Plašt iz Torina — Isusovo pogrebno platno?
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE
U Italiji je u katedrali San Đovani Batista, u Torinu, od 18. aprila do 14. juna 1998. bio izložen plašt, to jest platno, za koji se kaže da je u njega bilo umotano telo Isusa Nazarećanina nakon što je umro. Držan je u hermetičkom, neprobojnom staklenom sanduku sa inertnim gasom. Tu se čuvao pod stabilnim klimatskim uslovima.
POSETIOCI su kroz tri hodnika na različitim nivoima prolazili pored ovog dobro čuvanog plašta. Tako su svi mogli imati najbolji pogled. Posete su bile ograničene na dva minuta i strogo uz rezervacije. Emocije su varirale od ekstatične, plačne meditacije pa do jednostavne znatiželje. Navodno bilo je 2,5 miliona posetilaca.
„Šta za vas znači ovaj plašt?“ glasilo je često postavljano pitanje. Za one koji vole da pričaju o religiji, ovaj događaj je pružio priliku da podrobnije ispitaju tu temu i da ponovo pročitaju stranice Biblije na kojima se govori o Isusovom pogrebu. (Vidite okvir na narednoj strani.)
Plašt je jedno laneno platno dimenzija 436 sa 110 centimetara, na kome se vidi otisak tela jednog čoveka koji je, kako se tvrdi, umro nasilnom smrću. Ali pitanje glasi: da li je ovaj plašt iz Torina baš onaj plašt koji je upotrebljen da se umota Isusovo telo pre više od 19 vekova?
Istorijski razvoj
„Ne postoji dokaz za neki plašt u prvim vekovima hrišćanske ere“, kaže New Catholic Encyclopedia. Godine 544. n. e., otisak koji navodno nije načinjen ljudskim rukama pojavio se u Edesi, jednom mestu u današnjoj Turskoj. Govorilo se da taj lik predstavlja Isusovo lice. Godine 944. n. e., tvrdilo se da je taj lik u Konstantinopolju. Međutim, većina istoričara ne veruje da je to bilo ono što je danas poznato kao plašt iz Torina.
U Francuskoj je u 14. veku plašt posedovao Žofroa de Šarni. Godine 1453, on je došao u posed Luja, vojvode od Savoje, koji ga je prebacio u crkvu u Šamberiju, glavnom gradu Savoje. Odatle ga je, 1578, Emanuel Filiber preneo u Torino.
Razna mišljenja
Godine 1988, tadašnji nadbiskup Torina, Anastazio Balestrero, dao je da se plašt iz Torina pregleda pomoću radioaktivnih izotopa da bi se odredila njegova starost. Testovi, koje su uradile tri ugledne laboratorije iz Švajcarske, Engleske i Sjedinjenih Država, otkrili su da potiče iz srednjeg veka, znači iz perioda davno nakon smrti Hrista. Balestrero je prihvatio tu ocenu i u jednoj službenoj izjavi rekao: „Poverivši procenu ovih rezultata nauci, crkva potvrđuje svoje poštovanje i obožavanje ove prečasne ikone Hrista, koja ostaje predmet obožavanja vernika.“
Sadašnji nadbiskup, Đovani Saldarini, izjavio je: „Ne možemo reći da je taj lik, lik Hrista skinutog s krsta.“ Ipak, on je istovremeno utvrdio: „Nema sumnje da vernik u tom otisku može videti lik čoveka opisanog u Jevanđeljima.“ Dok je plašt bio izložen, papa Jovan Pavle II je 24. maja 1998. taj lik nazvao „otisak koji je ostavilo izmučeno telo Raspetoga“.
Kao što se može videti, dokazi su sasvim očigledno suprotni činjenici da je plašt iz Torina bio Isusovo pogrebno platno. Ali šta i da jeste bio? Da li bi bilo ispravno da neko ko želi da sluša učenja Biblije obožava taj plašt?
Pogledajte drugu od Deset zapovesti, koja prema katoličkom prevodu Biblije glasi: „Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im služi“ (Izlazak 20:4, 5, Stvarnost). Zaista, pravi hrišćani uzimaju k srcu reči apostola Pavla: „Mi po veri hodimo, a ne po onome što gledamo“ (2. Korinćanima 5:7; 1. Jovanova 5:21).
[Okvir na 24. strani]
Plašt i izveštaji iz Jevanđelja
Pisci Jevanđelja kažu da je Isusovo telo, kad ga je Josif iz Arimateje skinuo sa stuba, bilo umotano u „čisto platno“ (Matej 27:57-61; Marko 15:42-47; Luka 23:50-56). Apostol Jovan dodaje: „Dođe i Nikodim... i donese oko sto litara pomešane izmirne i aloja. Oni dakle uzeše telo Isusovo, i obaviše ga zavojima, s mirisima, kao što je običaj kod Judeja da ukopavaju“ (Jovan 19:39-42).
Jevrejski običaj je bio da operu mrtvaca i da zatim njegovo telo pomažu uljem i mirisima (Matej 26:12; Dela apostolska 9:37). Ujutro posle Sabata, Isusove prijateljice su nameravale da dovrše pripremu njegovog tela, koje je već bilo položeno u grob. Međutim, kad su došle sa ’mirisima da ga pomažu‘, Isusovo telo više nije bilo u grobu! (Marko 16:1-6; Luka 24:1-3).
Šta je Petar našao kad je kratko posle toga došavši ušao u grob? Očevidac Jovan je izvestio: „[On] uđe u grob i vide zavoje koji su bili na zemlji, a ubrus koji beše metnut na glavu Isusovu ne beše zajedno sa zavojima, nego ležaše savijen odvojeno“ (Jovan 20:6, 7). Zapazi da se ovde ne pominje platno — samo zavoji i ubrus za glavu. Pošto Jovan konkretno navodi zavoje i ubrus za glavu, zar ne bi bilo logično da je naveo i platno, to jest plašt, da je on bio tu?
Pored toga, razmislite o sledećem: da je na Isusovom pogrebnom platnu bio njegov otisak, zar se to ne bi primetilo i zar se ne bi pričalo o tome? Ipak, osim onoga što se nalazi u Jevanđeljima, Biblija ne govori apsolutno ništa o pogrebnom platnu.
Čak ni navodni hrišćanski pisci iz trećeg i četvrtog veka, od kojih su mnogi pisali o čitavom brdu takozvanih čuda povezanih s mnogim relikvijama, nisu pominjali da je postojao neki plašt koji je imao Isusov lik. To je teško razumeti, pošto posmatrači iz 15. i 16. veka, prema jezuitskom izučavaocu Herbertu Turstonu, „opisuju živopisno detaljno i slikovito otiske na plaštu kao da su sasvim sigurno nastali prilično skoro“.
[Izvor slike na 23. strani]
David Lees/©Corbis