Matej
9 Tada je Isus ušao u čamac, otplovio na drugu stranu i došao u svoj grad.+ 2 I doneli su mu jednog paralizovanog čoveka koji je ležao na nosilima. Videvši njihovu veru, Isus je tom čoveku rekao: „Ne boj se, sine, oprošteni su ti gresi.“+ 3 Na to su neki od poznavalaca Zakona rekli u sebi: „Ovaj čovek huli na Boga.“ 4 Pošto je znao šta misle, Isus im je rekao: „Zašto imate zle misli u srcu?+ 5 Šta je lakše reći: ’Gresi su ti oprošteni‘ ili ’Ustani i hodaj‘?+ 6 Ali znajte da Sin čovečji ima vlast da oprašta grehe na zemlji.“ Tada je rekao paralizovanom čoveku: „Ustani, uzmi nosila i idi kući.“+ 7 I on je ustao i otišao kući. 8 Kad je narod to video, ispunili su se strahopoštovanjem pa su slavili Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.
9 Kad je odlazio odande, Isus je ugledao čoveka koji se zvao Matej kako sedi na mestu gde se sakuplja porez, pa mu je rekao: „Pođi za mnom.“* On je ustao i pošao za njim.+ 10 Kasnije, dok je Isus bio u kući za stolom, došli su mnogi poreznici i grešnici i pridružili su se njemu i njegovim učenicima za stolom.+ 11 Fariseji su to videli pa su pitali njegove učenike: „Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?“+ 12 Kad ih je on čuo, rekao je: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima.+ 13 Idite, dakle, i naučite šta znači ovo: ’Hoću milosrđe, a ne žrtvu.‘+ Jer nisam došao da na pokajanje pozovem pravednike, nego grešnike.“
14 Tada su mu prišli Jovanovi učenici i upitali ga: „Zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste?“+ 15 Isus im je na to rekao: „Zar mladoženjini prijatelji imaju razloga da tuguju dok je mladoženja+ s njima? Ali doći će dani kad će mladoženja biti uzet od njih+ i tada će postiti. 16 Niko na staru odeću ne prišiva zakrpu od tkanine koja se još nije skupila, jer bi se zakrpa otcepila sa odeće i rupa bi postala još veća.+ 17 Niti se novo vino sipa u stare mehove. Inače će mehovi pući, pa će se vino proliti, a mehovi će propasti. Nego se novo vino sipa u nove mehove, da bi se i jedno i drugo sačuvalo.“
18 Dok im je to govorio, prišao mu je jedan poglavar, poklonio mu se i rekao: „Moja ćerka je već sigurno umrla, ali dođi, stavi ruku na nju i oživeće.“+
19 Tada je Isus sa učenicima pošao za njim. 20 A jedna žena koja je 12 godina patila od krvarenja+ prišla mu je s leđa i dotakla rub njegove odeće.+ 21 Govorila je u sebi: „Ako samo dotaknem njegovu odeću, ozdraviću.“ 22 Isus se okrenuo, ugledao je i rekao: „Ne boj se, kćeri. Tvoja vera te je izlečila.“+ I žena je istog časa ozdravila.+
23 Kad je ušao u poglavarevu kuću, video je frulaše kako sviraju pogrebnu muziku i mnoštvo ljudi kako glasno nariče.+ 24 Isus je rekao: „Izađite, jer devojčica nije umrla, nego spava.“+ A oni su mu se podsmevali. 25 Kad su ljudi izašli iz kuće, on je ušao kod devojčice, uzeo ju je za ruku+ i ona je ustala.+ 26 To se pročulo po celom tom kraju.
27 Kad je Isus odlazio odande, za njim su pošla dva slepa čoveka,+ vičući: „Smiluj nam se, Sine Davidov!“ 28 Kad je ušao u kuću, ti slepi ljudi su mu prišli, a Isus ih je upitao: „Verujete li da to mogu učiniti?“+ Oni su mu odgovorili: „Da, Gospode.“ 29 Tada im je dotakao oči+ i rekao: „Neka vam bude po vašoj veri.“ 30 I oni su progledali. Isus im je strogo zapovedio: „Pazite da niko ne sazna za ovo.“+ 31 Ali kad su izašli, proširili su vest o njemu po celom tom kraju.
32 Čim su oni otišli, doveli su mu nemog čoveka opsednutog demonom.+ 33 Kad je Isus isterao demona, nemi čovek je progovorio.+ Narod je bio zadivljen i govorio je: „Nikada se tako nešto nije videlo u Izraelu.“+ 34 A fariseji su govorili: „On isteruje demone uz pomoć vladara demonâ.“+
35 Isus je počeo da obilazi sve gradove i sela, poučavajući narod u njihovim sinagogama, propovedajući dobru vest o Kraljevstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć.+ 36 Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se na njih,+ jer su bili izmučeni* i rasuti kao ovce bez pastira.+ 37 Tada je rekao svojim učenicima: „Žetva je velika, a radnika je malo.+ 38 Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.“+