Дела апостолска
15 Неки људи из Јудеје дошли су у Антиохију и почели да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом закону,+ не можете се спасти.“ 2 Павле и Варнава су се томе супротставили, па је настала велика расправа. Зато су браћа одредила да Павле и Варнава и још неки од њих оду код апостола и старешина у Јерусалим+ због тог питања*.
3 Тако их је скупштина испратила на пут. Пролазећи кроз Феникију и Самарију, они су браћи детаљно причали о томе како су људи из других народа прихватили веру, што их је све веома обрадовало. 4 Кад су стигли у Јерусалим, срдачно су их дочекали скупштина и апостоли и старешине, а они су им испричали шта је све Бог преко њих учинио. 5 Али неки из фарисејске струје* који су прихватили веру устали су са својих места и рекли: „Треба их обрезати и заповедити им да се држе Мојсијевог закона.“+
6 Апостоли и старешине су се окупили да размотре то питање. 7 Након дуге расправе, Петар је устао и рекао им: „Браћо, добро знате да ме је Бог од првих дана изабрао између вас да људи из других народа од мене чују добру вест и прихвате веру.+ 8 И Бог, који познаје срца,+ показао је да их прихвата тиме што им је дао свети дух+ као и нама. 9 Он није направио никакву разлику између нас и њих,+ него је и њихова срца очистио посредством вере.+ 10 Зашто сада искушавате Бога стављајући тим ученицима на врат јарам+ који ни наши преци ни ми нисмо могли носити?+ 11 Ми верујемо да ћемо бити спасени захваљујући незаслуженој доброти Господа Исуса,+ исто као и они.“+
12 Тада су се сви окупљени утишали па су слушали Варнаву и Павла док су причали о многим знаковима и чудима* која је Бог преко њих чинио међу људима из других народа. 13 Кад су они завршили, Јаков је рекао: „Браћо, саслушајте ме. 14 Симеон*+ је детаљно испричао како је Бог први пут обратио пажњу на људе из других народа да би од њих створио народ који ће носити његово име.+ 15 То је у складу са оним што је записано у Пророцима: 16 ’После тога ћу се вратити и поново ћу изградити Давидову сеницу* која је пала. Обновићу њене рушевине и опет ћу је подићи, 17 да би они који преостану свесрдно служили* Јехови*, заједно с људима из свих народа, са онима који носе моје име, каже Јехова*, који чини све то,+ 18 што је познато од давнина.‘+ 19 Зато сматрам да не треба оптерећивати оне из других народа који су поверовали у Бога,+ 20 него им треба написати да се уздржавају од онога што је жртвовано* идолима,+ од блуда*,+ од меса удављених животиња* и од крви.+ 21 Јер још од древних времена у сваком граду има оних који објављују Мојсијеве речи. Његови списи се сваког сабата наглас читају у синагогама.“+
22 Тада су апостоли и старешине, заједно с целом скупштином, одлучили да између себе изаберу неке људе и да их пошаљу с Павлом и Варнавом у Антиохију. Изабрали су Јуду званог Варсава и Силу,+ којима су биле поверене одговорности међу браћом. 23 По њима су послали ово писмо:
„Апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављају вас, браћу из других народа у Антиохији,+ Сирији и Киликији. 24 Сазнали смо да су вас неки од нас, којима нисмо дали никаква упутства, узнемирили оним што су рекли,+ покушавајући да вас поколебају. 25 Зато смо једногласно одлучили да изаберемо људе које ћемо вам послати заједно с нашом драгом браћом, Варнавом и Павлом, 26 који су свој живот изложили опасности за име нашег Господа Исуса Христа.+ 27 Шаљемо вам Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено саопште.+ 28 Јер свети дух+ и ми одлучили смо да не стављамо никакав додатни терет на вас, осим овога што је неопходно: 29 да се уздржавате од онога што је жртвовано идолима,+ од крви,+ од меса удављених животиња*+ и од блуда*.+ Ако се од свега овога чувате, биће вам добро. Срдачан поздрав!“
30 Онда су се они опростили с њима и отишли у Антиохију. Тамо су окупили браћу и предали им писмо. 31 А кад су га они прочитали, охрабрили су се и обрадовали. 32 Јуда и Сила, који су били и пророци, охрабрили су и ојачали браћу многим речима.+ 33 Након што су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила и они су се вратили код оних који су их послали. 34 * —— 35 Павле и Варнава су остали у Антиохији, где су поучавали народ и заједно с многим другима објављивали добру вест о Јеховиној* речи.
36 После неког времена, Павле је рекао Варнави: „Хајде* да се вратимо и посетимо браћу у свим градовима у којима смо објављивали Јеховину* реч, да видимо како су.“+ 37 Варнава је захтевао да поведу и Јована званог Марко.+ 38 Али Павле је мислио да није у реду да га поведу јер их је он у Памфилији напустио и није наставио да проповеда с њима.+ 39 Тада је дошло до жестоке свађе, тако да су се раздвојили. Варнава+ је повео Марка и отпловио на Кипар, 40 а Павле је изабрао Силу. Након што су се браћа помолила да му Јехова* укаже незаслужену доброту, отишао је на пут.+ 41 Ишао је кроз Сирију и Киликију и јачао скупштине.