Дела апостолска

13 У скупштини у Антиохији пророци и учитељи били су:+ Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киренац, Манаин, који се школовао са Иродом, владарем једне области*, као и Савле. 2 Док су служили* Јехови* и постили, свети дух је рекао: „Одвојте ми Варнаву и Савла+ да учине оно због чега сам их позвао.“+ 3 Након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их испратили.

4 Тако су њих двојица, које је послао свети дух, отишли у Селеукију, а оданде отпловили на Кипар. 5 Кад су дошли у Саламину, почели су да објављују Божју реч у јудејским синагогама. Са собом су повели и Јована као помоћника.+

6 Обишли су цело острво све до Пафа, где су наишли на једног Јудејца по имену Варисус, који је био врачар и лажни пророк. 7 Он је био с проконзулом* Сергијем Павлом, разборитим човеком. Проконзул је позвао код себе Варнаву и Савла, јер је жарко желео да чује Божју реч. 8 Али тај врачар, који се звао и Елима (што значи „врачар“), почео је да им се супротставља, настојећи да спречи проконзула да прихвати веру у Господа. 9 Тада се Савле, звани и Павле, испунио светим духом и оштро га погледао, 10 па је рекао: „Сине Ђавољи,+ непријатељу сваке праведности, пун си сваке врсте преваре и пакости! Докле ћеш извртати Јеховине* праве путеве? 11 Зато ће те Јехова* казнити, па ћеш ослепети и неко време нећеш видети сунце.“ И одмах је на њега пала густа магла и тама, тако да је ишао унаоколо тражећи некога да га води за руку. 12 Кад је проконзул видео шта се догодило, постао је верник, јер је био задивљен Јеховиним* учењем.

13 Павле је са својим сарадницима отпловио из Пафа и стигао у Пергу у Памфилији. Али Јован+ их је напустио и вратио се у Јерусалим.+ 14 Из Перге су кренули даље и дошли у Антиохију у Писидији. На сабат су ушли у синагогу+ и сели. 15 После јавног читања Закона+ и Пророка, старешине синагоге су замолиле Павла и Варнаву: „Браћо, ако имате неку реч утехе за овај народ, реците!“ 16 На то је Павле устао, дао знак руком и рекао:

„Израелци и ви остали који се бојите Бога, саслушајте ме. 17 Бог овог народа, Израела, изабрао је наше претке и узвисио наш народ док су били дошљаци у Египту, па их је моћном руком извео одатле.+ 18 И око 40 година их је стрпљиво подносио у пустињи.+ 19 Кад је уништио седам народа у земљи Ханан, њихову земљу је дао нашим прецима у наследство.+ 20 Све се то десило за око 450 година.

„После тога им је дао судије до пророка Самуила.+ 21 Али они су тада затражили краља+ и Бог им је дао Кисовог сина Саула, из Венијаминовог племена.+ Он је владао 40 година. 22 Кад је њега уклонио, за краља им је изабрао Давида,+ за кога је посведочио: ’Нашао сам Јесејевог сина Давида,+ човека по свом срцу,+ који ће учинити све што желим.‘ 23 Из његовог потомства Бог је према свом обећању дао Израелу спаситеља, Исуса.+ 24 Пре његовог доласка, Јован је проповедао целом израелском народу да треба да се крсте у знак покајања.+ 25 А кад је Јован био при крају своје службе, говорио је: ’Шта мислите, ко сам ја? Ја нисам онај кога чекате. Он долази за мном и ја нисам достојан ни да му одвежем сандале.‘+

26 „Браћо, Аврахамови потомци и ви остали који се бојите Бога, нама је упућена та порука о спасењу.+ 27 Јер становници Јерусалима и њихови поглавари нису га препознали, него су својом пресудом испунили оно што је записано у Пророцима,+ а што се наглас чита сваког сабата. 28 Премда нису нашли ништа због чега би заслужио смрт,+ тражили су од Пилата да га погуби.+ 29 А кад се испунило све што је било написано о њему, скинут је са стуба* и положен у гроб.+ 30 Али Бог га је ускрснуо из мртвих,+ 31 и он се много дана појављивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они сада сведоче за њега пред народом.+

32 „Зато вам ми објављујемо добру вест о обећању датом нашим прецима. 33 Бог га је у потпуности испунио у корист свих нас, њихове деце, тиме што је ускрснуо Исуса,+ као што је написано у другом псалму: ’Ти си мој син, данас сам ти постао отац.‘+ 34 Бог је указао на то да ће га ускрснути из мртвих и да се он више неће вратити у распадљивост, кад је рекао: ’Показаћу вам верну љубав, коју сам обећао Давиду, а моје обећање је поуздано.‘+ 35 Зато и у једном другом псалму каже: ’Нећеш дозволити да тело твог верног слуге труне*.‘+ 36 Давид је у свом нараштају служио Богу*, а кад је умро*, био је сахрањен са својим прецима и његово тело је иструнуло.+ 37 А тело онога кога је Бог ускрснуо није иструнуло.+

38 „Зато знајте, браћо, да вам се преко њега објављује опроштење греха.+ 39 По Мојсијевом закону ни у чему нисте могли бити проглашени недужнима.+ Али сви који верују проглашени су недужнима посредством њега.+ 40 Зато пазите да вам се не догоди оно што је записано у Пророцима: 41 ’Гледајте, ви који сте пуни презира, чудите се и нестаните! Јер ћу у вашим данима учинити нешто у шта не бисте поверовали ни да вам неко све о томе исприча.‘ “+

42 А кад су излазили из синагоге, народ их је молио да им о томе говоре и следећег сабата. 43 Кад се скуп у синагоги разишао, многи Јудејци и богобојазни прозелити пошли су за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да остану достојни Божје незаслужене доброте.+

44 Следећег сабата окупио се скоро цео град да чује Јеховину* реч. 45 Кад су Јудејци угледали мноштво, обузела их је љубомора, па су почели да хуле и да се супротстављају ономе што је Павле говорио.+ 46 Тада су им Павле и Варнава одважно рекли: „Најпре је требало да ви чујете Божју реч.+ Али пошто је ви одбацујете и тако показујете да нисте достојни вечног живота, ми сада одлазимо људима из других народа.+ 47 Јер Јехова* нам је овако заповедио: ’Поставио сам те да будеш светлост народима, да објављујеш спасење до свих крајева земље.‘ “+

48 Кад су то чули људи из других народа, обрадовали су се и почели да славе Јеховину* реч. И сви који су имали исправан став према вечном животу постали су верници. 49 А Јеховина* реч се све више ширила по том крају. 50 Али Јудејци су утицали на побожне угледне жене и водеће људе тог града, па су они покренули прогонство+ против Павла и Варнаве и отерали их из тог краја. 51 Тада су Павле и Варнава отресли прашину са својих ногу, као сведочанство против њих, и отишли су у Иконију.+ 52 А ученици су били пуни радости+ и светог духа.