„Unesite u dom sve desetke“
„Okušajte mene tako... neću li ja na vas obilan blagoslov izliti“ (MALAHIJA 3:10, 11a).
1. (a) Koji je poziv Jehova uputio svom narodu u petom veku pre n. e.? (b) Šta je u prvom veku n. e. bila posledica Jehovinog dolaska u hram da bi sudio?
U PETOM veku pre n. e., Izraelci su bili neverni Jehovi. Uskraćivali su desetak i u hram kao prinose dovodili neprikladne životinje. Međutim, Jehova je obećao da će, ako budu donosili čitav desetak u riznicu, izliti obilan blagoslov (Malahija 3:8-11a). Oko 500 godina kasnije, Jehova je, predstavljen Isusom kao Svojim glasnikom saveza, došao u hram u Jerusalim da bi sudio (Malahija 3:1). Izrael se kao nacija našao manjkav, ali pojedinci koji su se vratili Jehovi bili su bogato blagoslovljeni (Malahija 3:7). Bili su pomazani kako bi postali Jehovini duhovni sinovi, novo stvorenje, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16; Rimljanima 3:25, 26).
2. Kada je trebalo da Malahija 3:1-10 ima drugo ispunjenje, i na šta smo pozvani u povezanosti s tim?
2 Skoro 1 900 godina nakon toga, godine 1914, Isus je ustoličen za Kralja Božjeg nebeskog Kraljevstva, te je došlo vreme za drugo ispunjenje božanski nadahnutih reči iz Malahije 3:1-10. U vezi s tim uzbudljivim događajem, hrišćani su danas pozvani da donesu čitav desetak u riznicu. Ako to činimo, i mi ćemo uživati obilne blagoslove.
3. Ko je bio glasnik koji je pripravio put pred Jehovom (a) u prvom veku? (b) pre prvog svetskog rata?
3 S obzirom na svoj dolazak u hram, Jehova je rekao: „Evo poslaću vesnika svoga i on će preda mnom pripraviti put“ (Malahija 3:1). Kao onaj koji je to proročanstvo ispunio u prvom veku, Jovan Krstitelj je došao Izraelu propovedajući pokajanje od greha (Marko 1:2, 3). Da li je postojalo neko pripremno delo u povezanosti s drugim dolaskom Jehove u njegov hram? Da, postojalo je. U decenijama pre prvog svetskog rata, na svetskoj pozornici pojavili su se Istraživači Biblije koji su naučavali čistu biblijsku doktrinu i razotkrivali laži koje obeščašćuju Boga, kao što su doktrine o Trojstvu i paklenoj vatri. Takođe su upozoravali na dolazak kraja Vremenâ neznabožaca 1914. Mnogi su se odazvali tim nosiocima svetla istine (Psalam 43:3; Matej 5:14, 16).
4. Koje je pitanje trebalo rešiti tokom Gospodovog dana?
4 Godine 1914. započelo je ono što Biblija naziva ’Gospodovim danom‘ (Otkrivenje 1:10, NW). Tokom tog dana trebalo je da se odigraju značajni događaji, uključujući identifikovanje ’vernog i razboritog roba‘ i njegovo imenovanje „nad svim [Gospodarevim] imanjem“ (Matej 24:45-47, NW). Godine 1914. hiljade crkava tvrdile su da su hrišćanske. Koju će grupu priznati Gospodar, Isus Hrist, kao svog vernog i razboritog roba? To se pitanje trebalo rešiti kad Jehova dođe u hram.
Dolazak u duhovni hram
5, 6. (a) U koji je hram Jehova došao da sudi? (b) Kakvu je presudu nazovihrišćanstvo primilo od Jehove?
5 Ali, u koji je hram on došao? Sigurno ne u doslovni hram u Jerusalimu. Poslednji od tih hramova bio je uništen još 70. n. e. Međutim, Jehova ima veći hram koji je bio predočen hramom u Jerusalimu. Pavle je govorio o tom većem hramu i pokazao da je on zaista veličanstven, sa svetim mestom na nebu i predvorjem ovde na Zemlji (Jevrejima 9:11, 12, 24; 10:19, 20). Jehova je došao da obavi delo suđenja upravo u tom velikom duhovnom hramu. (Uporedi Otkrivenje 11:1; 15:8.)
6 Kada se to dogodilo? U skladu s dostupnim pouzdanim dokazima, bilo je to 1918.a Kakav je bio rezultat? Što se tiče nazovihrišćanstva, Jehova je video organizaciju s čijih ruku se cedila krv, korumpirani religiozni sistem koji se prostituisao s ovim svetom, udružujući se s bogatima i tlačeći siromašne, naučavajući paganske doktrine umesto da praktikuje čisto obožavanje (Jakov 1:27; 4:4). Jehova je preko Malahije upozorio: „Žuriću da svedočim na vračare i na brakolomnike i na one koji se krivo kunu, i koji zakidaju platu nadničarsku, koji udovicu i sirotu tlače“ (Malahija 3:5). Nazovihrišćanstvo je činilo sve to a još i gore. Do 1919. jasno se videlo da ga je Jehova osudio na uništenje zajedno s ostatkom Vavilona velikog, svetskog ustrojstva lažne religije. Od tog vremena, počeo se širiti poziv osobama dobrog srca: „Idite iz nje, narode moj“ (Otkrivenje 18:1, 4).
7. Koga je Isus priznao kao svog vernog i razboritog roba?
7 Ko je dakle bio verni i razboriti rob? U prvom veku to je bila mala grupa koja se odazvala na delo svedočenja Jovana Krstitelja i Isusa, glasnika saveza. U našem veku sačinjavalo ga je nekoliko hiljada onih koji su se odazvali na pripremno delo Istraživača Biblije u godinama koje su prethodile 1914. Oni su pretrpeli teške kušnje tokom prvog svetskog rata, ali pokazali su da im je srce bilo uz Jehovu.
Delo čišćenja
8, 9. Na koje je načine verni i razboriti rob trebalo da bude očišćen 1918, i šta je Jehova obećao s obzirom na to?
8 Međutim, bilo je potrebno da se i ta grupa očisti. Neki koji su se povezali s njima postali su neprijatelji vere i morali su da budu uklonjeni (Filipljanima 3:18). Drugi nisu bili spremni da preuzmu odgovornosti koje donosi sa sobom služenje Jehovi te su otpali (Jevrejima 2:1). Osim toga, zadržali su se neki vavilonski običaji koje je trebalo ukloniti. Verni i razboriti rob je trebalo da bude očišćen i organizacijski. Trebalo je da spozna i primeni ispravan stav neutralnosti prema ovom svetu. I kako je svet postajao sve iskvareniji, trebalo je da vode tešku borbu kako bi skupštine sačuvali od moralne i duhovne nečistoće. (Uporedi Juda 3, 4.)
9 Da, bilo je potrebno čišćenje, ali Jehova je s puno ljubavi obećao u vezi s ustoličenim Isusom: „I sešće kao livac i srebro će očistiti, očistiće sinove Levijeve, pretopiće ih kao zlato i srebro, i prinosiće Gospodu prinose u pravdi“ (Malahija 3:3). Započinjući 1918, Jehova je, preko tog glasnika saveza, ispunio svoje obećanje i očistio svoj narod.
10. Kakav je prinos doneo Božji narod, i koji im je poziv Jehova uputio?
10 Pomazana Hristova braća i veliko mnoštvo koje im se kasnije pridružilo u Jehovinoj službi izvukli su korist iz Jehovinog delovanja kao onoga ko pročišćuje i čisti srebro (Otkrivenje 7:9, 14, 15). Oni su kao organizacija počeli da prinose, i još uvek prinose, žrtvu u pravednosti. A njihov će se prinos „militi Gospodu kao u staro vreme i ranijih godina“ (Malahija 3:4). Upravo je njih Jehova proročanski pozvao: „Unesite u dom sve desetke, da u domu mome bude hrane, okušajte mene tako, govori Gospod nad vojskama, i videćete neću li ustave nebeske otvoriti, neću li ja na vas obilan [„dok ne bude dosta“, NW] blagoslov izliti“ (Malahija 3:10, 11a).
Prinosi i deseci
11. Zašto se više ne zahtevaju prinosi u skladu sa sistemom Mojsijevog zakona?
11 Božji narod u Malahijino vreme donosio je doslovne prinose i desetke, kao što su žito, voće i stoka. Verni Izraelci čak su i u Isusovo vreme donosili doslovne prinose u hram. Međutim, nakon Isusove smrti, sve se to promenilo. Zakon je bio ukinut, uključujući zapovest da se daju određeni materijalni prinosi i deseci (Efescima 2:15). Isus je ispunio proročansku sliku prinosâ pod Zakonom (Efescima 5:2; Jevrejima 10:1, 2, 10). Na koji način onda hrišćani mogu donositi prinose i desetke?
12. Kakve duhovne prinose i žrtve prinose hrišćani?
12 Njihovi su prinosi isključivo duhovne vrste. (Uporedi Filipljanima 2:17; 2. Timoteju 4:6.) Na primer, Pavle je govorio o delu propovedanja kao o prinosu kad je rekao: „Preko njega [Isusa] dakle, prinosimo svagda Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju [„daju javnu izjavu za“, NW] ime njegovo“ On je ukazao na još jedan duhovni oblik žrtve kad je podstakao: „Ne zaboravljajte dobro činiti i davati milostinju, jer to su žrtve koje su Bogu mile“ (Jevrejima 13:15, 16). Kad roditelji hrabre svoju decu da započnu s pionirskom službom, za njih se može reći da ih prinose Jehovi, upravo kao što je Jefte prineo svoju kćer kao „žrtvu paljenicu“ Bogu, koji mu je dao pobedu (Sudije 11:30, 31, 39).
13. Zašto se od hrišćana ne zahteva da daju doslovni desetak od svog prihoda?
13 Međutim, kako je s desecima? Da li su hrišćani obavezni da odvajaju desetak od svog materijalnog prihoda i da ga daju Jehovinoj organizaciji, kako se to radi u nekim crkvama hrišćanstva? Ne, to se ne zahteva. Ne postoji biblijski stih koji navodi takvo pravilo za hrišćane. Kada je Pavle sakupljao priloge za potrebite pojedince u Judeji, nije spomenuo određeni procenat koji je trebalo dati. Umesto toga, rekao je: „Svaki neka priloži po volji svog srca, a ne sa žalošću ili od nevolje jer Bog ljubi onoga koji rado daje“ (2. Korinćanima 9:7). Govoreći o onima u posebnim službama, Pavle je pokazao da je bio spreman da radi i da se izdržava, iako su neki bili sasvim pravilno podupirani dobrovoljnim prilozima (Dela apostola 18:3, 4; 1. Korinćanima 9:13-15). Nisu postojali deseci određeni za tu svrhu.
14. (a) Zašto donošenje desetka ne predstavlja naše davanje Jehovi od svega što imamo? (b) Šta je predstavljeno desetkom?
14 Očigledno je da hrišćanima desetak simbolizuje ili predstavlja nešto. Pošto je to deseti deo a broj deset u Bibliji često simbolizuje zemaljsku potpunost, simbolizuje li desetak naše davanje Jehovi od svega što imamo? Ne. Kad se predamo Jehovi i to simbolizujemo krštenjem u vodi, tada mu dajemo sve što imamo. Od vremena svog predanja, nemamo ništa što već nije Jehovino. Međutim, Jehova ljudima dozvoljava da prilažu svoja sredstva. Tako desetak predstavlja deo onoga što imamo i što donosimo Jehovi ili upotrebljavamo u Jehovinoj službi, kao znak naše ljubavi prema njemu i priznavanja činjenice da mu pripadamo. Današnji desetak ne mora da bude baš deseti deo. U nekim će slučajevima to biti manje. U drugim će biti više. Svaki pojedinac donosi ono na šta ga njegovo srce podstiče da donese i što mu dozvoljavaju njegove okolnosti.
15, 16. Šta je uključeno u naš duhovni desetak?
15 Šta je uključeno u taj duhovni desetak? U prvom redu, Jehovi dajemo svoje vreme i energiju. Vreme koje provedemo na sastancima, u posećivanju većih skupova i kongresa, u službi propovedanja, sve je to nešto što je dato Jehovi — deo našeg desetka. Vreme i energija koju potrošimo posećujući bolesne i pomažući drugima — i to je deo našeg desetka. Pomaganje u izgradnji Kraljevskih dvorana i učestvovanje u održavanju i čišćenju dvorane takođe je jedan deo.
16 Naš desetak uključuje i naše finansijske priloge. Uz izvanredan porast Jehovine organizacije poslednjih godina, povećale su se finansijske obaveze. Potrebne su nove Kraljevske dvorane, zajedno s novim objektima podružnica i novim Kongresnim dvoranama i troškovima održavanja onih koje su već izgrađene. Pokrivanje troškova onih koji su se stavili na raspolaganje za specijalnu službu — koji se zbog toga često u velikoj meri lično žrtvuju — takođe predstavlja veliki izazov. U 1991. je samo na izdržavanje misionara, putujućih nadglednika i specijalnih pionira potrošeno više od 40 miliona dolara, a sav taj novac obezbeđen je dobrovoljnim prilozima.
17. Šta treba da dajemo kao svoj duhovni desetak?
17 Šta treba da dajemo kao svoj duhovni desetak? Jehova ne postavlja neki procenat. Međutim, osećanje predanosti, istinska ljubav prema Jehovi i braći, kao i osećanje hitnosti koje je posledica svesnosti da treba spasavati živote, podstiču sve nas da donesemo svoj čitavi duhovni desetak. Osećamo kako nas to nagoni da služimo Jehovi do najveće moguće mere. Ako sebe ili svoja sredstva dajemo škrto ili gunđajući, to bi bilo kao da otimamo od Boga. (Uporedi Luka 21:1-4.)
Obilno blagoslovljeni
18, 19. Kako je Jehovin narod blagoslovljen za donošenje svog čitavog desetka?
18 Pripadnici Jehovinog naroda se od 1919. svojim vremenom, snagom i finansijskim sredstvima velikodušno odazivaju na potrebe dela propovedanja. Oni zaista donose čitav desetak u riznicu. Zato Jehova ispunjava svoje obećanje i izliva obilan blagoslov. To je na najupečatljiviji način vidljivo iz njihovog brojčanog porasta. Od nekoliko hiljada pomazanika koji su služili Jehovi kada je došao u svoj hram 1918, porasli su na preko četiri miliona u 211 zemalja, koliko danas broje pomazanici zajedno sa svojim drugovima, drugim ovcama (Isaija 60:22). I oni su blagoslovljeni neprestanim rastom u razumevanju istine. Još se više uveravaju u proročansku reč. Snažno utvrđuju svoje pouzdanje u ispunjenje Jehovinih namera (2. Petrova 1:19). Oni su zaista narod ’poučen od Jehove‘ (Isaija 54:13, NW).
19 Jehova je preko Malahije prorekao daljnji blagoslov: „Tada govoriše jedan drugome oni koji se Boga boje: Gospod ih posmatra i sluša, i pred njim se knjiga za spomen napisa, za one koji se Gospoda boje i koji časte [„misle na“ NW] ime njegovo“ (Malahija 3:16). Od svih organizacija koje tvrde da su hrišćanske, samo Jehovini svedoci i misle na njegovo ime i veličaju ga među nacijama (Psalam 34:3). Kako su samo srećni što im je zasigurano da Jehova pamti njihovu vernost!
20, 21. (a) Kom se blagoslovljenom odnosu raduju pravi hrišćani? (b) S obzirom na hrišćanstvo, koja razlika postaje sve jasnija?
20 Pomazani ostatak je Jehovin poseban narod, a veliko mnoštvo, koje se sakuplja kako bi se družilo s njima, žanje s njim blagoslove čistog obožavanja (Zaharija 8:23). Jehova preko Malahije obećava: „Moji će oni biti, govori Gospod nad vojskama, moji će oni biti u dan koji spremam i smilovaću se njima, kao što se otac smiluje sinu koji mu služi“ (Malahija 3:17). Kakav je samo blagoslov što je Jehova prema njima tako nežno obziran!
21 Zaista, sve se više manifestuje razlika između pravih i lažnih hrišćana. Dok Jehovin narod nastoji da se drži njegovih merila, nazovihrišćanstvo sve dublje i dublje tone u močvaru nečistoće ovoga sveta. Zaista, Jehovine su se reči pokazale kao istinite: „I opet ćete razliku videti izmeđ’ pravednoga i bezdušnika, izmeđ’ onog koji Bogu služi i onoga koji mu ne služi“ (Malahija 3:18).
22. U koje blagoslove možemo biti uvereni ako nastavimo da donosimo čitav destak?
22 Uskoro će doći dan obračuna za lažne hrišćane. „Jer, gle, ide dan kao peć zažaren. Svi će oholi i bezdušnici kao strnjika biti. Upaliće ih dan koji ide, govori Gospod nad vojskama“ (Malahija 4:1). Jehovin narod zna da će ih on u to vreme zaštititi, kao što je zaštitio svoju duhovnu naciju 70. n. e. (Malahija 4:2). Kako su samo srećni što imaju to zasiguranje! Pokazujmo zato do tog vremena svi svoje cenjenje i ljubav prema Jehovi donoseći čitav desetak u riznicu. Onda možemo biti uvereni da će nas obilno blagosiljati.
[Fusnota]
a Za daljnje informacije, vidi Kulu stražaru od 1. oktobra 1987, strane 23-28.
Možeš li objasniti?
◻ Kada je Jehova u savremeno doba došao u hram sa svojim glasnikom saveza?
◻ Ko je verni i razboriti rob, i kako je trebalo da se očisti nakon 1918?
◻ Kakve duhovne prinose pravi hrišćani donose Jehovi?
◻ Šta je desetak za koji su hrišćani pozvani da ga donose u riznicu?
◻ Kojim se blagoslovima raduje Božji narod prinoseći duhovne desetke?
[Slika na 15. strani]
Naši duhovni deseci uključuju prinošenje naše snage i sredstava za izgradnju Kraljevskih dvorana
[Slika na 16. strani]
Zato što Jehova blagosilja svoj narod, potrebno je mnogo graditi, uključujući Kraljevske dvorane i Kongresne dvorane