Jedanaesto poglavlje

Vreme Mesijinog dolaska otkriveno

 1. Pošto je Jehova Veliki Gospodar vremena, u šta možemo biti sigurni?

JEHOVA je Veliki Gospodar vremena. Pod njegovom kontrolom su sva vremena i razdoblja povezana s njegovim delom (Dela apostolska 1:7). Svi događaji koje je on odredio za ta vremena i razdoblja sigurno će se odigrati. Neće promašiti.

 2, 3. Na koje je proročanstvo Danilo usmerio svoju pažnju, i koje carstvo je vladalo Vavilonom u to vreme?

² Kao marljiv istraživač Pisma, prorok Danilo je imao veru u Jehovinu sposobnost da odredi vreme događaja i da učini da se oni ostvare. Od naročitog interesa za Danila bila su proročanstva u pogledu opustošenja Jerusalima. Jeremija je zapisao Božje otkrivenje o tome koliko će taj sveti grad ostati pust, a Danilo je pažljivo osmotrio to proročanstvo. On je pisao: „Prve godine Darija, sina Asvirova, od plemena Midskog, koji se zakralji nad kraljevstvom Haldeja, prve godine kraljevanja njegova, ja, Danilo, videh iz knjiga da je trebalo da prođe sedamdeset godina razvalinama Jerusalimskim, prema broju godina koje Jehova beše rekao Jeremiji proroku“ (Danilo 9:1, 2; Jeremija 25:11).

³ Nad ’kraljevstvom Haldeja‘ tada je vladao Darije Miđanin. Ranije predskazanje koje je Danilo dao kada je tumačio rukopis na zidu doživelo je brzo ispunjenje. Vavilonskog carstva više nije bilo. Ono je ’dato Miđanima i Persijancima‘ 539. pre n. e. (Danilo 5:24-28, 30, 31).

DANILO PONIZNO MOLI JEHOVU

 4. (a) Šta je bilo potrebno da bi se doživelo Božje izbavljenje? (b) Kako je Danilo pristupio Jehovi?

⁴ Danilo je shvatio da se 70 godina opustošenja Jerusalima primicalo kraju. Šta će on stoga uraditi? On sam nam kaže: „Ja okrenuh lice svoje ka Jehovi da ga tražim molitvama i molbama, posteći i uzimajući kostret i pepeo. Ja se pomolih Jehovi, Bogu svome, i rekoh ovu ispovest“ (Danilo 9:3, 4). Bilo je potrebno ispravno stanje srca da bi se doživelo Božje milosrdno izbavljenje (Levitska 26:31-46; 1. Kraljevima 8:46-53). Trebala je vera, ponizan duh, i potpuno pokajanje za grehe koji su doveli do izgnanstva i ropstva. Zato je Danilo pristupio Bogu u korist svog grešnog naroda. Kako? Tako što je postio, tugovao i obukao se u kostret, simbol pokajanja i iskrenosti srca.

 5. Zašto je Danilo mogao biti uveren da će se Jevreji vratiti u svoju domovinu?

⁵ Jeremijino proročanstvo je Danilu dalo nadu, jer je ukazivalo na to da će Jevreji uskoro biti vraćeni u svoju domovinu, Judu (Jeremija 25:12; 29:10). Danilo je nesumnjivo bio uveren da će za porobljene Jevreje doći izbavljenje, jer je čovek po imenu Kir već vladao kao kralj Persije. A zar nije Isaija prorekao da će Kir biti sredstvo za oslobađanje Jevreja kako bi ponovo izgradili Jerusalim i hram? (Isaija 44:28-45:3). Ali Danilo nije imao pojma o tome kako će se to tačno odigrati. Zato je nastavio da moli Jehovu.

 6. Koje priznanje je Danilo izneo u molitvi?

⁶ Danilo je skrenuo pažnju na Božje milosrđe i ljubaznu dobrotu. Ponizno je priznao da su Jevreji sagrešili time što su se pobunili, odvratili se od Jehovinih zapovesti i ignorisali njegove proroke. Bog ih je s pravom „razagnao za neverstva“. Danilo se molio: „Jehova, nama je sram na licu, kraljevima našim, poglavicama našim i ocima našim, jer ti zgrešismo. U Jehove je, Boga našega, milosrđe i praštanje, jer se mi odmetnusmo od njega. Ne slušasmo glas Jehove, Boga svoga, da hodimo po zakonima njegovim, koje nam je on dao preko sluga svojih, proroka. Sav Izrael prestupi zakon tvoj i odstupi, da ne sluša glasa tvoga. Zato se izliše na nas prokletstva i kletve napisane u zakonu Mojsija, sluge Božjega, jer zgrešismo, Bogu svome“ (Danilo 9:5-11; Izlazak 19:5-8; 24:3, 7, 8).

 7. Zašto možemo reći da je Jehova ispravno postupio što je dozvolio da Jevreji odu u ropstvo?

⁷ Bog je Izraelce upozorio na posledice neposlušnosti njemu i neobaziranja na savez koji je sklopio s njima (Levitska 26:31-33; Ponovljeni zakoni 28:15; 31:17). Danilo priznaje ispravnost Božjih postupaka, govoreći: „On ispuni reči svoje, koje je govorio za nas i za poglavice naše, koji su vladali nad nama, pustivši na nas zlo veliko, koje ne bi pod celim nebom kao što bi u Jerusalimu. Kao što je pisano u zakonu Mojsijevom, sve to zlo dođe na nas, i opet se ne molismo Jehovi, Bogu svome, da bismo se vratili od bezakonja svoga i pazili na istinu tvoju. Jehova je čuvao to zlo i navede ga na nas; jer je pravedan Jehova, Bog naš, u svim delima svojim jer ne slušasmo glas njegov“ (Danilo 9:12-14).

 8. Na čemu Danilo zasniva svoju molbu Jehovi?

⁸ Danilo ne pokušava da opravda postupke svog naroda. Njihovo izgnanstvo je bilo s pravom zasluženo, kao što on spremno priznaje: „Zgrešismo, bezdušnici besmo“ (Danilo 9:15). Niti je on zabrinut jednostavno za oslobađanje od patnje. Ne, on svoju molbu zasniva na Jehovinoj slavi i časti. Time što će oprostiti Jevrejima i vratiti ih u njihovu domovinu, Bog će ispuniti svoje obećanje dato preko Jeremije i posvetiće svoje sveto ime. Danilo moli: „Jehova, po velikom milosrđu svome odvrati gnev svoj i jarost svoju od grada svoga Jerusalima, od svete gore svoje. Jer sa greha naših i s bezakonja otaca naših Jerusalim i tvoj narod postadoše sramotni kod svih onih koji su oko nas“ (Danilo 9:16).

 9. (a) S kakvim molbama Danilo zaključuje svoju molitvu? (b) Šta uznemirava Danila, ali kako on pokazuje poštovanje prema Božjem imenu?

⁹ U gorljivoj molitvi, Danilo nastavlja: „Sada, dakle, poslušaj, Bože naš, molitvu sluge svoga i molbe njegove i obasjavaj licem svojim opustelo svetilište svoje, Jehove radi. Bože moj, prigni uho svoje i čuj; otvori oči svoje i vidi pustoš našu i grad na koji je prizivano ime tvoje, jer ne po pravdi svojoj, nego po velikoj milosti tvojoj, padamo pred tobom i molimo ti se. Jehova, usliši, Jehova, oprosti, Jehova, pazi i delaj. Ne časi, radi svoje ljubavi, Bože moj, jer je tvoje ime prizvano na ovaj grad i na tvoj narod“ (Danilo 9:17-19). Da Jehova nije oprostio i da je ostavio svoj narod u izgnanstvu, dozvoljavajući da njegov sveti grad, Jerusalim, ostane večno pust, da li bi nacije gledale na njega kao na Univerzalnog Suverena? Zar ne bi mogli zaključiti da je Jehova nemoćan pred vavilonskim bogovima? Da, Jehovinom imenu bi bila nanesena sramota, a to uznemirava Danila. Od 19 puta koliko se Božje ime, Jehova, nalazi u knjizi Danila, 18 puta se javlja u vezi s ovom molitvom!

GAVRILO BRZO DOLAZI

10. (a) Ko je bio poslat Danilu, i zašto? (b) Zašto je Danilo govorio o Gavrilu kao o ’čoveku‘?

¹⁰ Dok se Danilo još uvek moli, pojavljuje se anđeo Gavrilo. On kaže: „Danilo, sada iziđoh da otvorim razum tvoj. U početku molitve tvoje iziđe reč, i ja dođoh da ti kažem, jer si mio i ljubljen. Slušaj reč, i razumi viđenje.“ Ali zašto Danilo govori o njemu kao o ’čoveku Gavrilu‘? (Danilo 9:20-23). Pa, kada je Danilo tražio razumevanje za svoju raniju viziju o jarcu i ovnu, pred njim se pojavio ’neko koji izgledaše kao čovek‘. To je bio anđeo Gavrilo, poslat da Danilu pruži uvid (Danilo 8:15-17). Slično tome, nakon Danilove molitve, taj anđeo mu je pristupio u ljudskom obliku i razgovarao s njim kao što čovek razgovara s čovekom.

11, 12. (a) Iako u Vavilonu nije bilo Jehovinog hrama ni oltara, kako su pobožni Jevreji pokazivali poštovanje prema prinošenju žrtava koje su se zahtevale po Zakonu? (b) Zašto je Danilo nazvan „mio i ljubljen“?

¹¹ Gavrilo stiže „o večernjoj žrtvi“. Jehovin oltar je uništen zajedno s hramom u Jerusalimu, a Jevreji su bili zarobljenici paganskih Vavilonaca. Zato Jevreji u Vavilonu nisu prinosili žrtve Bogu. Međutim, bilo je na mestu da u propisana vremena za žrtve pod Mojsijevim zakonom, pobožni Jevreji u Vavilonu hvale Jehovu i mole mu se. Kao čovek duboko odan Bogu, Danilo je bio nazvan „mio i ljubljen“. Jehova, ’Onaj koji sluša molitve‘, nalazio je zadovoljstvo u njemu, i Gavrilo je bio brzo poslat da odgovori na Danilovu molitvu vere (Psalam 65:3).

¹² Čak i kad je moljenje Jehovi ugrozilo Danilov život, on je nastavio da se moli Bogu tri puta dnevno (Danilo 6:10, 11). Nije čudo što ga je Jehova smatrao tako poželjnim! Pored molitve, Danilu je meditiranje o Božjoj reči omogućilo da razluči šta je Jehovina volja. Danilo je bio istrajan u molitvi i znao je kako da pristupi Jehovi na ispravan način kako bi na njegove molitve bilo odgovoreno. On je isticao Božju pravednost (Danilo 9:7, 14, 16). I premda njegovi neprijatelji nisu mogli da mu nađu manu, Danilo je znao da je grešnik u Božjim očima i spremno je priznavao svoj greh (Danilo 6:4; Rimljanima 3:23).

„SEDAMDESET NEDELJA“ DA SE OČISTI BEZAKONJE

13, 14. (a) Koje važne informacije je Gavrilo otkrio Danilu? (b) Koliko traju „sedamdeset nedelja“, i kako to znamo?

¹³ Kakav samo odgovor dobija Danilo koji je usredsređen na molitvu! Jehova ne samo da mu garantuje da će Jevreji biti vraćeni u svoju domovinu nego mu daje uvid u nešto od daleko većeg značaja — pojavljivanje prorečenog Mesije (Postanje 22:17, 18; Isaija 9:6, 7). Gavrilo kaže Danilu: „Sedamdeset je nedelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetome, da se svrši otpad i da se očisti bezakonje, da se dovede večna pravda, i da se zapečati viđenje i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad Svetima [„Svetinja nad svetinjama“, NW] . Zato znaj i razumi: Otkad se objavi reč, da će se Jerusalim opet prezidati, do pomazanika, do vojvode [„do Mesije Vođe“, NW], biće sedam nedelja, a za šezdeset i dve nedelje biće opet pograđeni trgovi i bedemi, ali u teško vreme“ (Danilo 9:24, 25).

¹⁴ To je zaista bila dobra vest! Ne samo da će Jerusalim biti ponovo sagrađen i obožavanje obnovljeno u novom hramu nego će se u određeno vreme pojaviti i „Mesija Vođa“. To će se izdešavati u okviru „sedamdeset nedelja“. Pošto Gavrilo ne spominje dane, to nisu nedelje od po sedam dana, što bi iznosilo 490 dana — samo godinu i trećinu godine. Prorečena ponovna izgradnja Jerusalima, ’s trgovima i bedemima‘ trajala je mnogo duže od toga. Te nedelje su godišnje nedelje. Na to da je svaka nedelja duga sedam godina sugeriše veći broj savremenih prevoda. Na primer, „sedamdeset godišnjih nedelja“ jeste prevod na koji se ukazuje jednom fusnotom za Danila 9:24 u delu Tanakh—The Holy Scriptures, koje je objavilo Jevrejsko izdavačko društvo. An American Translation glasi: „Sedamdeset godišnjih nedelja određeno je za tvoj narod i tvoj sveti grad.“ Slična rešenja nalaze se u prevodima od Mofata i Roterama.

15. Na koja tri perioda je podeljeno „sedamdeset nedelja“, i kada će one početi?

¹⁵ Prema anđelovim rečima, „sedamdeset nedelja“ biće podeljeno u tri perioda: (1) „sedam nedelja“, (2) „šezdeset i dve nedelje“, i (3) jedna nedelja. To bi bilo 49 godina, 434 godine i 7 godina — ukupno 490 godina. Zanimljivo je da The Revised English Bible kaže: „Sedamdeset puta sedam godina je određeno tvom narodu i tvom svetom gradu.“ Posle svog izgnanstva i posle 70 godina patnje u Vavilonu, Jevreji će doživeti posebnu naklonost od Boga za 490 godina, ili 70 godina puta 7. Početna tačka će biti ’kad se objavi reč da će se Jerusalim opet prezidati‘. Kada će to biti?

„SEDAMDESET NEDELJA“ POČINJU

16. Kao što pokazuje njegov dekret, s kojim ciljem je Kir vratio Jevreje u njihovu domovinu?

¹⁶ Kada je u pitanju početak „sedamdeset nedelja“, tri značajna događaja zaslužuju našu pažnju. Prvi se odigrao 537. pre n. e. kada je Kir izdao dekret da se Jevreji vrate u svoju domovinu. Taj dekret glasi: „Ovako govori Kir, kralj Persijski: Jehova, Bog nebesa, dade meni sva kraljevstva zemlje, i dade mi zapovest da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judi. Ko je između vas od naroda njegovog? Neka je Bog njegov s njim i nek ide u Jerusalim u Judi, i neka zida dom Jehove, Boga Izraelovog, Boga koji je u Jerusalimu. U svakom mestu gde ima ostataka naroda Jehovinog, daće njima ljudi iz tih mesta srebra, zlata, stvari i stoke, sa dobrovoljnim prilozima za dom Božji u Jerusalimu“ (Jezdra 1:2-4). Jasno je da je specifična namera tog dekreta bila da se hram — „dom Jehove“ — ponovo izgradi na svom ranijem mestu.

17. Koje je razloge za njegovo putovanje u Jerusalim pružilo pismo dato Jezdri?

¹⁷ Drugi događaj odigrao se sedme godine vladavine persijskog kralja Artakserksa (Artakserksa Dugorukog, sina Kserksa I). U to vreme je Jezdra prepisivač krenuo na jedno četvoromesečno putovanje od Vavilona do Jerusalima. Nosio je jedno specijalno pismo od kralja, ali ono ga nije ovlastilo da ponovo izgradi Jerusalim. Umesto toga, Jezdrin zadatak je bio ograničen na ’proslavljanje [’ukrašavanje‘ DK] doma Jehovinog‘. Zato je pismo ukazivalo na zlato i srebro, sveto posuđe i priloge od pšenice, vina, ulja i soli za podupiranje obožavanja u hramu, kao i oslobađanje od poreza onih koji tamo služe (Jezdra 7:6-27).

18. Kakve vesti su uznemirile Nemiju, i kako je kralj Artakserks za to saznao?

¹⁸ Treći događaj se odigrao 13 godina kasnije, u 20. godini persijskog kralja Artakserksa. Nemija je tada služio kao njegov peharnik u „Susanu, u prestonici“. Ostatak koji se vratio iz Vavilona, do izvesne mere je ponovo izgradio Jerusalim. Ali nije sve bilo dobro. Nemija je saznao ’da je zid Jerusalima bio razvaljen i vrata mu ognjem popaljena‘. To ga je strašno uznemiravalo, i tuga mu je obuzimala srce. Kad ga je kralj pitao zašto je žalostan, Nemija je odgovorio: „Da je živ kralj do veka! Kako ne bih bio lica žalosna kad je grad u kome su grobovi otaca mojih razvaljen i vrata mu ognjem popaljena?“ (Nemija 1:1-3; 2:1-3).

19. (a) Kada mu je kralj Artakserks postavio pitanje, šta je Nemija prvo uradio? (b) Šta je Nemija tražio, i kako je priznao Božju ulogu u toj stvari?

¹⁹ Izveštaj o Nemiji nastavlja: „A kralj mi reče: Šta tražiš ti? Ja se pomolih Bogu nebesa, i odgovorih kralju: Ako je ugodno kralju, i ako mu je mio sluga njegov, pošalji me u Judu, u grad grobova otaca mojih da ga pregradim.“ Taj predlog se dopao Artakserksu, koji je i postupio u skladu s Nemijinom daljnjom molbom: „Ako je ugodno kralju neka mi se dadu knjige na namesnike preko reke [Eufrat] da me puste da pređem Judu, i knjigu na Asafa, kraljeva čuvara šuma, da mi da drva za brvna na vrata od dvora uz dom, za zid gradski i za kuću u koju ću ući.“ Nemija je priznao Jehovinu ulogu u svemu tome, govoreći: „Kralj mi dade te knjige, jer dobra ruka Boga moga beše nada mnom“ (Nemija 2:4-8).

20. (a) Kada je stupila na snagu objava ’da se Jerusalim ponovo sagradi‘? (b) Kada je „sedamdeset nedelja“ počelo, a kada se završilo? (v) Koji dokaz ukazuje na tačnost datuma za početak i kraj „sedamdeset nedelja“?

²⁰ Iako je dozvola bila data meseca nisana, početkom 20. godine Artakserksove vladavine, stvarna ’objava reči da se Jerusalim prezida‘ stupila je na snagu mesecima kasnije. To se dogodilo kada je Nemija stigao u Jerusalim i počeo svoje delo obnove. Jezdrino putovanje je trajalo četiri meseca, ali Susan je bio oko 320 kilometara istočnije od Vavilona i tako još dalje od Jerusalima. Najverovatnije je onda Nemija stigao u Jerusalim pri kraju Artakserksove 20. godine vladanja, to jest 455. pre n. e. Tada je dakle započelo prorečenih „sedamdeset nedelja“, ili 490 godina. One će isteći krajem 36. n. e. (Vidi „Kada je počela Artakserksova vladavina?“, na 197. strani.)

POJAVLJUJE SE „MESIJA VOĐA“

21. (a) Šta je trebalo da se ostvari tokom prvih „sedam nedelja“, i to uprkos kojim okolnostima? (b) Koje godine je trebalo da se pojavi Mesija, i šta Lukino jevanđelje kaže da se dogodilo u to vreme?

²¹ Koliko godina je prošlo pre nego što je Jerusalim stvarno ponovo sagrađen? Pa, trebalo je da se obnova tog grada izvrši „u teško vreme“ zbog teškoća među samim Jevrejima i protivljenja Samarićana i drugih. Delo je očigledno bilo završeno do potrebne mere oko 406. pre n. e. — unutar „sedam nedelja“, ili 49 godina (Danilo 9:25). Nakon toga će uslediti period od 62 nedelje, ili 434 godine. Posle tog perioda pojaviće se davno obećani Mesija. Računanje 483 godine (49 plus 434) od 455. pre n. e. vodi nas do 29. n. e. Šta se desilo u to vreme? Pisac jevanđelja, Luka, kaže nam: „U petnaestoj godini vladavine cezara Tiberija, kad Pontije Pilat beše namesnik Judeje, i Irod oblasni vladar Galileje... reč od Boga dođe Jovanu, Zaharijinom sinu, u pustoši. On prođe celo područje oko Jordana, propovedajući krštenje kao simbol pokajanja za oproštenje greha.“ U to vreme je „narod bio u iščekivanju“ Mesije (Luka 3:1-3, 15).

22. Kada i na koji način je Isus postao prorečeni Mesija?

²² Jovan nije bio obećani Mesija. Ali u pogledu onoga čemu je on bio svedok prilikom krštenja Isusa iz Nazareta, u jesen 29. n. e., Jovan je rekao: „Video sam kako duh kao golub silazi s neba, i ostaje na njemu. Ni ja ga nisam znao, ali Onaj koji me je poslao da krštavam u vodi, On mi je rekao: ’Na koga vidiš da duh silazi i ostaje na njemu, to je onaj koji krštava u svetom duhu.‘ I ja sam to video, i svedočim da je on Sin Božji“ (Jovan 1:32-34). Prilikom svog krštenja, Isus je postao Pomazanik — Mesija, ili Hrist. Kratko posle toga, Jovanov učenik Andrija sreo je pomazanog Isusa, i zatim rekao Simonu Petru: „Našli smo Mesiju“ (Jovan 1:41). Tako se „Mesija Vođa“ pojavio tačno na vreme — na kraju 69 nedelja!

DOGAĐAJI ZAVRŠNE NEDELJE

23. Zašto je „Mesija Vođa“ morao da umre, i kada je trebalo da se to dogodi?

²³ Šta je trebalo da se ispuni tokom 70. nedelje? Gavrilo je rekao da je period od „sedamdeset nedelja“ određen „da se svrši otpad i da se očisti bezakonje, da se dovede večna pravda, i da se zapečati viđenje i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad Svetima.“ Da bi se to ostvarilo, „Mesija Vođa“ je morao da umre. Kada? Gavrilo je rekao: „Poslije te šezdeset i dvije nedjelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati... on će utvrditi savez s mnogima za nedelju dana, a za polovinu nedelje ustaviće žrtvu i prinos“ (Danilo 9:26a, 27a, DK). To kritično vreme bilo je ’u polovini nedelje‘, to jest, u sredini poslednje godišnje nedelje.

24, 25. (a) Kao što je prorečeno, kada je Hrist umro, i šta su njegova smrt i uskrsenje okončali? (b) Šta je Isusova smrt omogućila?

²⁴ Javna služba Isusa Hrista počela je u drugom delu 29. n. e. i trajala je tri i po godine. Kao što je prorečeno, početkom 33. n. e., Hrist je bio „pogubljen“ kada je umro na mučeničkom stubu, dajući svoj ljudski život kao otkupninu za čovečanstvo (Isaija 53:8; Matej 20:28). Kad je uskrsnuli Isus Hrist predstavio vrednost svog žrtvovanog ljudskog života Bogu na nebesima, prestala je potreba za životinjskim žrtvama i prinosima koje je propisivao Zakon. Iako su jevrejski sveštenici nastavili da prinose žrtve sve do uništenja jerusalimskog hrama 70. n. e., takve žrtve nisu više bile prihvatljive Bogu. One su zamenjene boljom žrtvom, žrtvom koja se nikada ne mora ponoviti. Apostol Pavle je pisao: „[Hrist] je zauvek prineo jednu žrtvu za grehe... Jer je jednim žrtvenim prinosom zauvek učinio savršenima one koji bivaju posvećeni“ (Jevrejima 10:12, 14).

²⁵ Iako greh i smrt nastavljaju da muče čovečanstvo, to što je Isus pogubljen i uskrsnut za nebeski život ispunilo je proročanstvo. To je ’svršilo prestup, očistilo greh i dovelo pravdu‘. Bog je uklonio savez Zakona, koji je izložio i osudio Jevreje kao grešnike (Rimljanima 5:12, 19, 20; Galatima 3:13, 19; Efešanima 2:15; Kološanima 2:13, 14). Sada su gresi pokajničkih prestupnika mogli biti poništeni, a kazne za njih ukinute. Pomoću Mesijine žrtve pomirenja, za one koji iskazuju veru bilo je moguće pomirenje s Bogom. Oni su mogli radosno da iščekuju dobijanje Božjeg dara ’večnog života preko Hrista Isusa‘ (Rimljanima 3:21-26; 6:22, 23; 1. Jovanova 2:1, 2).

26. (a) Premda je savez Zakona bio ukinut, koji savez je ’zadržan na snazi nedelju dana‘? (b) Šta se odigralo na kraju 70. nedelje?

²⁶ Tako je Jehova uklonio savez Zakona putem Hristove smrti 33. n. e. Zašto se onda moglo reći da će Mesija „utvrditi [„zadržati na snazi“, NW] savez s mnogima za nedelju dana“? Zato što je on zadržao na snazi avrahamski savez. Sve dok se 70. nedelja nije završila, Bog je blagoslove tog saveza pružao Avrahamovom jevrejskom potomstvu. Ali na kraju godišnjih „sedamdeset nedelja“, 36. n. e., apostol Petar je propovedao jednom pobožnom Italijanu, Korneliju, njegovom domaćinstvu i drugim paganima. I od tog dana pa nadalje, dobra vest je počela da se objavljuje među ljudima svih nacija (Dela apostolska 3:25, 26; 10:1-48; Galatima 3:8, 9, 14).

27. Koja „Svetinja nad svetinjama“ je bila pomazana, i kako?

²⁷ Proročanstvo je takođe proreklo pomazanje ’Svetinje nad svetinjama‘. To se ne odnosi na pomazanje unutrašnje odaje, Svetinje nad svetinjama, u hramu u Jerusalimu. Izraz „Svetinja nad svetinjama“ ovde se odnosi na Božje nebesko svetilište. Tamo je Isus prineo vrednost svoje ljudske žrtve svom Ocu. Isusovo krštenje je, 29. n. e., pomazalo, ili izdvojilo, tu nebesku, duhovnu stvarnost koja je predstavljena Svetinjom nad svetinjama u zemaljskom šatoru od sastanka i kasnije u hramu (Jevrejima 9:11, 12).

PROROČANSTVO POTVRĐUJE BOG

28. Šta je mišljeno ’stavljanjem pečata na viziju i proročanstvo‘?

²⁸ Mesijansko proročanstvo koje je izrekao anđeo Gavrilo takođe je govorilo o ’pečaćenju viđenja i proroštva‘. To je značilo da će sve što je bilo prorečeno za Mesiju — sve što je on ostvario putem svoje žrtve, uskrsenja i pojavljivanja na nebu, kao i druge stvari koje su se dogodile tokom 70. nedelje — biti potvrđeno pečatom božanske podrške, obistiniće se i može se u njega imati poverenje. Vizija će biti zapečaćena, ograničena na Mesiju. Ispuniće se na njemu i Božjem delu preko njega. Tačno tumačenje te vizije možemo naći samo u vezi s prorečenim Mesijom. Ništa drugo neće otpečatiti njeno značenje.

29. Šta je trebalo da se dogodi ponovo izgrađenom Jerusalimu, i iz kog razloga?

²⁹ Gavrilo je pre toga prorekao da će Jerusalim biti ponovo izgrađen. Sada proriče uništenje tog ponovo izgrađenog grada i njegovog hrama, govoreći: „Narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata... i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš“ (Danilo 9:26b, 27b, DK). Premda će se ovo opustošenje dogoditi posle „sedamdeset nedelja“, ono će biti direktna posledica događaja tokom završne „nedelje“, kada su Jevreji odbacili Hrista i dali da se pogubi (Matej 23:37, 38).

30. Kao što pokazuje istorijski izveštaj, kako se ispunila odredba Velikog Gospodara vremena?

³⁰ Istorijski izveštaji pokazuju da su 66. n. e., rimske legije pod sirijskim guvernerom Cestijem Galom opkolile Jerusalim. Uprkos jevrejskom otporu, rimske snage su noseći svoje idolopokloničke ambleme, to jest zastave, prodrle u grad i počele da potkopavaju hramski zid na severu. Njihovo stajanje tamo učinilo ih je ’odvratnom stvari‘ koja je mogla da prouzrokuje potpuno opustošenje (Matej 24:15, 16). Godine 70. n. e., Rimljani su pod generalom Titom došli kao ’potop‘ i opustošili grad i njegov hram. Ništa ih nije zaustavilo, jer to je bilo od Boga „određeno“. Veliki Gospodar vremena, Jehova, ponovo je ispunio svoju reč!

ŠTA SI PRIMETIO?

• Dok se 70 godina opustošenja Jerusalima bližilo kraju, kakve molbe je Danilo uputio Jehovi?

• Koliko je trajalo „sedamdeset nedelja“, i kada su počele, a kada su se završile?

• Kada se „Mesija Vođa“ pojavio, i u koje kritično vreme je on „pogubljen“?

• Koji savez je bio ’jednu nedelju zadržan na snazi za mnoge‘?

• Šta se odigralo posle „sedamdeset nedelja“?

[Okvir/Slika na 197. strani]

Kada je počela Artakserksova vladavina?

ISTORIČARI se ne slažu oko godine kada je počela vladavina persijskog kralja Artakserksa. Neki smeštaju njegovo stupanje na presto u 465. pre n. e., zato što je njegov otac, Kserks, počeo da vlada 486. pre n. e. a umro u 21. godini svoje vladavine. Ali postoji dokaz da je Artakserks stupio na presto 475. pre n. e. i da je njegova prva godina vladanja počela 474. pre n. e.

Natpisi i skulpture iskopani u drevnoj persijskoj prestonici, Persepolju, ukazuju na koregentstvo Kserksa i njegovog oca, Darija I. Ako je to koregentstvo trajalo 10 godina, a Kserks sam vladao 11 godina posle Darijeve smrti 486. pre n. e., prva godina Artakserksove vladavine bila bi 474. pre n. e.

Druga linija dokaza uključuje atinskog generala Temistokla, koji je pobedio Kserksove snage 480. pre n. e. On je kasnije izgubio naklonost grčkog naroda i optužen je za izdaju. Temistokle je pobegao i potražio zaštitu na persijskom dvoru, gde je bio lepo primljen. Prema grčkom istoričaru Tukididu, to se desilo ’samo što je Artakserks stupio na presto‘. Grčki istoričar Diodor Sikul smešta smrt Temistokla u 471. pre n. e. Pošto je Temistokle zatražio godinu dana da nauči persijski pre nego što dobije prijem kod kralja Artakserksa, mora da je u Malu Aziju stigao najkasnije 473. pre n. e. Taj datum potvrđuje i Jeronimova Chronicle of Eusebius. Pošto je Artakserks ’tek stupio na presto‘ kada je Temistokle stigao u Malu Aziju 473. pre n. e., nemački izučavalac Ernst Hengstenberg je u svom delu Christology of the Old Testament rekao da je Artakserksova vladavina počela 474. pre n. e., kao što navode i drugi izvori. On je dodao: „Dvadeseta godina Artakserksa je 455. pre Hrista.“

[Slika]

Temistokleova bista

[Dijagram/Slike na stranama 188, 189]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

„SEDAMDESET NEDELJA“

7 nedelja 62 nedelje 1 nedelja

49 godina 434 godine 7 godina

[Slika na celoj 180. strani]

[Slika na celoj 193. strani]