Nastavi da tražiš Kraljevstvo i Božju pravednost
„Neprestano tražite, dakle, najpre kraljevstvo i njegovu pravednost, a sve će vam se ovo [drugo] dodati“ (MATEJ 6:33, NW).
1, 2. Šta su radili književnici i fariseji od postupaka koji su sami po sebi bili dobri, i na šta je Isus upozorio svoje sledbenike?
KNJIŽEVNICI i fariseji su tražili pravednost na svoj vlastiti, a ne na Božji način. I ne samo to. Od postupaka koji su sami po sebi bili dobri, oni su izveli licemerne prikaze, kako bi ih videli ljudi. Oni nisu služili Bogu, nego svojoj ličnoj taštini. Isus je zabranio svojim slugama takve drame rečima: „Dobro pazite da svoju pravdu ne vršite pred ljudima, zato da bi vas oni videli; jer inače nećete imati nagrade od svog Oca koji je na nebesima“ (Matej 6:1, NW).
2 Jehova ceni ljude koji daruju siromašne — ali ne osobe koje daju kao fariseji. Isus je upozorio svoje učenike da ne oponašaju fariseje: „Zato, kad daješ milosrdne darove, ne trubi pred sobom kao što čine licemeri u sinagogama i na ulicama, da bi ih slavili ljudi. Zaista vam kažem: imaju svoju punu nagradu“ (Matej 6:2, NW).
3. (a) U kom je smislu farisejima i književnicima bila u potpunosti isplaćena plata za njihovo davanje? (b) Kako je Isus zastupao suprotno stanovište s obzirom na davanje?
3 Grčka reč za „već su primili punu...“ (apeho) bila je termin koji se često pojavljivao u trgovačkom životu kao priznanica. U Propovedi na gori znači: „Primili su svoju platu“, što znači „potpisali su priznanicu o svojoj plati: odgovoreno je njihovom pravu da prime platu, kao da su već dali priznanicu za to“ (An Expository Dictionary of New Testament Words, W. E. Vine). Javno davanje milostinje siromasima na ulici smatralo se obavezom. U sinagogama su se čitala imena davalaca. Osobe koje su davale velike priloge bile su posebno poštovane i to tako što su u vreme obožavanja smele da sede do rabinâ. Oni su davali da bi ih videli ljudi; i zaista ljudi su ih videli i veličali ih; zato su u neku ruku mogli priznanicu o plati za svoje darove da obeleže primedbom „potpuno isplaćeno“. Ali, kako je suprotno stanovište zastupao Isus! On je rekao: „... da se tvoja milostinja čini tajno; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratiće ti“ (Matej 6:3, 4; Poslovice 19:17).
Molitve koje se dopadaju Bogu
4. Šta je navelo Isusa da označi fariseje licemerima radi njihovih molitava?
4 Jehova ceni njemu upućene molitve — ali ne na farisejski način. Isus je rekao svojim sledbenicima: „Kad molite, ne budite kao licemeri. Jer oni rado mole stojeći u sinagogama i na raskršćima širokih puteva, da bi ih videli ljudi. Zaista vam kažem: imaju svoju punu nagradu“ (Matej 6:5, NW). Fariseji su poznavali mnoge molitve, koje je trebalo svakodnevno izgovarati u određeno vreme, bez obzira gde se neko upravo nalazio. To teoretski znači da je trebalo da se privatno mole. Ali, oni su namerno tako uredili stvari da su se u sate kad se trebalo moliti našli na „raskršćima širokih puteva“, kako bi ih mogli videti ljudi koji su se kretali u sva četiri pravca.
5. (a) Koji su daljnji običaji doprineli tome da Bog nije saslušao molitve fariseja? (b) Šta je Isus stavio na prvo mestu u svojoj uzornoj molitvi i da li su ljudi danas saglasni s tim?
5 Oni su pokazivali lažnu svetost „a pretvaraju se dugim molitvama“ (Luka 20:47). Jedno od usmenih predanja je glasilo: „Pređašnji pobožni ljudi običavali su jedan sat da čekaju a tek potom su izgovorili Tefilah [molitvu]“ (Mišna). Tako su bili sigurni da će ljudi videti njihovu pobožnost i diviti im se. Ali, takve molitve nisu dopirale više od njihovih glava. Isus je rekao da se treba moliti u tajnosti, ne ponavljajući prazne reči, pa je dao svojim učenicima jednostavan primer (Matej 6:6-8; Jovan 14:6, 14; 1. Petrova 3:12). U Isusovoj uzornoj molitvi je na prvom mestu stajalo ono čemu treba dati prednost ispred svega: „Oče naš na nebesima, neka se sveti ime tvoje. Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja“ (Matej 6:9-13, NW). Malo je ljudi danas koji poznaju Božje ime, a još ih je manje koji žele da se ono sveti. Tako je on za njih bezimeni Bog. Neka dođe Božje Kraljevstvo? Mnogi misle da je ono već tu, u njima. Možda mole da se vrši njegova volja, ali većina vrši svoju vlastitu volju (Poslovice 14:12).
6. Zašto je Isus odbacio post Jevreja, označivši ga besmislenim?
6 Post je dopadljiv Jehovi — ali ne na farisejski način. Davanje milostinje i molitve književnika i fariseja Isus je označio besmislenim, a isto tako je postupio u vezi posta: „Kad postite, ne pravite se žalosni kao licemeri, koji naprave tamna lica svoja, da se pokažu pred ljudima da poste. U istinu vam kažem da su oni primili nagradu svoju“ (Matej 6:16). Usmena predanja su propisivala farisejima da se u vreme posta ne peru niti mažu, nego da posipaju glavu pepelom. Kad nisu postili, Jevreji su se redovno prali i trljali telo uljem.
7. (a) Kako je trebalo da se Isusovi sledbenici ponašaju prilikom posta? b) Šta je u Isaijino vreme Jehova želeo u vezi s postom?
7 U vezi s postom Isus je dao svojim sledbenicima sledeće uputstvo: „A ti kad postiš, namiriši glavu svoju, i lice svoje umij, da ne pokazuješ ljudima da postiš, nego Ocu svome“ (Matej 6:17, 18). U Isaijino su vreme otpali Jevreji rado postili, savijajući u žalosti svoje duše i glave, sedeći u kostreti i pepelu. Ali, Jehova je želeo da puštaju na slobodu potlačene, da nahrane gladne, prihvate beskućnike i da odenu gole (Isaija 58:3-7).
Gomilati nebesko blago
8. Kroz šta su književnici i fariseji izgubili uvid u to kako je moguće postići Božje odobravanje i koje su načelo zanemarili, o kom se kasnije izrazio Pavle?
8 Književnici i fariseji su u svojoj težnji za pravednošću izgubili uvid u to kako je moguće da postignu Božje dopadanje i prvenstveno su želeli da im se ljudi dive. Toliko su bili zaokupljeni ljudskim predanjima, da su ostavljali po strani pisanu Reč Božju. Upravljali su svoje srce na zemaljski položaj, umesto na nebesko blago. Zanemarili su jednostavnu istinu koju je godinama kasnije zapisao jedan hrišćanin, koji je i sam nekada bio farisej: „Šta god radili radite svom dušom kao Jehovi, a ne kao ljudima, znajući da ćete od Jehove primiti dostojnu platu, nasledstvo“ (Kološanima 3:23, 24, NW).
9. Koje opasnosti mogu pretiti zemaljskom blagu, ali čime ostaje u sigurnosti pravo blago?
9 Jehova nije zainteresovan za tvoj račun u banci, nego za predanost tvog srca. On zna: Gde je tvoje blago, tamo će biti i tvoje srce. Mogu li rđa i moljci da izjedu tvoje blago? Mogu li lopovi da prokopaju zidove i da te pokradu? Može li u današnjem vremenu ekonomske nestabilnosti zbog inflacije da opadne kupovna moć tvog blaga, ili može zbog sloma na berzi u potpunosti izgubiti svoju vrednost? S obzirom na stalni porast nasilja postoji li mogućnost da ti bude ukradeno tvoje blago? Ne, ako je ono sačuvano na nebu. Ne, ako je tvoje oko svetiljka koja osvetljava čitavo telo — jednostavno, ako je upravljeno na Božje Kraljevstvo i na njegovu pravednost. Bogatstvo može jednostavno da nestane. „Ne uznemiruj se da se obogatiš, ne uloži u to mudrost svoju. Hoćeš li zar okom svojim ti da pratiš ono čega će nestati?“ (Poslovice 23:4, 5). Zašto onda, radi bogatstva da ne možemo spavati? „Izobilje koje ima bogati ne dopušta da spava“ (Propovednik 5:12, NW). Seti se Isusovih opominjućih reči: „Ne možete služiti Bogu i bogatstvu“ (Matej 6:19-24).
Vera koja rasteruje brige
10. Zašto je tako značajno da verujemo u Boga, umesto da verujemo u materijalni posed i koji je savet dao Isus?
10 Jehova bi želeo da veruješ u njega a ne u svoj materijalni posed. „A bez vere nije moguće dopadati mu se, jer ko se približuje Bogu, mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga ozbiljno traže“ (Hebrejima 11:6, NW). Isus je rekao: „Ako neko ima u izobilju, njegov život ne proizilazi iz onoga što poseduje“ (Luka 12:15, NW). Milioni u banci ne mogu prouzročiti da bolesna pluća nastave s radom, da umorno srce i dalje pumpa. „Zato vam kažem“, nastavio je Isus u Propovedi na gori, „prestanite da budete telesno zabrinuti za svoje duše, šta ćete jesti ili šta ćete piti; ili za svoja tela, šta ćete obući. Zar duša ne znači više od hrane i telo od odeće“ (Matej 6:25, NW).
11. Odakle je Isus uzeo tolika od svojih poređenja i kako je Propoved na gori jedan od primera za to?
11 Isus je bio majstor u pričanju poređenja. Kod svega što je video razmišljao je o tome kako to da upotrebi za neko poređenje. Kad je video neku ženu gde stavlja upaljenu lampu u svećnjak, pretvorio je svoje zapažanje u poređenje. Ugledavši pastira kako razlučuje ovce od jaraca, učinio je iz toga poređenje. I kad je video decu kako se igraju na trgu, opet je nastalo poređenje. A tako je bilo i kod Propovedi na gori. Dok je govorio o brigama i materijalnim potrebama, poslužile su mu za poređenje ptice koje su letele uokolo i ljiljani na padini brega. Da li ptice seju i žanju? Predu li ljiljani, ili tkaju? Ne, Bog ih je stvorio i on se brine za njih. Ali, ti si vredniji od ptica i ljiljana (Matej 6:26, 28-30). Bog nije dao svog Sina za njih, nego za tebe (Jovan 3:16).
12. (a) Da li poređenje o pticama i cveću znači da Isusovi učenici ne treba da rade? (b) Šta je Isus istaknuo u vezi rada i vere?
12 Time Isus nije nipošto želeo reći svojim sledbenicima da ne treba da rade za hranu i odeću. (Vidi Propovednik 2:24; Efescima 4:28; 2. Solunjanima 3:10-12.) Tog su prolećnog jutra ptice bile zaposlene traženjem hrane, udvaranjem, gradnjom gnezda, sedenjem na jajima ili hranjenjem svojih mladih. One rade ali nisu zabrinute. I cveće je bilo takoreći zaposleno, puštajući korenje u zemlju u potrazi za vodom i mineralima, izlažući svoje lišće sunčevom svetlu. Ono je moralo da izraste i procveta, i da raseje svoje seme pre nego što umre. Dakle, radilo je, ali nije bilo zabrinuto. Bog se brine za ptice i za ljiljane. „Neće li On još pre odenuti vas maloverni?“ (Matej 6:30, NW).
13. (a) Zašto je bilo odgovarajuće da je Isus upotrebio lakat kao meru, kad je govorio o produžetku života? (b) Kako možemo u neku ruku produžiti svoj život na beskrajne milione kilometara?
13 Dakle, imajmo veru. Ne budimo zabrinuti, jer brige ništa ne menjaju. „A ko od vas, uznemirujući se“, upitao je Isus, „može dodati lakat jedan dužini svog života“ (Matej 6:27). Ali, zašto je Isus povezao jedinicu za meru (lakat) s jedinicom za vreme (produžiti život)? Možda zato što Biblija često upoređuje život ljudi s jednim putem, govoreći na primer o „putu grešnika“, o ’putu pravednika‘, o ’širokom putu u uništenje‘ i o ’tesnom putu u život‘ (Psalam 1:1; Poslovice 4:18; Matej 7:13, 14). Brige za svakodnevne potrebe ne mogu produžiti naš život ni za jedan deo, takoreći za „samo jedan lakat“. Ali, ipak postoji jedna mogućnost da u neku ruku produžimo svoj život u beskrajne milione kilometara. Ne time da smo zabrinuti i da govorimo: „Šta ćemo jesti“ ili: „Šta ćemo piti?“, nego time da imamo veru i da radimo ono na što nas je pozvao Isus: „Neprestano tražite, dakle, najpre kraljevstvo i njegovu pravednost, a sve će vam se ovo [drugo] dodati“ (Matej 6:31-33, NW).
Postići Božje Kraljevstvo i njegovu pravednost
14. (a) Šta je tema Propovedi na gori? (b) Na koji pogrešan način su književnici i fariseji tražili Božje Kraljevstvo i njegovu pravednost?
14 U uvodnoj rečenici Propovedi na gori Isus je objasnio da nebesko Kraljevstvo pripada onima koji su svesni svojih duhovnih potreba. U četvrtoj rečenici je rekao da će se oni koji gladuju i žeđaju za pravednošću nasititi. Time je Isus stavio na prvo mesto kako Kraljevstvo, tako i Jehovinu pravednost. Oboje zajedno sačinjava temu Propovedi na gori. Posredstvom ovog biće zadovoljene potrebe celog čovečanstva. Ali, kroz šta možemo postići Kraljevstvo i Božju pravednost? Kako nastavljamo da tražimo jedno i drugo? Ne onako kako su to radili književnici i fariseji. Oni su tražili Kraljevstvo i njegovu pravednost kroz Mojsijev zakon, kome su prema njihovoj tvrdnji pripadala i usmena predanja, jer su verovali da je na gori Sinaj Mojsije primio kako pisani Zakon, tako i usmena predanja.
15. (a) Kada su prema jevrejskim navodima nastala usmena predanja i kako su ih Jevreji uzdigli iznad onoga što je bilo napisano u Mojsijevom zakonu? (b) Kada su ustvari nastala i kako su uticala na Mojsijev zakon?
15 U predanjima je s tim u vezi stajalo: „Mojsije je na Sinaju primio Zakon [fusnota, „usmeni Zakon“], predanjem ga je dostavio Jošui, Jošua dalje starešinama, starešine prorocima, a proroci su ga predali muževima velike skupštine.“ I na kraju je usmeni zakon postavljen čak iznad pisanog Zakona. Tako čitamo: „Prestupiti propise Tore [pisanog] Zakona nije kažnjivo.“ Međutim, ako bi se neko usudio „dodati što rečima književnika [usmena tradicija], on je kriv“ (Mišna). Ali, usmena predanja ne potiču sa Sinaja. Njihovo je brzo gomilanje, u suštini, započelo tek nekako dvesta godina pre Hrista. Predanjima je ne samo bilo dodato nešto onome što je stajalo napisano u Mojsijevom zakonu, nego je bilo nešto i oduzeto, i na taj je način Zakon bio upropašćen. (Uporedi Deuteronom 4:2; 12:32.)
16. Kako dolazi Božja pravednost za ljude?
16 Božja pravednost ne dolazi kroz Mojsijev zakon, nego odvojeno od njega: „Jer se delima zakona niko neće opravdati pred njim; jer od zakona dolazi poznanje greha. Ali se sada bez zakona javi pravda Božja, a posvedočena i od zakona i od proroka; pravda Božja verom u Isusa Hrista za sve koji veruju“ (Rimljanima 3:20-22). Dakle, Božja pravednost dolazi kroz veru u Isusa Hrista, što je opširno ’bilo posvedočeno kroz Zakon i Proroke‘. Mesijanska proročanstva su se ispunila na Isusu. On je ispunio Mojsijev zakon, koji je bio uklonjen s puta, time što je Isus bio pribijen na mučenički stub (Luka 24:25-27, 44-46; Kološanima 2:13, 14; Jevrejima 10:1).
17. Zašto, prema rečima apostola Pavla, Jevreji nisu poznali Božju pravednost?
17 Zato je apostol Pavle napisao sledeće o promašaju Jevreja u potrazi za pravednošću: „Ja im svedočim da imaju revnost za Boga, ali bez razuma. Ne poznajući pravde Božje, i gledajući da svoju pravdu utvrde, oni se ne pokoriše pravdi Božjoj; jer Hristos je svršetak zakona, za opravdanje svakoga koji veruje“ (Rimljanima 10:2-4). A o Isusu Hristu Pavle je napisao: „Jer onoga koji ne znadijaše greha, nas radi učini grehom, da mi postanemo u njemu pravda koja pred Bogom vredi“ (2. Korinćanima 5:21).
18. Kako su gledali na ’razapetog Hrista‘ jevrejski tradicionalisti, grčki filozofi i ’oni koji su pozvani‘?
18 U očima Jevreja Mesija koji umire bio je slabić, ništa. Grčki filozofi su se rugali takvom Mesiji kao ludosti. Ali, bilo je tako kako je objasnio Pavle: „Judeji znak ištu a Grci traže mudrost; a mi propovedamo Hrista razapeta, Judejima dakle sablazan a pogancima ludost; ali onima koji su pozvani, i Judejima i Grcima, Božju silu i Božju mudrost. Jer je ludost Božja mudrija od ljudi, i slabost je Božja jača od ljudi“ (1. Korinćanima 1:22-25). Isus Hrist je manifestovanje Božje snage i mudrosti, kao i Božje sredstvo za postizanje pravednosti i večnog života za poslušne ljude. „Nema ni u kome drugome spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasiti“ (Dela 4:12).
19. Šta će pokazati sledeći članak?
19 Ako želimo da izbegnemo uništenju i da dobijemo večni život, moramo, kako to pokazuje sledeći članak, nastaviti da tražimo Božje Kraljevstvo i njegovu pravednost. To mora uslediti ne samo time da poklonimo pažnju Isusovim rečima, nego da u skladu s tim i postupamo.
Pitanja za ponavljanje
◻ Šta su književnici i fariseji učinili od svojih darova milosrđa, svojih usmenih molitava i posta?
◻ Gde možeš sa sigurnošću da sačuvaš svoje blago?
◻ Zašto ne treba da budemo zabrinuti radi svojih materijalnih potreba?
◻ Koju su pogrešnu tvrdnju postavili Jevreji u vezi porekla svojih usmenih predanja?
◻ Kroz šta dolazi Božja pravednost?
[Slika na 42. strani]
Fariseji su voleli da se mole stojeći na uglovima ulica, gde su ih mogli videti ljudi