Од седера до спасења

”Узећу пехар величанственог спасења и зазваћу име Јеховино“ (ПСАЛАМ 116:13, НС)

 1. Која најбоља песма свих времена може да утиче на твоју будућност?

КАКО би ти се допала песма која говори о твојој дугој, срећној будућности? То је вечна песма коју увек сви воле. Али, ти си у бољем положају него већина, јер можеш да разумеш и радујеш се тој значајној песми. Јевреји је називају Халел (Хвалоспев). Састављена од 113. до 118. Псалма, та песма нас подстиче да певамо ”Алелуја“, или ”Славите Јах“.

 2. Кад се пева та песма, и како је повезана са седером?

² Јевреји певају Халел при свом обреду током Пасхе, а то певање очигледно потиче из времена кад је Бог имао храм у ком су жртвоване животиње. Данас се она пева у јеврејским домовима током Пасхе и вечере зване седер. Али, мало оних који је певају на свој седер схвата стварно значење Псалма 116:13, НС: ”Узећу пехар величанственог спасења и зазваћу име Јеховино.“ Зашто је, дакле, спасење повезано с Пасхом и да ли је ту укључено и твоје спасење?

Пасха — празник спасења

 3. Одакле потиче седер?

³ Сетимо се да су Израелци били робови у Израелу под тлачитељским фараоном. Јехова је коначно подигао Мојсија да изведе његов народ у слободу. Након што је Бог нанео Египту девет невоља, Мојсије је најавио и десету. Јехова ће побити прворођенчад у сваком египатском дому (2. Мојсијева 11:1-10). Али, Израелци могу бити поштеђени. Како? Требали су да закољу овцу, њеном крвљу намажу довратнике и горњу греду и остану у кући да једу оброк, који се састојао од јагњетине, бесквасног хлеба и горког поврћа. Бог ће за време тог седера ”проћи“ и неће побити њихову прворођенчад (2. Мојсијева 12:1-13).

 4, 5. Како је Пасха довела до спасења многих? (Псалам 106:7-10).

⁴ Фараон је после десете невоље рекао Мојсију: ”Устајте, идите из народа мојега и ти и синови Израелови, идите, служите Јехови“ (2. Мојсијева 12:29-32). Након што су Јевреји и велико мешано мноштво њихових присталица отишли, фараон је променио мишљење и пошао у потеру за њима. Бог је затим чудом помогао свом народу да побегне кроз Црвено море, а где су фараон и његова војска изгинули (2. Мојсијева 12:38; 14:5-28; Псалам 78:51-53; 136:13-15).

⁵ Мојсије је рекао Израелу на Црвеном мору: ”Не бојте се, станите па гледајте како ће вас (Јехова) данас избавити.“ Касније су певали: ”Сила је моја и песма моја (Јах), који ме избави; он је Бог мој, и славићу га“ (2. Мојсијева 14:13; 15:2). Да, избављање Израела из десет невоља и из Црвеног мора представљало је спасење. Зато је псалмист с правом могао да опише Јехову Бога као онога ’који од старине твори спасење посред земље’ (Псалам 68:6, 20; 74:12-14; 78:12, 13, 22).

 6, 7. Зашто је успостављена Пасха, а зашто се сада другачије држи од првобитне Пасхе?

⁶ Јевреји су требали да држе свечаност Пасхе као спомен на спасење. Бог је рекао: ”Тај ће вам дан бити на спомен, и празноваћете га (Јехови) од кољена до кољена“ (2. Мојсијева 12:14). Приликом сваке пасхалне вечере, или седера, отац је требао да подсети породицу на то спасење. Јехова је рекао: ”Кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба? Реците: ово је жртва за пролазак (Јеховин), кад прође куће синова Израелових у Египту убијајући Египћане, а домове наше сачува“ (2. Мојсијева 12:25-27).

⁷ То што Јевреји до данашњег дана држе пасхални седер потврђује историјску веродостојност тог извештаја. Међутим, неки од тих обичаја се разликују од онога што је Бог заповедио. У књизи Порекло седера (The Origins of Seder) се каже: ”Библија садржи опширне описе Пасхе и Празника бесквасних хлебова; међутим, ови описи не одговарају каснијем начину држања тих празника. Библијски ритуал се нпр. усредсређује на пасхалну жртву, која у постбиблијској литератури више нема средишњи положај.“ Главни разлог је тај што Јевреји нису имали храм за жртвовање животиња.

 8. Који посебан разлог имамо за изучавање Пасхе?

⁸ Хришћани могу да имају корист од изучавања свих празника које је Бог дао старом Израелу,a али за сада одређени аспекти Пасхе заслужују нашу посебну пажњу. Исус је, као Јевреј, држао Пасху. Последњи пут кад је то чинио, изложио је која је једина од Бога одређена прослава за хришћане — Господња вечера, Спомен-свечаност, присећања на Исусову смрт. Према томе, та хришћанска свечаност повезана је са Пасхом.

Више од пасхалног јагњета

 9, 10. На који начин пасхално јагње представља посебну или јединствену жртву?

⁹ У Јеврејима 10:1 стоји да је ’Закон био сенка добара која ће доћи’. У енциклопедији библијске, теолошке и проповедничке литературе (Cyclopoedia od Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature) од М’Клинтока и Стронга каже се: ”Ниједна друга сена добара које ће доћи, садржана у закону, не може надмашити празник Пасхе.“ Нарочито је пасхално јагње имало значење које надилази церемонију присећања на Божје спасење прворођених, а затим и свих Јевреја из Египта.

¹⁰ То је јагње у много чему било јединствено. На пример, многе животињске жртве, под Мојсијевим законом, приносила је једна особа због личних грехова или кривице, а делови животиња спаљивани су на жртвенику (3. Мојсијева 4:22-35). Нешто меса од заједничког приноса давано је свештеницима који су били у служби или другим свештеницима (3. Мојсијева 7:11-38). Међутим, пасхално јагње није приношено на олтар, а жртвовала га је група људи, обично породица, која га је и јела (2. Мојсијева 12:4, 8-11).

11. Како је Јехова гледао на пасхално јагње, и на шта је оно указивало? (4. Мојсијева 9:13).

¹¹ Јехова је тако високо ценио пасхално јагње да га је називао ’својом жртвом’ (2. Мојсијева 23:18; 34:25). Библичари кажу да је ”пасхална жртва била у правом смислу речи Јеховина жртва“. То је јагње без икакве сумње указивало, или предочавало Исусову жртву. То знамо по томе што је апостол Павле назвао Исуса ’пасхалним јагњетом које је жртвовано’ (1. Коринћанима 5:7, Ст). На Исуса се указује као на ’јагње Божје’ и ’Јагње заклано’ (Јован 1:29; Откривење 5:12; Дела апостолска 8:32).

Животоспасавајућа крв

12. Какву је улогу одиграла крв јагњета код прве Пасхе?

¹² У Египту је крв јагњета била пресудна за спасење. Кад је Јехова побио прворођенчад, прошао је поред кућа на чијим је довратницима била крв. Штавише, пошто Јевреји нису оплакивали смрт своје прворођенчади, били су у позицији да прођу кроз Црвено море у слободу.

13, 14. Како је Исусова крв животоспасавајућа и неопходна за спасење? (Ефесцима 1:13).

¹³ И данас је крв укључена у спасење — и то Исусова проливена крв. Кад се 32. н.е. ”приближила Пасха, празник Јевреја“, Исус се обратио великом броју слушалаца: ”Онај ко једе моје тело и пије моју крв има вечни живот, и ја ћу га ускрснути у последњи дан; јер тело је моје права храна и крв је моја право пиће“ (Јован 6:4, 54, 55, НС). Сви његови слушаоци Јевреји, имали су у мислима предстојећу Пасху и то да је у Египту употребљена крв јагњета.

¹⁴ Исус тада није говорио о симболима који су употребљени на Господњој вечери. Та нова слава за хришћане, успостављена је тек годину дана касније, па чак ни апостоли који су слушали Исуса 32. н.е. нису ништа знали о томе. Али, Исус је показао да је његова крв од пресудне важности за спасење. Павле је објаснио: ”У коме имамо откупљење његовом крвљу, опроштење гријеха, према богатству његове милости“ (Ефесцима 1:7, Ст). Само кроз опроштење на темељу Исусове крви можемо вечно да живимо.

Какво спасење и где?

15. Какво спасење и предности су биле омогућене Јеврејима у Египту, али шта није? (1. Коринћанима 10:1-5).

¹⁵ У старом Египту спасење је било само делимично. Нико од оних који су напустили Египат није очекивао да ће после тог изласка добити бесконачан живот. Истина, Бог је поставио Левите као свештенике за народ, а неки из Јудиног племена привремено су постали краљеви, али сви су они помрли (Дела апостолска 2:29; Јеврејима 7:11, 23, 27). Иако, велико мешано мноштво, које је такође напустило Египат, није имало те предности, и они су се заједно с Јеврејима, надали да ће доћи у обећану земљу и радовали су се једном нормалном животу, обожавајући Бога. Ипак, Јеховине претхришћанске слуге су имале темељ за наду, да ће се једном моћи радовати вечном животу на Земљи, где је Бог наменио људима да живе. То би било у складу са Исусовим обећањем из Јована 6:54.

16. Каквој су се врсти спасења могле надати Божје слуге у прошлости?

¹⁶ Бог је неке од својих древних слуга употребио за записивање надахнутих речи о томе како је Земља створена за то да буде настањена и како ће честити заувек живети на њој (Псалам 37:9-11; Приче Соломунове 2:21, 22; Исаија 45:18). Али, како прави обожаваоци могу да достигну такво спасење ако умру? Тако што ће их Бог повратити у живот овде на Земљи. Јов је, на пример, изразио наду да ће га се Бог сетити и позвати га натраг у живот (Јов 14:13-15; Данило 12:13). Дакле, један облик спасења је вечни живот на Земљи (Матеј 11:11).

17. Како Библија показује да други могу постићи другачије спасење?

¹⁷ Библија говори и о спасењу за живот на небу, где је Исус Христ отишао после ускрсења. ”Који, узашавши на небо, седи с десне стране Божје, пошто је себи покорио анђеле, власти и силе“ (1. Петрова 3:18, 22, Ст; Ефесцима 1:20-22; Јеврејима 9:24). Али, Исус није једини човек који је узет на небо. Бог је одлучио да узме са Земље и релативно мали број других људи. Исус је рекао апостолима: ”У кући мога Оца има много станова . . . Идем да вам приправим место. Ако дакле одем и приправим вам место, доћи ћу опет и узећу вас к себи у кућу, да и ви будете где сам ја“ (Јован 14:2, 3, НС).

18. Какав сада разлог имамо да пажњу усмеримо на спасење у небески живот?

¹⁸ Спасење у небески живот у заједници с Исусом сигурно је веће од ограниченог спасења које је било повезано са првом Пасхом (2. Тимотеју 2:19). Увече последњег пуноважног седера, односно на пасхалној вечери, Исус је успоставио нову прославу за своје следбенике, којој је у средишту пажње небески живот. Рекао је апостолима: ”Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19). Пре него што размотримо како хришћани треба да држе ту славу, погледајмо када то треба чинити.

”Одређено време“

19. Зашто је логична веза између Пасхе и Спомен свечаности?

¹⁹ Исус је рекао: ”Жарко сам желео да једем с вама ову пасхалну вечеру, пре него што пострадам“ (Лука 22:15, НС). Затим је успоставио Господњу вечеру, коју су његови следбеници требали да држе као спомен на његову смрт (Лука 22:19, 20). Пасха се одржавала једном годишње. Стога је разумно да се и Господња вечера одржава једном годишње. Када? По логици ствари, то треба да буде у пролеће, у време Пасхе. То би значило онда кад пада 14. нисан (по јеврејском календару), а не увек у петак зато што је то био дан у недељи у који је Исус умро.

20. Зашто су Јеховини сведоци заинтересовани за 14. нисан?

²⁰ Дакле, Павле је имао на уму 14. нисан кад је написао: ”Сваки пут кад једете овај хлеб и пијете ово вино, најављујете смрт Господњу, док он не дође“ (1. Коринћанима 11:26, НС). У следећа два века многи су се хришћани држали 14. нисана, па су били познати као квартодецимани, од латинског израза који значи редни број ”14“. У енциклопедији М’Клинтока и Стронга се каже: ”Цркве у Малој Азији су обележавале Господњу смрт, на дан који одговара 14. нисану, кад је, према тадашњем свеобухватном црквеном учењу Исус разапет. ”Данас Јеховини сведоци сваке године славе Спомен свечаност на дан који одговара 14. нисану. Неки, међутим, запажају да се то може разликовати од дана кад су Јевреји држали своју Пасху. Зашто?

21. Кад пасхално јагње треба да буде жртвовано, како то раде данашњи Јевреји?

²¹ Јеврејски дан траје од заласка сунца (око шест сати после подне) па све до следећег заласка сунца. Бог је заповедио да се пасхално јагње закоље на дан 14. нисана, ”између две вечери“ (2. Мојсијева 12:6, НС). Кад би то било? Данашњи Јевреји се држе рабинског гледишта да јагње треба да буде заклано пред крај 14. нисана, између времена кад сунце почне да залази (око три сата после подне) и стварног заласка. Зато свој седер држе после заласка сунца, кад почиње 15. нисан (Марко 1:32).

22. Зашто се можда понекад датум одржавања Спомен-свечаности разликује од датума кад Јевреји држе Пасху? (Марко 14:17; Јован 13:30).

²² Ми, међутим, имамо добар разлог да другачије разумемо овај израз. У 5. Мојсијевој 16:6 јасно је речено Израелцима да ’жртвују пасху у предвечерје, о заласку сунца“ (Ст). То указује да се израз ”између две вечери“ односио на сумрак, од заласка сунца (којим је започео 14. нисан) па до стварног мрака. Стари кураитски Јеврејиb разумели су то управо на тај начин, а тако чине и Самарјаниc до данашњег дана. Један разлог због ког се наша Спомен-свечаност понекад разликује од јеврејског датума лежи у томе што ми прихватамо чињеницу да је пасхално јагње жртвовано и поједено ”у одређено време“, 14. нисана, а не 15. нисана (4. Мојсијева 9:2-5).

23. Зашто се јеврејском календару додају месеци, и како то чине данашњи Јевреји?

²³ Други разлог што се наш датум можда разликује од јеврејског јесте, што Јевреји користе унапред одређени календар, систем који је утврђен тек од четвртог века н.е. Помоћу тог календара они могу деценијама унапред да одреде датум 1. нисана или одређених празника. Осим тога, у старом лунарном календару требало је с времена на време додати тринаести месец тако да се календар усклади с раздобљем године. Садашњи јеврејски календар додаје тај месец по утврђеном редоследу; у 19-годишњем циклусу додаје се 3, 6, 8, 11, 14, 17 и 19. години.

24, 25. (а) Како су у Исусово време утврђивани месеци, и како је одређено кад треба да буде уметнут додатни месец? (б) Како Јеховини сведоци утврђују датум Спомен-свечаности?

²⁴ Међутим, Емил Ширер каже да ”у Исусово време (Јевреји) још нису имали утврђен календар, али су на темељу чисто искуственог запажања, одредили да сваки календарски месец почиње појавом младог месеца, па су исто тако на темељу запажања“ додали месец који је био потребан. ”Ако је . . . пред крај године запажено да ће Пасха пасти пре пролећне равнодневнице (око 21. марта), одређено је да се пре нисана уметне један месец“ Историја јеврејског народа у периоду Исуса Христа, свеска 1,(The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ). На тај начин уметање додатног месеца долази природним током догађаја, а не призвољно.

²⁵ Водеће тело Јеховиних сведока утврђује датум одржавања Спомен-вечере у складу са древном методом. Одређивање 1. нисана врши се према томе кад је млади месец најближи пролећној равнодневници са становишта посматрача приликом заласка сунца у Јерусалиму. Рачунајући 14 дана отада, то нас доводи до 14. нисана, дана који обично одговара појави пуног месеца. (Види Кулу стражару од 15. јуна 1977, стр. 383-384, енгл.) На темељу тог библијског метода Јеховини сведоци широм света су обавештени да ће се прослава Спомен-свечаности ове године одржати 10. априла после заласка сунца.

26. Која додатна обележја Спомен-свечаности заслужују нашу пажњу?

²⁶ Тај датум одговара 14. нисану, дану кад је Исус одржао последњу пуноважну Пасху. Међутим, прослава Спомен-свечаности усредсређује се на веће спасење од оног које се обележава јеврејским седером. Сви треба да разумемо шта се уствари одвија током Спомен-свечаности, шта она значи и како је у то укључено наше спасење.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Зашто се Пасха с правом повезује са спасењем?

◻ На који начин Исусова жртва може да учини више, него што је то могло пасхално јагње?

◻ Какво је спасење омогућено кроз Исуса?

◻ Како Јеховини сведоци одређују одговарајуће време за Спомен свечаност?