48. biblijska knjiga — Galatima

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Korint ili Sirijska Antiohija

Pisanje završeno: otprilike u razdoblju između 50. i 52. n. e.

 1. U kojim gradovima su se nalazile skupštine kojima se Pavle obratio u poslanici Galatima i kada i kako su bile osnovane?

SKUPŠTINE u Galatiji, kojima se Pavle obraća u Galatima 1:2, očigledno su se nalazile u Pisidijskoj Antiohiji, Ikoniji, Listri i Dervi — gradovima koji su bili u različitim pokrajinama, ali unutar iste rimske provincije, Galatije. Trinaesto i četrnaesto poglavlje Dela apostolskih govore o Pavlovom prvom misionarskom putovanju na kojem je proputovao to područje s Varnavom, što je dovelo do osnivanja skupština u Galatiji. U njima je bilo i Judejaca i ljudi iz drugih naroda, a neki od njih nesumnjivo su bili i Kelti, to jest Gali. To se dešavalo ubrzo nakon što je Pavle oko 46. n. e. otišao u Jerusalim (Dela 12:25).

 2. (a) Do čega je dovelo Pavlovo drugo putovanje po Galatiji i šta je usledilo odmah nakon toga? (b) Koje je gradove kasnije Pavle obišao na svom putovanju?

² Godine 49. n. e. Pavle je krenuo sa Silom na svoje drugo misionarsko putovanje na područje Galatije, što je dovelo do toga da su se „skupštine učvršćivale u veri i rasle iz dana u dan“ (Dela 16:5; 15:40, 41; 16:1, 2). Međutim, nakon njih su se odmah pojavili lažni učitelji koji su zastupali judaizam pa su neku braću u galatijskim skupštinama uverili da su obrezanje i držanje Mojsijevog zakona sastavni deo pravog hrišćanstva. Za to vreme Pavle je prošao Misiju i otišao u Makedoniju i Grčku, da bi na kraju stigao u Korint i ostao kod tamošnje braće nešto više od godinu i šest meseci. Onda je 52. n. e. otišao u Efes, a zatim se još iste godine vratio u Sirijsku Antiohiju, grad iz kojeg je polazio na svoja putovanja (Dela 16:8, 11, 12; 17:15; 18:1, 11, 18-22).

 3. U kojem gradu i u koje vreme je mogla biti napisana poslanica Galatima?

³ Kada je Pavle napisao poslanicu Galatima i gde ju je napisao? Po svemu sudeći, napisao ju je čim je čuo za ono što su radili zagovornici judaizma. To je moglo da bude u Korintu, u Efesu ili u Sirijskoj Antiohiji. Lako je moguće da je tu poslanicu napisao tokom svog boravka u Korintu, koji je trajao godinu i šest meseci, u razdoblju od 50. do 52. n. e., jer je bilo dovoljno vremena da do njega stignu vesti iz Galatije. Malo je verovatno da ju je napisao u Efesu, jer je u tom gradu ostao samo kratko pri povratku sa svog putovanja. Međutim, posle toga je „proveo neko vreme“ u Sirijskoj Antiohiji, verovatno tokom leta 52. n. e., a budući da su između tog grada i Male Azije postojale dobre veze, moguće je da je Pavle u to vreme čuo za ono što su radili zagovornici judaizma, pa da je u tom gradu napisao poslanicu Galatima (Dela 18:23).

 4. Šta poslanica Galatima otkriva o službi apostola Pavla?

⁴ Ova poslanica opisuje Pavla kao ’apostola, koga nisu poslali ljudi niti ga je postavio neki čovek, nego Isus Hrist i Bog, Otac‘. Ona otkriva mnoge pojedinosti o životu i službi apostola Pavla, iz kojih se vidi da je on složno sarađivao sa apostolima u Jerusalimu i da se nije ustručavao da ukori jednog drugog apostola — Petra (Gal. 1:1, 13-24; 2:1-14).

 5. Šta potvrđuje da je poslanica Galatima verodostojna i da je deo nadahnute Božje Reči?

⁵ Šta potvrđuje da je ova knjiga verodostojna i da je deo nadahnute Božje Reči? Poslanica Galatima se spominje u delima Irineja, Klimenta Aleksandrijskog, Tertulijana i Origena. Osim toga, sledeći važni biblijski manuskripti (rukopisi) sadrže tu knjigu: Sinajski, Aleksandrijski, Vatikanski br. 1209, Efremov kodeks, Kodeks iz Klermona i papirus Čester Biti br. 2 (P⁠⁴⁶). Povrh toga, ona je u potpunosti u skladu sa ostalim grčkim knjigama Biblije, a isto tako i hebrejskim, na koje se često poziva.

 6. (a) Koje dve činjenice potvrđuje poslanica Galatima? (b) Šta je neuobičajeno u vezi s pisanjem ove poslanice i šta se u njoj ističe?

⁶ U ovoj snažnoj i direktnoj poslanici upućenoj „skupštinama u Galatiji“ Pavle je pokazao (1) da je s pravom apostol (što su zagovornici judaizma pokušavali da ospore) i (2) da se ljudi proglašavaju pravednima na temelju vere u Hrista Isusa, a ne na temelju vršenja dela propisanih Zakonom i da zato obrezanje nije zahtev za hrišćane. Iako je Pavle obično imao pisara koji je zapisivao tekst njegovih poslanica, ovu poslanicu napisao je ’svojom rukom, velikim slovima‘ (6:11). Sadržaj te knjige bio je izuzetno važan i samom Pavlu i Galatima. U knjizi se ističe vrednost slobode koju je pravim hrišćanima omogućio Isus Hrist.

SADRŽAJ POSLANICE GALATIMA

7, 8. (a) Šta je Pavle rekao o dobroj vesti? (b) Kako je bilo potvrđeno da je Pavle apostol za neobrezane i kako je došlo do toga da je ukorio Kifu?

⁷ Pavle brani svoje apostolstvo (1:1–2:14). Nakon što je pozdravio skupštine u Galatiji, Pavle im je napisao da se čudi što su se tako brzo odvratili od izvorne dobre vesti i počeli da slušaju neku drugu dobru vest, te je odlučno izjavio: „Čak i kad bismo vam mi ili kad bi vam anđeo s neba objavio drugačiju dobru vest od one koju smo vam već objavili, neka bude proklet.“ Dobra vest koju im je Pavle objavio nije bila ljudska poruka, niti ga je neko učio o njoj, nego mu je tu vest „objavio s neba Isus Hrist“. Nekada, dok je bio revni pobornik judaizma, Pavle je progonio Božju skupštinu, ali Bog ga je u svojoj nezasluženoj dobroti pozvao da objavi neznabošcima dobru vest o njegovom Sinu. Tek je tri godine nakon obraćenja otišao u Jerusalim i tada je od apostola video samo Petra i Gospodovog brata Jakova. Skupštine u Judeji ga nisu lično poznavale, ali su čule o njemu i zbog njega su „počele da slave Boga“ (1:8, 12, 24).

⁸ Nakon četrnaest godina, Pavle je opet otišao u Jerusalim i nasamo izneo braći dobru vest koju je propovedao. Čak ni njegov saradnik Tit nije morao da se obreže, iako je bio Grk. Kada su Jakov, Kifa i Jovan videli da je Pavlu bila poverena dobra vest za neobrezane, kao što je Petru bila poverena dobra vest za obrezane, pružili su Pavlu i Varnavi desnicu u znak saglasnosti da njih dvojica idu k neznabošcima, a oni k obrezanima. Kada je Kifa (Petar) došao u Antiohiju, a nije postupao ispravno, „po istini dobre vesti“, jer se bojao onih iz obrezanja, Pavle ga je pred svima prekorio (2:14).

 9. Na temelju čega hrišćani bivaju proglašeni pravednima?

⁹ Čovek se proglašava pravednim zbog vere, a ne zbog dela propisanih zakonom (2:15–3:29). Pavle piše da Judejci znaju da se „čovek ne proglašava pravednim zbog vršenja dela propisanih zakonom, nego zbog vere u Hrista Isusa“. On sada živi u jedinstvu s Hristom, a život koji živi, živi zbog vere, kako bi vršio Božju volju. „Ako pravednost dolazi preko zakona, onda je Hrist uzalud umro“, zaključio je Pavle (2:16, 21).

10. Na temelju čega se dobija blagoslov od Boga i čemu je služio Zakon?

¹⁰ Pavle se čudio Galatima što su toliko bezumni da veruju kako u potpunosti mogu da izvrše svoju službu Bogu vršeći dela propisana Zakonom, iako su počeli da mu služe primivši duh na temelju vere. Bogu je važno da osoba s verom primi ono što čuje, poput Avrahama, koji je „verovao Jehovi, i on ga je zbog toga smatrao pravednim“. Prema Božjem obećanju, „oni koji se drže vere dobijaju blagoslov kao i verni Avraham“. Oni su oslobođeni prokletstva Zakona time što je Hrist umro na stubu. Hrist je Avrahamov Potomak, a Zakon koji je nastao 430 godina kasnije ne može poništiti obećanje koje je dato u vezi s tim Potomkom. Čemu je onda služio Zakon? On je bio „staratelj koji nas je vodio do Hrista, da budemo proglašeni pravednima zbog vere“, rekao je Pavle. Božji narod više nije pod starateljem i više nema razlike između Judejca i Grka, jer su svi jedno u jedinstvu s Hristom Isusom i svi su „Avrahamovo potomstvo, naslednici po obećanju“ (3:6, 9, 24, 29).

11. (a) Koju su slobodu Galati odbacili? (b) Kako je Pavle objasnio kakvu slobodu imaju hrišćani?

¹¹ Hrišćani, budite nepokolebljivi i ostanite slobodni (4:1–6:18). Bog je poslao svog Sina da oslobodi one koji su pod Zakonom, kako bi ih „Bog usvojio kao sinove“ (4:5). Zašto se onda vraćati u ropstvo ispraznim i bednim načelima? Budući da su Galati držali dane, mesece, razdoblja i godine, Pavle se bojao da se nije možda uzalud trudio oko njih. Kada je prvi put bio kod njih, primili su ga kao Božjeg anđela. Ali sada se pitao da li im je postao neprijatelj zato što im govori istinu. Onima koji su hteli da budu pod Zakonom skrenuo je pažnju na ono što kaže Zakon: Avraham je od dve žene dobio dva sina. Jedna žena, sluškinja Agara, predstavljala je telesni Izrael, koji je bio vezan za Jehovu savezom Mojsijevog zakona — savezom koji je rađao decu za ropstvo. A slobodna žena, Sara, predstavljala je gornji Jerusalim, koji je, prema Pavlovim rečima, „slobodan — on je naša majka“. „Šta kaže Pismo?“, upitao je Pavle. Odgovor glasi: „Sin sluškinje neće biti naslednik sa sinom slobodne žene.“ Zatim je rekao da hrišćani nisu deca sluškinje, „nego deca slobodne žene“ (4:26, 30, 31).

12. (a) Šta je Galatima rečeno o tome kako treba da žive? (b) Koju je važnu suprotnost Pavle istakao?

¹² Ništa ne vredi ni obrezanje ni neobrezanje, objasnio je Pavle, nego Bog gleda na veru koja se delima pokazuje u ljubavi. Sav Zakon se ispunjava u zapovesti: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe.“ Galatima je rečeno da treba da žive po duhu, jer ’ako ih vodi duh, nisu pod zakonom‘. Nabrojavši dela tela, Pavle je upozorio svoju braću da „oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo“. Kao potpunu suprotnost delima tela, naveo je plodove duha, protiv kojih nema zakona, i dodao: „Ako živimo po duhu, dozvolimo duhu da nas vodi!“ Zatim je podstakao Galate da ne budu sujetni i da ne zavide jedni drugima (5:14, 18, 21, 25).

13. Kako hrišćani ispunjavaju Hristov zakon i šta je od presudne važnosti?

¹³ Ako neko nenamerno pogreši, oni koji su duhovni treba „u duhu blagosti“ da mu pomognu da se duhovno oporavi. Hrišćani ispunjavaju Hristov zakon kada nose bremena jedan drugoga, ali svako treba da nosi svoj teret kako bi dokazao kakvo je njegovo delo. Šta čovek seje, to će i požnjeti — od tela će požnjeti propast, a od duha večni život. Oni koji su hteli da se Galati obrežu hteli su to samo zato da bi ugodili ljudima i da bi izbegli progonstvo. Od presudne važnosti nije ni obrezanje ni neobrezanje, nego novo stvorenje. Mir i milosrđe biće na onima koji budu živeli po tom pravilu — na „Izraelu Božjem“ (6:1, 16).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

14. U čemu je Pavle dobar primer nadglednicima?

¹⁴ Poslanica Galatima prikazuje Pavla kao žestokog progonitelja koji je postao revan apostol drugim narodima, uvek spreman da se zalaže za dobrobit svoje braće (1:13-16, 23; 5:7-12). Pavle je ličnim primerom pokazao da nadglednik treba brzo da rešava probleme kada se pojave i da se bori protiv pogrešnih razmišljanja služeći se logikom i Božjom Rečju (1:6-9; 3:1-6).

15. Kako je ova poslanica koristila skupštinama u Galatiji i kojim se načelom iznesenim u njoj vode današnji hrišćani?

¹⁵ Poslanica je bila korisna skupštinama u Galatiji jer je jasno prikazala kakvu slobodu hrišćani imaju u jedinstvu s Hristom i pobila lažna učenja onih koji su hteli da iskrive dobru vest. Objasnila je da se čovek proglašava pravednim na temelju vere i da obrezanje više nije zahtev za spasenje (2:16; 3:8; 5:6). Pošto je pokazala da takve telesne razlike nisu bitne, ova poslanica je pomogla Judejcima i ljudima iz drugih naroda da budu ujedinjeni kao skupština. To što su hrišćani bili oslobođeni Zakona nije smelo da služi kao podsticaj za udovoljavanje željama tela, jer je i dalje važilo načelo: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe.“ Tim načelom se vode i današnji hrišćani (5:14).

16. Koja se korisna objašnjenja hebrejskih knjiga Biblije mogu naći u poslanici Galatima?

¹⁶ Pavlova poslanica je pomogla Galatima u mnogim pitanjima u vezi s hrišćanskim učenjem, a mnoga poređenja navedena u njoj temeljila su se na mislima iz hebrejskih knjiga Biblije. Pružila je nadahnuto objašnjenje Isaije 54:1-6, koje je pokazalo da je Jehovina žena ’gornji Jerusalim‘. Objasnila je da je život Agare i Sare imao „simbolično značenje“ i pokazala da su naslednici Božjih obećanja oni koje je Hrist oslobodio, a ne oni koji su ostali u ropstvu Zakona (Gal. 4:21-26; Post. 16:1-4, 15; 21:1-3, 8-13). Jasno je objasnila da savez sa Avrahamom nije bio poništen kada je sklopljen savez Zakona, nego da je ovaj drugi savez bio dodat prvom. Osim toga, istakla je da je između sklapanja ta dva saveza prošlo 430 godina, što je važan podatak za računanje vremena u biblijskoj hronologiji (Gal. 3:17, 18, 23, 24). Zapis o svemu tome sačuvan je do dan-danas kako bi hrišćani mogli da izgrađuju svoju veru.

17. (a) Koji vrlo važan podatak pruža poslanica Galatima? (b) Koje odlične savete daje naslednicima Kraljevstva i njihovim saradnicima?

¹⁷ Jedna od najvažnijih odlika poslanice Galatima jeste to što jasno pokazuje ko je Potomak koji će naslediti Kraljevstvo, kojeg su iščekivali svi proroci. U poslanici čitamo: „Obećanja su bila data Avrahamu i njegovom potomstvu... koje je Hrist.“ Oni koji postanu Božji sinovi na osnovu vere u Hrista Isusa takođe postaju deo tog potomstva, jer se za njih kaže: „Ako ste Hristovi, onda ste Avrahamovo potomstvo, naslednici po obećanju“ (3:16, 29). Svi naslednici Kraljevstva i oni koji ih podupiru treba da imaju u mislima sledeće odlične savete zapisane u poslanici Galatima: ’Budimo nepokolebljivi i ostanimo u slobodi za koju nas je Hrist oslobodio! Ne posustajmo u činjenju dobra, jer ćemo, ako se ne umorimo, žeti kad dođe vreme. Činimo dobro svima, a naročito svojoj braći u veri‘ (5:1; 6:9, 10).

18. Koje snažno zaključno upozorenje i podstrek sadrži poslanica Galatima?

¹⁸ Na kraju poslanice se nalazi snažno upozorenje da oni koji čine dela tela „neće naslediti Božje kraljevstvo“. Zato se svi u potpunosti očistimo od svetovne prljavštine i svađe i usredsredimo se na donošenje ploda duha, to jest razvijajmo osobine kao što su „ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (5:19-23).