Pravda — temelj za poznavanje Boga

 1. Zašto ljudi imaju osećaj za pravdu?

KROZ istoriju je bilo mnogo ljudi koji su postali poznati po tome što su se borili za pravdu. Ali uzmi u obzir sledeću činjenicu: Pravda privlači ljude zato što su stvoreni po Božjoj slici. Ti imaš osećaj za pravdu i želiš da se drugi pravedno ophode prema tebi jer si stvoren po slici Jehove, koji ’uživa‘ u pravdi (Jeremija 9:24; Postanak 1:27; Isaija 40:14).

2, 3. Zašto treba da se pozabavimo knjigama dvanaestorice proroka da bismo saznali šta je Jehovina pravda?

² Dok čitaš različite biblijske knjige, možeš razumeti šta je u stvari Božja pravda. Ali u tome će ti posebno pomoći razmatranje knjiga dvanaestorice proroka. Oni su toliko naglašavali pravdu da u jednom izdanju Biblije, koje je objavilo jedno biblijsko društvo, tom koji sadrži knjige Osije, Amosa i Miheja nosi naslov Konačno pravda! Pogledaj, na primer, šta je Amos rekao: „Neka pravda poteče kao voda i pravednost kao potok koji stalno teče.“ I zapazi šta je prema Mihejevim rečima prvo što treba da učiniš: „Da li Jehova, Bog tvoj, traži od tebe išta osim da postupaš pravedno, da voliš dobrotu i da skromno hodiš sa njim?“ (Amos 5:24; Mihej 6:8).

³ Dakle, da bismo bolje upoznali Jehovu i samim tim da bismo mogli da se ugledamo na njega, neophodno je da razumemo šta se podrazumeva pod njegovom pravdom. Pravda je suštinski deo Jehovine ličnosti, i zato ne možemo reći da ga poznajemo ukoliko ne razumemo njegovu pravdu. Čak su i njegove drevne sluge znale da „Jehova pravdu voli“ (Psalam 33:5; 37:28).

 4. Objasni zašto knjige dvanaestorice proroka mogu ojačati tvoje pouzdanje u Božju pravdu.

⁴ Pre nego što je Jehova izvršio presudu nad Jerusalimom, prorok Avakum je rekao: „Jehova, dokle ću vapiti?... Zakon gubi na snazi i pravda nikada ne izlazi na videlo. Jer zli okružuje pravednoga, zato se pravda izvrće“ (Avakum 1:2, 4). Verni Avakum je upoznao Jehovu preko nadahnutih spisa koji su mu tada bili dostupni, a i na osnovu svog ličnog iskustva. Zato je bio siguran da Bog podržava pravdu i podstiče ljude da budu pravedni. Međutim, taj prorok se pitao zašto Jehova dozvoljava da ljudi čine zlo. Bog je uverio Avakuma da će biti pravedan prema vernima (Avakum 2:4). Ako su Avakum i drugi mogli biti sigurni u to, ti možeš biti još sigurniji. Zašto? Zato što sada imaš kompletnu Bibliju, pa samim tim imaš i više izveštaja o tome kako je Jehova postupao i kako je ispoljavao svoje osobine, uključujući i pravdu. Dakle, u boljoj si poziciji da upoznaš Jehovu i da se uveriš da je njegova pravda savršena.

 5. Šta se od Božjih slugu posebno očekuje s obzirom na pravdu?

⁵ Kada je slao glasnike Izraelu, Jehova je naglašavao da je neophodno biti pravedan (Isaija 1:17; 10:1, 2; Jeremija 7:5-7; Jezekilj 45:9). To je svakako činio i preko dvanaestorice proroka (Amos 5:7, 12; Mihej 3:9; Zaharija 8:16, 17). Svako ko pročita njihove knjige, uvideće da su oni isticali koliko je važno biti pravedan u svakodnevnom životu. Pouke iz ovih 12 knjiga možemo primeniti na mnogim područjima života, ali sada ćemo razmotriti koliko je važno pravedno postupati na dva područja o kojima su govorili ti proroci. Zatim ćemo videti kako te pouke možemo pretočiti u dela.

6, 7. Zašto treba da nas zanima kako se pravedno postupa u poslovnim i finansijskim stvarima?

⁶ Isus je rekao: „Čovek ne sme da živi samo od hleba“ (Luka 4:4; Ponovljeni zakoni 8:3). On nije porekao činjenicu da nam treba hrana, jer moramo da jedemo. Zato je verovatno većina od nas zaposlena ili ima nekoga u porodici ko radi i izdržava porodicu. Tako je bilo i kod Božjih drevnih slugu. Neki su radili sami za sebe — uzgajali su useve ili su izrađivali odevne predmete, nameštaj ili posuđe. Drugi su unajmljivali radnike da im skupljaju letinu ili da melju brašno, prave maslinovo ulje ili vino. Neki su bili trgovci, pa su kupovali i prodavali robu. A neki su se bavili drugim poslovima — možda su popravljali krovove ili su svirali na nekim instrumentima (Izlazak 35:35; Ponovljeni zakoni 24:14, 15; 2. Kraljevima 3:15; 22:6; Matej 20:1-8; Luka 15:25).

⁷ Vidiš li u ovome neku sličnost sa svojim načinom života ili s načinom života svojih prijatelja i rođaka? Istini za volju, danas je način rada prilično drugačiji, ali sigurno ćeš se složiti s tim da je Božje gledište o pravdi u takvim stvarima isto kao i tih davnih dana. Jehova je u knjigama dvanaestorice proroka jasno stavio do znanja da od svog naroda očekuje da pravedno postupa na tim područjima života. Dok budemo razmatrali neke primere, razmišljaj kako ti lično treba da pokazuješ Božju pravdu (Psalam 25:4, 5).

8, 9. (a) Zašto je osuda zapisana u Malahiji 3:5 bila izuzetno ozbiljna? (b) Koje uravnoteženo gledište o poslu i radu pruža Biblija?

⁸ Bog je preko Malahije rekao: „Doći ću da vam sudim i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubnika i protiv onih koji se lažno zaklinju i protiv onih koji najamniku zakidaju platu... a mene se ne boje“ (Malahija 3:5). Da, Jehova je osudio one koji su bili nepravedni prema onima koji su radili kod njih, to jest prema onima koje su unajmili za neki posao. Koliko je to bilo ozbiljno? Pa on je loše postupanje prema radnicima svrstao u istu grupu sa spiritizmom, preljubom i laganjem. Hrišćani dobro znaju kako će Bog suditi ’bludnicima, onima koji se bave spiritizmom i svim lažljivcima‘ (Otkrivenje 21:8).

⁹ Ono što se dešavalo u poslovnim odnosima nije smelo da bude samo odraz ljudskog osećaja za pravdu — u to je morala biti uključena i Jehovina pravda. On je rekao da će ’doći da sudi‘ tom narodu zbog neverstva „onih koji najamniku zakidaju platu“. Naravno, Bog nije rekao da poslodavac mora da trpi sve hirove nekog radnika ili grupe radnika. Iz Isusove priče o čoveku koji je unajmio radnike za svoj vinograd možeš videti da poslodavac ima pravo da odredi platu i uslove rada (Matej 20:1-7, 13-15). Vredno je zapaziti da su u Isusovoj priči svi radnici dobili po denar, što je bila dogovorena nadnica, bez obzira na to da li su radili ceo dan ili samo deo dana. Takođe možemo zapaziti da poslodavac nije hteo da bude nepošten i da ostvari veću dobit na štetu radnika (Jeremija 22:13).

10. Zašto treba da pazimo kako se odnosimo prema svojim radnicima?

¹⁰ Ako vodiš neki posao i imaš radnike, ili ako samo povremeno unajmljuješ nekoga da obavi izvestan posao, treba da se pitaš: Da li plata koju im dajem, način na koji ih isplaćujem i zahtevi koje postavljam odgovaraju Božjim merilima iz Malahije 3:5? Bilo bi dobro da o tome razmisliš, jer se i u grčkom delu Svetog pisma razmatra problem nepoštenog postupanja prema radnicima. Govoreći o nepravednim poslodavcima, učenik Jakov je pitao: „Zar vam se [Jehova] ne suprotstavlja?“ (Jakov 5:1, 4, 6). Dakle, s pravom bismo mogli zaključiti: Oni koji „najamniku zakidaju platu“ nisu zaista upoznali Jehovu, jer ne oponašaju njegovu pravednost.

11, 12. (a) O kakvom nepravednom postupku se govori u Osiji 5:10? (b) Kako možeš primeniti načelo iz Osije 5:10?

¹¹ A sada pročitaj zašto se Jehova suprotstavljao nekim istaknutim ljudima u Osijino doba: „Judini knezovi postali su kao oni koji pomeraju među. Na njih ću svoj gnev kao vodu izliti“ (Osija 5:10). Koje je to loše postupke Osija osudio? Judejski zemljoradnici su živeli od svoje zemlje, čije su međe bile označene kamenjem ili stubovima. Kad bi neko ’pomerio među‘ oduzeo bi zemljoradniku deo zemlje i lišio bi ga izvora prihoda, to jest opljačkao bi ga. Osija je Judine knezove, koji su morali da zastupaju pravdu, uporedio sa onima koji pomeraju međe (Ponovljeni zakoni 19:14; 27:17; Jov 24:2; Poslovice 22:28).

¹² Neki koji danas trguju nekretninama mogu doći u iskušenje da ’pomeraju međe‘ kako bi prevarili kupce. Međutim, ovo načelo se može primeniti i na trgovce, poslodavce, radnike ili klijente — na sve koji na bilo koji način učestvuju u sklapanju ugovora ili sporazuma. Kao što znaš, neki poslovni ljudi ne žele da sastavljaju pisane ugovore, jer misle da će im na taj način kasnije biti lakše da ne ispune neke dogovorene obaveze ili će lakše postaviti neke nove zahteve. Drugi su spremni da naprave ugovor, ali neke detalje pišu sitnim slovima kako bi njihovo značenje okrenuli u svoju korist, čak i ako bi to bilo nepravedno prema drugoj strani. Da li misliš da neko ko tako postupa — bilo da je to trgovac ili mušterija, poslodavac ili radnik — zaista zna šta je Božja pravda? Jehova je u svojoj Reči rekao: ’Ne pomeraj međe siročadi. Jer je jak Otkupitelj njihov, on će voditi parnicu njihovu protiv tebe‘ (Poslovice 23:10, 11; Avakum 2:9).

13. Kakve je nepravde bilo među Božjim drevnim narodom, prema Miheju 6:10-12?

¹³ U Miheju 6:10-12 govori se o još nekim postupcima koji se kose s pravdom: „Ima li još u kući zlog čoveka bogatstva koje je zloćom stečeno i krnje efe koja je vredna osude? Mogu li ja biti čist sa zlom vagom i sa kesom lažnih kamenih tegova? Jer... njegovi stanovnici govore laži i prepreden im je jezik u ustima.“ Mi danas više ne merimo namirnice u efama, nego u litrama i kilogramima, a ne koristimo ni kamene tegove na vagama. Ali bez obzira na to, sasvim je jasna suština onoga što je Mihej rekao. Trgovci ili drugi ljudi koji su poslovali u to doba bili su varalice jer nisu koristili standardne mere, nego su bili nepošteni prema ljudima. Te ljude koji su prilikom poslovanja imali ’prepreden jezik u ustima‘ Bog je nazvao ’zlim ljudima‘ (Ponovljeni zakoni 25:13-16; Poslovice 20:10; Amos 8:5).

14. Kojoj vrsti savremene nepravde ne bismo smeli pribegavati imajući u vidu Mihejevo upozorenje?

¹⁴ Da li Mihejeve reči o lažnim merama utiču na to kako vodiš svoj posao ili kako radiš ako si kod nekoga zaposlen? O tome treba razmišljati, jer se dešava da mušterije i klijenti budu prevareni na bezbroj načina. Na primer, prilikom pravljenja maltera ili betona, neki nepošteni izvođači radova stavljaju manje cementa nego što je to potrebno ili zakonom propisano. Ili neki majstori koriste jeftiniji materijal od onoga koji je plaćen, zato što znaju da se to neće primetiti. Neki trgovci prodaju korišćenu robu kao da je potpuno nova. Možda si čuo i za neke druge uobičajene prevare kojima ljudi pribegavaju kako bi povećali zaradu. Da li dolaziš u iskušenje da se i ti služiš nekima od njih? U jednoj nedavno objavljenoj knjizi koja govori o tome kako zaštiti privatnost, stoji da Jehovini svedoci „veruju da ih njihov Stvoritelj posmatra, i većina od njih bi pre umrla nego što bi nešto ukrala“. U njoj se još kaže: „Kada su u pitanju velike sume novca, mnogi žele da sarađuju isključivo s njima.“ Zašto? Zato što pravi hrišćani znaju da Jehova ’traži od njih da postupaju pravedno‘, što se svakako odnosi na poslovne i finansijske stvari (Mihej 6:8).

15, 16. Kako su vođe u Mihejevo doba postupale s narodom?

¹⁵ Iz knjiga dvanaestorice proroka možeš videti da u nekim razdobljima među Božjim narodom skoro uopšte nije bilo pravde. Oni koji su imali vlast, koji su morali da budu primeri što se tiče pokazivanja pravde, nisu to bili (Izlazak 18:21; 23:6-8; Ponovljeni zakoni 1:17; 16:18). Mihej ih je preklinjao: „Čujte, molim vas, poglavari Jakovljevi i zapovednici Izraelovog doma! Zar nije na vama da znate šta je pravda? Vi mrzite dobro, a volite zlo, ljudima kožu gulite i meso im s kostiju skidate“ (Mihej 3:1-3; Isaija 1:17).

¹⁶ Te reči su zaprepastile ljude koji su znali kakav je život na selu. Pastir je povremeno strigao ovce koje je čuvao i štitio (Postanak 38:12, 13; 1. Samuilova 25:4). Ali „zapovednici Izraelovog doma“, koji su morali da ’znaju šta je pravda‘, iskorišćavali su ’narod Božje paše‘, poput nekoga ko bi ovcama gulio kožu, kidao meso i lomio kosti (Psalam 95:7). Koristeći još jedno poređenje iz seoskog života, Mihej kaže da su knezovi koji ’sude za nagradu‘ poput bodljikavog grmlja ili trnovite žive ograde (Mihej 7:3, 4). Zamisli da prolaziš kroz neko polje puno bodljikavog grmlja i trnovite žive ograde. Verovatno bi imao mnogo ogrebotina i odeća bi ti se iscepala. To pokazuje kako su vođe postupale prema Božjem narodu. Umesto da se prema svojoj braći ophode pravedno, lagali su ih i primali mito (Mihej 3:9, 11).

17. Kako su se ponašale vođe, prema rečima iz Sofonije 3:3?

¹⁷ Sofonija je rekao nešto slično: „Njegovi su knezovi usred njega lavovi koji riču. Njegove su sudije večernji vukovi koji do jutra sve kosti oglođu“ (Sofonija 3:3). Možeš li zamisliti vođe Božjeg naroda koje poput grabljivih lavova ignorišu pravdu? Ili sudije koje, poput proždrljivih, nezasitih vukova proždiru sve, tako da do jutra ostaju samo kosti? Kako tu može biti pravde? Vođe, kojima je narod bio plen, a ne neko o kome treba da brinu, potpuno su pogazile pravdu.

18. Kako je trebalo da sudije u Izraelu postupaju s Božjim narodom?

¹⁸ Očigledno je da te vođe naroda koji je bio predan Bogu nisu poznavale Boga. Da jesu, onda bi poslušale ono što piše u Zahariji 8:16: „Evo šta treba da uradite: Govorite istinu jedan drugome. Na gradskim vratima sudite po istini i donosite presude koje vode ka miru.“ Starešine u Izraelu sastajale su se kod gradskih vrata kako bi rešavale sudske slučajeve, ali ne na osnovu prvog utiska ili ličnih sklonosti već u skladu sa Božjim mišljenjem (Ponovljeni zakoni 22:15). Jehova ih je upozorio da ne treba da budu pristrani, na primer prema bogatim ili uvaženim ljudima (Levitska 19:15; Ponovljeni zakoni 1:16, 17). Sudije su morale da se trude da pomire zavađene strane i da donose „presude koje vode ka miru“.

19, 20. (a) Zašto hrišćanske starešine mogu mnogo naučiti iz knjiga dvanaestorice proroka? (b) Kako starešine mogu pokazati da poznaju Jehovu i njegovu pravdu?

¹⁹ Apostol Pavle je citirao jedan deo iz Zaharije 8:16 kada je pisao hrišćanima (Efešanima 4:15, 25). Zato možemo biti sigurni da se upozorenja i saveti dvanaestorice proroka neosporno mogu primeniti u današnjim skupštinama. Starešine, to jest nadglednici, treba da budu primeri drugima u tome koliko poznaju Jehovu i koliko odražavaju njegovu pravdu. U Isaiji 32:1 oni su opisani kao ’knezovi koji će vladati po pravdi‘. Koje praktične misli o takvim starešinama možemo razabrati iz upozorenja i saveta dvanaestorice proroka?

²⁰ Hrišćanske starešine treba da imaju u mislima biblijsku istinu i ono što Biblija otkriva o Jehovinom načinu razmišljanja. Svoje odluke treba da zasnivaju na Bibliji, a ne na ličnom mišljenju ili nekom unutrašnjem osećaju. Biblija pokazuje da ponekad moraju rešavati teške slučajeve koji zahtevaju više vremena za pripremu, lično istraživanje u Bibliji i publikacijama koje sadrže mudre savete vernog i razboritog roba (Izlazak 18:26; Matej 24:45). Kada se starešine toliko trude, vrlo je verovatno da će mrzeti ono što je zlo i voleti ono što je s Božjeg stanovišta dobro. To će im pomoći da ’daju mesta pravdi na gradskim vratima‘ i da ’po istinskoj pravdi sude‘ (Amos 5:15; Zaharija 7:9).

21. Zašto starešine ne smeju da budu pristrane, i kako im to može predstavljati izazov?

²¹ Čak i ako onaj ko treba da sudi dobro poznaje Bibliju, ipak bi u izvesnoj meri mogao biti pristran. Malahija je duboko žalio zbog toga što su sveštenici koji su morali biti izvor znanja „pristrano primenjivali zakon“ (Malahija 2:7-9). Kako se to moglo desiti? Mihej je rekao da su neki poglavari ’sudili po mitu i da su sveštenici poučavali za platu‘ (Mihej 3:11). Da li bi se nešto slično moglo dogoditi nekom starešini? Da li bi na njegovo mišljenje uticalo to što je osoba koja je umešana u neki problem ranije bila velikodušna prema njemu ili to što očekuje da će kasnije imati neke koristi od nje? Ili pretpostavimo da je u taj slučaj uključen neki njegov rođak ili rođak njegove supruge. Da li će prevagnuti porodične veze ili biblijska načela? Nepristranost jednog starešine može biti na ispitu kada rešava neki slučaj neispravnog postupanja ili kada odmerava da li neko ispunjava biblijske uslove za dodatne prednosti u skupštini (1. Samuilova 2:22-25, 33; Dela apostolska 8:18-20; 1. Petrova 5:2).

22. (a) Kakvu odgovornost što se tiče pravde imaju starešine? (b) Koje još Božje osobine treba da pokazuju starešine u ophođenju s grešnicima?

²² Kad neko počini ozbiljan greh, duhovni pastiri treba da zaštite skupštinu od bilo kakve opasnosti ili lošeg uticaja (Dela apostolska 20:28-30; Titu 3:10, 11). Međutim, ako se onaj ko greši iskreno pokaje, starešine će ’ispraviti takvog čoveka u duhu blagosti‘ (Galatima 6:1). Oni nisu bezosećajni, već primenjuju sledeći savet: „Po istinskoj pravdi sudite i jedan drugom pokazujte dobrotu i milosrđe“ (Zaharija 7:9). Odredbe koje je Jehova dao o tome kako treba rešavati pravne slučajeve u drevnom Izraelu pokazuju koliko je on pravedan i milosrdan. Naimenovane sudije su imale izvesnu meru slobode pri donošenju mnogih odluka. Mogli su pokazati milosrđe u zavisnosti od okolnosti i stava koji je pokazivao prestupnik. Shodno tome, hrišćanski nadglednici moraju nastojati da ’sude po istinskoj pravdi‘ i da pokazuju „dobrotu i milosrđe“, čime će dokazati da su upoznali Jehovu.

23, 24. (a) Kako starešine mogu donositi „presude koje vode ka miru“? (b) Šta si razumeo o pravdi na osnovu onoga što su zapisala dvanaestorica proroka?

²³ Seti se onoga što stoji u Zahariji 8:16: „Sudite po istini i donosite presude koje vode ka miru.“ Dakle, šta je bio cilj takvog suđenja? Cilj je bio da se donesu „presude koje vode ka miru“. Još dok su apostoli bili živi, neki hrišćani su imali lične razmirice i nesuglasice. Kao što je Pavle pomogao Evodiji i Sintihiji, tako je i danas ponekad potrebno da starešine pomažu suhrišćanima (Filipljanima 4:2, 3). Starešine treba iskreno da nastoje da donose „presude koje vode ka miru“ i da pokušaju da pomire osobe koje su uključene u spor. Biblijski saveti koje daju i način na koji to čine treba da doprinose miru u skupštini i miru s Bogom. Tako će biti očigledno da su zaista upoznali Jehovu i njegovu pravdu.

²⁴ Ova dva područja koja smo razmotrili pokazuju da je neophodno da u svakodnevnom životu primenjujemo savete dvanaestorice proroka o pravdi. Kakav je samo blagoslov kada se svi trudimo da „pravda poteče“!