Agora— srce drevne Atine

INTELEKTUALNA zajednica Atine podigla se na noge! Nove ideje bi se uvek javno iznosile na agori, to jest pijaci, tog grčkog grada. Međutim, ovog puta je bilo prilično drugačije. Upravo stigavši u grad, izvesni Jevrejin je izgleda ’propovedao tuđe bogove‘. Pričao je o izvanrednim stvarima onima ’koje sretaše‘. „Šta hoće ovaj govordžija?“, pitali su ponosni epikurejci i natušteni stoici. Dakako, atinska agora je bila to mesto gde su se vodile otvorene debate o praktično svakoj temi pod kapom nebeskom. Ali pričati o stranim bogovima — e, to je već bilo stvarno previše! (Dela apostolska 17:17, 18).

Ovako sumnjičavo su reagovali Atinjani kada je apostol Pavle prvi put počeo da propoveda na atinskoj agori. Govorio je o Isusu Hristu i uskrsenju. Međutim, šta je za atinsku kulturu tobože širokih vidika, bilo toliko neobično u iznošenju ovakvih novih shvatanja na agori?

Atina dobija javne trgove

Ono što je u stvari bilo jedinstveno bila je sama agora i njena ključna uloga u religioznom i javnom životu Atinjana. Atinska agora je blago strmo područje od oko 10 hektara koje je smešteno severozapadno od Akropolja. Izgleda da je početkom šestog veka pre n. e., za vreme atinskog državnika i zakonodavca Solona, ovaj komad zemlje određen kao mesto za gradski javni trg. Uvođenje demokratije u Atinu, s većim naglaskom na građanski život, dovelo je ranih godina narednog veka do procvata neimarstva. To je agori ulilo novi život i dalo joj mnogo značajniju ulogu.

Grčka reč agora u osnovi ima glagol koji znači „okupiti, sazvati“. To odgovara korišćenju agore kao glavnog zbornog mesta grada. Agora je postala srce društvenog i javnog života. Bila je sedište građanske uprave i pravosuđa, glavno mesto za trgovinu i poslovanje, scena za pozorišne predstave posebno grčke drame, mesto za održavanje atletskih igara i omiljeno mesto za intelektualne diskusije.

Da li bi voleo da prošetaš tuda gde su ostaci hramova, kolonada, kipova, spomenika i javnih zgrada atinske agore? Da bismo ispitali agorinu prošlost, ostavimo iza sebe bučan i užurbani savremeni grad i pođimo šljunkovitim stazama, na kojima su neme mermerne ruševine, klesani kamenovi i oronuli portali zarasli u korov i samonikle biljke.

Hramovi, svetilišta i zaštitnička božanstva

Posetioci su zadivljeni tolikim hramovima, svetilištima i svetinjama posvećenim različitim božanstvima. Sve ovo je poslužilo da agora postane važan centar obožavanja, odmah iza Akropolja. Tokom zlatnog doba drevne Atine, religija se uvukla u svako područje javnog života. To je svakako podrazumevalo da se različitim božanstvima označenim kao „zaštitnička božanstva“ državnih odeljenja i izvršnih službi dodele hramska svetilišta na agori.

Istaknut među tim građevinama bio je Hefestov hram. U društvu Hefesta bila je boginja Atena. Ovde su oba ova božanstva bila obožavana kao zaštitnička božanstva umetnosti i zanatstva. Arheološke iskopine grnčarije i metalnih izrada oko ovog hrama potvrdile su ovu vezu sa Hefestom, grčkim bogom umetnosti u kojoj se koristi vatra. Verovatno u sedmom veku n. e., ovaj dobro očuvani hram bio je pretvoren u grčku pravoslavnu crkvu Sv. Đorđe, mada se kao takva danas ne koristi.

Naravna stvar, agori je trebalo sopstveno zaštitničko božanstvo. Bio je to Zevs Agorais, navodni nadahnjivač govorništva kom je posvećen jedan ukrašeni oltar isklesan od dragocenog mermera s Pentelika. (Uporedi s Delima apostolskim 14:11, 12, Ča.) Bočno od obližnjeg oltara Majke bogova bio je spektakularni red spomenika junacima.

Malo dalje odatle nailazimo na jedan mali jonski hram. Geograf Pausanijas identifikuje ga kao hram oca Apolona. Zašto tako? Zato što je on, prema drevnoj grčkoj legendi, bio Jonov otac od koga potiče jonska rasa čiji su deo bili i Atinjani.a U takvom svojstvu, Apolon je bio jedan od zaštitničkih božanstava državne administrativne organizacije, naročito što se tiče različitih bratstava koja su postojala u tom gradu.

Odmah na severu, vidimo krečnjačke ostatke jednog manjeg hrama, sagrađenog sredinom četvrtog veka pre n. e. Ovde su obožavani Zevs i Atena Patrios, glavna božanstva praotačkih religioznih bratstava. Članstvo u ovim bratstvima gotovo da je bilo uslov da neko postane građanin Atine. Baš preko puta ulice nalazimo ostatke jednog oltara Dvanaest bogova.

U obližnjem tremu Zevsa Eleuteriosa, ponovo je obožavano glavno grčko božanstvo, ovog puta kao bog slobode i oslobođenja. Ova kolonada, to jest trem, bila je popularno šetalište i mesto sastajanja. Govori se da se čuveni filozof, Sokrat, s prijateljima sastajao u ovom tremu, gde su mogli da sede i čavrljaju odnosno da se šećkaju duž trema. Mnoga posvećenja i prinosi koji su krasili ovaj trem, kao što su štitovi ratnika koji su poginuli boreći se za odbranu Atine, bili su direktno vezani za oslobođenje grada od neprijatelja ili za očuvanje njegove slobode.

Panatenejski put

Sekući agoru dijagonalno nalazi se široka, šljunkovita ulica, nazvana Panatenejski put. Njegov naziv i posebno obeležje potiču od nacionalne atinske svečanosti Panateneje. Tokom ove svečanosti ovim putem je nošena odora boginje Atene, od Doma procesije (uz gradsku kapiju) do Akropolja. Jedan friz na Partenonu pomaže nam da sebi predstavimo pompu i raskoš svečane povorke — konjicu, bojna kola u trku, krave i ovce za žrtvu, mladiće i devojke koji nose opremu koja će se koristiti prilikom žrtvovanja. Povorku su posmatrali Atinjani i njihovi gosti, u čiju su korist arhitekte učinile jednu veliku stvar kada su dizajnirali agoru. Primera radi, kolonade, sa svojim izdignutim prednjim delom i stepeništem, bile su dobro postavljene u odnosu na put kojim ide povorka. Veliki broj stepenica isklesanih na pročelju, mogao je smestiti mnogo gledalaca.

„Pun idola“

Zbog toliko mnogo hramova, kipova i spomenika sakupljenih zajedno, nije nikakvo čudo što se duh apostola Pavla ’razdraži u njemu, gledajući taj grad pun idola‘ (Dela apostolska 17:16). Ono što je Pavle video kada je došao na agoru sigurno ga je zaprepastilo. Falusni kipovi boga Hermesa bili su toliko brojni da je bio potreban ceo trem, poznat kao Hermesov trem, da bi se oni smestili. Odeća na drugim naslikanim likovima Hermesa, pokazuje kukaste krstove — simbole plodnosti i života. Tu se nalazila i statua Venus Genetriks, boginje polne ljubavi, kao i jedna Dionisova koja nosi priličan broj falusnih krstova. Oznaka agorine „svetosti“ bio je jedan kamen međaš s jednim basenom koji je sadržao „svetu“ vodu radi ceremonijalnog čišćenja svih koji su ulazili.

U svetlu jednog takvog duboko religioznog podneblja, lako je razumeti zašto je Pavle bio u izuzetno opasnom položaju. Osumnjičen je kao ’propovednik tuđih bogova‘, a zakon tog vremena je određivao da ’niko nema kakve odvojene bogove, ili neke nove; niti da privatno obožava bilo koje tuđe bogove sve dok se oni javno ne priznaju‘. Onda nije nikakvo čudo što je apostol odveden na Areopag da bi bio ispitan (Dela apostolska 17:18, 19).

Administrativno središte

U jednoj okrugloj zgradi zvanoj Tolos, nalazilo se glavno sedište atinske vlade. Mnogi gradski velikaši spavali bi tokom noći u toj zgradi, tako da su odgovorni službenici uvek bili pri ruci. Jedan skup standardnih težina i mera čuvan je u Tolosu. Objekti različitih administrativnih odeljenja bili su smešteni u blizini. Zgrada Veća nalazila se severozapadno od Tolosa na jednoj terasi urezanoj na padini brda. Tu su članovi Veća, kojih je bilo 500, održavali sastanke na kojima su obavljali posao odbora i pripremali zakonodavstvo za skupštinu.

Još jedna važna gradska građevina bila je Kraljevski trem. Tu je kraljevski arhont Atine — jedan od tri najvažnija gradska poglavara — imao svoje sedište. Odatle je rukovodio mnogim izvršnim odgovornostima bilo da se one tiču religioznih bilo zakonskih stvari. Kada je osuđen za bezbožnost, Sokrat se najverovatnije morao ovde pojaviti. Predački zakoni Atine bili su urezani na zidove jedne građevine koja je gledala na Kraljevski trem. Svake godine su arhonti, odnosno glavni poglavari, stajali na jednom kamenu koji je bio postavljen ispred ove građevine, da bi se zakleli na službu.

Atalov trem

Najbolje očuvana građevina agore jeste Atalov trem. Kao mladić, pergamski kralj Atal (drugi vek pre n. e.), išao je u atinske škole, kao i nekoliko drugih potomaka kraljevskih porodica mediteranskog sveta. Nakon što je došao na prestolje, pružio je ovaj velelepni poklon — Atalov trem — gradu u kom je išao u školu.

Glavna svrha Atalovog trema bila je da pruži natkrivenu i otmenu promenadu za neobavezna druženja i razgovore. Njegovi podovi i terase pružali su izvrsna mesta odakle su se mogle posmatrati povorke, dok je popularnost šetališta zasiguravala i njegov uspeh kao trgovačkog centra. Dućane je trgovcima verovatno izdavala država, tako da je građevina služila i kao izvor državnog prihoda.

Nakon restauracije, Atalov trem pruža izvrstan primer geometrijskog dizajna. Njegov sveobuhvatni sklad, ugodne razlike u razmerama između nižih i viših redova stubova, zanimljiva igra svetlosti i senki, i raskoš i lepota građevinskog materijala, čini ga jedinstvenim. Jednoličnost je umanjena na različite načine, naročito upotrebom tri tipa kapitela stubova — dorskog, jonskog i egipatskog.

Mesto kulturnih zbivanja

Jedna građevina koja je služila kao pozornica za mnoga kulturna zbivanja u Atini, bila je Muzička dvorana. Bila je dar Vipsanijusa Agripe, zeta rimskog imperatora Avgusta. Prednji deo je bio popločan šarolikim mermerom. Gledalište, s kapacitetom od oko 1 000 sedišta, protezalo se oko 25 metara i bilo prvobitno natkriveno krovom koji nije imao unutrašnjih nosača. To je bio jedan od najodvažnijih eksperimenata u postavljanju krovova u starom svetu! Međutim, veći deo zabave koja bi se ovde izvodila bila je verovatno pod znakom pitanja za prave hrišćane, koji su imali visoka moralna merila (Efescima 5:3-5).

Radoznale osobe drevnih vremena verovatno su posećivale biblioteku Pantenos. Njeni zidovi su bili puni polica gde su čuvani rukom pisani svici na papirusu i pergamentu. Glavna prostorija biblioteke gledala je na zapad i kroz niz stubova, moglo se videti dvorište s kolonadom — jedno ugodno mesto za šetnju, čitanje ili meditiranje. Nađen je jedan zapis koji sadrži dva pravila biblioteke. To su: „Nijednu knjigu ne iznositi“, i „[Biblioteka] radi od jedan do šest“.

Agora danas

Nedavnih godina, Američka škola klasičnih umetnosti skoro da je otkopala celu agoru. Mirno počivajući pod senkom visokog Akropolja, ona je postala omiljeno mesto za turiste koji žele kratak osvrt na istoriju drevne Atine.

Obližnja buvlja pijaca Monastiraki — nekoliko laganih koraka od agore i Akropolja — jeste iskorak u još jedan fascinantni svet. Ona posetiocu pruža neočekivani, a opet veoma ugodan prizor grčkog folklora i srednjoistočne orijentalne bazarske delatnosti i cenkanja. Naravno, posetilac će tu videti i Jehovine svedoke koji radosno vrše upravo ono što je činio i apostol Pavle pre više od 1 900 godina — javno propovedaju dobru vest o Kraljevstvu onima ’s kojima se sreću‘.

[Fusnota]

[Okvir na 28. strani]

Trgovina u Atini

Agora nije bila samo srce Atine što se tiče umnog i građanskog života već i glavna gradska pijaca. Atina je postala poznata kao trgovački centar i zbog svoje stabilne valute i zbog savesnosti svojih arhonata, koji su bili ovlašćeni da se brinu da sve poslovne razmene budu poštene i fer.

Atina je izvozila vino, maslinovo ulje, med, mermer i privredne proizvode kao što su keramika i obrađeni metali. Za uzvrat, uvozila je uglavnom pšenicu. Pošto Atika (pojas oko Atine) nije pružala dovoljno proizvoda da bi prehranila svoje stanovnike, merila trgovanja su bila striktna. Pijaca na Pireju (atinska luka) uvek je morala da ima dovoljno sveže hrane da snabde i grad i vojsku. Trgovcima nije bilo dozvoljeno da čuvaju zalihe kako bi ih u vreme nestašice prodavali po višoj ceni.