Luka

7 Kad je rekao sve to narodu, otišao je u Kapernaum. 2 Jedan stotnik* je imao roba koji mu je bio drag, ali taj rob se teško razboleo i samo što nije umro.+ 3 Kad je stotnik čuo za Isusa, poslao je kod njega neke judejske starešine da ga zamole da dođe i da mu izleči roba. 4 Oni su došli kod Isusa i usrdno ga molili: „Zaslužuje da mu to učiniš, 5 jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.“ 6 Tada je Isus pošao s njima. Kad je bio nedaleko od kuće, stotnik je poslao prijatelje da mu kažu: „Gospodine, ne trudi se da dođeš u moju kuću, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.+ 7 Zato nisam smatrao da sam dostojan da dođem do tebe. Nego samo reci reč i moj sluga će ozdraviti. 8 Jer i ja imam svoje nadređene, a imam i vojnike koji su mi podređeni, pa kad jednom kažem: ’Idi!‘, on ode, a kad drugom kažem: ’Dođi!‘, on dođe, a kad svom robu kažem: ’Uradi to!‘, on to i uradi.“ 9 Kad je Isus to čuo, zadivio se, pa se okrenuo i rekao narodu koji je išao za njim: „Kažem vam da ni u Izraelu nisam našao tako veliku veru.“+ 10 Kad su se oni koje je stotnik poslao vratili u kuću, videli su da je rob ozdravio.+

11 Nedugo zatim, uputio se u grad koji se zove Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnoštvo ljudi. 12 Kad se približio gradskim vratima, naišla je pogrebna povorka. Nosili su sina jedinca+ jedne udovice. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada. 13 Kad ju je Gospod ugledao, sažalio se na nju+ i rekao joj: „Nemoj da plačeš.“+ 14 Zatim je prišao i dotakao nosila. Oni koji su ih nosili stali su, a on je rekao: „Mladiću, tebi govorim, ustani!“+ 15 I mladić je seo i počeo da govori, a Isus ga je predao njegovoj majci.+ 16 Svi su se ispunili strahopoštovanjem i slavili su Boga, govoreći: „Veliki prorok se pojavio među nama“+ i „Bog se smilovao svom narodu“.+ 17 Vest o tome što je učinio proširila se po celoj Judeji i okolini.

18 Jovanovi učenici su javili Jovanu sve što se desilo.+ 19 Zato je Jovan pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodu da ga pitaju: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe+ ili da čekamo drugog?“ 20 Kad su ti ljudi došli kod njega, rekli su: „Jovan Krstitelj nas je poslao da te pitamo: ’Jesi li ti onaj koji treba da dođe ili da čekamo drugog?‘ “ 21 A on je upravo tada izlečio mnoge,+ čak i od teških bolesti, mnogim slepim ljudima podario je vid i mnoge je oslobodio od zlih duhova. 22 Zato je odgovorio toj dvojici: „Idite i javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi vide,+ hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju,+ mrtvi ustaju i siromašnima se objavljuje dobra vest.+ 23 Srećan je onaj ko se zbog mene ne pokoleba u veri*.“+

24 Kad su Jovanovi učenici otišli, Isus je počeo da govori narodu o Jovanu: „Šta ste hteli da vidite kad ste išli u pustinju? Trsku koju ljulja vetar?+ 25 Šta ste hteli da vidite? Čoveka obučenog u raskošnu odeću?+ Oni koji nose takvu odeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim dvorovima. 26 Šta ste onda hteli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, on je mnogo više od proroka.+ 27 O njemu je pisano: ’Evo, šaljem svog glasnika pred tobom* i on će ti pripremiti put!‘+ 28 Kažem vam, niko među ljudima* nije veći od Jovana, ali je i najmanji u Božjem Kraljevstvu veći od njega.“+ 29 (Kad su to čuli poreznici i ostali ljudi, koji su se krstili Jovanovim krštenjem, priznali su da je Bog pravedan.+ 30 A fariseji i poznavaoci Zakona nisu se podložili Božjoj volji*,+ jer nisu hteli da ih Jovan krsti.)

31 Isus je još rekao: „S kim, dakle, da uporedim ljude iz ovog naraštaja? Kome su slični?+ 32 Slični su deci koja sede na trgu i dovikuju se: ’Svirali smo vam frulu, ali niste igrali. Naricali smo, ali niste plakali.‘ 33 Jer došao je Jovan Krstitelj, koji nije jeo hleb niti pio vino,+ a vi govorite: ’Demon je u njemu.‘ 34 Došao je Sin čovečji, koji jede i pije, a vi govorite: ’Vidi izelicu i pijanicu, prijatelja poreznika i grešnika!‘+ 35 Ipak, mudrost opravdavaju sva njena dela*.“+

36 Jedan farisej je molio Isusa da dođe kod njega na obrok. Tako je on ušao u farisejevu kuću i zauzeo mesto za stolom. 37 A jedna žena koja je u gradu bila poznata kao grešnica saznala je da je on na obroku u farisejevoj kući, pa je donela alabastarsku bočicu mirisnog ulja.+ 38 Kleknula je kod njegovih stopala i sva uplakana počela da ih kvasi suzama i briše svojom kosom. Ljubila mu je stopala i izlila na njih mirisno ulje. 39 Kad je to video farisej koji ga je pozvao, pomislio je: „Da je ovaj čovek prorok, znao bi ko je i kakva je ova žena koja ga dotiče, znao bi da je grešnica.“+ 40 Isus mu je rekao: „Simone, imam nešto da ti kažem.“ A on mu je odgovorio: „Kaži, Učitelju!“

41 „Dva čoveka su bila dužna nekom zajmodavcu. Jedan mu je dugovao 500 denara*, a drugi 50. 42 Pošto nisu mogli da vrate dug, on je velikodušno oprostio obojici. Šta misliš, koji od njih dvojice će ga više voleti?“ 43 Simon mu je odgovorio: „Verovatno onaj kome je oprostio više.“ Isus mu je rekao: „Dobro si prosudio.“ 44 I okrenuvši se prema ženi, rekao je Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Kad sam ušao u tvoju kuću, ti mi nisi dao vode da operem noge. A ova žena mi je kvasila stopala suzama i brisala ih svojom kosom. 45 Nisi me pozdravio poljupcem, a ova žena, otkako sam ušao, nije prestala da mi ljubi stopala. 46 Nisi mi izlio ulje na glavu, a ova žena mi je izlila mirisno ulje na stopala. 47 Zato ti kažem: oprošteni su joj gresi, iako ih je mnogo*,+ jer je mnogo ljubavi pokazala. A kome je malo oprošteno, malo ljubavi pokazuje.“ 48 Zatim je rekao ženi: „Oprošteni su ti gresi.“+ 49 Tada su oni koji su bili s njim za stolom počeli da se pitaju: „Ko je ovaj čovek da i grehe oprašta?“+ 50 A on je rekao ženi: „Tvoja vera te je spasla.+ Idi s mirom.“