Лука

1 Многи су се трудили да саставе извештај о догађајима+ у које смо се уверили — 2 онако како су нам их пренели они који су од почетка+ били очевици+ тих догађаја и објавитељи поруке+ — 3 па сам и ја, часни Теофиле,+ помно испитавши све од почетка, одлучио да ти напишем све по реду,*+ 4 да се увериш у поузданост поуке коју си слушао.*+

5 У данима Ирода,*+ јудејског краља, живео је један свештеник који се звао Захарија, из Авијиног+ реда. Жена му је била од Аронових кћери,+ а звала се Јелисавета. 6 Обоје су били праведни+ пред Богом јер су живели* беспрекорно+ по свим Јеховиним+ заповестима+ и законима.+ 7 Али нису имали деце, јер је Јелисавета била нероткиња,+ а обоје су били у поодмаклим годинама.

8 Док је Захарија једном обављао свештеничку службу пред Богом, јер је према распореду служио његов ред,+ 9 жребом је, према свештеничком обичају, одређено да он уђе у Јеховино светилиште+ и принесе ка̂д.+ 10 За време приношења ка̂да све мноштво народа молило се напољу.+ 11 Тада му се појавио Јеховин анђео. Стајао је с десне стране кадионог олтара.+ 12 Захарија се узнемирио кад га је угледао и обузео га је страх.+ 13 Али анђео му је рекао: „Не бој се, Захарија, јер су твоје усрдне молитве услишене+ и твоја жена Јелисавета родиће ти сина! Дај му име Јован.+ 14 Радоваћеш се и веселићеш се и многи ће се обрадовати+ његовом рођењу, 15 јер ће бити велик у Јеховиним очима.+ Али не сме да пије вина ни опојног пића.+ Биће пун светог духа већ од мајчине утробе.+ 16 Многе од Израелових синова обратиће к Јехови,+ њиховом Богу. 17 Ићи ће пред Богом пун духа и снаге као Илија,+ да срца+ очева обрати деци и непослушне мудрости праведних, да Јехови+ припреми спреман народ.“+

18 Захарија рече анђелу: „Како да будем сигуран у то? Јер ја сам стар+ и моја жена је у поодмаклим годинама.“ 19 Анђео му одговори: „Ја сам Гаврило,+ који стоји пред Богом. Послат сам да говорим+ с тобом и да ти објавим ову добру вест. 20 Ево, онемећеш+ и нећеш моћи да говориш до дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се испунити у своје време.“ 21 А народ је чекао Захарију+ и чудио се што се толико задржао у светилишту. 22 Када је изашао није могао ништа да каже, па су схватили да је у светилишту имао виђење.+ Покушао је да се знаковима споразуме с њима, али је остао нем. 23 Кад су истекли дани његове службе,+ отишао је кући.

24 После тих дана његова жена Јелисавета је затруднела.+ Пет месеци није излазила из куће, говорећи: 25 „Ово ми је Јехова учинио у ове дане кад ми се смиловао да би скинуо с мене срамоту међу људима.“+

26 Кад је била у шестом месецу трудноће, Бог је послао анђела Гаврила+ у галилејски град Назарет, 27 девици испрошеној за човека из Давидовог дома који се звао Јосиф. Девица+ се звала Марија.+ 28 Кад је анђео ушао к њој, рекао јој је: „Здраво,+ милошћу дарована, Јехова+ је с тобом.“+ 29 Она се уплашила на те речи и почела да размишља шта би тај поздрав могао да значи. 30 Зато јој је анђео рекао: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост+ код Бога. 31 Ево, затруднећеш и родићеш сина.+ Дај му име Исус.+ 32 Он ће бити велик+ и зваће се Син Свевишњега.+ Јехова Бог даће му престо+ Давида, његовог оца,+ 33 и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом краљевству неће бити краја.“+

34 Марија рече анђелу: „Како ће то бити, кад још нисам имала односе с мушкарцем?“+ 35 Анђео јој рече: „Свети дух+ доћи ће на тебе и сила Свевишњега засениће те. Зато ће дете које ћеш родити бити свето,+ Божји Син.+ 36 Ево, и твоја рођака Јелисавета зачела је сина у својој старости, и већ је у шестом месецу она коју зову нероткињом.+ 37 Јер Богу ништа што каже није немогуће.“+ 38 Тада Марија рече: „Ево Јеховине робиње!+ Нека ми буде по твојој речи.“ Затим је анђео отишао од ње.

39 Тих дана Марија је устала и брзо отишла у један град у брдовитом подручју Јуде. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, поскочило је дете у њеној утроби. И Јелисавета се испунила светим духом 42 и на сав глас узвикнула: „Благословљена си ти међу женама и благословљен+ је плод твоје утробе! 43 Откуд мени та част да мајка мог Господа+ дође к мени? 44 Јер ево, кад ми је до ушију допро глас твог поздрава, дете у мојој утроби је поскочило од великог весеља.+ 45 Срећна је она која је поверовала, јер ће се испунити+ све што јој је рекао Јехова.“+

46 А Марија рече: „Душа моја велича Јехову+ 47 и дух мој кличе+ Богу, Спаситељу мом,+ 48 јер је погледао на незнатност своје робиње.+ Од сада ће ме сви нараштаји називати срећном,+ 49 јер је Силни за мене учинио велика дела и свето је његово име.+ 50 Из нараштаја у нараштај милостив је онима који га се боје.+ 51 Моћна је дела учинио својом мишицом,+ распршио је оне којима су у срцу замисли охоле.+ 52 Збацио је моћнике+ с њихових престола, а незнатне је узвисио,+ 53 гладне је наситио добрима,+ а богате је отпустио празне.+ 54 Дошао је у помоћ Израелу, свом слузи,+ сећајући се милости+ 55 коју је обећао нашим праочевима: да ће заувек бити милостив Аврахаму и његовом потомству.“+ 56 Тако је Марија остала код ње око три месеца, а затим се вратила кући.

57 Јелисавети је дошло време да се породи, и родила је сина. 58 Суседи и њени рођаци чули су да јој је Јехова исказао велику милост+ и радовали+ су се с њом. 59 Осмог дана дошли су да обрежу дете+ и хтели су да му по оцу дају име Захарија. 60 Али мајка је рекла: „Не, него ће се звати Јован.“ 61 На то су јој рекли: „Нема никога од твоје родбине ко се тако зове.“ 62 Затим су помоћу знакова упитали оца како би он хтео да се дете зове. 63 Он је затражио плочицу и написао: „Јован+ му је име.“ Тада су се сви зачудили. 64 Истог часа отворила су му се уста+ и језик му се одвезао и почео је да говори, благосиљајући Бога. 65 И страх је обузео све њихове суседе. По свим јудејским брдима почело је да се прича о свему томе 66 и сви који су то чули размишљали су о томе+ и питали се: „Шта ће бити од тог детета?“ Јер је било јасно да је Јеховина рука с њим.+

67 А Захарија, његов отац, испунио се светим духом+ и пророковао:+ 68 „Нека је благословљен Јехова, Бог Израелов,+ јер се смиловао свом народу+ и избавио га.+ 69 И подигао нам је рог+ спасења* у дому Давида, свог слуге, 70 као што је устима својих светих пророка из давнина+ говорио 71 да ћемо бити спасени од својих непријатеља и од руке свих који нас мрзе.+ 72 Исказао нам је милосрђе као што је и обећао нашим праочевима и сетио се свог светог савеза,+ 73 заклетве којом се заклео Аврахаму, нашем праоцу,+ 74 да ће нам, кад будемо избављени из руку непријатеља,+ дати да му неустрашиво служимо*+ 75 у верности и праведности пред њим све дане живота свога.+ 76 А ти, дете, бићеш назван пророком Свевишњега, јер ћеш ићи пред Јеховом да му припремиш путеве,+ 77 да његов народ поучиш спасењу које долази опроштењем њихових греха,+ 78 због дубоке самилости нашег Бога. Због ње ће нам доћи свануће+ с висине,+ 79 да донесе светлост онима који седе у тами и сенци смрти,+ да доведе наше ноге на пут мира.“

80 А дечак је растао+ и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана кад се показао Израелу.