Dela apostolska

16 Pavle je stigao u Dervu, a potom je otišao u Listru.+ Tamo je živeo jedan učenik po imenu Timotej,+ čija je majka bila Judejka koja je prihvatila veru, a otac mu je bio Grk. 2 O njemu su dobro govorila braća u Listri i Ikoniji. 3 Pavle je želeo da Timotej pođe s njim, pa ga je obrezao zbog Judejaca u tom kraju,+ jer su svi oni znali da mu je otac Grk. 4 Dok su putovali od grada do grada, prenosili su tamošnjoj braći odluke koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu i podsticali ih da ih se drže.+ 5 Tako su skupštine jačale u veri i rasle iz dana u dan.

6 Zatim su putovali kroz Frigiju i Galatiju,+ jer im je sveti duh zabranio da propovedaju Božju reč u Aziji. 7 Kad su došli do Misije, hteli su da idu u Vitiniju,+ ali im Isusov duh to nije dopustio. 8 Zato su zaobišli* Misiju i došli u Troadu. 9 Tokom noći, Pavle je u viziji video jednog Makedonca koji je stao pred njega i molio ga: „Dođi u Makedoniju* i pomozi nam!“ 10 Nakon što je Pavle imao tu viziju, odmah smo krenuli u Makedoniju, jer smo zaključili da nas Bog poziva da im objavimo dobru vest.

11 Zato smo isplovili iz Troade i otišli pravo u Samotrak, a sutradan u Neapolj. 12 Odande smo otišli u rimsku koloniju Filipi,+ najvažniji grad u tom delu Makedonije. U njemu smo ostali nekoliko dana. 13 Na sabat smo izašli iz grada i otišli do reke, jer smo mislili da je to mesto gde se ljudi okupljaju da se mole. Tamo su se okupile neke žene, pa smo seli i počeli da im propovedamo. 14 Među njima se nalazila i jedna pobožna žena po imenu Lidija, prodavačica purpura iz grada Tijatire.+ Slušala je ono što je Pavle govorio, a Jehova* je otvorio njeno srce da prihvati njegove reči. 15 Kad su se krstili ona i svi njeni ukućani,+ uporno nas je molila: „Ako smatrate da sam verna Jehovi*, dođite u moj dom i budite moji gosti.“ I naprosto nas je primorala da pođemo s njom.

16 Kad smo jednom išli do mesta gde se ljudi okupljaju da se mole, sreli smo jednu sluškinju u kojoj je bio duh, gatarski demon.+ Ona je proricala budućnost i tako donosila veliku zaradu svojim gospodarima. 17 Ta devojka je išla za Pavlom i za nama i sve vreme je vikala: „Ovi ljudi su robovi Svevišnjeg Boga!+ Oni vam objavljuju kako se možete spasti!“ 18 Tako je radila danima. Pavlu je to na kraju dosadilo, pa se okrenuo i rekao duhu: „Zapovedam ti u ime Isusa Hrista da izađeš iz nje!“ I duh je istog časa izašao.+

19 Kad su njeni gospodari videli da se više ne mogu nadati zaradi,+ uhvatili su Pavla i Silu i odvukli ih na trg pred predstavnike vlasti.+ 20 Doveli su ih pred gradske upravitelje* i rekli: „Ovi ljudi unose veliki nemir u naš grad.+ Oni su Judejci 21 i uče naš narod običajima koje ne smemo prihvatiti niti ih se držati, jer smo rimski građani.“ 22 Na to se mnoštvo okrenulo protiv njih, a gradski upravitelji su naredili da im se strgne odeća i da se išibaju.+ 23 Kad su im zadali mnogo udaraca, bacili su ih u zatvor i naredili čuvaru da pomno motri na njih.+ 24 Pošto je dobio takvo naređenje, zatvorio ih je u ćeliju u unutrašnjem delu zatvora i stavio im noge u klade.

25 Oko ponoći, Pavle i Sila su se molili i pesmom hvalili Boga,+ a ostali zatvorenici su ih slušali. 26 Odjednom je nastao snažan zemljotres, tako da su se zatvorski temelji uzdrmali. Sva vrata su se odmah otvorila i svima su spali okovi.+ 27 Zatvorski čuvar se trgao iz sna, i kad je video da su zatvorska vrata otvorena, izvukao je mač da se ubije, jer je mislio da su zatvorenici pobegli.+ 28 Ali Pavle je povikao iz sveg glasa: „Ne čini to! Svi smo ovde!“ 29 Tada je čuvar zatražio da donesu svetiljke, pa je utrčao unutra i drhteći od straha pao na kolena pred Pavla i Silu. 30 Tada ih je izveo napolje i rekao im: „Molim vas, recite mi šta moram da uradim da bih se spasao?“ 31 Oni su rekli: „Veruj u Gospoda Isusa, pa ćete i ti i tvoji ukućani biti spaseni.“+ 32 Tada su preneli Jehovinu* reč njemu i svima u njegovom domu. 33 Te iste noći ih je izveo napolje i oprao im rane, pa su se on i svi njegovi ukućani odmah krstili.+ 34 Onda ih je uveo u svoju kuću i dao im da jedu. On i njegovi ukućani su se veoma radovali što su prihvatili veru u Boga.

35 Kad je svanulo, gradski upravitelji su poslali službenike kod zatvorskog čuvara da mu kažu: „Pusti te ljude.“ 36 Zatvorski čuvar je preneo Pavlu: „Gradski upravitelji su mi naredili da pustim vas dvojicu. Zato sad izađite i idite u miru.“ 37 Ali Pavle im je rekao: „Bez suđenja su nas javno išibali, nas rimske građane,+ i bacili u zatvor. Zar će nas sada krišom pustiti? Nipošto! Neka sami dođu i izvedu nas.“ 38 Službenici su to javili gradskim upraviteljima. A oni su se uplašili kad su čuli da su njih dvojica rimski građani.+ 39 Zato su došli i izvinili im se, pa su ih izveli i zamolili da odu iz grada. 40 Kad su izašli iz zatvora, otišli su u Lidijin dom, gde su se videli s braćom i ohrabrili ih.+ Zatim su otišli odande.