Matej

13 Tog dana Isus je izašao iz kuće i seo pored mora. 2 Oko njega se skupio silan narod, tako da je ušao u čamac i seo,+ a sav narod je stajao na obali. 3 Tada im je mnogo toga rekao u poređenjima: „Sejač je izašao da seje.+ 4 Dok je sejao, nešto je semena palo pored puta, i došle su ptice i pozobale ga.+ 5 Nešto je palo na kamenito tlo gde nije bilo mnogo zemlje, i odmah je izniklo jer zemlja nije bila duboka.+ 6 Ali kad je izašlo sunce, opržilo ga je, i pošto nije imalo korena, osušilo se.+ 7 Nešto je palo među trnje, i trnje je naraslo i ugušilo ga.+ 8 A nešto je palo na dobru zemlju i počelo da donosi plod+ — jedno sto, drugo šezdeset, a treće trideset puta više od posejanog.+ 9 Ko ima uši, neka sluša.“+

10 Učenici su mu prišli i upitali ga: „Zašto im govoriš u poređenjima?“+ 11 A on im je odgovorio: „Vama je dato da razumete svete tajne+ nebeskog kraljevstva, ali njima nije dato.+ 12 Jer ko ima, daće mu se još i imaće izobilje,+ a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.+ 13 Zato im govorim u poređenjima, jer gledaju, a ne vide, i slušaju, a ne čuju i ne razumeju.+ 14 I na njima se ispunjava Isaijino proročanstvo, koje kaže: ’Ušima ćete slušati, ali nećete razumeti, i očima ćete gledati, ali nećete videti.+ 15 Jer je srce ovog naroda neprijemčivo, i ušima čuju, a ne odazivaju se, i zatvaraju svoje oči, da očima ne vide i ušima ne čuju i srcem ne razumeju i da se ne obrate pa da ih izlečim.‘+

16 „Ali srećne su vaše oči+ jer vide, i vaše uši jer čuju. 17 Jer zaista, kažem vam, mnogi proroci+ i pravednici želeli su da vide ono što vi vidite, ali nisu videli,+ i da čuju ono što vi čujete, ali nisu čuli.+

18 „Vi, dakle, poslušajte poređenje o sejaču.+ 19 Svakome ko sluša reč o kraljevstvu, a ne razume, dolazi Zli+ i otima ono što mu je posejano u srcu. To je ono koje je posejano pored puta. 20 A ono koje je posejano na kamenito tlo, to je onaj koji sluša reč i odmah je radosno prihvati.+ 21 Ali nema korena u sebi, nego se održi samo neko vreme, a kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, odmah se pokoleba.+ 22 A koje je posejano među trnje, to je onaj koji sluša reč, ali brige ovog sveta*+ i zavodljivo bogatstvo uguše reč, i on ostane bez ploda.+ 23 A ono koje je posejano na dobru zemlju, to je onaj koji sluša reč i razume, i donosi plod — jedan sto, drugi šezdeset, a treći trideset puta više od posejanog.“+

24 Ispričao im je još jedno poređenje: „S nebeskim kraljevstvom je kao s čovekom koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.+ 25 Dok su ljudi spavali, došao je njegov neprijatelj, posejao kukolj među pšenicu i otišao. 26 Kad je usev iznikao i doneo plod, tada se pokazao i kukolj. 27 Onda su robovi došli kod domaćina i rekli mu: ’Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi?+ Otkud onda kukolj?‘+ 28 A on im reče: ’Neprijatelj je to učinio.‘+ Oni mu rekoše: ’Hoćeš li, dakle, da odemo i skupimo ga?‘ 29 A on reče: ’Ne, da ne biste slučajno, skupljajući kukolj, s njim iščupali i pšenicu. 30 Neka rastu zajedno do žetve, a u vreme žetve reći ću žeteocima: Skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali,+ a zatim skupite pšenicu u moju žitnicu.‘“+

31 Kazao im je još jedno poređenje:+ „S nebeskim kraljevstvom je kao sa zrnom gorušice,+ koje je čovek uzeo i posejao na svojoj njivi. 32 Ono je, doduše, najsitnije od sveg semenja, ali kad izraste bude veće od svih drugih biljaka u vrtu i postane drvo, tako da ptice nebeske+ dolaze i nastanjuju se na njegovim granama.“+

33 Ispričao im je još jedno poređenje: „S nebeskim kraljevstvom je kao s kvascem,+ koji je žena uzela i umesila* u tri velike mere* brašna, dok sva masa nije uskisla.“

34 Sve je ovo Isus govorio narodu u poređenjima. Uvek im je govorio u poređenjima,+ 35 da bi se ispunilo ono što je bilo rečeno preko proroka: „Otvaraću svoja usta u poređenjima, objavljivaću ono što je sakriveno od postanka sveta.“+

36 Tada je otpustio narod i ušao u kuću. A njegovi učenici su došli kod njega i rekli: „Objasni nam poređenje o kukolju na njivi.“ 37 On je na to rekao: „Sejač dobrog semena je Sin čovečji, 38 njiva je svet,+ dobro seme su sinovi kraljevstva, kukolj su sinovi Zloga,+ 39 a neprijatelj koji ga je posejao jeste Đavo.+ Žetva+ je svršetak ovog poretka,*+ a žeteoci su anđeli. 40 Dakle, kao što se kukolj skuplja i spaljuje vatrom, tako će biti na svršetku ovog poretka.+ 41 Sin čovečji poslaće svoje anđele, i oni će skupiti iz njegovog kraljevstva sve koji druge navode na greh*+ i one koji čine bezakonje, 42 i baciće ih u užarenu peć.+ Tamo će plakati i škrgutati zubima.+ 43 Tada će pravednici poput sunca+ zasjati+ u kraljevstvu svog Oca. Ko ima uši, neka sluša.+

44 „S nebeskim kraljevstvom je kao s blagom sakrivenim u polju, koje je čovek našao i sakrio. Zatim je sav radostan otišao i prodao+ što je imao i kupio to polje.+

45 „Nadalje, s nebeskim kraljevstvom je kao s trgovcem koji putuje tražeći lepe bisere. 46 Kad pronađe jedan skupoceni biser,+ ode i odmah proda sve što ima i kupi ga.+

47 „Nadalje, s nebeskim kraljevstvom je kao s mrežom bačenom u more u koju se uhvatilo svakojakih riba.+ 48 Kad se napuni, izvuku je na obalu, pa sednu i dobre+ skupe u posude, a loše+ bace. 49 Tako će biti na svršetku ovog poretka: Izaći će anđeli i odvojiće zle+ od pravednih+ 50 i baciće ih u užarenu peć. Tamo će plakati i škrgutati zubima.+

51 „Da li ste razumeli sve ovo?“ Odgovorili su mu: „Jesmo.“ 52 Zatim im je rekao: „Zato je svaki učitelj, kad je poučen o nebeskom kraljevstvu,+ kao čovek, domaćin, koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“+

53 Kad je Isus ispričao ta poređenja, otišao je odande u drugi kraj. 54 I kad je došao u svoj zavičaj,+ počeo je da ih poučava u njihovoj sinagogi,+ tako da su bili zadivljeni i rekli su: „Otkuda ovome mudrost i moć da čini takva dela? 55 Zar to nije tesarev sin?+ Zar se njegova majka ne zove Marija, i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? 56 I zar nisu sve njegove sestre s nama?+ Otkuda mu onda sve to?“+ 57 I nisu hteli da veruju u njega.+ A Isus im je rekao: „Prorok nije bez časti nigde osim u svom zavičaju i u svom domu.“+ 58 I tamo nije učinio mnogo moćnih dela* zato što nisu imali vere.+