Matej

9 Ušavši u čamac, krenuo je na drugu stranu i došao u svoj grad.+ 2 I doneli su mu jednog paralizovanog čoveka koji je ležao na nosilima.+ Videvši njihovu veru, Isus je rekao paralizovanome: „Budi hrabar, sine, oprošteni su ti gresi.“+ 3 A neki od pismoznalaca rekli su u sebi: „Ovaj huli.“+ 4 Pošto je znao šta misle,+ Isus im je rekao: „Zašto mislite zlo u svojim srcima?+ 5 Šta je lakše? Reći: ’Gresi su ti oprošteni‘, ili reći: ’Ustani i hodaj‘?+ 6 Ali znajte da Sin čovečji ima vlast na zemlji da oprašta grehe!“+ Tada je rekao paralizovanome: „Ustani, uzmi svoja nosila i idi kući.“+ 7 I on je ustao i otišao kući. 8 Kad je narod to video, obuzeo ih je strah i slavili su Boga,+ koji je dao takvu vlast+ ljudima.

9 Kada je odlazio odande, Isus je ugledao čoveka koji se zvao Matej kako sedi na mestu gde se sakuplja porez, i rekao mu je: „Pođi za mnom.“+ On je na to ustao i pošao za njim.+ 10 Kasnije, dok je Isus u kući bio za stolom,*+ došli su mnogi poreznici i grešnici i pridružili su se njemu i njegovim učenicima za stolom. 11 Kad su fariseji to videli, rekli su njegovim učenicima: „Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?“+ 12 Kad ih je on čuo, rekao je: „Ne treba lekar zdravima,+ nego bolesnima. 13 Idite, dakle, i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.‘+ Jer nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike.“

14 Tada su mu prišli Jovanovi učenici i upitali ga: „Zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste?“+ 15 Isus im je na to rekao: „Zar mladoženjini prijatelji imaju razloga da tuguju dok je mladoženja+ s njima? Ali doći će dani kad će se mladoženja uzeti+ od njih, i tada će postiti.+ 16 Niko na staru haljinu ne prišiva zakrpu od tkanine koja se još nije skupila, jer bi se zakrpa otcepila sa haljine i rupa bi postala još veća.+ 17 Niti se novo vino stavlja u stare mehove. Inače se mehovi pocepaju, vino se prolije, a mehovi propadnu.+ Nego se novo vino stavlja u nove mehove, pa se i jedno i drugo sačuva.“+

18 Dok im je to govorio, prišao mu je jedan poglavar,+ poklonio mu se+ i rekao: „Moja kći je već sigurno umrla,+ ali dođi i položi svoju ruku na nju i oživeće.“+

19 Tada je Isus ustao i pošao za njim sa svojim učenicima. 20 A jedna žena koja je dvanaest godina patila od krvarenja+ prišla mu je s leđa i dotakla rub njegove haljine.+ 21 Govorila je u sebi: „Ako samo dotaknem njegovu haljinu, ozdraviću.“+ 22 A Isus se okrenuo, ugledao je i rekao: „Budi hrabra, kćeri. Tvoja vera te je izlečila.“+ I žena je istog časa ozdravila.+

23 Kada je ušao u poglavarevu kuću+ i ugledao frulaše kako sviraju pogrebnu muziku i mnoštvo naroda u pometnji,+ 24 Isus je rekao: „Izađite, jer devojčica nije umrla, nego spava.“+ A oni su mu se podsmevali.+ 25 Kad je narod izašao, on je ušao i uzeo devojčicu za ruku,+ i ona je ustala.+ 26 I glas o tome proširio se po celom tom kraju.

27 Kad je Isus odlazio odande, za njim su pošla dva slepa čoveka,+ vičući: „Smiluj nam se,+ Sine Davidov!“ 28 Kad je ušao u kuću, ti slepi ljudi su mu prišli, i Isus ih je upitao: „Verujete+ li da mogu to učiniti?“ A oni su mu odgovorili: „Da, Gospode.“ 29 Tada im je dotakao oči+ i rekao: „Neka vam bude po vašoj veri.“ 30 I oči su im se otvorile. A Isus im je strogo zapovedio: „Pazite da to niko ne sazna.“+ 31 Ali kad su izašli, raširili su glas o njemu po celom tom kraju.+

32 Čim su oni otišli, doveli su mu nemog čoveka opsednutog demonom.+ 33 Kad je demon bio isteran, nemi čovek je progovorio.+ Narod je bio zadivljen+ i govorio je: „Nikada se tako nešto nije videlo u Izraelu.“ 34 A fariseji su govorili: „Isteruje demone uz pomoć vladara demonâ.“+

35 Isus je počeo da obilazi sve gradove i sela, poučavajući u njihovim sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć.+ 36 Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se+ na njih, jer su bili izmučeni* i rasejani kao ovce bez pastira.+ 37 Tada je rekao svojim učenicima: „Zaista, žetva je velika, a radnika je malo.+ 38 Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.“+