Лука
23 Затим су сви они устали и одвели Исуса Пилату.+ 2 Тамо су почели да га оптужују:+ „Овај човек заводи наш народ, забрањује да се плаћа порез цару+ и говори за себе да је Христ, краљ.“+ 3 Пилат га је упитао: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ Он му је одговорио: „Ти сам то кажеш.“+ 4 Тада је Пилат рекао свештеничким поглаварима и народу: „Не видим никакав разлог да осудим овог човека.“+ 5 Али они су упорно говорили: „Својим учењем он подстиче на побуну народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.“ 6 Чувши то, Пилат је упитао да ли је он Галилејац. 7 Кад је сазнао да је из подручја којим влада Ирод,+ послао га је код њега, јер је Ирод тих дана такође био у Јерусалиму.
8 Кад су довели Исуса, Ирод се веома обрадовао, јер је већ дуже време желео да га види. Пошто је много тога чуо о Исусу,+ надао се да ће он пред њим учинити неко чудо. 9 Постављао му је многа питања, али Исус му ништа није одговарао.+ 10 А свештенички поглавари и познаваоци Закона устајали су један за другим и жестоко га оптуживали. 11 Тада га је Ирод заједно са својим војницима понизио+ и исмејао+ обукавши га у свечану одећу, па га је послао назад Пилату. 12 Ирод и Пилат, који су раније били непријатељи, тог дана су постали пријатељи.
13 Пилат је тада сазвао свештеничке поглаваре, старешине и народ. 14 Рекао им је: „Довели сте ми овог човека оптужујући га да подстиче народ на побуну. Ја сам га испитао пред вама, али закључио сам да оптужбе које сте изнели против њега немају темеља.+ 15 А исто је закључио и Ирод, јер га је послао назад к нама. Он није учинио ништа због чега би заслужио смрт. 16 Зато ћу га казнити+ и пустити.“ 17 * —— 18 Али сав народ је повикао: „Погуби њега*, а пусти нам Вараву!“+ 19 (Тај човек је био бачен у затвор због побуне која је избила у граду и због убиства.) 20 Пилат им се поново обратио, јер је желео да пусти Исуса.+ 21 Али они су викали: „На стуб с њим! На стуб с њим!*“+ 22 Обратио им се и трећи пут: „Зашто? Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа због чега би он заслужио смрт. Зато ћу га казнити и пустити.“ 23 Али они су и даље на сав глас тражили да се Исус погуби*. Толико су викали да је Пилат на крају попустио.+ 24 Тако је пресудио да се удовољи њиховом захтеву. 25 Пустио је човека ког су тражили, који је био бачен у затвор због побуне и убиства, а Исуса им је предао да учине с њим што желе.
26 Док су га водили, зауставили су неког Симона из Кирене, који се враћао с поља, и наредили му да за Исусом носи стуб* на који ће он бити прибијен.+ 27 За Исусом је ишло велико мноштво људи. Међу њима су биле и жене које су се од туге ударале у груди и оплакивале га. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Кћери јерусалимске, не плачите нада мном, него плачите над собом и над својом децом!+ 29 Јер долазе дани кад ће се рећи: ’Срећне су нероткиње и оне које нису рађале и нису дојиле!‘+ 30 Тада ће говорити горама: ’Падните на нас!‘ и бреговима: ’Покријте нас!‘+ 31 Јер ако ово раде док је дрво зелено, шта ли ће тек бити кад буде суво?“
32 Водили су још двојицу, злочинце, да их погубе с њим.+ 33 Кад су стигли на место које се зове Лобања,+ прибили су на стуб њега и злочинце, једног њему здесна, а другог слева.+ 34 А Исус је рекао: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су бацали жреб да би разделили његову одећу.+ 35 Народ је стајао и гледао, а старешине су се ругале: „Друге је спасао, па нека спасе и себе ако је заиста Божји Помазаник*, онај ког је он изабрао.“+ 36 Ругали су му се и војници. Прилазили су му, нудили кисело вино+ 37 и говорили: „Ако си јудејски краљ, спаси сам себе.“ 38 Изнад његове главе стајао је натпис: „Ово је јудејски краљ.“+
39 Један од злочинаца који су били прибијени на стуб почео је да га вређа:+ „Зар ти ниси Христ? Спаси себе и нас.“ 40 Тада га је други прекорио: „Зар се не бојиш Бога? Па и ти си осуђен на исту казну. 41 И та казна је праведна, јер смо добили оно што смо заслужили. Али овај човек није учинио никакво зло.“ 42 Затим је рекао: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје Краљевство.“+ 43 А Исус му је рекао: „Обећавам ти данас, бићеш са мном у рају.“+
44 Око шестог* сата спустила се тама на целу земљу и потрајала је све до деветог* сата,+ 45 јер је нестало сунчеве светлости. Тада се завеса светилишта+ расцепила по средини.+ 46 Исус је гласно завапио: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух*!“+ Након што је то рекао, издахнуо је.+ 47 Кад је стотник видео шта се догодило, почео је да слави Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.“+ 48 И кад су сви људи који су се тамо окупили видели шта се догодило, отишли су кући ударајући се у груди од туге. 49 Сви његови познаници стајали су подаље. И жене које су ишле за њим из Галилеје стајале су и гледале све то.+
50 Тамо је био један члан Већа, добар и праведан човек који се звао Јосиф.+ 51 (Он није дао свој глас за оно што су намеравали да учине.) Био је из јудејског града Ариматеје и чекао је Божје Краљевство. 52 Он је отишао код Пилата и затражио Исусово тело. 53 Скинуо је његово тело са стуба,+ умотао га у фино платно и положио у гроб исклесан у стени,+ у који још нико није био положен. 54 А био је дан припреме*+ и ближио се почетак сабата.+ 55 Жене које су дошле са Исусом из Галилеје такође су пошле тамо и виделе како је његово тело положено у гроб.+ 56 Затим су се вратиле да припреме мирисна уља и друге мирисе. А на сабат нису ништа радиле,+ као што је заповеђено у Закону.