55. biblijska knjiga — 2. Timoteju

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Rim

Pisanje završeno: otprilike 65. n. e.

 1. Do kakvog progonstva je došlo u Rimu oko 64. n. e. i zašto?

U VREME pisanja ove poslanice Pavle je opet bio zatvorenik u Rimu. Međutim, ovo drugo zatočeništvo bilo mu je mnogo teže nego prvo. Bilo je to otprilike 65. n. e. U julu 64. n. e. veliki požar je zahvatio Rim i prouzrokovao ogromne štete u 10 od ukupno 14 gradskih područja. Prema rimskom istoričaru Tacitu, nikakvi pokušaji cara Nerona „ne odagnaše slutnje da je požar naređen. Otuda, da bi stao na kraj tim glasovima, Neron je podmetnuo krivce i stavio na najgore muke one koji su bili omraženi zbog svojih gadosti, koje je prosti narod nazivao hrišćanima... Osuđeno je veliko mnoštvo ljudi, ne zbog krivice za požar u gradu, koliko zbog gajenja mržnje prema ljudskom rodu. Od onih koji su stradali načinili su ruglo. Ogrnuti životinjskim kožama, izginuli su rastrgani od pasa, ili su bili pribijeni na krst, ili su kao upaljene baklje poslužili za noćno osvetljenje kada padne mrak. Za taj prizor Neron je dao svoje vrtove... Zbog toga su ljudi osetili samilost prema njima jer, kako je izgledalo, nisu bili žrtvovani za javno dobro, već da bi se zadovoljila okrutnost jednog čoveka.“a

 2. Pod kakvim okolnostima je Pavle napisao Drugu Timoteju i zašto je sa zahvalnošću govorio o Onisiforu?

² Pavle je verovatno u vreme tog talasa nasilnog progonstva opet bio zatvoren u Rimu. Ovog puta je bio u okovima. Nije se nadao oslobađanju, nego je iščekivao konačnu presudu i pogubljenje. Malo ko ga je posećivao. Naime, ko god bi se javno izjasnio kao hrišćanin izložio bi se opasnosti da bude uhvaćen i mučen do smrti. Zato je Pavle sa zahvalnošću napisao sledeće reči o svom posetiocu iz Efesa: „Neka Gospod ukaže milosrđe Onisiforovom domu, jer me je često jačao i nije se stideo mojih okova. Naprotiv, kad je bio u Rimu, brižljivo me je tražio i našao“ (2. Tim. 1:16, 17). Pišući dok se smrt nadvijala nad njim, Pavle je za sebe rekao da je „Božjom voljom apostol Hrista Isusa, po obećanju života koji je u Hristu Isusu“ (1:1). Pavle je znao da ga čeka život u jedinstvu s Hristom. On je propovedao u mnogim značajnim gradovima tada poznatog sveta, od Jerusalima do Rima, a možda čak i u Španiji (Rimlj. 15:24, 28). Verno je svoju ’trku do kraja istrčao‘ (2. Tim. 4:6-8).

 3. Kada je bila napisana Druga Timoteju i kako ona od prvog veka pa sve do naših dana koristi hrišćanima?

³ Poslanica je verovatno napisana 65. n. e., kratko pre Pavlove mučeničke smrti. Timotej je verovatno još uvek bio u Efesu, jer ga je Pavle podstakao da ostane tamo (1. Tim. 1:3). Sada je Pavle dvaput podstakao Timoteja da što pre dođe kod njega, a zamolio ga je da povede i Marka i da mu donese ogrtač i svitke koje je ostavio u Troadi (2. Tim. 4:9, 11, 13, 21). Ova poslanica, napisana u naročito teško vreme, bila je vrlo ohrabrujuća i korisna za Timoteja, ali i za sve prave hrišćane od prvog veka do naših dana.

 4. Šta potvrđuje da je Druga Timoteju verodostojna i nadahnuta knjiga?

⁴ Isti činioci koji potvrđuju da je Prva poslanica Timoteju verodostojna i nadahnuta knjiga, a koji su razmotreni u prethodnom poglavlju, važe i za Drugu poslanicu Timoteju. Drugu Timoteju priznavali su i citirali ranohrišćanski pisci i bibličari, između ostalih i Polikarp iz drugog veka n. e.

SADRŽAJ DRUGE TIMOTEJU

 5. Kakva je bila Timotejeva vera i šta je ipak trebalo da nastavi da radi?

⁵ „Neka ti uzor budu zdrave reči“ (1:1–3:17). Pavle je napisao Timoteju da ga se uvek seća u svojim molitvama i da čezne da ga vidi. Prisetio se Timotejeve „nelicemerne vere“, koju su najpre imale njegova baka Loida i majka Evnikija. Podstakao je Timoteja da rasplamsa dar koji je primio, ’jer Bog nije dao duh koji nas čini plašljivima, nego duh koji nam daje snagu, ljubav i razboritost‘. Zato je rekao Timoteju da se ne sme stideti svedočenja i podnošenja zla za dobru vest jer je Božja nezaslužena dobrota bila objavljena kada se pojavio Spasitelj, Hrist Isus. Dodao je: „Neka ti uzor budu zdrave reči koje si čuo od mene.“ Trebalo je da ih Timotej čuva kao blago koje mu je povereno (1:5, 7, 13).

 6. Koji je savet Pavle dao u vezi s poučavanjem i kako je podstakao Timoteja da stekne Božje priznanje i da bude ’posuda za časnu upotrebu‘?

⁶ Pavle je podstakao Timoteja da ono što je naučio od njega poveri „vernim ljudima, koji će zatim biti osposobljeni da poučavaju druge“. Podstakao ga je da bude dobar vojnik Hrista Isusa. Vojnik se ne upušta u poslovne poduhvate. Nadalje, onaj ko dobija nagradu u igrama takmiči se po pravilima. Pavle je rekao Timoteju da treba da razmišlja o njegovim rečima da bi bio razborit. Trebalo je da Timotej ima na umu, a i da druge podseća, da je „Isus Hrist uskrsnut iz mrtvih i da je bio od Davidovog potomstva“ i da će izabrani koji ostanu verni biti nagrađeni spasenjem i večnom slavom u jedinstvu s Hristom i da će s njim kraljevati. Pavle ga je podstakao da dâ sve od sebe kako bi svojim radom stekao Božje priznanje i da izbegava isprazne razgovore koji skrnave ono što je sveto, a koji se šire kao gangrena. Naveo je da se u velikom domu posude za časnu upotrebu drže podalje od posuda za nečasnu upotrebu, a zatim je savetovao Timoteju da „beži od mladalačkih želja, a teži za pravednošću, verom, ljubavlju, mirom, zajedno sa onima koji iz čista srca prizivaju Gospoda“. Potom je rekao da Gospodov rob treba da bude obazriv prema svima, sposoban da poučava i da to čini na blag način (2:2, 8, 22).

 7. Zašto je Božja nadahnuta Reč posebno korisna „u poslednjim danima“?

⁷ Pavle je napisao da će „u poslednjim danima“ nastati naročito teška vremena i da ljudi neće biti istinski bogobojazni, nego će ’uvek učiti, ali nikako neće dobro upoznati istinu‘. Ali, za Timoteja je rekao da je on dobro upoznao njegovo učenje, njegov način života i njegova progonstva, iz kojih ga je Gospod izbavio. „A i svi“, dodao je, „koji žele da žive odano Bogu u jedinstvu sa Hristom Isusom, biće progonjeni.“ Zato je podstakao Timoteja da ostane u onome što je naučio još u ranom detinjstvu, jer će ga to učiniti mudrim kako bi dobio spasenje, budući da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga i korisno‘ (3:1, 7, 12, 16).

 8. Na šta je Pavle podsticao Timoteja i zbog čega je bio radostan?

⁸ Potpuno izvršiti svoju službu (4:1-22). Pavle je naložio Timoteju da ’propoveda reč Božju‘ i da to čini sa osećajem hitnosti (4:2). Rekao je da će doći vreme kada ljudi neće podnositi zdravo učenje, nego će se obraćati lažnim učiteljima, pa je savetovao Timoteju da bude trezven, da ’propoveda dobru vest i potpuno izvrši svoju službu‘. Svestan toga da će uskoro biti pogubljen, Pavle se radovao zbog toga što se dobro borio, što je do kraja istrčao trku i što je sačuvao veru. Sada je s pouzdanjem čekao svoju nagradu, „venac pravednosti“ (4:5, 8).

 9. Kako se Pavle uzdao u snagu koja dolazi od Gospoda?

⁹ Pavle je zamolio Timoteja da što pre dođe kod njega i dao mu je uputstva s kim da dođe i šta da mu donese. Prilikom Pavlove prve odbrane svi su ga ostavili, ali Gospod ga je ojačao da bi se potpuno izvršilo propovedanje dobre vesti među narodima. Zato je Pavle bio uveren da će ga Gospod izbaviti od svakog zla i spasti za svoje nebesko Kraljevstvo.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

10. (a) Koju korist od ’nadahnutog Pisma‘ ističe Druga Timoteju i šta hrišćanima treba da bude cilj? (b) Koji loš uticaj treba da izbegavamo i kako to možemo činiti? (v) Za šta još mnogi treba da se osposobe?

¹⁰ „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno.“ Za šta je korisno? U svojoj drugoj poslanici Timoteju, Pavle daje odgovor: „Za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da Božji čovek bude sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo“ (3:16, 17). Tako je u ovoj poslanici istaknuto koliko je poučavanje korisno. Svi koji danas vole pravednost uzeće k srcu mudre savete iz ove poslanice, trudeći se da naučavaju Božju Reč i dajući sve od sebe da steknu Božje priznanje kao radnici ’koji se ispravno služe rečju istine‘. I danas, kao i u Efesu u Timotejevim danima, ima onih koji se bave ’ludim i besmislenim zapitkivanjima‘, koji „uvek uče, ali nikako da dobro upoznaju istinu“ i koji odbacuju „zdravo učenje“, a prihvataju učitelje koji im govore ono što godi njihovim sebičnim željama (2:15, 23; 3:7; 4:3, 4). Da bismo izbegli takav negativan uticaj ovog sveta, ’uzor treba da nam budu zdrave reči‘ i treba da čuvamo svoju veru i ljubav. Osim toga, preko je potrebno da se još mnogi ’osposobe za to da poučavaju druge‘ u skupštini i izvan nje, poput Timoteja, ’Božjeg čoveka‘. Srećni su svi koji izvršavaju tu dužnost, koji ’s blagošću poučavaju druge‘ i koji propovedaju Božju reč i pri tom su ’vrlo strpljivi i vešti u poučavanju‘ (1:13; 2:2, 24, 25; 4:2).

11. Koji je savet dat roditeljima i mladima?

¹¹ Kao što je Pavle naveo, Timotej je „od ranog detinjstva“ poznavao svete spise jer su ga iz njih s ljubavlju poučavale Loida i Evnikija. I danas decu treba „od ranog detinjstva“ poučavati iz Biblije. A šta da uradimo ako kasnije u životu počne da nam se gasi početna revnost? Pavle nam savetuje da ponovo rasplamsamo žar putem duha „koji nam daje snagu, ljubav i razboritost“, pazeći da nam vera bude nelicemerna. Rekao je da će „u poslednjim danima“ nastati naročito teška vremena, koja će biti obeležena raznim nedelima i lažnim učenjima. Zato je izuzetno važno da mladi, a i svi ostali, ’budu trezveni u svemu i da potpuno izvrše svoju službu‘ (3:15; 1:5-7; 3:1-5; 4:5).

12. (a) Kako je Pavle skrenuo Timoteju pažnju na Potomka koji će naslediti Kraljevstvo i šta je Pavle očekivao? (b) Kako današnje Božje sluge mogu oponašati Pavla?

¹² Za nagradu se vredi boriti (2:3-7). U vezi s tim Pavle je skrenuo Timoteju pažnju na Potomka koji će naslediti Kraljevstvo, rekavši: „Ne zaboravi da je Isus Hrist uskrsnut iz mrtvih i da je bio od Davidovog potomstva — to je dobra vest.“ Pavle se nadao da će ostati u jedinstvu s tim Potomkom. Kasnije je pobednički govorio o svom skorom pogubljenju: „Od sada se za mene čuva venac pravednosti, kojim će me Gospod, pravedni sudija, nagraditi u onaj dan — i ne samo mene nego i sve koji željno čekaju da se on pojavi“ (2:8; 4:8). Srećni su svi koji mogu da se osvrnu na mnoge godine svoje verne službe i da isto to kažu! Međutim, da bismo to mogli, treba sada da služimo nepokolebljivo, željno očekujući da se pojavi Isus Hrist, i da se nadamo istom ishodu kao i Pavle, koji je napisao: „Gospod će me izbaviti od svakog zla i spašće me za svoje nebesko kraljevstvo. Njemu neka je slava u svu večnost. Amin“ (4:18).

[Fusnota]