Prva Jovanova
3 Vidite kakvu nam je ljubav pokazao Otac!+ Nazvao nas je svojom decom*,+ a mi to i jesmo. Zato nas svet ne poznaje,+ jer nije upoznao njega.+ 2 Voljeni, sada smo Božja deca,+ ali još nam nije otkriveno šta ćemo biti.+ Ipak, znamo da ćemo, kad se on pokaže, biti poput njega, jer ćemo ga videti upravo onakvog kakav jeste. 3 I svako ko se uzda u njega, čisti se,+ jer je i on čist.
4 Ko god čini greh, čini i bezakonje, budući da je greh bezakonje. 5 Znate i da je Sin došao da odnese naše grehe,+ a u njemu nema greha. 6 Ko god ostaje u jedinstvu s njim, ne čini greh.+ Svako ko čini greh nije ga ni video ni upoznao. 7 Dečice, neka vas niko ne zavede. Ko čini ono što je pravedno, pravedan je, kao što je i on pravedan. 8 Ko čini greh, potiče od Đavola, jer Đavo greši od početka*.+ Zato je došao Božji Sin, da uništi Đavolova dela.+
9 Ko god je rođen od Boga, ne čini greh,+ jer je Božji duh* u njemu. On ne može da čini greh, jer je rođen od Boga.+ 10 Božja deca i Đavolova deca prepoznaju se po ovome: onaj ko ne čini ono što je pravedno, ne potiče od Boga, kao ni onaj ko ne voli svog brata.+ 11 Jer još u početku ste čuli zapovest da treba da volimo jedni druge.+ 12 Ne budimo kao Kain, koji je poticao od Zloga i ubio svog brata.+ A zašto ga je ubio? Zato što su mu dela bila zla,+ a dela njegovog brata pravedna.+
13 Braćo, nemojte se čuditi što vas svet mrzi.+ 14 Mi znamo da smo prešli iz smrti u život,+ jer volimo braću.+ Ko ne voli, ostaje u smrti.+ 15 Ko god mrzi svog brata, ubica je,+ a vi znate da nijedan ubica neće dobiti večni život.+ 16 Razumeli smo šta je ljubav zahvaljujući tome što je on dao svoj život* za nas.+ I mi smo dužni da damo svoj život* za svoju braću.+ 17 Ali ako neko ima dovoljno sredstava za život i vidi svog brata u oskudici, a ipak mu se ne smiluje, kako može da kaže da voli Boga?+ 18 Dečice, nemojmo voleti samo rečima i jezikom,+ nego i delima+ i istinom.+
19 Po tome ćemo znati da potičemo od istine i uverićemo svoje srce da nas Bog voli*, 20 kad god nas ono zbog nečega osuđuje, jer Bog je veći od našeg srca i zna sve.+ 21 Voljeni, ako nas naše srce ne osuđuje, onda možemo s punim pouzdanjem* da se obratimo Bogu,+ 22 i šta god da ga zamolimo dobijamo od njega,+ jer se držimo njegovih zapovesti i činimo ono što mu je po volji. 23 A ovo je njegova zapovest: da verujemo u njegovog Sina Isusa Hrista*+ i da volimo jedni druge,+ kao što nam je zapovedio. 24 Sem toga, onaj ko se drži Božjih zapovesti ostaje u jedinstvu s Bogom i Bog ostaje u jedinstvu s njim.+ A zahvaljujući duhu koji nam je on dao, mi znamo da on ostaje u jedinstvu s nama.+