, pošto mi živimo u drugačijim okolnostima? Pošto nismo pod Zakonom, da li u Pavlovoj argumentaciji postoji nešto što je i za nas korisno? Naravno da postoji. U poslanici je opisan veličanstveni novi savez koji se temelji na obećanju datom Avrahamu, naime da će se preko njegovog Potomka blagosloviti svi narodi na zemlji. U ispunjenju tog Jehovinog davnog obećanja o blagoslovima preko Avrahamovog Potomka, Isusa Hrista, nalazi se naša jedina nada da ćemo dobiti večni život. Iako mi nismo pod Zakonom, rodili smo se u grehu jer smo Adamovi potomci, i zato nam je potreban milosrdan prvosveštenik koji može prineti punovažnu žrtvu za greh i doći na nebo pred Jehovu i tamo se zauzeti za nas. U ovoj poslanici se opisuje takav Prvosveštenik, koji nas može dovesti do života u Jehovinom novom svetu, koji može saosećati s nama u našim slabostima, koji je „poput nas iskušan u svemu“ i koji nas poziva da ’sa slobodom govora pristupimo prestolu nezaslužene dobrote, da bi nam Bog pokazao milosrđe i iskazao nezasluženu dobrotu kad nam zatreba pomoć‘ (4:15, 16).

25. Kako nam je Pavle pomogao da razumemo mnoge pojedinosti iz hebrejskih knjiga Biblije?

²⁵ Osim toga, u Pavlovoj poslanici Jevrejima možemo naći upečatljive dokaze da su se davno zapisana proročanstva iz hebrejskih knjiga Biblije na zadivljujuć način ispunila nakon mnogo godina. Sve nam to služi kao pouka i pruža nam utehu. Na primer, u poslanici Jevrejima Pavle je reči proročanstva o Kraljevstvu iz Psalma 110:1 pet puta primenio na Isusa Hrista kao obećanog Potomka koji će vladati tim Kraljevstvom i koji je ’seo s desne strane Božjeg prestola‘ i „čeka da njegovi neprijatelji budu položeni za podnožje njegovim nogama“ (Jevr. 12:2; 10:12, 13; 1:3, 13; 8:1). Nadalje, Pavle je citirao Psalam 110:4 kako bi objasnio da Božji Sin vrši vrlo važnu službu kao onaj koji je zauvek postao ’sveštenik poput Melhisedeka‘. Poput Melhisedeka iz drevnog doba, koji je u biblijskom zapisu ’bez oca, bez majke i bez rodoslovlja i nema ni početka njegovim danima ni kraja njegovom životu‘, Isus je Kralj i ’sveštenik koji ostaje zauvek‘ kako bi na osnovu svoje otkupne žrtve omogućio večne blagoslove svima koji su poslušni njemu kao vladaru (Jevr. 5:6, 10; 6:20; 7:1-21). Pavle je ukazao na njega kao na Kralja i Sveštenika citirajući Psalam 45:6, 7: „Bog je tvoj presto u svu večnost i žezlo tvog kraljevstva žezlo je čestitosti. Voleo si pravednost i mrzeo bezakonje. Zato te je Bog, tvoj Bog, pomazao uljem radosti više nego drugove tvoje“ (Jevr. 1:8, 9). Time što je naveo mnoštvo citata iz hebrejskih knjiga Biblije i objasnio da se ispunjavaju na Isusu Hristu, Pavle nam je pomogao da razumemo mnoge pojedinosti koje su povezane s Božjom namerom.

26. Kako nas poslanica Jevrejima podstiče da s verom i istrajno trčimo svoju trku?

²⁶ Kao što poslanica Jevrejima jasno pokazuje, Avraham je očekivao Božje Kraljevstvo, „grad koji ima prave temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog“ — grad ’koji pripada nebu‘. „Verom je Avraham“ nastojao da dođe u Kraljevstvo i puno je toga žrtvovao da bi putem ’boljeg uskrsenja‘ mogao da dobije blagoslove tog Kraljevstva. Avraham i svi ostali muškarci i žene koji su živeli po veri — taj ’veliki oblak svedoka‘ koji je Pavle opisao u 11. poglavlju poslanice Jevrejima — pružili su nam zaista izvrstan primer. Čitajući taj izveštaj, osetićemo veliku radost u srcu i još više ćemo ceniti to što imamo istu nadu kao i te verne osobe. Zato smo podstaknuti da „istrajno trčimo trku koja je pred nama“ (11:8, 10, 16, 35; 12:1).

27. Koji su divni blagoslovi koje će doneti Kraljevstvo istaknuti u poslanici Jevrejima?

²⁷ Citirajući Agejevo proročanstvo, Pavle je skrenuo pažnju čitaocima na Božje obećanje: „Još jednom ću uskomešati ne samo zemlju nego i nebo“ (Jevr. 12:26; Ag. 2:6). Međutim, Božje Kraljevstvo u kom će vladati Isus Hrist, Potomak, trajaće večno. „Zato, pošto treba da primimo kraljevstvo koje se ne može uzdrmati, ostanimo dostojni Božje nezaslužene dobrote, po kojoj možemo služiti Bogu onako kako mu je po volji, sa strahom i strahopoštovanjem.“ Te upečatljive reči nas uveravaju u to da će se Hrist još jednom pojaviti, ali ’ne zato da bi opet uklanjao greh, i videće ga oni koji ga željno očekuju da bi dobili spasenje‘. Stoga, „preko Isusa uvek prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“. Neka zauvek bude posvećeno veliko ime Jehove Boga preko njegovog Kralja i Sveštenika, Isusa Hrista! (Jevr. 12:28; 9:28; 13:15).

[Fusnote]