Марко
14 До Пасхе+ и Празника бесквасних хлебова+ остала су још два дана.+ Свештенички поглавари и познаваоци Закона тражили су прилику да на превару ухвате Исуса и убију га.+ 2 Али рекли су: „Не на празник, јер би се народ могао побунити.“
3 Кад је Исус био за столом у кући губавца Симона, у Витанији, дошла је једна жена са алабастарском бочицом пуном скупоценог мирисног уља, правог нарда. Сломила је грлић алабастарске бочице и излила уље на његову главу.+ 4 Зато су се неки наљутили и говорили један другом: „Чему ово расипање мирисног уља? 5 То уље је могло да се прода за више од 300 денара* и да се тај новац да сиромашнима!“ И љутили су се на њу*. 6 Али Исус је рекао: „Пустите је. Што сте се окомили на њу? Учинила је добро дело на мени.+ 7 Јер сиромашне ћете увек имати поред себе+ и моћи ћете да им чините добро кад год хоћете, а мене нећете увек имати.+ 8 Учинила је шта је могла: унапред је излила мирисно уље на моје тело да га припреми за сахрану.+ 9 Верујте ми, где год се по целом свету буде проповедала добра вест,+ помињаће се и то што је учинила ова жена, као сећање на њу.“+
10 Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отишао је код свештеничких поглавара да би издао Исуса.+ 11 Кад су то чули, обрадовали су се и обећали да ће му дати новац*.+ Зато је почео да тражи прилику да га изда.
12 Првог дана Празника бесквасних хлебова,+ кад се по обичају приносила пасхална жртва,+ његови ученици су га упитали: „Где хоћеш да ти припремимо пасхалну вечеру?“+ 13 Тада је послао двојицу ученика и рекао им: „Идите у град и тамо ћете наићи на човека који носи крчаг с водом. Пођите за њим+ 14 и где он уђе реците домаћину: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој могу да једем пасхалну вечеру са својим ученицима?“ ‘ 15 Он ће вам показати велику собу на спрату, намештену и спремну. Тамо нам припремите пасхалну вечеру.“ 16 Ученици су отишли у град и нашли све онако како им је рекао. И припремили су све за Пасху.
17 Кад се спустило вече, дошао је ту с дванаесторицом.+ 18 Док су били за столом и јели, Исус им је рекао: „Верујте ми, један од вас, који једе са мном, издаће ме.“+ 19 То их је растужило па су га један за другим питали: „Да нисам ја?“ 20 А он им је одговорио: „Један од вас дванаесторице који умаче са мном хлеб у чинију.+ 21 Истина, Син човечји одлази, као што је писано о њему, али тешко оном човеку који изда Сина човечјег!+ Том човеку би било боље да се није ни родио.“+
22 Док су јели, узео је хлеб и, помоливши се*, изломио га је, дао им и рекао: „Узмите, ово представља моје тело.“+ 23 Узевши чашу, захвалио је Богу и дао им је. И сви су пили из ње.+ 24 Рекао им је: „Ово представља моју ’крв+ савеза‘,+ која ће се пролити за многе.+ 25 Верујте ми, више нећу пити од виноградског рода до оног дана кад будем пио ново вино у Божјем Краљевству.“ 26 Кад су отпевали хвалоспеве Богу*, отишли су на Маслинску гору.+
27 Тада им је Исус рекао: „Сви ћете се поколебати у вери, јер је писано: ’Ударићу пастира+ и овце ће се разбежати.‘+ 28 Али кад ускрснем, отићи ћу у Галилеју и тамо ћу вас чекати.“+ 29 А Петар му је рекао: „Ако се и сви други поколебају у вери, ја нећу.“+ 30 Тада му је Исус рекао: „Веруј ми, још ове ноћи, пре него што петао два пута запева, три пута ћеш ме се одрећи.“+ 31 Али он је упорно говорио: „Ако морам и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.“ Тако су говорили и сви други.+
32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Он је рекао својим ученицима: „Седите овде док се ја помолим.“+ 33 Повео је са собом Петра, Јакова и Јована.+ Тада су га обузели тескоба и немир. 34 Рекао им је: „Душа* ми је насмрт жалосна.+ Останите овде и бдите.“+ 35 Отишавши мало даље, пао је на колена и почео да се моли да га, ако је могуће, мимоиђе тај час. 36 И још је рекао: „Ава*, Оче,+ теби је све могуће. Уклони ову чашу од мене. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“+ 37 Затим се вратио код ученика и нашао их како спавају, па је рекао Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар ниси имао снаге да бдиш један сат?+ 38 Бдите и молите се, да не дођете у искушење.+ Дух је, додуше, срчан*, али је тело слабо.“+ 39 Затим је опет отишао и помолио се истим речима.+ 40 Поново се вратио и нашао их како спавају, јер их је савладао сан. И нису знали шта да му одговоре. 41 Кад се вратио трећи пут, рекао им је: „У оваквом тренутку спавате и одмарате се! Доста је! Дошао је час!+ Ево, Син човечји је предат у руке грешницима. 42 Устаните, пођимо. Мој издајник долази.“+
43 Док је још говорио, дошао је Јуда, један од дванаесторице, и с њим мноштво људи наоружаних мачевима и тољагама. Њих су послали свештенички поглавари, познаваоци Закона и старешине.+ 44 Његов издајник им је рекао какав ће им знак дати: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом.“ 45 Чим је дошао, пришао је Исусу и рекао: „Учитељу*!“ Затим га је пољубио. 46 Тада су ухватили Исуса. 47 Али један од оних који су тамо стајали извукао је мач, напао првосвештениковог роба и одсекао му ухо.+ 48 А Исус им је рекао: „Зар сам ја разбојник, па сте с мачевима и тољагама дошли да ме ухватите?+ 49 Сваки дан сам био с вама у храму и поучавао+ и нисте ме ухватили. Али то је зато да се испуни Писмо.“+
50 Тада су га сви ученици оставили и побегли.+ 51 А за њим је ишао један младић који је на себи имао само ланени огртач. Покушали су да га ухвате, 52 али он је оставио огртач и побегао оскудно одевен*.
53 Затим су Исуса одвели код првосвештеника.+ Тамо су се окупили сви свештенички поглавари, старешине и познаваоци Закона.+ 54 Петар је издалека ишао за њим све до дворишта првосвештениковог дома. Сео је са слугама и грејао се уз ватру.+ 55 За то време свештенички поглавари и цео Синедрион тражили су неку оптужбу против Исуса, да би могли да га погубе, али нису ништа нашли.+ 56 Многи су лажно сведочили против њега,+ али им се сведочења нису слагала. 57 Још неки су пришли и лажно сведочили против њега: 58 „Чули смо га како говори: ’Срушићу овај храм саграђен људским рукама и за три дана подићи ћу други који неће бити саграђен људским рукама.‘ “+ 59 Али ни у томе им се сведочења нису слагала.
60 На крају је првосвештеник устао, стао на средину и питао Исуса: „Зар ништа не одговараш? Шта кажеш на оптужбе које износе против тебе?“+ 61 Али он је ћутао и ништа није одговорио.+ Првосвештеник га је опет питао: „Јеси ли ти Христ, Син Благословеног?“ 62 Тада му је Исус одговорио: „Јесам. И видећете Сина човечјег+ како седи с десне стране Свемоћног*+ и долази с небеским облацима.“+ 63 Тада је првосвештеник раздерао своју одећу и рекао: „Зар нам још требају сведоци?+ 64 Чули сте хулу. Шта мислите?“ И сви су пресудили да заслужује смрт.+ 65 Неки су почели да га пљују,+ да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: „Ако си пророк, реци ко те је ударио!“ А и стражари су га ишамарали па су га одвели.+
66 Док је Петар био доле у дворишту, дошла је једна од првосвештеникових слушкиња+ 67 и видевши Петра како се греје, погледала је право у њега и рекла: „И ти си био са оним Назарећанином, Исусом.“ 68 А он је то порекао, говорећи: „Нити га знам нити разумем шта говориш.“ И изашао је у предворје. 69 Она слушкиња га је и ту видела и опет је рекла онима који су тамо стајали: „Он је један од њих.“ 70 Али он је то опет порекао. Мало касније, они који су тамо стајали још једном су рекли Петру: „Ти си сигурно један од њих, јер си Галилејац.“ 71 А он је почео да се куне и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“ 72 Баш тада је петао запевао по други пут+ и Петар се сетио да му је Исус рекао: „Пре него што петао два пута запева, три пута ћеш ме се одрећи.“+ Затим је сломљен бризнуо у плач.