Pitanja čitalaca

◼ Šta je „seme Božje“ spomenuto u Malahiji 2:15?

U tom komplikovanom stavku čitamo između ostalog: „Ima neko ko nije to učinio, jer je imao što je preostalo od duha. I šta je taj tražio? Seme Božje“. Izraz „seme“ očigledno se odnosi na drevnu naciju Izrael, koja je u vreme zapisivanja ovog stavka bila u opasnosti da se zarazi u religioznom pogledu.

Malahija je proricao u vremenskom razdoblju pada nacionalnog morala. Neki se Izraelci nisu samo „ženili kćerju tuđeg boga“, već su se i razvodili od svojih pređašnjih žena, „žena svoje mladosti“, da bi se oženili nekom mlađom pagankom. Ali, nisu svi postupali tako „odvratno“ (Malahija 2:11, 13, 14; 5. Mojsijeva 7:3, 4). Malahija se očigledno osvrnuo na pojedince koji su odbili da raskinu svoj bračni zavet sa ženom koja je takođe obožavala Jehovu. Pisao je: „Ima neko ko nije to učinio, jer je imao šta je preostalo od duha.“

„Duh“ je Božji sveti duh, koji je Bog izlio na naciju Izrael. Ali, neposlušni Izraelci su se protivili tom duhu i tako ga žalostili (Isaija 63:10; Dela apostolska 7:51-53; uporedi Efescima 4:30). No, za razliku od njih, bilo je Jevreja pojedinaca koji su bili lojalni Božjim zakonima, a svojom poslušnošću su dobili „što je preostalo od duha“. Ti verni obožavaoci Boga nisu težili sa zadovoljavanjem svojih sebičnih užitaka. Malahija je pisao o takvom pojedincu: „Šta je taj tražio? Seme Božje“. To „seme“ je bila tadašnja nacija Izrael za koju je Malahija rekao da je „stvorena od Boga“. To stvaranje usledilo je kad je Jehova sklopio sa Izraelcima savez na gori Sinaj i učinio ih „naročitom svojinom“, „svetim narodom“. Kroz tu naciju, trebalo je da dođe istinito „seme“ Avrama, koje bi blagoslovilo ljude na celoj Zemlji (Malahija 2:10; 2. Mojsijeva 19:5, 6; 1. Mojsijeva 22:18).

Ali, Izraelci su morali da ostanu čisti u religioznom pogledu, tako što se ne bi ženili ili udavali sa paganskim narodima koji nisu obožavali Jehovu. Bezbožnost takvih osoba predstavljala bi pokvaren uticaj, što je vidljivo iz situacije koja se razvila u vreme Jezdre. Tada su neki Izraelci „za sebe i za sinove svoje uzimali za žene njihove kćeri (okolnih naroda) i oni „sveto sjeme“ „pomiješali su se s narodima zemlje“ (Jezdra 9:2, ST). Isto „veliko zlo“ dogodilo se u vreme Nemije, Malahijinog savremenika. Jevrejski muževi koji su ostali lojalni Bogu jasno su uvideli duhovni rizik kojem bi bili izloženi oni i deca rođena u takvoj bračnoj zajednici. Postojala je opasnost da ih žena koja nije bila predana Bogu odvrati od obožavanja Jehove. Nemija čak izveštava ’da nijedno jevrejsko dete koje je bilo rođeno u mešovitom braku nije znalo da govori jevrejski jezik’ (Nemija 13:23-27).

Nelojalni Jevreji su tražili svoje zadovoljstvo, ne obazirući se na štetne religiozne posledice po svoj narod, „seme Božje“. Nije čudo da je Malahija upozorio: „Čuvajte duh svoj i neka niko ne postupa neverno sa ženom svoje mladosti“ (Malahija 2:15, NS). Verni Jevreji su čuvali svoj duh, odnosno svoj stav, ostajući verni svojim jevrejskim ženama. Ti muževi su visoko cenili religioznu čistoću svog „svetskog naroda“. Oni su želeli da njihova deca čitaju Božju Reč, da rastu u ljubavi prema Jehovi i da tako doprinesu religioznoj snazi nacije.

Danas, Bogu predani hrišćani moraju isto tako da brižljivo paze na svoj duh, odnosno svoj prevladavajući stav, Pojedinac mora, ako je oženjen, da se čuva razvoda od partnera zbog neverstva. Neoženjen hrišćanin treba uzeti k srcu savet apostola Pavla da se ženi ili udaje „samo u Gospodu“, dakle samo sa krštenim Jehovinim svedokom (1. Korinćanima 7:39).