Da li se svaki dan pitaš: „Gde je Jehova?“

1, 2. (a) U kakvom su duhovnom stanju bili Jevreji Jeremijinog vremena? (b) Šta je trebalo da Jevreji Jeremijinog doba traže?

JEREMIJA je bio sav u suzama. Obuzela ga je žalost zbog stanja u kom se nalazio njegov narod, kao i zbog onoga što je Bog prorekao da će ih snaći u budućnosti. Želeo je da mu glava postane izvor vode, a oči zdenac kako bi mu suze neprestano tekle. Imao je svaki razlog da bude žalostan zbog stanja svog naroda (Jer. 9:1-3; pročitati Jeremiju 8:20, 21). Jevreji su se bunili protiv Božjeg zakona i nisu slušali njegov glas, pa ih je zato čekala nevolja (Jer. 6:19; 9:13).

² Jevreji su od svojih verskih vođa želeli da čuju samo ono što im je godilo. Oni nisu iskreno hteli da saznaju šta Jehova misli o njihovom ponašanju (Jer. 5:31; 6:14). Bili su poput bolesnih osoba koje traže isključivo lekare koji će reći samo ono što im prija, a zanemariti ozbiljne simptome. Da se teško razboliš, zar ne bi želeo da čuješ tačnu dijagnozu tako da bi mogao početi s blagovremenim lečenjem? Gledano iz duhovnog ugla, trebalo je da Jevreji Jeremijinog doba traže iskreno procenjivanje svog duhovnog stanja. Trebalo je da se pitaju: „Gde je Jehova?“ (Jer. 2:6, 8).

 3. (a) Šta je za Jevreje značilo postaviti pitanje: „Gde je Jehova?“ (b) Koji je jedan način na koji su Jevreji mogli tražiti Jehovu?

³ Postaviti pitanje: „Gde je Jehova?“ za Jevreje je značilo tražiti Božje smernice u donošenju kako velikih tako i malih odluka. Ali oni to tada nisu činili. Ipak, nakon uništenja Jerusalima i povratka iz Vavilona, oni su ’tražili Jehovu‘. Zahvaljujući tome, pronašli su ga i upoznali njegove puteve. (Pročitati Jeremiju 29:13, 14.) Kako su to postigli? Između ostalog, tako što su u iskrenoj molitvi tražili Božje vođstvo. Upravo tako je činio kralj David. On se molio Bogu: „Daj da upoznam puteve tvoje, nauči me stazama svojim“ (Ps. 25:4). Međutim, zapazi poziv koji je, desete godine vladavine kralja Sedekije, Bog koji sluša molitve uputio preko Jeremije: „Prizovi me i odazvaću ti se, i reći ću ti velike i nedokučive stvari koje ne znaš“ (Jer. 33:3). Da su se kralj i buntovnički narod obratili Bogu, on bi im otkrio „nedokučive stvari“ kao što su uništenje Jerusalima i njegova obnova nakon 70 godina.

4, 5. Na koje je još načine Božji narod mogao tražiti Jehovu?

⁴ Još jedan način na koji su mogli da traže Jehovu bio je da istražuju istoriju i razmišljaju o tome kako je on vodio svoj narod u prošlosti. Time su mogli zapaziti šta mu je bilo ugodno, a šta je izazivalo njegov gnev. Imali su Mojsijeve spise i još neke nadahnute istorijske zapise, kao i letopise kraljeva Izraela i Jude. Da su duboko razmišljali o tome i da su slušali Božje proroke, Jevreji Jeremijinog doba mogli su saznati odgovor na pitanje: „Gde je Jehova?“

⁵ Treći način na koji su tadašnji Jevreji mogli tražiti Jehovu bio je iskustvo — njihovo lično i iskustvo drugih. To ne znači da su morali nagađati šta je ispravno, a šta neispravno. Oni su to mogli saznati na osnovu svojih ranijih iskustava i toga kako je Jehova gledao na to što su činili. Da su tome poklonili dovoljno pažnje, mogli su razumeti kakvi su njihovi postupci u Jehovinim očima (Posl. 17:10).

 6. Zašto je Jovov primer ohrabrujuć za tebe?

⁶ Ali razmislimo šta to znači za nas danas. Da li svaki put kada donosiš odluke i biraš kojim ćeš putem ići razmišljaš o pitanju: „Gde je Jehova?“ Neki možda misle da tom pitanju ne pridaju onoliko pažnje koliko bi trebalo. Ako se to u nekom smislu može reći i za tebe, nemoj očajavati. To je bio izazov čak i za bogobojaznog patrijarha Jova. Kada je bio pod pritiskom, postao je previše zaokupljen sobom tako da je izgubio iz vida Jehovu. Zato ga je Elijuj upozorio na ono što je čest propust kod ljudi: „Niko ne kaže: ’Gde je Bog, Veliki Tvorac?‘“ (Jov 35:10). On je ohrabrio Jova rečima: „Razmisli o čudesnim delima Božjim“ (Jov 37:14). Trebalo je da Jov razmišlja o Jehovinim čudesnim delima stvaranja i o njegovoj brizi za ljude i vođstvu koje im pruža. Na osnovu ličnog iskustva, Jov je razumeo Jehovine puteve. Nakon što je izdržao teške kušnje i nakon što mu je Jehova pomogao da ispravi razmišljanje, on je rekao: „Govorio sam, ali nisam razumeo ono što je suviše čudesno za mene, što ne poznajem. Uho je moje slušalo o tebi, ali sada te i oko moje vidi“ (Jov 42:3, 5).

 7. Kao što se vidi na slici na 116. strani, o čemu će dalje biti reči u ovom poglavlju?

⁷ Što se tiče Jeremije, on je uvek tražio Jehovu i uspevao da ga nađe. Za razliku od svojih sunarodnika, on se tokom decenija svoje verne službe stalno pitao: „Gde je Jehova?“ U nastavku ovog poglavlja videćemo kako nam Jeremijin primer može pomoći da tražimo Jehovu i pronalazimo ga putem molitve, proučavanja i ličnog iskustva (1. Let. 28:9).

 8. U kojim se sve situacijama Jeremija obraćao Bogu za pomoć?

⁸ Jeremija je godinama služio kao Jehovin predstavnik u Judi i tražio ga putem iskrenih molitvi. On je molio Boga za pomoć kada je trebalo da objavljuje poruku koju narod nije želeo da čuje, kada je osećao da više ne može dalje i kada nije razumeo zašto su se neke stvari dešavale. Bog ga je svaki put uslišio i pokazao mu šta treba da radi. Osmotrimo nekoliko primera.

 9. (a) Šta je Jeremija rekao u Jeremiji 15:15, 16 i kako ga je Jehova uslišio? (b) Zašto je važno da u molitvi kažemo Jehovi kako se osećamo?

⁹ Kada je jednom prilikom morao da objavi poruku osude, Jeremija je osećao da mu svi žele zlo. Zato je zamolio Boga da ga se seti. Razmotrimo njegovu molitvu, koja se nalazi u Jeremiji 15:15, 16, u kojoj možemo videti kako se osećao kada mu je Bog odgovorio. (Pročitati.) U toj molitvi, on je izrazio svoj bol. Ali oraspoložio se kada je, da tako kažemo, pronašao Božje reči i stavio ih u usta. Jehova mu je pomogao da uvidi kolika je čast nositi Božje ime i objavljivati njegove reči. Jeremija je jasno video gde je Jehova u svemu tome. Šta mi možemo naučiti iz toga?

10. Šta je Jehova učinio kada je prorok Jeremija rekao da više neće govoriti u njegovo ime?

¹⁰ Jednom drugom prilikom, kada ga je udario sveštenik Pashor, Imirov sin, Jeremija je rekao da više neće govoriti u Jehovino ime. Kako se Bog odazvao na Jeremijine usrdne reči? (Pročitati Jeremiju 20:8, 9.) U Bibliji ne stoji da ga je uslišio tako što mu se obratio s neba. Međutim, on je učinio da njegova reč postane poput rasplamsale vatre u Jeremijinim kostima i taj prorok je jednostavno morao da je objavljuje. Zaista, time što se Jeremija iskreno obratio Bogu za pomoć, iako nije u potpunosti razumeo šta je njegova volja, bio je motivisan da učini ono što je Bog želeo.

11, 12. Kako je Jehova odgovorio Jeremiji na pitanje zašto zli naizgled napreduju?

¹¹ Jeremiji je teško padalo to što su zli bili uspešni na svom putu. (Pročitati Jeremiju 12:1, 3.) On ni u kom slučaju nije dovodio u pitanje Jehovinu pravednost, ali je želeo da čuje njegov odgovor na svoju ’tužbu‘. To što je bio tako direktan i otvoren pokazuje da je bio veoma blizak s Bogom, kao što je neko dete blisko sa svojim voljenim ocem. On jednostavno nije razumeo zašto su mnogi Jevreji napredovali, iako su bili zli. Da li je dobio zadovoljavajući odgovor? Jehova ga je uverio da će uništiti zle (Jer. 12:14). Kada je video kako su se stvari odvijale, Jeremija je bio još sigurniji u Božju pravdu. Zbog toga se još više obraćao svom nebeskom Ocu i izlivao mu svoje srce.

¹² Pred kraj Sedekijine vlasti, kada su Vavilonci postavljali opsadu oko Jerusalima, Jeremija je rekao da Jehovine „oči budno prate sve puteve sinova ljudskih, kako bi svakome dao prema njegovim putevima i prema plodovima njegovih dela“ (Jer. 32:19). Jeremija je znao Jehovin stav o pravdi. On je razumeo da Bog gleda šta ko radi i da čuje iskrene molitve svojih slugu. Prema tome, njegove sluge su mogle očekivati da će videti sve više i više dokaza da Bog ’svakome daje prema njegovim putevima i prema plodovima njegovih dela‘.

13. Zašto si siguran da će se Božja volja potpuno izvršiti?

¹³ Možda ni u kom slučaju ne dovodimo u pitanje da li Bog pravedno i mudro izvršava svoju volju. Pa ipak, za nas će biti korisno ako razmišljamo o onome kroz šta je Jeremija prošao i ako kažemo Jehovi sve što nam je na srcu. Takvo obraćanje Jehovi pokazuje da verujemo da će on izvršiti svoju volju, a to će ojačati naše poverenje u njega. Čak i ako u potpunosti ne razumemo zašto neke stvari idu određenim tokom, kao i zašto se Božja volja ne sprovodi brzinom kojom mi očekujemo, možemo Jehovi u molitvi reći da verujemo da je sve u njegovim rukama. Njegova volja će se izvršiti na način i u vreme koje on smatra najboljim. To je zagarantovano i nemamo nikakvog razloga za sumnju. Nastavićemo da tražimo Jehovu tako što ćemo se moliti da razumemo njegovu volju i da zapažamo dokaze njenog ispunjenja (Jov 36:5-7, 26).

14. Kako znamo da je Jeremija proučavao istoriju Božjeg naroda?

¹⁴ Jeremija je znao da treba dobro poznavati Jehovu da bi našao odgovor na pitanje: „Gde je Jehova?“ (Jer. 9:24). Dok je sastavljao knjige koje su danas poznate kao 1. i 2. Kraljevima, sigurno je proučavao istoriju Božjeg naroda. On je poimence spomenuo ’knjigu o Solomonovim delima‘, ’letopise kraljeva Izraela‘ i ’letopise Judinih kraljeva‘ (1. Kralj. 11:41; 14:19; 15:7). Na osnovu njih je uvideo kako je Jehova postupao u različitim situacijama. Mogao je da vidi šta je Jehovi bilo ugodno i kako je gledao na odluke svog naroda. Takođe je mogao da čita dostupne nadahnute spise koje su zapisali Mojsije, Isus Navin, Samuilo, David i Solomon. Nesumnjivo je i mnogo toga znao o prorocima iz prošlosti, kao i o svojim savremenicima. Kako je Jeremiji koristilo takvo proučavanje?

15. Kako je Jeremiji koristilo istraživanje Ilijinog proročanstva?

¹⁵ Jeremija je zabeležio izveštaj o Jezavelji, zloj ženi kralja Ahava koji je vladao u Samariji. Takođe je zapisao da je Ilija rekao da će Jezavelju pojesti psi na jezraelskom polju (1. Kralj. 21:23). Otprilike 18 godina kasnije, Jezavelja je zaista bila bačena kroz prozor, zatim su je izgazili Jujevi konji i na kraju su je pojeli psi, baš kao što je Jeremija zabeležio (2. Kralj. 9:31-37). To što je bio dobro upoznat čak i s detaljima Ilijinog proročanstva i njihovim ispunjenjem, sigurno je ojačalo njegovu veru u Božju reč. Vera koju je izgradio proučavanjem Jehovinih dela iz prošlosti ojačala ga je da kao prorok istraje u svojoj službi.

16, 17. Zašto Jeremija nije prestao da prenosi Božje opomene zlim kraljevima svog vremena?

¹⁶ Osmotrimo još jedan primer. Šta je Jeremiji pomoglo da, uprkos progonstvu, ne posustane s upozoravanjem zlih kraljeva poput Joakima i Sedekije? Jedan od glavnih razloga je taj što ga je Jehova postavio da za Judine kraljeve bude „kao utvrđeni grad, gvozdeni stub i bakarni zid“ (Jer. 1:18, 19). Ali ne treba prevideti ni činjenicu da je Jeremija dosta istraživao o vladavini ranijih kraljeva Jude i Izraela. On je zabeležio da je Manasija podigao „oltare svoj nebeskoj vojsci u oba dvorišta Jehovinog doma“, da je spalio svog sina kao žrtvu i da je prolio mnogo nedužne krvi (2. Kralj. 21:1-7, 16; pročitati Jeremiju 15:4). Međutim, Jeremija je sigurno znao i to da je Jehova oprostio Manasiji i vratio ga na presto, nakon što se taj kralj ponizio pred njim i molio ga za milost. (Pročitati 2. Letopisa 33:12, 13.)

¹⁷ Jeremija u svojim spisima nigde ne pominje Jehovino milosrđe prema Manasiji. Međutim, Jeremija je sigurno čuo šta je bilo s tim kraljem koji se pokajao za svoje užasne grehe i koji je umro samo oko 15 godina pre nego što je on započeo sa svojom proročkom službom. To što je imao dublji uvid u ono što se desilo s Manasijom, sigurno mu je pomoglo da shvati koliko je važno podsticati kraljeve, kao što je bio Sedekija, da traže Jehovinu milost i milosrđe. Čak se i kralj ozloglašen zbog idolopoklonstva i krvoprolića mogao pokajati i dobiti oproštaj. Da si bio na Jeremijinom mestu, da li bi te to što se desilo s Manasijom ohrabrilo da istraješ pod vlašću drugih zlih kraljeva?

18. Šta je Jeremija naučio iz onoga što se desilo s Urijom?

¹⁸ Tokom svoje proročke službe, Jeremija je sigurno dosta toga naučio posmatrajući kako su njegovi sunarodnici reagovali u nekim situacijama. Jedan od njih bio je prorok Urija, koji je za vreme vladavine kralja Joakima prorokovao protiv Jerusalima i Jude. Međutim, zbog straha od tog kralja, pobegao je u Egipat. Nakon toga, kralj je poslao svoje ljude da ga vrate iz Egipta, a zatim pogube (Jer. 26:20-23). Šta misliš, da li je Jeremija nešto naučio iz onoga što se desilo s Urijom? Sigurno da jeste, budući da je nastavio da upozorava Jevreje o predstojećoj katastrofi, čineći to čak i na području hrama. Jeremija je ostao hrabar i Jehova ga nije napustio. Nema sumnje da je Jehova podstakao Safanovog sina Ahikama da zaštiti hrabrog Jeremiju (Jer. 26:24).

19. Šta je Jeremija mogao da zaključi iz toga što je Jehova uvek iznova slao proroke svom narodu?

¹⁹ Jeremija je učio i iz ličnog iskustva, koje je sticao dok je po Jehovinoj reči upozoravao narod. Četvrte godine vladavine kralja Joakima, Jehova je uputio Jeremiju da zapiše sve njegove reči od vremena Josije pa do tada. Zašto je Jeremija dobio takvu zapovest? Da bi podstakao narod da se odvrati od zla i dobije oproštaj. (Pročitati Jeremiju 36:1-3.) On je započinjao svoju službu rano ujutru i čak molio narod da prestane činiti gadosti (Jer. 44:4). Zar nije očigledno da je iz ličnog iskustva video da Bog iz samilosti šalje proroke svom narodu? A zar to nije i u njemu probudilo samilost? (2. Let. 36:15). Zato možemo razumeti zašto je nakon uništenja Jerusalima rekao: „Zbog milosti Jehovine nismo sasvim izginuli, jer milosrđa njegovog neće nestati. Obnavljaju se svakog jutra“ (Tužb. 3:22, 23).

20. Kako poput Jeremije možemo tražiti Jehovu?

²⁰ Dok svakodnevno donosiš neke odluke, da li nastojiš da razumeš šta je Božja volja, time što sebi postavljaš pitanje: „Gde je Jehova?“ (Jer. 2:6-8). Za razliku od Jevreja njegovog vremena, Jeremija se uvek obraćao za pomoć Svemoćnom Bogu kada je trebalo da odluči kojim putem da pođe. Nesumnjivo je mudro da kada donosimo neku odluku oponašamo Jeremiju tako što uvek tražimo Jehovino vođstvo.

21. (a) Kako ti molitva može pomoći da kreneš u službu propovedanja? (b) Kako ti molitva može pomoći kada je neko na području grub?

²¹ Odluka koju donosimo ne mora biti od izuzetne važnosti niti mora biti neka prekretnica u životu. Na primer, može to biti odluka da planiranog dana idemo u službu. Zamisli da kada se probudiš vidiš da je oblačno i da neće biti lep dan. Osim toga, područje na koje si planirao da ideš često se obrađuje. Možda ti kroz misli prođu neke osobe koje su te odbile s lažnom ljubaznošću ili direktnom grubošću. Možeš li se tako rano ujutru pomoliti i pitati: „Gde je Jehova?“ To ti može pomoći da razmišljaš koliko je divna poruka koju nosiš i da još bolje razumeš da Bog želi da objavljuješ tu poruku. Tada možeš osetiti kako Jehovina reč u tebi postaje izvor radosti, kao što je to bilo u Jeremijinom slučaju (Jer. 15:16, 20). Ako u toku službe naiđeš na nekog ko je veoma grub ili ti čak preti, da li ćeš se ponovo u molitvi obratiti Bogu? Ne zaboravi da ti on može dati sveti duh tako da reaguješ onako kako on to želi. Tada će tvoja želja da prenosiš Božju reč nadvladati negativna osećanja (Luka 12:11, 12).

22. Zašto Bog ne sluša neke molitve?

²² Dobro je imati na umu da neke molitve Jehova ne želi da čuje. (Pročitati Tužbalice 3:44.) On nije slušao molitve buntovnih Jevreja zato što su ’odvraćali uho da ga ne slušaju‘ i uporno su činili ono što je zlo (Posl. 28:9). Jeremija je dobro razumeo sledeću pouku, koju i mi treba da razumemo: Ako neko ne postupa u skladu sa svojim molitvama, to žalosti Boga i on ne sluša takve molitve. Tako nešto sigurno želimo da izbegnemo po svaku cenu.

23, 24. (a) Šta je veoma važno da bismo saznali šta je Jehovina volja? (b) Kako možeš izvući još više koristi iz proučavanja?

²³ Pored toga što u molitvi iskreno tražimo Jehovino vođstvo, treba i da proučavamo, jer je to glavni način na koji možemo saznati šta je njegova volja. U tom pogledu smo u prednosti u odnosu na Jeremiju, zato što imamo celu Bibliju. Poput Jeremije, koji je duboko istraživao da bi sastavio svoj nadahnuti istorijski izveštaj, i mi možemo takoreći duboko kopati po Božjoj Reči i tražiti Božje vođstvo, pitajući se: „Gde je Jehova?“ Kada nastojimo da saznamo šta je Božja volja u našem slučaju, mi pokazujemo da se uzdamo u njega i tada ćemo biti poput ’drveta posađenog pored voda, koje svoje korenje pušta pored vodenog toka‘. (Pročitati Jeremiju 17:5-8.)

²⁴ Dok čitaš Sveto pismo i duboko razmišljaš o pročitanom, pokušaj da razumeš šta Jehova želi da uradiš u različitim situacijama. Možeš da tražiš načela koja želiš da zapamtiš i primeniš u svom životu. Dok čitaš istorijske zapise, Božje zapovesti i načela, kao i mudre izreke, razmišljaj kako to treba da utiče na tvoje svakodnevne odluke. Kada sebi postavljaš pitanje: „Gde je Jehova?“, on ti putem svoje pisane Reči može pomoći da se izboriš s veoma teškim situacijama. Pored toga, Biblija će ti otkriti „nedokučive stvari koje ne znaš“ ili o kojima nisi razmišljao iz određenog ugla (Jer. 33:3).

25, 26. Kako nam mogu pomoći iskustva?

²⁵ Nadalje, vredno je razmišljati i o iskustvima, kako ličnim tako i tuđim. Primera radi, Urijin slučaj nam pokazuje da neki prestanu da se oslanjaju na Jehovu (2. Tim. 4:10). Takva iskustva ti mogu pomoći da izbegneš gorke posledice koje su oni doživeli. Pored toga, nikako nemoj zaboraviti da poput Jeremije često razmišljaš o Jehovinoj vernoj ljubavi i milosti koju si lično osetio. Bez obzira koliko je teška situacija u kojoj se nalaziš, nemoj misliti da Svevišnji Bog ne brine za tebe. Još kako brine, kao što smo videli iz Jeremijinog primera.

²⁶ Dok razmišljamo kako Jehova danas pomaže svojim slugama, zapazićemo različite načine na koje svakodnevno pruža vođstvo. Jedna mlada sestra iz Japana po imenu Aki mislila je da nije dostojna da bude Božji sluga. Jednog dana se u službi poverila supruzi pokrajinskog nadglednika. Rekla je da oseća da je Jehova nezadovoljan njenom službom i da je samo pitanje vremena kada će je odbaciti, ali da se ona trudi da nastavi da mu služi. Žena pokrajinskog nadglednika ju je ohrabrila time što je rekla da je na nju uvek gledala kao na revnu sestru, predanu Bogu svim srcem. Kasnije je ta mlada sestra dosta razmišljala o tom razgovoru. U stvari, uopšte nije bilo nekog opipljivog dokaza da je Jehova ikada na nju gledao kao na nekog ko mu služi s pola srca. Kasnije se Aki molila Jehovi: „Pošalji me gde god ti misliš da treba. Učiniću sve što želiš.“ Baš negde u to vreme, otišla je u jednu stranu zemlju gde je postojala mala grupa na japanskom, kojoj je bio potreban neko ko zna taj jezik i ko bi im se mogao priključiti. Pošto je rođena u toj zemlji, mogla je bez većih problema da se preseli i pomogne toj grupi. Ali nije imala smeštaj. Šta se tada desilo? Jedna sestra, čija se ćerka upravo odselila, ponudila joj je sobu. „Sve se uklopilo baš kao u nekoj slagalici. Jehova je uklonio sve prepreke“, rekla je ona.

27. Zašto u svemu treba sebi da postavljaš pitanje: „Gde je Jehova?“

²⁷ Mnoga braća i sestre mogu navesti primere kada su dobili Božje vođstvo, možda putem čitanja Biblije ili ličnog proučavanja. I ti možda imaš slična iskustva. Ona te mogu još više približiti Jehovi i podstaći da mu se češće i s više osećanja moliš. Budimo sigurni da će nam on pokazati kojim putem da idemo ako svakodnevno tražimo njegovo vođstvo, postavljajući sebi pitanje: „Gde je Jehova?“ (Is. 30:21).