1. Korinćanima

13 Kad bih govorio ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi ne bih imao, bio bih kao gong koji odjekuje ili kao činele koje odzvanjaju. 2 Kad bih imao dar proricanja i kad bih znao sve svete tajne i imao sve znanje+ i svu veru, tako da mogu i gore da premeštam, a ljubavi ne bih imao, bio bih ništa*.+ 3 I kad bih razdelio sav svoj imetak da nahranim druge+ i kad bih bio spreman da žrtvujem život* kako bih se hvalio, a ljubavi ne bih imao,+ ništa mi ne bi koristilo.

4 Ljubav+ je strpljiva*+ i dobra.+ Ljubav ne zavidi*,+ ne hvali se, ne uzvisuje se,+ 5 ne ponaša se nepristojno*,+ ne gleda svoju korist,+ nije razdražljiva,+ ne pamti zlo*.+ 6 Ne raduje se nepravdi,+ a raduje se istini. 7 Sve podnosi,+ sve veruje,+ svemu se nada,+ sve trpi.+

8 Ljubav nikada neće izneveriti*. A darovi proricanja će nestati, jezici* će prestati, znanje će nestati. 9 Jer naše znanje je delimično+ i naše proricanje je delimično. 10 A kad dođe ono što je potpuno, nestaće ono što je delimično. 11 Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, razmišljao kao dete, rasuđivao kao dete. A kad sam postao čovek, odbacio sam ono što je svojstveno deci. 12 Jer sada vidimo nejasan odraz u ogledalu*, a tada ćemo jasno* videti. Sada je moje znanje delimično, a tada će moje znanje biti potpuno, kao što je Božje znanje o meni potpuno. 13 Na kraju ostaje ovo troje: vera, nada i ljubav. A najveća među njima je ljubav.+