Luka

7 Kad je sve to rekao narodu koji ga je slušao, ušao je u Kapernaum.+ 2 Jedan stotnik* je imao bolesnog roba, koji samo što nije umro, a bio mu je drag.+ 3 Kad je čuo za Isusa, poslao je k njemu judejske starešine da ga zamole da dođe i da mu izleči roba. 4 Oni su došli kod Isusa i usrdno ga zamolili: „Zaslužuje da mu to učiniš, 5 jer voli naš narod+ i sagradio nam je sinagogu.“ 6 Tada je Isus pošao s njima. Kad je bio nedaleko od kuće, stotnik je već poslao prijatelje da mu kažu: „Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.+ 7 Zato sebe nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi. Nego reci reč da ozdravi moj sluga. 8 Jer i ja imam svoje pretpostavljene, a imam i vojnike koji su mi podređeni, pa jednom kažem: ’Idi!‘ i on ode, a drugom: ’Dođi!‘ i on dođe, i svom robu: ’Uradi to!‘ i on uradi.“+ 9 Kad je Isus to čuo, zadivio mu se, pa se okrenuo narodu koji je išao za njim i rekao: „Kažem vam, ni u Izraelu nisam našao tako veliku veru.“+ 10 Kad su se oni koji su bili poslati vratili kući, našli su roba zdravog.+

11 Nedugo zatim, uputio se u grad koji se zove Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnoštvo ljudi. 12 Kad se približio gradskim vratima, iznosili su mrtvaca,+ jedinca+ u majke, koja je bila udovica. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada. 13 Kad ju je Gospod ugledao, sažalio+ se na nju i rekao joj: „Ne plači.“+ 14 Zatim je prišao i dotakao nosila. Oni koji su ih nosili stali su, a on je rekao: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“+ 15 I mrtvac je seo i progovorio, i Isus ga je dao njegovoj majci.+ 16 Sve je obuzeo strah+ i slavili su Boga, govoreći: „Veliki je prorok+ podignut među nama“ i „Bog se smilovao svom narodu.“+ 17 Vest o tome što je učinio proširila se po svoj Judeji i okolini.

18 Jovanovi učenici su izvestili Jovana o svemu ovome.+ 19 Zato je Jovan pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodu da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?“+ 20 Kad su ti ljudi došli k njemu, rekli su: „Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi da te pitamo: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugoga?‘“ 21 A on je tog časa mnoge izlečio od nemoći,+ teških bolesti i zlih duhova i mnogim slepim ljudima podario vid. 22 Zato je odgovorio toj dvojici: „Idite,+ javite Jovanu šta ste videli i čuli: Slepi+ vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se objavljuje+ dobra vest.+ 23 Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri.“*+

24 Kad su Jovanovi glasnici otišli, počeo je narodu da govori o Jovanu: „Šta ste izašli da gledate u pustinji? Trsku koju ljulja vetar?+ 25 Šta ste onda izašli da vidite? Čoveka obučenog u raskošne haljine?+ Pa, oni koji nose divnu odeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim dvorima.+ 26 Šta ste onda izašli da vidite? Proroka?+ Da, kažem vam, i mnogo više od proroka.+ 27 To je onaj za koga je pisano: ’Evo, ja šaljem svog glasnika pred tvojim licem,+ koji će pripremiti put tvoj pred tobom.‘+ 28 Kažem vam, među rođenima od žene niko nije veći+ od Jovana, ali ko je manji u Božjem kraljevstvu, veći je od njega.“+ 29 A svi ljudi i poreznici, kad su to čuli, priznali su da je Bog pravedan.+ To su bili oni koji su se krstili Jovanovim krštenjem.+ 30 A fariseji i poznavaoci Zakona odbacili su ono što je Bog naumio+ s njima, jer nisu hteli da ih Jovan krsti.

31 „S kim, dakle, da uporedim ljude ovog naraštaja? Kome su slični?+ 32 Slični su deci koja sede na trgu i međusobno se dovikuju: ’Svirali smo vam frulu, ali niste igrali. Naricali smo, ali niste plakali.‘+ 33 Jer došao je Jovan Krstitelj, koji nije jeo hleb niti pio vino, a vi govorite: ’Demon je u njemu.‘+ 34 Došao je Sin čovečji, koji jede i pije, a vi govorite: ’Gle izjelice i pijanice, prijatelja poreznika i grešnika!‘+ 35 Ipak, mudrost+ opravdavaju sva njena deca.“+

36 Jedan farisej ga je molio da ruča s njim. Zato je on ušao u farisejevu kuću+ i zauzeo mesto za stolom.* 37 I jedna žena koja je u gradu bila poznata kao grešnica saznala je da je on na obroku u farisejevoj kući, pa je donela alabastarsku+ bočicu mirisnog ulja, 38 smestila se iza kod njegovih nogu i sva uplakana počela da mu kvasi noge suzama i da ih briše svojom kosom. Ljubila mu je noge i mazala ih mirisnim uljem. 39 Kad je to video farisej koji ga je pozvao, pomislio je u sebi: „Da je ovaj čovek prorok,+ znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica.“+ 40 A Isus mu je rekao: „Simone, imam nešto da ti kažem.“ A on reče: „Učitelju, kaži!“

41 „Dva čoveka su bila dužna nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao petsto denara,*+ a drugi pedeset. 42 Kako nisu mogli da vrate dug, on je spremno oprostio+ obojici. Dakle, koji će ga od njih više voleti?“ 43 Simon odgovori: „Verovatno onaj kome je oprostio više.“ Isus mu reče: „Ispravno si prosudio.“ 44 I okrenuvši se prema ženi, reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, i nisi mi dao vode+ za noge. A ova žena mi je noge oblila suzama i obrisala ih svojom kosom. 45 Nisi me pozdravio poljupcem,+ a ova žena, otkako sam ušao, nije prestala da mi ljubi noge. 46 Nisi mi namazao glavu uljem,+ a ova žena mi je namazala noge mirisnim uljem. 47 Zbog toga, kažem ti, oprošteni su joj gresi,+ iako ih je mnogo, jer je mnogo ljubavi pokazala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi pokazuje.“ 48 Zatim njoj reče: „Oprošteni su ti gresi.“+ 49 Tada su oni koji su bili s njim za stolom pomislili u sebi: „Ko je ovaj da i grehe oprašta?“+ 50 A ženi je rekao: „Tvoja vera te je spasla.+ Idi s mirom.“+