Hrišćani i svet čovečanstva

„Mudro postupajte s onima koji su napolju“ (KOLOŠANIMA 4:5).

 1. Šta je Isus rekao s obzirom na svoje sledbenike i svet?

U JEDNOJ molitvi svom nebeskom Ocu, Isus je o svojim sledbenicima rekao: „Svet omrznu na njih, jer oni nisu od sveta [„deo sveta“, NW], kao ni ja što nisam od sveta [„deo sveta“, NW].“ Zatim je dodao: „Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš od zla“ (Jovan 17:14, 15). Nije trebalo da hrišćani budu fizički odvojeni od sveta — na primer, izdvajanjem po manastirima. Umesto toga, Hrist ih je ’poslao u svet‘ da budu njegovi svedoci „do kraja zemlje“ (Jovan 17:18; Dela apostolska 1:8). Pa ipak, on je molio Boga da ih sačuva zato što će Sotona, „knez ovoga sveta“, podsticati mržnju protiv njih zbog Hristovog imena (Jovan 12:31; Matej 24:9).

 2. (a) Kako Biblija koristi reč „svet“? (b) Koji uravnotežen stav Jehova pokazuje prema svetu?

² U Bibliji reč „svet“ (grčki, kosmos) često označava nepravedno ljudsko društvo, koje je „pod vlašću lukavoga“ (1. Jovanova 5:19). Zato što se hrišćani povinuju Jehovinim merilima i takođe slede zapovest da svetu propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu, ponekad postoji zategnut odnos između njih i sveta (2. Timoteju 3:12; 1. Jovanova 3:1, 13). Međutim, kosmos se u Pismu takođe koristi da ukaže na ljudsku porodicu uopšte. Govoreći o svetu u tom smislu, Isus je rekao: „Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni. Jer Bog ne posla Sina svoga na svet da sudi svetu, nego da svet spase kroza nj“ (Jovan 3:16, 17; 2. Korinćanima 5:19; 1. Jovanova 4:14). Dakle, premda mrzi stvari koje karakterišu Sotonin zli sistem, Jehova je pokazao ljubav prema čovečanstvu tako što je poslao svog Sina na zemlju da bi spasao sve koji „dođu na pokajanje“ (2. Petrova 3:9; Poslovice 6:16-19). Jehovin uravnotežen stav prema svetu treba da vodi njegove obožavaoce.

Isusov primer

 3, 4. (a) Koji je položaj Isus zauzeo što se tiče vladanja? (b) Kako je Isus gledao na svet čovečanstva?

³ Kratko pre svoje smrti, Isus je rekao Pontiju Pilatu: „Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta [„deo ovog sveta“, NW]“ (Jovan 18:36). U skladu s ovim rečima, Isus je ranije odbacio Sotoninu ponudu da mu da vlast nad kraljevstvima sveta, i nije dozvolio Jevrejima da ga učine kraljem (Luka 4:5-8; Jovan 6:14, 15). Pa ipak, Isus je pokazao veliku ljubav prema svetu čovečanstva. Primer toga izvestio je apostol Matej: „Gledajući mnoštvo naroda sažali mu se, jer beše klonulo i smeteno, kao ovce koje nemaju pastira.“ On je iz ljubavi propovedao tim ljudima u njihovim gradovima i selima. Poučavao ih je i lečio njihove bolesti (Matej 9:36). Bio je takođe osetljiv na fizičke potrebe onih koji su dolazili da uče od njega. Čitamo: „Dozvavši učenike svoje, reče im Isus: Žao mi je ovoga naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti, a nisam ih rad otpustiti gladne, da ne smalakšu na putu“ (Matej 15:32). Kakva briga puna ljubavi!

⁴ Jevreji su imali snažne predrasude prema Samarjanima, ali je Isus detaljno razgovarao s jednom Samarjankom i proveo dva dana dajući temeljno svedočanstvo u jednom samarjanskom gradu (Jovan 4:5-42). Premda ga je Bog poslao „izgubljenim ovcama doma Izrailjeva“, Isus se povremeno odazivao na izraze vere drugih nejevreja (Matej 8:5-13; 15:21-28). Da, Isus je pokazao da je moguće ’ne biti deo sveta‘ i u isto vreme pokazivati ljubav prema svetu čovečanstva, prema ljudima. Da li i mi na sličan način pokazujemo saosećanje prema ljudima tamo gde živimo, radimo ili idemo u kupovinu? Da li pokazujemo obzir prema njihovom dobru — ne samo za njihove duhovne potrebe već i za druge potrebe ako im u razumnoj meri možemo pomoći? Isus je to činio, i čineći to, otvorio je put za poučavanje ljudi o Kraljevstvu. Istina, mi ne možemo izvoditi doslovna čuda kao što je to radio Isus. Ali dobro delo često, da tako kažemo, stvara čuda u razbijanju predrasuda.

Pavlov stav prema „onima koji su napolju“

 5, 6. Kako se apostol Pavle ophodio prema Jevrejima koji su bili „napolju“?

⁵ Apostol Pavle u nekoliko svojih pisama ukazuje na one koji su „napolju“, misleći na nehrišćane, bilo da su to Jevreji ili neznabošci (1. Korinćanima 5:12; 1. Solunjanima 4:12; 1. Timoteju 3:7). Kako se on ophodio prema takvima? ’Svima je bio sve, da kako god koga spase‘ (1. Korinćanima 9:20-22). Kad bi stigao u neki grad, njegov obrazac propovedanja bio je da najpre ode do Jevreja koji su tu živeli. Kakav je bio njegov pristup? Taktično i s poštovanjem, on je pružao uverljive biblijske dokaze da je Mesija došao, da je umro žrtvenom smrću i da je uskrsnuo (Dela apostolska 13:5, 14-16, 43; 17:1-3, 10).

⁶ Pavle je na taj način gradio na spoznanju koje su Jevreji imali o Zakonu i prorocima, kako bi ih poučio o Mesiji i Božjem Kraljevstvu. I neke je uspevao da uveri (Dela apostolska 14:1; 17:4). Uprkos protivljenju jevrejskih vođa, Pavle je pokazao srdačna osećanja prema drugim Jevrejima kad je napisao: „Braćo! Želja je srca moga i molitva moja k Bogu da se oni [Jevreji] spase. Ja im svedočim da imaju revnost za Boga, ali bez razuma [„tačnog spoznanja“, NW]“ (Rimljanima 10:1, 2).

Pomaganje nejevrejskim vernicima

 7. Kako su mnogi prozeliti reagovali na dobru vest koju je Pavle propovedao?

⁷ Prozeliti su bili nejevreji koji su se obrezali i zatim praktikovali judaizam. Očigledno je da je u Rimu, Sirijskoj Antiohiji, Etiopiji i Pisidijskoj Antiohiji bilo jevrejskih prozelita — stvarno, širom jevrejske dijaspore (Dela apostolska 2:8-10; 6:5; 8:27; 13:14, 43; uporedi s Matejem 23:15). Za razliku od mnogih jevrejskih vladara, prozeliti verovatno nisu bili oholi, i nisu mogli ponosno da se hvale da su Avramovo potomstvo (Matej 3:9; Jovan 8:33). Umesto toga, oni su ostavili paganske bogove i ponizno su se okrenuli Jehovi, stekavši izvesno spoznanje o njemu i njegovim zakonima. I prihvatili su jevrejsku nadu u dolazećeg Mesiju. Pošto su već bili pokazali spremnost da se menjaju u svojoj potrazi za istinom, mnogi od njih su bili spremni da naprave daljnje promene i da se odazovu na propovedanje apostola Pavla (Dela apostolska 13:42, 43). Kad se prozelit koji je nekada obožavao paganske bogove obratio na hrišćanstvo, on je na jedinstven način bio opremljen da svedoči drugim neznabošcima koji su još uvek obožavali te bogove.

 8, 9. (a) Osim prozelita, koja je druga klasa neznabožaca bila privučena jevrejskoj religiji? (b) Kako su mnogi od neznabožaca reagovali na dobru vest?

⁸ Osim obrezanih prozelita, jevrejskoj religiji su bili privučeni i drugi nejevreji. Prvi od njih koji je postao hrišćanin bio je Kornelije, koji je, premda nije bio prozelit, bio „pobožan i bogobojazan“ (Dela apostolska 10:2). U svom komentaru o Delima apostolskim, profesor F. F. Brus je pisao: „Takvi neznabošci su obično nazivani ’bogobojaznima‘; premda to nije neki precizan izraz, podesan je za upotrebu. Mnogi neznabošci tog vremena, premda nisu bili spremni da postanu potpuni obraćenici na judaizam (pošto je zahtev obrezanja bio poseban kamen spoticanja za muškarce), bili su privučeni jednostavnošću monoteizma jevrejskog sinagognog obožavanja i etičkim merilima jevrejskog načina života. Neki od njih su posećivali sinagogu i bili prilično upućeni u molitve i biblijske teme, koje su čuli dok su bile čitane na grčkom jeziku.“

⁹ Apostol Pavle je naišao na mnoge bogobojazne kad je propovedao u sinagogama u Maloj Aziji i Grčkoj. U Pisidijskoj Antiohiji okupljenima u sinagogi obratio se sa: „Ljudi Izrailjci i vi koji se Boga bojite“ (Dela apostolska 13:16, 26). Luka piše da nakon što je Pavle propovedao tri subote u sinagogi u Solunu, „neki se od njih [Jevreja] uveriše i pristaše s Pavlom i Silom [postali su hrišćani], a tako isto i veliko mnoštvo pobožnih Grka, i nemalo viđenih žena“ (Dela apostolska 17:4). Neki od tih Grka verovatno su bili neobrezani bogobojazni ljudi. Postoje dokazi da su mnogi takvi neznabošci bili povezani s jevrejskim zajednicama.

Propovedanje među „nevernicima“

10. Kako je Pavle propovedao neznabošcima koji nisu imali predznanje o Pismu, i s kojim rezultatom?

¹⁰ U Hrišćanskim grčkim spisima, reč „nevernici“ može ukazivati na ljude uopšte, van hrišćanske skupštine. Ona često ukazuje na neznabošce (Rimljanima 15:31; 1. Korinćanima 14:22, 23; 2. Korinćanima 4:4; 6:14). U Atini su mnogi nevernici bili obrazovani u pogledu grčke filozofije, i nisu imali nikakvo predznanje o Pismu. Da li je to odvratilo Pavla da im svedoči? Ne. Međutim, on je prilagodio svoj pristup. Vešto je prezentovao biblijske ideje bez direktnog citiranja iz Hebrejskih spisa, koji su Atinjanima bili nepoznati. Spretno je pokazao sličnost između biblijske istine i izvesnih misli koje su izrazili drevni stoički pesnici. I prezentovao je predstavu o jedinom pravom Bogu za celo čovečanstvo, Bogu koji će suditi u pravednosti preko čoveka koji je umro i uskrsnuo. Tako je Pavle Atinjanima taktično propovedao o Hristu? A rezultat? Premda mu se većina otvoreno rugala ili bila skeptična, „neki ljudi ipak pristaše uza nj i primiše veru, kao Dionisije Areopagit, jedna žena po imenu Damara i drugi s njima“ (Dela apostolska 17:18, 21-34).

11. Kakav je grad bio Korint, i koji je bio rezultat tamošnje Pavlove propovedničke aktivnosti?

¹¹ U Korintu je postojala prilično velika zajednica Jevreja, tako da je Pavle počeo svoju službu propovedajući u tamošnjoj sinagogi. Ali kad se pokazalo da se Jevreji protive, Pavle je otišao neznabožačkom stanovništvu (Dela apostolska 18:1-6). I to kakvom stanovništvu! Korint je bio prometan, kosmopolitski, trgovački grad, ozloglašen u celom grčko-rimskom svetu zbog svog raspuštenog življenja. Zaista, „korintisati“ je značilo postupati nemoralno. Pa ipak, upravo nakon što su Jevreji odbacili Pavlovo propovedanje, Hrist mu se pojavio i rekao: „Ne boj se nego govori... jer ja imam mnogo naroda u ovom gradu“ (Dela apostolska 18:9, 10). I naravno, Pavle je u Korintu uspostavio skupštinu, iako su neki od njenih članova ranije vodili „korintski“ način života (1. Korinćanima 6:9-11).

Danas nastojati da se spasu „sve vrste ljudi“

12, 13. (a) Kako je naše područje danas slično području iz Pavlovog vremena? (b) Koji stav pokazujemo na područjima gde religije hrišćanskog sveta dugo postoje ili gde su mnogi razočarani organizovanom religijom?

¹² Danas, kao i u prvom veku, ’milost Božja je izvor spasenja za sve ljude [„sve vrste ljudi“, NW]‘ (Titu 2:11). Područje za propovedanje dobre vesti proširilo se i obuhvata sve kontinente i većinu morskih ostrva. I, kao i u Pavlovo vreme, stvarno se nailazi na „sve vrste ljudi“. Na primer, neki od nas propovedaju u zemljama gde već mnogo vekova postoje crkve hrišćanskog sveta. Poput Jevreja iz prvog veka, njihovi članovi su možda čvrsto vezani za religiozne tradicije. Međutim, mi smo srećni da tražimo one koji imaju dobro srce i da gradimo na bilo kom spoznanju o Bibliji koje oni imaju. Mi ih ne omalovažavamo niti ih preziremo, čak i ako nam se njihove verske vođe ponekad protive i progone nas. Umesto toga, mi shvatamo da neki među njima možda imaju „revnost za Boga“ iako im nedostaje tačno spoznanje. Poput Isusa i Pavla, mi pokazujemo istinsku ljubav prema ljudima, i imamo gorljivu želju da se oni spasu (Rimljanima 10:2).

¹³ Dok propovedamo, mnogi od nas nailaze na pojedince koji su razočarani organizovanom religijom. Međutim, oni su možda još uvek bogobojazni, donekle veruju u Boga i nastoje da žive čestitim životom. U ovom izopačenom i sve bezbožnijem naraštaju, zar ne treba da se radujemo kad naiđemo na ljude koji bar donekle veruju u Boga? I zar nismo željni da ih usmerimo na oblik obožavanja koji nije obeležen licemerjem i lažima? (Filipljanima 2:15).

14, 15. Kako je veliko polje za propovedanje dobre vesti postalo dostupno?

¹⁴ U svojoj ilustraciji o mreži, Isus je prorekao da će postojati veliko područje za delo propovedanja (Matej 13:47-49). Objašnjavajući ovu ilustraciju, Kula stražara od 15. juna 1992, navela je na 20. strani: ’Pripadnici hrišćanstva vekovima su igrali ključnu ulogu u prevođenju, umnožavanju i distribuisanju Božje reči. Crkve su kasnije formirale ili podupirale biblijska društva koja su prevodila Bibliju na jezike dalekih zemalja. One su takođe slale zdravstvene misionare i učitelje koji su stvorili pirinač-hrišćane, to jest ljude koji su postali hrišćani jer su dobili hranu i materijalne koristi. Time je sakupljen veliki broj neprikladnih riba, koje nisu imale Božje odobravanje. Ali, bar su time milioni nehrišćana bili izloženi uticaju Biblije i jednom obliku hrišćanstva, iako iskvarenog.‘

¹⁵ Prozelitizovanje hrišćanskog sveta posebno je bilo efikasno u Južnoj Americi, Africi i na nekim morskim ostrvima. U naše vreme, na tim područjima pronađene su mnoge krotke osobe, i možemo nastaviti da činimo dosta dobra ako imamo pozitivan stav pun ljubavi prema takvim poniznim ljudima, baš kao što je i Pavle imao prema jevrejskim prozelitima. Među onima kojima je potrebna naša pomoć jesu i milioni ljudi koji mogu da se označe kao „simpatizeri“ Jehovinih svedoka. Njima je uvek drago da nas vide kad dođemo kod njih. Neki proučavaju Bibliju s nama i posećuju naše sastanke, posebno godišnji Memorijal Hristove smrti. Zar takvi ne predstavljaju veliko polje za propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu?

16, 17. (a) Kojim vrstama ljudi prilazimo s dobrom vešću? (b) Kako oponašamo Pavla u propovedanju raznim vrstama ljudi?

¹⁶ Nadalje, šta je s onima koji dolaze iz kultura van hrišćanskog sveta — bilo da ih srećemo u njihovim domovinama ili su doseljenici u zemljama Zapada? I šta je s mnogim milionima onih koji su potpuno okrenuli leđa religiji, postavši ateisti ili agnostici? Osim toga, šta je s onima koji sa skoro religioznim žarom slede savremenu filozofiju ili popularnu psihologiju koja se objavljuje u brojnim knjigama za samopomoć koje se mogu naći u knjižarama? Da li bilo koga od njih treba zaobići, i smatrati da nije dostojan otkupa? Ne ako oponašamo apostola Pavla.

¹⁷ Kad je propovedao u Atini, Pavle nije upao u zamku debatovanja o filozofiji sa svojim slušaocima. Ipak, on je svoje rezonovanje prilagodio ljudima s kojima je kontaktirao, prezentujući biblijske istine na jasan, logičan način. Slično tome, mi ne moramo biti stručnjaci što se tiče religija ili filozofija ljudi kojima propovedamo. Međutim, mi prilagođavamo naš pristup da bi naše svedočenje bilo efikasno, postajući tako „svima sve“ (1. Korinćanima 9:22). Pišući hrišćanima u Kolosima, Pavle je izjavio: „Mudro postupajte s onima koji su napolju, pazeći na vreme. Reč vaša da bude svagda blaga, solju začinjena, i da znate da odgovorite svakome kako treba“ (Kološanima 4:5, 6, kurziv naš).

18. Koju odgovornost imamo, i šta nikada ne treba da zaboravimo?

¹⁸ Poput Isusa i apostola Pavla, pokazujmo ljubav prema svim vrstama ljudi. Posebno se naprežimo da drugima prenesemo dobru vest o Kraljevstvu. S druge strane, nikada nemojmo zaboraviti da je Isus o svojim učenicima rekao: „Nisu oni od sveta [„deo sveta“, NW]“ (Jovan 17:16). Šta to znači za nas biće nadalje osmotreno u sledećem članku.

Kao ponavljanje

◻ Opiši Isusov uravnotežen stav prema svetu.

◻ Kako je apostol Pavle propovedao Jevrejima i prozelitima?

◻ Kako je Pavle prilazio bogobojaznima i nevernicima?

◻ Kako možemo biti „svima sve“ u našoj propovedničkoj aktivnosti?

[Slika na 10. strani]

Čineći dobra dela svojim bližnjima, hrišćani često mogu razbiti predrasude