Dodatne informacije o nadahnutom Pismu
3. dodatak — Datiranje biblijskih događaja
Osvrt na računanje vremena u biblijsko doba i hronološki pregled značajnijih biblijskih događaja
1. (a) Po čemu se vidi da Jehova pazi na vreme? (b) Šta doprinosi sve boljem razumevanju biblijske hronologije?
U VIZIJI o „kralju severa“ i „kralju juga“ koju je objavio Danilu, Jehovin anđeo je nekoliko puta spomenuo „vreme koje je određeno“ (Dan. 11:6, 27, 29, 35). I mnogi drugi stihovi pokazuju da Jehova pazi na vreme i da svoje namere izvršava tačno na vreme (Luka 21:24; 1. Sol. 5:1, 2). U svoju Reč, Bibliju, uvrstio je brojne vremenske odrednice pomoću kojih možemo utvrditi kada su se odigrali neki važni događaji. Danas mnogo bolje razumemo biblijsku hronologiju. Putem arheoloških i drugih istraživanja neprestano se dolazi do novih saznanja koja rasvetljavaju nejasnoće i omogućuju nam datiranje (određivanje vremena) ključnih biblijskih događaja (Posl. 4:18).
2. Opiši kako se računa vreme izraženo rednim brojevima.
2 Osnovni i redni brojevi. U prethodnom dodatku (u 24. i 25. odlomku) saznali smo koja je razlika između osnovnih i rednih brojeva. To valja imati na umu kada se u skladu sa savremenim metodama određuje trajanje raznih razdoblja spomenutih u Bibliji. Na primer, u formulaciji „trideset i sedme godine izgnanstva Joahina, Judinog kralja“, izraz „trideset i sedme“ je redni broj. On ukazuje na razdoblje od 36 celih godina i još jedan neodređen broj dana, sedmica ili meseci koji su prošli nakon što se navršila 36. godina (Jer. 52:31).
3. (a) Koji zapisi pomažu u datiranju biblijskih događaja? (b) Šta je godina ustoličenja i kako su se računale godine vladanja?
3 Godine vladanja i godina ustoličenja. Biblija spominje državne spise kraljevstva Jude i Izraela i državna dokumenta Vavilona i Persije. U sva ta četiri kraljevstva vodili su se tačni letopisi čiji su se vremenski opisi zasnivali na vremenu vladanja njihovih kraljeva, a isti način beleženja je upotrebljen i u Bibliji. Ona vrlo često spominje i naziv zapisa iz kog su uzeti podaci, kao što je recimo ’knjiga o Solomonovim delima‘ (1. Kralj. 11:41). Vladavina pojedinog kralja obuhvata deo godine njegovog ustoličenja i sve godine koje je potom proveo na vlasti i koje mu se službeno računaju kao godine njegovog vladanja. Godine vladanja su se obično računale od nisana do nisana, to jest od proleća do proleća. Godina ustoličenja bila je godina u kojoj je novi kralj stupio na prestolje, a meseci do sledećeg proleća, to jest nisana, još uvek su se ubrajali u poslednju godinu vladanja njegovog prethodnika. Novom kralju se prva godina vladanja računala od prvog dana prvog sledećeg meseca nisana.
4. Objasni kako se na temelju podataka o godinama vladanja kraljeva može izračunati kada su se odigrali razni biblijski događaji.
4 Predstavimo to jednim primerom. Solomon je po svemu sudeći počeo da vlada pre nisana 1037. pre n. e., dok je David još uvek bio živ. David je umro ubrzo nakon toga (1. Kralj. 1:39, 40; 2:10). Međutim, Davidova poslednja godina vladanja trajala je i dalje, sve do proleća 1037. pre n. e. To razdoblje se uračunalo u 40. godinu njegove vlasti. Taj deo godine — od početka Solomonovog vladanja pa do proleća 1037. pre n. e. — smatra se godinom Solomonovog ustoličenja, a ne njegovom prvom godinom vladanja, jer se taj deo godine još uvek pripisivao vladavini njegovog oca. Prema tome, Solomonova prva godina vladanja započela je tek meseca nisana 1037. pre n. e. (1. Kralj. 2:12). Na kraju Biblija za Solomona kaže da je vladao 40 godina (1. Kralj. 11:42). Dakle, ako imamo na umu tu razliku između godine ustoličenja i godina vladanja, možemo tačno izračunati kada su se odigrali razni biblijski događaji.a
DATIRANJE DOGAĐAJA UNAZAD DO STVARANJA ADAMA
5. Kako znamo kada je u Jerusalimu bilo obnovljeno obožavanje Jehove?
5 Ključni datum kao polazište. Godina koja služi kao polazište pri datiranju događaja unazad do stvaranja Adama jeste 539. pre n. e., kada je Kir svrgnuo vavilonsku dinastiju.b Kir je izdao proglas o oslobađanju Judejaca tokom prve godine svoje vlasti, pre proleća 537. pre n. e. Iz Jezdre 3:1 saznajemo da su se sinovi Izraelovi vratili u Jerusalim do sedmog meseca, tišrija, koji po našem kalendaru obuhvata deo septembra i oktobra. Iz toga proizlazi da je obožavanje Jehove u Jerusalimu bilo obnovljeno u jesen 537. pre n. e.
6. (a) Koje proročansko razdoblje se završilo u jesen 537. pre n. e.? (b) Kada je to razdoblje otpočelo i koji događaji to potvrđuju?
6 Obnova obožavanja Jehove u jesen 537. pre n. e. označila je kraj jednog proročanskog razdoblja. Kog razdoblja? Razdoblja od „sedamdeset godina“ u kom je Obećana zemlja ležala ’pretvorena u pustoš‘ i o kom je Jehova rekao: „Kad se navrši sedamdeset godina u Vavilonu, pogledaću na vas i ispuniću vam svoju dobru reč, i vratiću vas na ovo mesto“ (Jer. 25:11, 12; 29:10). Po onome što je Danilo učinio pri kraju razdoblja od „sedamdeset godina“ vidi se da je dobro poznavao to proročanstvo (Dan. 9:1-3). Pošto se to razdoblje završilo u jesen 537. pre n. e., ono je očigledno moralo započeti u jesen 607. pre n. e. To potvrđuju događaji koji su se odigrali. U 52. poglavlju knjige proroka Jeremije opisane su važne pojedinosti opsade Jerusalima, ulazak vavilonske vojske u grad i zarobljavanje kralja Sedekije 607. pre n. e. Nakon toga su, kako stoji u 12. stihu, „petog meseca, desetog dana u mesecu“ (to jest desetog dana meseca ava, koji po našem kalendaru obuhvata deo jula i avgusta), Vavilonci spalili hram i grad. Međutim, to još nije bio početak razdoblja od „sedamdeset godina“. Još uvek je bilo tragova judejske vlasti jer je vavilonski kralj postavio Godoliju za namesnika nad preostalim judejskim stanovništvom. Međutim, „sedmog meseca“ Godolija je zajedno s još nekim ljudima bio ubijen, pa su preostali Judejci u strahu pobegli u Egipat. Tek tada, oko 1. oktobra 607. pre n. e., u punom smislu su počele da se ispunjavaju reči da će zemlja ’počivati pusta, dok se ne navrši sedamdeset godina‘ (2. Kralj. 25:22-26; 2. Let. 36:20, 21).
7. (a) Kako se može izračunati koliko je godina prošlo od podele kraljevstva nakon Solomonove smrti do razorenja Jerusalima? (b) Kako Jezekiljevo proročanstvo potvrđuje taj proračun?
7 Od 607. pre n. e. do 997. pre n. e. Teško je utvrditi kada su se odigrali događaji iz ovog razdoblja, od pada Jerusalima pa unazad do podele kraljevstva nakon Solomonove smrti. Međutim, upoređivanje zapisa o vladavini kraljeva Izraela i Jude iz Prve i Druge o kraljevima pokazuje da to razdoblje obuhvata 390 godina. Proročanstvo iz Jezekilja 4:1-13 snažno svedoči u prilog tačnosti tog proračuna. To proročanstvo je govorilo o vremenu opsade Jerusalima i o tome kako će drugi narodi odvesti u ropstvo njegove stanovnike, što se i dogodilo 607. pre n. e. Dakle, razdoblje od 40 godina koje se odnosilo na Judu završilo se razorenjem Jerusalima. A razdoblje od 390 godina koje se odnosilo na Izrael nije se završilo kada je bila uništena Samarija jer u doba kada je Jezekilj prorokovao to je već bila davna prošlost, a i u samom proročanstvu je bilo rečeno da se ono odnosi na opsadu i razorenje Jerusalima. Prema tome, i „prestup Izraelovog doma“ okončan je 607. pre n. e. Ako od te godine računamo 390 godina unazad, dolazimo do 997. pre n. e. Te godine se nakon Solomonove smrti Jerovoam odvojio od Davidovog doma i tako je „odvratio Izraelce od Jehove i naveo ih na veliki greh“ (2. Kralj. 17:21).
8. (a) Koji se događaji mogu datirati u razdoblju od kraja Solomonove vladavine pa unazad do izlaska Izraelaca iz Egipta i kako? (b) Koja promena iz tog razdoblja utiče na datiranje biblijskih događaja?
8 Od 997. pre n. e. do 1513. pre n. e. Pošto se poslednja od 40 Solomonovih celih godina vladanja završila u proleće 997. pre n. e., zaključujemo da je prva godina njegovog vladanja morala započeti u proleće 1037. pre n. e. (1. Kralj. 11:42). Biblijski izveštaj u 1. Kraljevima 6:1 kaže da je Solomon počeo da gradi Jehovi hram u Jerusalimu drugog meseca četvrte godine svog vladanja. To znači da su do tada prošle tri cele godine i jedan mesec njegove vladavine, pa tako dolazimo do toga da je hram počeo da se gradi u aprilu ili maju 1034. pre n. e. Međutim, u istom stihu stoji da je to ujedno bilo „četiristo osamdesete godine nakon izlaska Izraelovih sinova iz egipatske zemlje“. Opet valja napomenuti da je 480 ovde redni broj, koji označava 479 celih godina. Dakle, ako broju 1 034 dodamo 479, dolazimo do 1513. pre n. e. kao godine izlaska Izraelaca iz Egipta. U 19. odlomku 2. dodatka objašnjeno je da je 1513. godine pre n. e. trebalo da aviv (nisan) postane Izraelcima „prvi mesec u godini“ (Izl. 12:2) i da je do tada godina počinjala u jesen, mesecom tišrijem. U jednoj enciklopediji se u vezi s tim kaže: „Računanje godina kraljevanja zasniva se na godini koja je počinjala u proleće. Ta metoda se podudara sa onom koja je preovladavala u Vavilonu.“c Bez obzira na to kada je pri datiranju biblijskih razdoblja došlo do pomeranja početka godine s jeseni na proleće, negde u računanju vremena treba ili oduzeti ili dodati šest meseci.
9. (a) Kako se može izračunati kada je savez sa Avrahamom stupio na snagu? (b) Na šta se odnosi prvih 215 godina ’boravka u tuđini‘? (v) Koliko je Avraham imao godina kada je na putu u Hanan prešao Eufrat?
9 Od 1513. pre n. e. do 1943. pre n. e. U Izlasku 12:40, 41 Mojsije je napisao: „Izraelovi sinovi, koji su boravili u Egiptu, u tuđini su boravili četiristo i trideset godina.“ Iz te rečenice se može razumeti da nisu celokupni ’boravak u tuđini‘ proveli u Egiptu. To razdoblje je počelo kada je Avraham na svom putu u Hanan prešao Eufrat. Tada je na snagu stupio Jehovin savez sa Avrahamom. Prvih 215 godina ’boravka u tuđini‘ odnosi se na boravak u Hananu, a drugih 215 godina na boravak u Egiptu. Nakon toga su se Izraelci sasvim oslobodili egipatske vlasti i stekli su nezavisnost 1513. pre n. e.d U grčkoj Septuaginti, koja se temelji na hebrejskom tekstu starijem od masoretskog, nakon reči „Egiptu“ dodate su reči „i u hananskoj zemlji“. Slično je i u samarićanskom Pentateuhu.e U Galatima 3:17, gde se takođe spominje 430 godina, potvrđuje se da je to razdoblje počelo kada je savez sa Avrahamom stupio na snagu, naime kada je Avraham na svom putu u Hanan prešao Eufrat. Dakle, to se dogodilo 1943. pre n. e., kada je Avraham imao 75 godina (Post. 12:4).
10. Koji još dokaz potvrđuje ranije spomenutu hronologiju događaja iz Avrahamovog života?
10 Postoji još jedan dokaz za gornji proračun: U Delima apostolskim 7:6 kaže se da je Avrahamovo potomstvo bilo tlačeno četiristo godina. Pošto je Jehova prekinuo njihovo tlačenje u Egiptu 1513. pre n. e., ono je očigledno počelo 1913. pre n. e. Bilo je to pet godina nakon Isakovog rođenja i odgovara vremenu kada se u dan u koji je Isak prestao da sisa Ismailo ’rugao‘ Isaku (Post. 15:13; 21:8, 9).
11. Na temelju čega se mogu datirati događaji unazad sve do opšteg potopa?
11 Od 1943. pre n. e. do 2370. pre n. e. Već smo spomenuli da je Avraham imao 75 godina kada je 1943. godine pre n. e. došao u Hanan. Na temelju tog podatka mogu se datirati događaji unazad sve do Nojevog vremena. Pri tom su potrebni podaci koje nalazimo u Postanku 11:10–12:4. To izračunavanje, kojim dolazimo do broja od 427 godina, vrši se na sledeći način:
Od početka potopa do
rođenja Arfaksada 2 godine
zatim do rođenja Sale 35 -II-
do rođenja Evera 30 -II-
do rođenja Faleka 34 -II-
do rođenja Ragava 30 -II-
do rođenja Seruha 32 -II-
do rođenja Nahora 30 -II-
do rođenja Tare 29 -II-
do smrti Tare, kada je
Avraham imao 75 godina 205 -II-
ukupno 427 godina
Ako 1943. godini pre n. e. dodamo 427 godina, dolazimo do 2370. pre n. e. Dakle, biblijska hronologija pokazuje da je Nojev potop počeo 2370. pre n. e.
12. Na temelju čega se mogu datirati događaji unazad sve do stvaranja Adama?
12 Od 2370. pre n. e. do 4026. pre n. e. Ako se vratimo još dalje u prošlost, ustanovićemo da na temelju biblijskih podataka možemo datirati događaje unazad od potopa pa sve do stvaranja Adama. Za to su nam potrebni podaci iz Postanka 5:3-29 i 7:6, 11. Računanje se vrši na sledeći način:
Od stvaranja Adama
do rođenja Sita 130 godina
zatim do rođenja Enosa 105 -II-
do rođenja Kajinana 90 -II-
do rođenja Maleleila 70 -II-
do rođenja Jareda 65 -II-
do rođenja Enoha 162 -II-
do rođenja Metuzalema 65 -II-
do rođenja Lameha 187 -II-
do rođenja Noja 182 -II-
do potopa 600 -II-
ukupno 1 656 godina
Ako prethodno spomenutoj 2370. godini pre n. e. dodamo 1 656 godina, dolazimo do 4026. godine pre n. e. kao godine stvaranja Adama. Adam je verovatno stvoren u jesen, pošto u većini drevnih kalendara godina počinje u jesen.
13. (a) Od kada postoji čovek? (b) Kako znamo da Jehovin dan odmora nije započeo odmah nakon stvaranja čoveka?
13 Zašto je sve to važno za nas? U prvom (engleskom) izdanju ove knjige iz 1963. stajalo je: „Da li to znači da je do 1963. godine prošlo 5 988 godina od ’dana‘ u koji je Jehova „počinuo od svih svojih dela“? (Post. 2:3). Ne, jer Jehovin dan odmora nije započeo odmah nakon stvaranja Adama. Nakon što je stvorio Adama, a još uvek u šestom danu stvaranja, Jehova je, po svemu sudeći, stvarao daljnje vrste ptica i drugih životinja. Isto tako, rekao je Adamu da daje imena životinjama, za šta je očigledno bilo potrebno izvesno vreme, a zatim je stvorio i Evu (Post. 2:18-22; videti i fusnotu za 19. stih). Vreme koje je proteklo od stvaranja Adama do kraja ’šestog dana‘ treba oduzeti od 5 988 godina da bismo saznali koliko je vremena prošlo od početka ’sedmog dana‘ do [1963]. Nije dobro da se biblijska hronologija koristi za nagađanja o datumima koji još uvek leže u budućnosti (Mat. 24:36).“f
14. U čemu je prednost biblijskog izveštaja o postanku ljudskog roda pred čovekovim hipotezama i teorijama?
14 Šta reći o tvrdnjama naučnika da je čovek na Zemlji već stotinama hiljada ili čak milionima godina? Za razliku od događaja opisanih u Bibliji, nijedna takva tvrdnja ne može se potkrepiti istorijskim pisanim izvorima. Zapanjujući podaci o starosti „pračoveka“ temelje se na pretpostavkama koje se ne mogu dokazati. Zapravo, svetovna istorija može hronološki pouzdano odrediti događaje koji sežu tek nekoliko hiljada godina u prošlost. Na Zemlji su se dogodile brojne promene i kataklizme, kao što je opšti potop u Nojevo vreme, koji je u velikoj meri poremetio slojeve stena i fosilne ostatke. Stoga pokušaji naučnika da datiraju pretpotopne događaje predstavljaju samo veoma nesigurno nagađanje.g Nasuprot svim tim protivrečnim čovekovim hipotezama i teorijama, Biblija deluje vrlo logično jer pruža jasan, skladan izveštaj o postanku ljudskog roda i dobro dokumentovanu istoriju Jehovinog izabranog naroda.
15. Kako na nas treba da utiče proučavanje Biblije?
15 Proučavanje Biblije i razmišljanje o delima Upravitelja Vremena, velikog Boga Jehove, trebalo bi da nam pomogne da shvatimo koliko smo neznatni. Smrtni čovek je stvarno malen u poređenju sa svemoćnim Bogom, koji je pre mnogo hiljada godina u veličanstvenom činu stvaranja učinio ono što Biblija tako jednostavno opisuje rečima: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Post. 1:1).
ISUSOV ŽIVOT NA ZEMLJI
16. (a) Kojim su redosledom bila napisana četiri Jevanđelja? (b) Na temelju kojih podataka možemo utvrditi kada je započela Isusova služba? (v) Kojim redosledom su opisivani događaji u Jevanđeljima i šta je značajno u Jovanovom Jevanđelju?
16 Četiri nadahnuta izveštaja o Isusovom zemaljskom životu najverovatnije su napisana sledećim redosledom: Matejevo jevanđelje (otprilike 41. n. e.), Lukino (otprilike u razdoblju između 56. i 58. n. e.), Markovo (otprilike u razdoblju između 60. i 65. n. e.) i Jovanovo (otprilike 98. n. e.). Kao što je bilo objašnjeno u prethodnom poglavlju, na temelju sadržaja Luke 3:1-3 i podatka da je Tiberije postao car 14. n. e., dolazimo do 29. godine n. e. kao početne godine Isusove značajne službe na zemlji. Iako u Matejevom Jevanđelju događaji nisu uvek izneseni po hronološkom redosledu, izgleda da preostala tri Jevanđelja u većini slučajeva govore o važnim događajima po onom redu po kojem su se i dešavali. U priloženoj tabeli se pravi pregled tih događaja. Vredi zapaziti da Jovanovo Jevanđelje, koje je bilo napisano više od 30 godina nakon preostala tri, dopunjava istorijski osvrt podacima koje nisu spomenuli ostali jevanđelisti. Posebno je značajno to što Jovan jasno spominje četiri Pashe u toku Isusove zemaljske službe, a to potvrđuje da je njegova služba trajala tri i po godine i da se završila 33. n. e.h (Jovan 2:13; 5:1; 6:4; 12:1; 13:1).
17. Čime se još može potvrditi datum Isusove smrti?
17 Postoje i drugi dokazi da je Isus umro 33. n. e. Prema Mojsijevom zakonu, 15. nisan je uvek bio sabat, bez obzira na to u koji dan je padao. Ako se podudarao s redovnim sedmičnim sabatom, nazivao se „veliki“ sabat, a Jovan 19:31 pokazuje da je takav sabat usledio dan nakon Isusove smrti, koja se, prema tome, dogodila u petak. A 14. nisan nije padao u petak ni 31. ni 32. godine n. e., nego samo 33. n. e. Iz toga jasno proizlazi da je Isus umro 14. nisana 33. n. e.i
18. (a) Šta je Danilo prorekao o 69 „nedelja“? (b) Kada je to razdoblje, prema Nemiji, počelo? (v) Na temelju čega možemo utvrditi kada je Artakserks počeo da vlada?
18 Sedamdeseta „nedelja“, 29-36. n. e. O vremenskim odrednicama Isusove službe govori i Danilo 9:24-27, gde je prorečeno da će proći 69 godišnjih nedelja (483 godine) „od časa kad izađe reč da se Jerusalim obnovi i ponovo sagradi pa do Mesije, Vođe“. Prema Nemiji 2:1-8, ta reč je izašla „dvadesete godine [persijskog] kralja Artakserksa“. Kada je Artakserks počeo da vlada? Njegov otac i prethodnik, Kserks, umro je u drugoj polovini 475. pre n. e. Dakle, godina Artakserksovog ustoličenja počela je 475. pre n. e., a snažne dokaze za to nalazimo u grčkim, persijskim i vavilonskim izvorima. Na primer, grčki istoričar Tukidid (koji je postao čuven zbog tačnosti svojih zapisa) piše da je grčki državnik Temistokle pobegao u Persiju kod kralja Artakserksa „koji je nedavno seo na presto“. A na temelju zapisa Diodora Sicilijanskog, grčkog istoričara iz prvog veka pre n. e., utvrđujemo da je Temistokle umro 471/470. pre n. e. Nakon što je pobegao iz svoje zemlje, Temistokle je zatražio od Artakserksa dopuštenje da godinu dana uči persijski jezik pre nego što se pojavi pred njim i dobio je to dopuštenje. Dakle, Temistokle nije mogao da se naseli u Persiji nakon 472. pre n. e., a izgleda razumno zaključiti da je u Persiju stigao 473. pre n. e. To je bilo vreme kada je Artakserks „nedavno seo na presto“.j
19. (a) Kako možemo brojeći godine od „dvadesete godine kralja Artakserksa“ utvrditi vreme Mesijinog pojavljivanja? (b) Kako se od te godine ispunjavalo proročanstvo o 70 „nedelja“?
19 Dakle, ’dvadeseta godina kralja Artakserksa‘ je 455. pre n. e. Ako od nje izbrojimo 483 godine (69 „nedelja“) i pri tom imamo na umu da na prelazu u novu eru ne postoji nulta godina, dolazimo do zaključka da se ’Mesija, Vođa‘ pojavio 29. n. e. Isus je postao Mesija kada je u jesen te godine bio kršten i pomazan svetim duhom. U proročanstvu je takođe stajalo: „U polovini [sedamdesete] nedelje ukinuće žrtvu i žrtveni dar.“ To se dogodilo onda kada su predodžbene žrtve koje su Judejci prinosili izgubile svoju vrednost zato što je Isus žrtvovao samog sebe. Izraz ’polovina nedelje‘ odnosi se na razdoblje od tri i po godine, koje se završilo u proleće 33. n. e., kada je Isus bio pogubljen. Međutim, u proročanstvu je stajalo i sledeće: „On će jednu nedelju [celu 70. nedelju] zadržati na snazi savez za mnoge.“ To znači da je Jehova nastavio da iskazuje posebnu naklonost prema Judejcima tokom sedam godina od 29. do 36. n. e. Tek nakon toga se pružila mogućnost da i neobrezani narodi, neznabošci, postanu članovi duhovnog Izraela, što je postalo očigledno pri obraćenju Kornelija 36. n. e.k (Dela 10:30-33, 44-48; 11:1).
RAČUNANJE GODINA U APOSTOLSKO DOBA
20. Kako nam svetovna istorija u kombinaciji s biblijskim zapisom omogućava da utvrdimo vreme Irodove smrti i događaja koji su joj prethodili?
20 Od 33. n. e. do 49. n. e. Za datiranje događaja iz tog razdoblja poslužiće nam 44. godina n. e. Josif Flavije piše da je Irod Agripa I vladao tri godine nakon što je na vlast u Rimu došao car Klaudije (to se dogodilo 41. n. e.).l Istorija potvrđuje da je taj Irod umro 44. n. e.a Biblija kaže da je neposredno pre Irodove smrti Agav „po duhu“ prorekao da će zavladati velika glad, da je apostol Jakov bio pogubljen mačem i da je Petar dospeo u zatvor (u vreme Pashe) iz kog je čudom bio oslobođen. Svi ti događaji mogu se smestiti u 44. n. e. (Dela 11:27, 28; 12:1-11, 20-23).
21. Na temelju čega možemo okvirno odrediti vreme prvog Pavlovog misionarskog putovanja?
21 Prorečena glad zavladala je 46. n. e. Zato su verovatno negde u to vreme Pavle i Varnava ’isporučili pomoć u Jerusalim‘ (Dela 12:25). Nakon što su se vratili u Sirijsku Antiohiju, sveti duh ih je uputio da krenu na prvo misionarsko putovanje, na kom su prošli Kipar i brojne gradove i krajeve u Maloj Aziji.b To putovanje se verovatno odvijalo od proleća 47. n. e. do jeseni 48. n. e., pri čemu su jednu zimu proveli u Maloj Aziji. Izgleda da je Pavle sledeću zimu proveo u Sirijskoj Antiohiji, u koju se vratio, i tako dolazimo do proleća 49. n. e. (Dela 13:4–14:28).
22. Kako možemo utvrditi vreme dve Pavlove posete Jerusalimu koje su spomenute u 1. i 2. poglavlju poslanice Galatima?
22 Zapis iz 1. i 2. poglavlja poslanice Galatima se, po svemu sudeći, nadovezuje na te događaje. U tim poglavljima Pavle spominje svoje druge dve posete Jerusalimu nakon svog obraćenja — jednu „posle tri godine“ i drugu „posle četrnaest godina“ (Gal. 1:17, 18; 2:1). Ako su ta dva broja redni brojevi, kako je bio običaj da se izražava u ono vreme, i ako je do Pavlovog obraćenja došlo rano u apostolsko doba, kao što bi se moglo zaključiti iz zapisa, to bi značilo da se izrazi „tri godine“ odnosno „četrnaest godina“ odnose na razdoblje 34-36. n. e. odnosno 36-49. n. e.
23. Na temelju čega se može zaključiti da se i 2. poglavlje Galatima i 15. poglavlje Dela apostolskih odnose na Pavlovu posetu Jerusalimu 49. n. e.?
23 Izgleda da je Pavlova druga poseta Jerusalimu koja je spomenuta u Galatima bila povezana s pitanjem obrezanja, budući da Pavle kaže da se čak ni njegov pratilac Tit nije morao obrezati. Ako se radi o istoj onoj poseti na kojoj je donesena odluka o obrezanju, što je opisano u Delima apostolskim 15:1-35, mogli bismo zaključiti da je to bilo 49. n. e., jer bi se ta godina dobro uklapala u vreme između Pavlovog prvog i drugog misionarskog putovanja. Osim toga, prema Galatima 2:1-10, Pavle je iskoristio tu priliku da „pred istaknutom braćom“ jerusalimske skupštine iznese dobru vest koju je propovedao, ’da bude siguran da nije trčao uzalud‘. Logično je da bi ih o tome izvestio već nakon svog prvog misionarskog putovanja. Pavle je tog puta posetio Jerusalim ’jer je dobio objavu s neba‘.
24. Kada je Pavle bio na svom drugom misionarskom putovanju i iz kog razloga očigledno nije došao u Korint sve do pred kraj 50. n. e.?
24 Pavlovo drugo misionarsko putovanje, otprilike od 49. do 52. n. e. Nakon što se vratio iz Jerusalima, Pavle je neko vreme proveo u Sirijskoj Antiohiji. Prema tome, leto 49. n. e. mora da je već prilično bilo odmaklo kada je odande krenuo na svoje drugo putovanje (Dela 15:35, 36). To putovanje je bilo mnogo opsežnije od prvog i morao je da prezimi u Maloj Aziji. Najverovatnije se u proleće 50. n. e. odazvao na poziv Makedonca i kročio na tlo Evrope. Tamo je propovedao i osnovao skupštine u Filipima, Solunu, Veriji i Atini. Tako je u jesen 50. n. e. došao i u Korint, u pokrajini Ahaji, nakon što je prešao gotovo 2 100 kilometara, i to većinom pešice (Dela 16:9, 11, 12; 17:1, 2, 10, 11, 15, 16; 18:1). Iz Dela apostolskih 18:11 saznajemo da je tamo ostao jednu i po godinu. Tako smo došli do početka 52. n. e. Kada je prošla zima, Pavle je mogao da preko Efesa otplovi u Cezareju. Nakon što je „otišao gore“ — po svemu sudeći u Jerusalim — i pozdravio tamošnju skupštinu, vratio se na svoje polazište u Sirijsku Antiohiju, verovatno u leto 52. n. e.c (Dela 18:12-22).
25. (a) Koje arheološko otkriće ide u prilog tvrdnji da je Pavle prvi put bio u Korintu između 50. i 52. n. e.? (b) Kako to potvrđuje i izjava da su Akila i Priskila tamo ’nedavno došli iz Italije‘?
25 Jedno arheološko otkriće ide u prilog tvrdnji da je Pavle prvi put bio u Korintu između 50. i 52. n. e. Radi se o delu jednog zapisa, odgovoru rimskog cara Klaudija Cezara stanovnicima Delfa u Grčkoj. Na njemu se nalaze reči: „[Lucije Ju]nije, Galion... prokonzul.“ Istoričari se uglavnom slažu da broj 26, koji se takođe nalazi u tekstu, označava da je Klaudije do tada već 26. put bio aklamacijom proglašen za cara. Drugi zapisi otkrivaju da je Klaudije aklamacijom bio proglašen za cara 27. put pre 1. avgusta 52. n. e. Služba prokonzula trajala je godinu dana, a započinjala je početkom leta. Prema tome, Galionova prokonzulska služba u Ahaji trajala je, po svemu sudeći, od leta 51. do leta 52. n. e. „Dok je Galion bio prokonzul u Ahaji, Judejci su složno ustali na Pavla i odveli ga pred sudsku stolicu.“ Nakon što ga je Galion oslobodio, Pavle je „tamo ostao još dosta dana“, a zatim je otplovio u Siriju (Dela 18:11, 12, 17, 18). Sve to, kako izgleda, potvrđuje da se Pavlov 18-mesečni boravak u Korintu završio u proleće 52. n. e. Daljnju vremensku odrednicu nalazimo u izjavi da je po dolasku u Korint Pavle „našao jednog Judejca po imenu Akila, rodom iz Ponta, koji je nedavno došao iz Italije, i njegovu ženu Priskilu, jer je Klaudije naredio da svi Judejci napuste Rim“ (Dela 18:2). Istoričar Pavle Orozije, koji je pisao početkom petog veka, beleži da je nalog o proterivanju Klaudije izdao devete godine svog vladanja, to jest 49. n. e. ili početkom 50. n. e. Prema tome, Akila i Priskila su mogli da dođu u Korint pred jesen te godine, što bi značilo da je Pavle tamo boravio od jeseni 50. n. e. do proleća 52. n. e.d
26. Kako se mogu datirati etape Pavlovog trećeg misionarskog putovanja?
26 Pavlovo treće misionarsko putovanje, otprilike 52-56. n. e. Nakon što je u Sirijskoj Antiohiji „proveo neko vreme“, Pavle je ponovo krenuo u Malu Aziju i verovatno je stigao u Efes do zime 52/53. n. e. (Dela 18:23; 19:1). Pavle je „tri meseca“ a potom još „dve godine“ propovedao u Efesu, a zatim je krenuo u Makedoniju (Dela 19:8-10). Kasnije je podsetio nadglednike iz Efesa da je kod njih služio „tri godine“, verovatno zaokruživši broj godina (Dela 20:31). Po svemu sudeći, Pavle je otišao iz Efesa nakon Pedesetnice, početkom 55. n. e., i krenuo prema Grčkoj, tačnije u Korint, da bi tamo stigao pre zime i prezimio tri meseca. Zatim se do Pashe 56. n. e. vratio na sever u Filipe. Odatle je otplovio u Troadu, prošao kroz Milet, stigao u Cezareju i na kraju je do Pedesetnice 56. n. e. stigao u Jerusalime (1. Kor. 16:5-8; Dela 20:1-3, 6, 15, 16; 21:8, 15-17).
27. Kako se mogu datirati događaji zaključno s Pavlovim prvim zatvaranjem u Rimu?
27 Završne godine biblijskog doba, 56-100. n. e. Pavle je bio uhapšen ubrzo nakon što je stigao u Jerusalim. Odveli su ga u Cezareju i tamo je u pritvoru proveo dve godine, dok Feliksa na mestu namesnika nije nasledio Fest (Dela 21:33; 23:23-35; 24:27). Izgleda da se Festov dolazak na mesto namesnika i Pavlov odlazak u Rim, koji je posle toga usledio, mogu smestiti u 58. godinu n. e.f Nakon što je Pavle doživeo brodolom i prezimio na Malti, u Rim je stigao otprilike 59. n. e. Biblijski izveštaj navodi da je u pritvoru u Rimu propovedao i poučavao ljude dve godine, to jest do otprilike 61. n. e. (Dela 27:1; 28:1, 11, 16, 30, 31).
28. Koje bi se godine logično mogle povezati s događajima pred kraj Pavlovog života?
28 Premda se istorijski zapis u Delima apostolskim tu završava, postoje neki nagoveštaji da je Pavle tom prilikom bio oslobođen i da je nastavio misionarsku službu na Kritu, u Grčkoj, i u Makedoniji. Nije poznato da li je stigao i do Španije. Pavle je verovatno umro mučeničkom smrću po nalogu cara Nerona ubrzo nakon što je poslednji put bio zatvoren u Rimu, a to je bilo otprilike 65. n. e. Svetovna istorija tvrdi da se veliki požar u Rimu dogodio u julu 64. n. e., nakon čega se Neron silovito okomio na hrišćane. Boravak u zatvoreničkim okovima koje Pavle spominje i njegovo pogubljenje logično se mogu uklopiti u to razdoblje (2. Tim. 1:16; 4:6, 7).
29. Kada se završilo apostolsko doba i koje su biblijske knjige bile zadnje napisane?
29 Apostol Jovan je svojih pet knjiga napisao pri kraju razdoblja progonstva koje je pokrenuo car Domicijan. Navodno se Domicijan tokom zadnje tri godine svoje vladavine (koja je trajala od 81. do 96. n. e.) ponašao kao ludak. Jovan je napisao Otkrivenje otprilike 96. n. e., tokom svog izgnanstva na Patmosu.g Jevanđelje i tri svoje poslanice napisao je u Efesu ili njegovoj okolini nakon što je bio pušten na slobodu. On je kao poslednji apostol umro oko 100. n. e.
30. Zašto je dobro proučavati biblijske hronološke podatke?
30 Dakle, jasno je da upoređivanjem događaja koje opisuje svetovna istorija s hronološkim podacima iz same Biblije i njenim proročanstvima možemo prilično tačno utvrditi kada su se odigrali pojedini događaji o kojima Biblija govori. Međusobni sklad biblijskih hronoloških podataka jača naše poverenje u to da je Sveto pismo zaista Božja Reč.
[Fusnote]
a Pri razmatranju ovog poglavlja korisno je razmotriti informacije koje se nalaze na stranama 458-467 u 1. tomu knjige Insight on the Scriptures.
b 2. dodatak, odlomci 28 i 29.
c The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge, 1957, 12. tom, strana 474.
d Od Avrahamovog prelaska preko Eufrata do rođenja Isaka prošlo je 25 godina; do rođenja Jakova prošlo je još 60 godina; Jakov je imao 130 godina kada je otišao u Egipat (Post. 12:4; 21:5; 25:26; 47:9).
e Slično je i Josif Flavije napisao u Judejskim starinama (2. knjiga, 15. poglavlje, 2. odlomak): „Napustili su Egipat u mesecu ksantiku [mesec makedonskog kalendara koji je Josif poistovetio s mesecom nisanom]... 430 godina nakon što je naš praotac Avraham došao u Hanan“ (prevod iz izdanja Loeb Classical Library, 1967, Henri Tekeri, strana 305).
f Godine 2008. to vreme treba oduzeti od 6 033 godine.
g Život — kako je nastao? Evolucijom ili stvaranjem?, strane 96-98; Probudite se! od 22. septembra 1986, strane 17-27 (engl.); Probudite se! od 8. aprila1972, strane 5-20 (engl.).
h Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 57-58.
i Stražarska kula, 1976, strana 247 (engl.); 1959, strane 489-492 (engl.).
j Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 614-616.
k Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 899-904.
l Judejske starine, XIX, viii, 2.
a The New Encyclopædia Britannica, 1987, 5. tom, strana 880.
b Insight on the Scriptures, 2. tom, strana 747.
c Insight on the Scriptures, 2. tom, strana 747.
d Insight on the Scriptures, 1. tom, strane 476, 886.
e Insight on the Scriptures, 2. tom, strana 747.
f Analytical Concordance to the Bible, Robert Jang, strana 342, odrednica „Fest“.
g Notes on the Book of Revelation, 1852, Albert Barns, strane 29 i 30.
GLAVNI DOGAĐAJI IZ ISUSOVOG ŽIVOTA NA ZEMLJI — Četiri Jevanđelja po hronološkom redosledu
Vreme Mesto Događaj
Događaji koji su prethodili Isusovoj službi
3. pre n. e. Jerusalim, Rođenje Jovana Krstitelja prorečeno
hram Za 1:5-2:5
oko 2. pre n. e. Nazaret; Isusovo rođenje prorečeno Mariji,
Judeja koja posećuje Jelisavetu Lu 1:26-56
2. pre n. e. Judejska brda Rođenje Jovana Krstitelja; kasnije,
njegov život u pustinji Lu 1:57-80
2. pre n. e., Vitlejem Isus (Reč, preko koje je sve postalo)
oko 1. okt. rođen kao Avrahamov i Davidov potomak
u blizini Anđeo objavljuje dobru vest; pastiri
Vitlejema posećuju dete Lu 2:8-20
Vitlejem; Isus obrezan (8. dan),
Jerusalim donesen u hram (nakon 40. dana) Lu 2:21-38
1. pre n. e. Jerusalim; Astrolozi; bekstvo u Egipat;
ili 1. n. e. Vitlejem; pokolj dece; Isusov povratak
Nazaret Mt 2:1-23 Lu 2:39, 40
12. n. e. Jerusalim Dvanaestogodišnji Isus na Pashi;
odlazak kući Lu 2:41-52
Početak Isusove službe
29, jesen Jordan Isusovo krštenje i pomazanje;
rođen kao čovek u Davidovoj lozi,
ali proglašen Sinom Božjim Mt 3:13-17
Judejska pustinja Isusov post i kušnja Mt 4:1-11
Dolina gornjeg Prvi Isusovi učenici Lu 1:35-51
Jordana
Kana Galilejska; Isusovo prvo čudo; odlazi u Kapernaum
Kapernaum Jv 2:1-12
30, Pasha Jerusalim Proslava Pashe; isteruje trgovce iz hrama
Jerusalim Isusov razgovor s Nikodimom Jv 3:1-21
Judeja; Enon Isusovi učenici krštavaju;
Jovan se umanjuje Jv 3:22-36
Tiberijada Jovan u zatvoru; Isus odlazi u Galileju
Sihar u Samariji Na putu za Galileju Isus poučava
Samarićane Jv 4:4-43
Isusova obimna služba u Galileji
Galileja Počeo da objavljuje: ’Približilo se nebesko
kraljevstvo‘ Mt 4:17 Mr 1:14, 15
Nazaret; Kana; Leči dečaka; čita za šta je opunomoćen;
Kapernaum odbačen; odlazi u Kapernaum Mt 4:13-16
Galilejsko more Poziva Simona i Andriju, Jakova
u blizini i Jovana Mt 4:18-22 Mr 1:16-20
Kapernauma Lu 5:1-11
Kapernaum Leči čoveka opsednutog demonom, Petrovu
taštu i mnoge druge Mt 8:14-17
Galileja Prvo putovanje po Galileji, sa četvoricom
do tada pozvanih Mt 4:23-25
Galileja Leči gubavca; silan narod dolazi k Isusu
Kapernaum Leči paralizovanoga Mt 9:1-8
Kapernaum Poziva Mateja; gozba s poreznicima
Judeja Propoveda po judejskim sinagogama Lu 4:44
31, Pasha Jerusalim Prisustvuje prazniku; leči čoveka;
prekorava fariseje Mt 5:1-47
na povratku iz Učenici kidaju klasje na sabat
Jerusalima(?) Mt 12:1-8 Mr 2:23-28 Lu 6:1-5
Galileja; Leči ruku čoveka na sabat;povlači se
Galilejsko more na obalu; leči Mt 12:9-21
Gora u blizini Izabira 12 apostola Mr 3:13-19
Kapernauma Lu 6:12-16
U blizini Kapernauma Propoved na gori Mt 5:1–7:29 Lu 6:17-49
Kapernaum Leči slugu jednog stotnika Mt 8:5-13 Lu 7:1-10
Nain Uskrsava udovičinog sina Lu 7:11-17
Galileja Jovan u zatvoru, šalje učenike Isusu
Galileja Prekorava gradove; otkriveno maloj deci;
ugodan jaram Mt 11:20-30
Galileja Grešnica mu maže noge uljem; poređenje
o dužnicima Lu 7:36-50
Galileja Drugo propovedničko putovanje po Galileji,
s dvanaestoricom Lu 8:1-3
Galileja Leči čoveka opsednutog demonom; optužen da
sarađuje s Velzevulom Mt 12:22-37 Mr 3:19-30
Galileja Pismoznalci i fariseji traže znak Mt 12:38-45
Galileja Hrist svoje učenike smatra braćom Mt 12:46-50
Galilejsko more Poređenja o sejaču, kukolju i drugo; objašnjenja
Galilejsko more Umiruje vetar kad prelaze jezero
Gadarinski kraj, Leči dva čoveka opsednuta demonima;
jugoistočno od demoni opsedaju svinje
Galilejskog mora Mt 8:28-34 Mr 5:1-20 Lu 8:26-39
Verovatno Uskrsava Jairovu ćerku; leči jednu ženu
Kapernaum Mt 9:18-26 Mr 5:21-43 Lu 8:40-56
Kapernaum(?) Leči dva slepa i jednog nemog čoveka
opsednutog demonom Mt 9:27-34
Nazaret Ponovo dolazi u grad u kojem je odrastao,
ponovo odbačen Mt 13:54-58 Mr 6:1-6
Galileja Treće putovanje po Galileji, obimnije jer šalje
apostole Mt 9:35–11:1 Mr 6:6-13 Lu 9:1-6
Tiberijada Jovanu Krstitelju odrubljena glava; Irod
uznemiren osećanjem krivice Mt 14:1-12
32, pre Pashe Kapernaum(?); Apostoli se vraćaju s propovedničkog
(Jov. 6:4) severoistočna putovanja; nahranjeno 5 000 ljudi
strana Mt 14:13-21 Mr 6:30-44
Galilejskog mora Lu 9:10-17 Jv 6:1-13
Severoistočna obala Pokušaj krunisanja Isusa; Isus
Galilejskog mora; hoda po moru; leči
Genezaret Mt 14:22-36 Mr 6:45-56 Jv 6:14-21
Kapernaum Otkriva ko je „hleb života“;mnogi
učenici otpadaju Jv 6:22-71
32, nakon Pashe Verovatno Predanja obezvređuju Božju Reč
Kapernaum Mt 15:1-20 Mr 7:1-23 Jv 7:1
Fenikija; Isus u blizini Tira, Sidona; odlazi
Dekapolj u Dekapolj; hrani 4000 ljudi
Magadan Sadukeji i fariseji opet traže znak
Severoistočna Vitsaida Upozorava na kvasac farisejski;
obala Galilejskog leči slepog čoveka Mt 16:5-12
mora; Mr 8:13-26
Cezareja Leči čoveka opsednutog demonom koga
Filipova učenici nisu mogli da izleče
Galileja Ponovo proriče svoju smrt i uskrsenje
Kapernaum Čudom obezbeđuje novac za porez Mt 17:24-27
Kapernaum Ko je najveći u Kraljevstvu; kako ukazati
na prestup; milosrđe Mt 18:1-35
Galileja; Odlazi iz Galileje radi Praznika senica;
Samarija sve ostavlja zbog svoje službe
Isusova kasnija služba u Judeji
32, Praznik Jerusalim Isus javno poučava na Praznik
senica senica Jv 7:11-52
Jerusalim Poučava nakon Praznika; leči slepog
čoveka Jv 8:12–9:41
Verovatno Šalje sedamdesetoricu da propovedaju;
Judeja njihov povratak, izveštaj Lu 10:1-24
Judeja; Priča o milosrdnom Samarićaninu;
Vitanija u domu Marte i Marije Lu 10:25-42
Verovatno Ponovo poučava kako se moliti;
Judeja istrajnost u molitvi Lu 11:1-13
Verovatno Pobija lažnu optužbu; pokazuje da
Judeja će naraštaj biti osuđen Lu 11:14-36
Verovatno Za stolom jednog fariseja, Isus
Judeja osuđuje licemerje Lu 11:37-54
Verovatno Govor o Božjoj brizi; verni
Judeja nastojnik Lu 12:1-59
Verovatno Leči zgrčenu ženu na sabat;
Judeja tri poređenja Lu 13:1-21
32, Praznik Jerusalim Isus na Prazniku posvećenja;
posvećenja dobri pastir Jv 10:1-39
Isusova kasnija služba istočno od Jordana
Preko Jordana Mnogi poverovali u Isusa Jv 10:40-42
Pereja Poučava u gradovima i selima dok
(preko Jordana) ide prema Jerusalimu Lu 13:22
Pereja Ulazak u kraljevstvo; Irodova pretnja;
kuća napuštena Lu 13:23-35
Verovatno Pereja Poniznost; poređenje o velikoj večeri
Verovatno Pereja Cena koju plaća učenik Lu 14:25-35
Verovatno Pereja Poređenja: izgubljena ovca, izgubljeni
novčić, izgubljeni sin Lu 15:1-32
Verovatno Pereja Poređenja: nepravedni nastojnik,
bogataš i Lazar Lu 16:1-31
Verovatno Pereja Opraštanje i vera; beskorisni
robovi Lu 17:1-10
Vitanija Isus uskrsava Lazara iz mrtvih
Jerusalim; Kajafa huška Sinedrion protiv Isusa;
Jefrem Isus se povlači Jv 11:47-54
Samarija; Leči i poučava dok prolazi
Galileja kroz Samariju i Galileju Lu 17:11-37
Samarija Poređenja: uporna udovica,
ili Galileja farisej i poreznik Lu 18:1-14
Pereja Prolazi kroz Pereju; pouka o
razvodu Mt 19:1-12 Mr 10:1-12
Pereja Prima i blagosilja decu
Verovatno Pereja Zahtev da Jakov i Jovan sede u kraljevstvu
Jerihon Prolazeći kroz Jerihon leči dva
slepa čoveka; kod Zakheja;
poređenje o deset mina Mt 20:29-34
Isusova završna služba u Jerusalimu
8. nisan Vitanija Stiže u Vitaniju šest dana pre
33. n. e. Pashe Jv 11:55–12:1
9. nisan Vitanija Gozba u kući gubavca Simona;
Marija maže uljem Isusa; Judejci
dolaze da vide Isusa i Lazara
Vitanija- Hrist kao kralj ulazi u Jerusalim
Jerusalim Mt 21:1-11, 14-17 Mr 11:1-11
10. nisan Vitanija- Proklinje smokvu bez ploda; drugi put
Jerusalim čisti hram Mt 21:18, 19, 12, 13
Jerusalim Razgovara s Grcima; Judejci
ne veruju Jv 12:20-50
11. nisan Vitanija- Smokva bez ploda se osušila
Jerusalim Mt 21:19-22 Mr 11:20-25
Jerusalim, hram Sumnje u vlast kojom Hrist čini čuda;
poređenje o dva sina Mt 21:23-32
Jerusalim, hram Isusovo pitanje o poreklu Mesije,
svi ćute Mt 22:41-46
Jerusalim, hram Udovičina dva novčića
Maslinska gora Poređenja o deset devica, talantima,
ovcama i jarcima Mt 25:1-46
13. nisan U blizini Pripreme za Pashu Mt 26:17-19
(četvrtak Jerusalima i Mr 14:12-16 Lu 22:7-13
po podne) u samom gradu
Jerusalim Isus pere noge apostolima
Jerusalim S jedanaestoricom uspostavlja večeru
kojom obeležava svoju smrt Mt 26:26-29
Mr 14:22-25 Lu 22:19, 20, 24-30
[1Kor. 11:23-25]
Jerusalim Proriče da će ga se Petar odreći i da
će se apostoli razbežati Mt 26:31-35
Jerusalim Pomoćnik; međusobna ljubav; nevolje;
Isusova molitva Jv 14:1–17:26
Jerusalim Sude mu Ana, Kajafa i Sinedrion;
Petar ga se odriče Mt 26:57–27:1
Jerusalim Izdajnik Juda se obesio Mt 27:3-10
Jerusalim Predat da bude pogubljen, iako Pilat
traži da bude oslobođen Mt 27:15-30
(oko 15 sati, Golgota, Isusova smrt na stubu i propratni
petak) Jerusalim događaji Mt 27:31-56 Mr 15:20-41
Jerusalim Isusovo telo se skida sa stuba i polaže
u grob Mt 27:57-61 Mr 15:42-47
15. nisan Jerusalim Sveštenici i fariseji postavljaju
stražu na grobu Mt 27:62-66
16. nisan Jerusalim Isusovo uskrsenje i događaji
i okolina tog dana Mt 28:1-15 Mr 16:1-8
nakon 16. Jerusalim; Daljnja pojavljivanja Isusa Hrista
nisana Galileja Mt 28:16-20 [1. Kor. 15:5-7]
25. ijar Maslinska gora, Isus uzlazi na nebo 40. dan
u blizini nakon uskrsenja [Dela 1:9-12]
Vitanije Lu 24:50-53
Pitanja za tabelu „Glavni događaji iz Isusovog života na zemlji“:
(a) Nabroj neke od značajnijih događaja iz Isusove službe koji su prethodili zatvaranju Jovana Krstitelja.
(b) Navedi gde i kada su se odigrali sledeći događaji: (1) Pozivanje Simona i Andrije, Jakova i Jovana; (2) Izabiranje 12 apostola; (3) Propoved na gori; (4) Preobraženje; (5) Lazarevo uskrsenje; (6) Isusova poseta Zakhejevom domu.
(v) Nabroj neka od značajnijih Isusovih čuda i navedi kada i gde su se dogodila.
(g) Nabroj neke od važnijih događaja vezanih za Isusovu službu koji su se odigrali od 8. do 16. nisana 33. n. e.
(d) Navedi neka od značajnijih poređenja koja je Isus ispričao tokom svoje zemaljske službe.
HRONOLOŠKI PREGLED ZNAČAJNIJIH DOGAĐAJA IZ BIBLIJSKE ISTORIJE
Skraćenice: p. — posle; o. — otprilike; n. e. — naše (hrišćanske) ere; pre n. e. — pre naše (hrišćanske) ere
Godina Događaj Biblijski stihovi
4026. pre n. e. Stvaranje Adama Post. 2:7
p. 4026. pre n. e. Edenski savez, prvo Post. 3:15
proročanstvo
pre 3896. pre n. e. Kain ubija Avelja Post. 4:8
3896. pre n. e. Rođenje Sita Post. 5:3
3404. pre n. e. Rođenje pravednog Enoha Post. 5:18
3339. pre n. e. Rođenje Metuzalema Post. 5:21
3152. pre n. e. Rođenje Lameha Post. 5:25
3096. pre n. e. Smrt Adama Post. 5:5
3039. pre n. e. Enoh „prenet“; kraj Post. 5:23, 24;
njegove proročke službe Juda 14
2970. pre n. e. Rođenje Noja Post. 5:28, 29
2490. pre n. e. Bog iznosi osudu ljudskog Post. 6:3
roda
2470. pre n. e. Rođenje Jafeta Post. 5:32;
2468. pre n. e. Rođenje Sima Post. 7:11; 11:10
2370. pre n. e. Smrt Metuzalema Post. 5:27
Počinje potop (u jesen) Post. 7:6, 11
2369. pre n. e. Sklapanje poslepotopnog Post. 8:13; 9:16
saveza
2368. pre n. e. Rođenje Arfaksada Post. 11:10
p. 2269. pre n. e. Gradnja Vavilonske kule Post. 11:4
2020. pre n. e. Smrt Noja Post. 9:28, 29
2018. pre n. e. Rođenje Avrahama Post. 11:26, 32; 12:4
1943. pre n. e. Avraham prelazi Eufrat Post. 12:4, 7;
na putu u Hanan; stupa na Izl.12:40;
snagu savez sa Avrahamom; Gal. 3:17
početak razdoblja od 430
godina, koje prethodi
sklapanju saveza
pre 1933. pre n. e. Izbavljenje Lota; Avraham Post. 14:16, 18;
posećuje Melhisedeka Post. 16:3
1932. pre n. e. Rođenje Ismaila Post. 16:15, 16
1919. pre n. e. Savez o obrezanju Post. 17:1, 10, 24
Uništenje Sodoma i Gomore Post. 19:24
1918. pre n. e. Rođenje Isaka, pravog Post. 21:2, 5;
Avrahamovog naslednika; Dela 13:17-20
započinje razdoblje od „oko
četiristo pedeset godina“
1913. pre n. e. Isak prestao da sisa; Post. 21:8; 15:13;
Ismailo oteran; početak Dela 7:6
400-godišnjeg tlačenja
1881. pre n. e. Smrt Sare Post. 17:17; 23:1
1878. pre n. e. Venčanje Isaka i Rebeke Post. 25:20
1868. pre n. e. Smrt Sima Post. 11:11
1858. pre n. e. Rođenje Isava i Jakova Post. 25:26
1843. pre n. e. Smrt Avrahama Post. 25:7
1818. pre n. e. Isav se ženi svojim prvim Post. 26:34
dvema ženama
1795. pre n. e. Smrt Ismaila Post. 25:17
1781. pre n. e. Jakov beži u Haran; u Post. 28:2, 13, 19
Vetilju dobija viziju
1774. pre n. e. Jakov se ženi Lijom i Post. 29:23-30
Rahelom
1767. pre n. e. Rođenje Josifa Post. 30:23, 24
1761. pre n. e. Jakov se vraća iz Harana Post. 31:18, 41
u Hanan
o. 1761. pre n. e. Jakov se bori sa anđelom; Post. 32:24-28
dobija ime Izrael
1750. pre n. e. Josifa braća prodaju u Post. 37:2, 28
ropstvo
1738. pre n. e. Isakova smrt Post. 35:28, 29
1737. pre n. e. Josif postaje upravitelj Post. 41:40, 46
celog Egipta
1728. pre n. e. Jakov sa celom porodicom Post. 45:6; 46:26; 47:9
dolazi u Egipat
1711. pre n. e. Smrt Jakova Post. 47:28
1657. pre n. e. Smrt Josifa Post. 50:26
pre 1613. pre n. e. Jovove kušnje Jov 1:8; 42:16
p. 1600. pre n. e. Egipat stiče nadmoć i Izl. 1:8
postaje prva svetska sila
1593. pre n. e. Rođenje Mojsija Izl. 2:2, 10
o. 1514. pre n. e. Mojsije kod grma koji Izl. 3:2
je goreo
1513. pre n. e. Pasha; Izraelci napuštaju Izl. 12:12; 14:27,
Egipat; izbavljenje kod Izl. 29, 30;
Crvenog mora; uzdrmana Post. 15:13, 14
moć Egipta; kraj
400-godišnjeg tlačenja
Sklapanje saveza Zakona na Izl. 24:6-8
gori Sinaj (Horiv)
1512. pre n. e. Završetak gradnje svetog Izl. 40:17
šatora
Uspostavljanje sveštenstva Lev. 8:34-36
po Aronovoj liniji
Mojsije dovršava pisanje Lev. 27:34;
Izlaska i Levitske Br. 1:1
o. 1473. pre n. e. Mojsije dovršava pisanje Jov 42:16, 17
Knjige o Jovu
Savez sa Izraelom u Moavu P. zak. 29:1
Mojsije piše Ponovljene P. zak. 1:1, 3
zakone
Mojsije umire na gori P. zak. 34:1, 5, 7
Navav u Moavu
Izrael pod vođstvom Isusa Is. Nav. 4:19
Navina ulazi u Hanan
1467. pre n. e. Dovršeno osvajanje većeg Is. Nav. 11:23;
dela zemlje; kraj razdoblja Is. Nav. 14:7, 10-15
od „oko četiristo pedeset
godina“ spomenutog u
o. 1450. pre n. e. Završeno pisanje knjige Is. Nav. 1:1; 24:26
Isusa Navina
Smrt Isusa Navina Is. Nav. 24:29
1117. pre n. e. Samuilo pomazuje Saula za 1. Sam. 10:24;
kralja Izraela Dela 13:21
1107. pre n. e. Rođenje Davida u Vitlejemu 1. Sam. 16:1
o. 1100. pre n. e. Samuilo dovršava pisanje Sud. 21:25
Knjige o sudijama
o. 1090. pre n. e. Samuilo dovršava pisanje Ruta 4:18-22
Knjige o Ruti
o. 1078. pre n. e. Završeno pisanje 1. Sam. 31:6
1. Samuilove
1077. pre n. e. David u Hevronu postaje 2. Sam. 2:4
kralj nad Judinim domom
1070. pre n. e. David postaje kralj celog 2. Sam. 5:3-7
Izraela; Jerusalim
postaje njegova prestonica
p. 1070. pre n. e. Kovčeg prenet u Jerusalim; 2. Sam. 6:15;
savez za Kraljevstvo 2. Sam. 7:12-16
s Davidom
o. 1040. pre n. e. Gad i Natan dovršavaju 2. Sam. 24:18
pisanje 2. Samuilove
1037. pre n. e. Solomon nasleđuje Davida 1. Kralj. 1:39; 2:12
kao kralj Izraela
1034. pre n. e. Solomon počinje da 1. Kralj. 6:1
gradi hram
1027. pre n. e. Završena izgradnja hrama 1. Kralj. 6:38
u Jerusalimu
o. 1020. pre n. e. Solomon dovršava pisanje Pesma 1:1
Pesme nad pesmama
pre 1000. pre n. e. Solomon dovršava pisanje Prop. 1:1
knjige Propovednika
997. pre n. e. Rovoam nasleđuje 1. Kralj. 11:43;
Solomona; kraljevstvo se 1. Kralj. 12:19, 20
deli; Jerovoam počinje
da vlada nad Izraelom
993. pre n. e. Sisak osvaja Judu i 1. Kralj. 14:25, 26
odnosi blago iz hrama
980. pre n. e. Avijam (Avija) nasleđuje 1. Kralj. 15:1, 2
Rovoama kao kralj Jude
977. pre n. e. Asa nasleđuje Avijama kao 1. Kralj. 15:9, 10
kralj Jude
o. 976. pre n. e. Nadav nasleđuje Jerovoama 1. Kralj. 14:20
kao kralj Izraela
o. 975. pre n. e. Vasa nasleđuje Nadava kao 1. Kralj. 15:33
kralj Izraela
o. 952. pre n. e. Ila nasleđuje Vasu kao 1. Kralj. 16:8
kralj Izraela
o. 951. pre n. e. Zimrije nasleđuje Ilu 1. Kralj. 16:15
kao kralj Izraela
Amrije i Tivnija nasleđuju 1. Kralj. 16:21
Zimrija kao kraljevi Izraela
o. 947. pre n. e. Amrije sam vlada kao kralj
Izraela 1. Kralj. 16:22, 23
o. 940. pre n. e. Ahav nasleđuje Amrija kao 1. Kralj. 16:29
kralj Izraela
936. pre n. e. Josafat nasleđuje Asu kao 1. Kralj. 22:41, 42
kralj Jude
o. 917. pre n. e. Joram nasleđuje Ohoziju 2. Kralj. 3:1
i sam vlada nad Izraelom
913. pre n. e. Joram ’postaje kralj‘ nad 2. Kralj. 8:16, 17
Judom zajedno s Josafatom
o. 906. pre n. e. Ohozija nasleđuje Jorama 2. Kralj. 8:25, 26
kao kralj Jude
Juj nasleđuje Jorama kao 2. Kralj. 9:24, 27;
kralj Izraela 2. Kralj. 10:36
898. pre n. e. Joas nasleđuje Ohoziju 2. Kralj. 12:1
kao kralj Jude
876. pre n. e. Joahaz nasleđuje Juja 2. Kralj. 13:1
kao kralj Izraela
858. pre n. e. Amasija nasleđuje Joasa 2. Kralj. 14:1, 2
kao kralj Jude
o. 844. pre n. e. Jerovoam II nasleđuje 2. Kralj. 14:23
Joasa kao kralj Izraela
Jona dovršava pisanje Jona 1:1, 2
svoje knjige
829. pre n. e. Ozija (Azarija) nasleđuje 2. Kralj. 15:1, 2
Amasiju kao kralj Jude
o. 820. pre n. e. Verovatno napisana Joilo 1:1
Joilova knjiga
o. 804. pre n. e. Amos dovršava pisanje Am. 1:1
svoje knjige
o. 792. pre n. e. Zaharija vlada nad 2. Kralj. 15:8
Izraelom (6 meseci)
o. 791. pre n. e. Salum nasleđuje Zahariju 2. Kralj. 15:13, 17
kao kralj Izraela
Menajim nasleđuje Saluma
kao kralj Izraela
o. 780. pre n. e. Fakija nasleđuje Menajima 2. Kralj. 15:23
kao kralj Izraela
o. 778. pre n. e. Fekaj nasleđuje Fakiju 2. Kralj. 15:27
kao kralj Izraela
777. pre n. e. Jotam nasleđuje Oziju 2. Kralj. 15:32, 33
(Azariju) kao kralj Jude
o. 761. pre n. e. Ahaz nasleđuje Jotama 2. Kralj. 16:1, 2
kao kralj Jude
o. 758. pre n. e. Osija ’počinje da vlada‘ 2. Kralj. 15:30
kao kralj Izraela
745. pre n. e. Jezekija nasleđuje Ahaza 2. Kralj. 18:1, 2
kao kralj Jude
p. 745. pre n. e. Osija dovršava pisanje Os. 1:1
svoje knjige
740. pre n. e. Asirija porobljava Izrael, 2. Kralj. 17:6, 13, 18
osvaja Samariju
732. pre n. e. Senahirim napada Judu 2. Kralj. 18:13
p. 732. pre n. e. Isaija dovršava pisanje Isa. 1:1
svoje knjige
pre 717. pre n. e. Mihej dovršava pisanje Mih. 1:1
svoje knjige
o. 717. pre n. e. Dovršeno sastavljanje Posl. 25:1
Poslovica
716. pre n. e. Manasija nasleđuje 2. Kralj. 21:1
Jezekiju kao kralj Jude
661. pre n. e. Amon nasleđuje Manasiju 2. Kralj. 21:19
kao kralj Jude
659. pre n. e. Josija nasleđuje Amona 2. Kralj. 22:1
kao kralj Jude
pre 648. pre n. e. Sofonija dovršava pisanje Sof. 1:1
svoje knjige
647. pre n. e. Jeremija postavljen za Jer. 1:1, 2, 9, 10
proroka
pre 632. pre n. e. Naum dovršava pisanje Na. 1:1
svoje knjige
632. pre n. e. Haldejci i Međani osvajaju Na. 3:7
Ninivu
Vavilon se sve više
uzdiže prema položaju
treće svetske sile
628. pre n. e. Joahaz, Josijin naslednik, 2. Kralj. 23:31
vlada u Judi
Joakim nasleđuje Joahaza 2. Kralj. 23:36
kao kralj Jude
o. 628. pre n. e. Avakum dovršava pisanje Avak. 1:1
svoje knjige
625. pre n. e. Navuhodonosor (II) Jer. 25:1
postaje kralj Vavilona;
prva godina njegovog
vladanja računa se od
nisana 624. pre n. e.
620. pre n. e. Navuhodonosor dovodi 2. Kralj. 24:1
Joakima na presto
618. pre n. e. Joahin nasleđuje Joakima 2. Kralj. 24:6, 8
kao kralj Jude
Sedekija postavljen na 2. Kralj. 24:12-18
položaj kralja Jude
613. pre n. e. Jezekilj počinje svoju Jezek. 1:1-3
proročku službu
607. pre n. e. U petom mesecu (avu) 2. Kralj. 25:8-10;
hram je uništen i ceo Jer. 52:12-14
Jerusalim je razoren
U sedmom mesecu Judejci 2. Kralj. 25:25, 26;
napuštaju Judu; počinju Luka 21:24
„vremena neznabožaca“
Jeremija piše Tužbalice
Uvod u Tužb., Septuaginta
o. 607. pre n. e. Avdija piše svoju knjigu Avd. 1
o. 591. pre n. e. Jezekilj dovršava pisanje Jezek. 40:1; 29:17
svoje knjige
539. pre n. e. Međani i Persijanci Dan. 5:30, 31
osvajaju Vavilon;
Medo-Persija postaje
četvrta svetska sila
537. pre n. e. Kir Persijanac izdaje 2. Let. 36:22, 23;
proglas kojim dopušta Jer. 25:12; 29:10
Judejcima povratak u
Jerusalim; završava se
razdoblje 70-godišnje
opustošenosti Jerusalima
o. 536. pre n. e. Danilo dovršava pisanje Dan. 10:1
svoje knjige
536. pre n. e. Zorovavelj polaže temelj Jezd. 3:8-10
hrama
522. pre n. e. Zabrana radova na obnovi Jezd. 4:23, 24
hrama
520. pre n. e. Agej dovršava pisanje Ag. 1:1
svoje knjige
518. pre n. e. Zaharija dovršava pisanje Zah. 1:1
svoje knjige
515. pre n. e. Zorovavelj dovršava drugi Jezd. 6:14, 15
hram
o. 475. pre n. e. Mardohej dovršava pisanje Jest. 3:7; 9:32
Knjige o Jestiri
468. pre n. e. Jezdra i sveštenici Jezd. 7:7
vraćaju se u Jerusalim
o. 460. pre n. e. Jezdra dovršava pisanje Jezd. 1:1;
1. i 2. Letopisa i 2. Let. 36:22
Jezdrine knjige; završeno
sastavljanje Psalama
455. pre n. e. Nemija dovršava obnovu Nem. 1:1; 2:1, 11;
jerusalimskih zidina; Nem. 6:15;
počinje da se ispunjava Dan. 9:24
proročanstvo o 70 nedelja
p. 443. pre n. e. Nemija dovršava pisanje Nem. 5:14
svoje knjige
Malahija dovršava pisanje Mal. 1:1
svoje knjige
406. pre n. e. Obnova Jerusalima po Dan. 9:25
svemu sudeći završena
332. pre n. e. Judejom vlada Grčka, Dan. 8:21
peta svetska sila
o. 280. pre n. e. Započeo rad na grčkoj
Septuaginti
165. pre n. e. Ponovno posvećenje hrama Jov. 10:22
nakon što su ga
oskrnavili Grci svojim
idolopoklonstvom; Praznik
posvećenja
o. 37. pre n. e. Irod (kog je na presto
doveo Rim) osvaja
Jerusalim
2. pre n. e. Rođenje Jovana Krstitelja Luka 1:60; 2:7
i Isusa
29. n. e. Jovan i Isus započinju Luka 3:1, 2, 23
svoju službu
33. n. e. 14. nisan: Isus daje svoj Luka 22:20; 23:33
život kao žrtvu na osnovu
koje je uspostavljen novi
savez; umire na
mučeničkom stubu
16. nisan: uskrsenje Isusa Mat. 28:1-10
6. sivan, Pedesetnica: Dela 2:1-17, 38
izlivanje duha; Petar
Judejcima otvara
mogućnost ulaska u
hrišćansku skupštinu
36. n. e. Kraj 70 godišnjih nedelja; Dan. 9:24-27;
Petar posećuje Kornelija, Dela 10:1, 45
prvog neobrezanog
neznabošca koji će
postati član hrišćanske
skupštine
o. 41. n. e. Matej piše svoje Jevanđelje
o. 47-48. n. e. Pavle kreće na prvo Dela 13:1–14:28
misionarsko putovanje
o. 49. n. e. Vodeće telo odlučuje da Dela 15:28, 29
se vernici iz
neznabožačkih naroda ne
moraju obrezivati
o. 49-52. n. e. Pavlovo drugo misionarsko Dela 15:36–18:22
putovanje
o. 50. n. e. Pavle u Korintu piše 1. Solunjanima 1.
Sol. 1:1
o. 51. n. e. Pavle u Korintu piše 2. Solunjanima 2.
Sol. 1:1
o. 52-56. n. e. Pavlovo treće misionarsko Dela 18:23–21:19
putovanje
o. 55. n. e. Pavle u Efesu piše 1. Kor. 15:32;
1. Korinćanima, a u 2. Kor. 2:12, 13
Makedoniji
2. Korinćanima
o. 56. n. e. Pavle u Korintu piše
poslanicu Rimljanima Rimlj. 16:1
o. 56-58. n. e. Luka piše svoje Luka 1:1, 2
Jevanđelje
o. 60-61. n. e. Pavle u Rimu piše
poslanice:
Efešanima Ef. 3:1
Filipljanima Fil. 4:22
Kološanima Kol. 4:18
Filimonu Filim. 1
o. 61. n. e. Pavle u Rimu piše Jevr. 13:24; 10:34
poslanicu Jevrejima
Luka u Rimu dovršava
pisanje Dela apostolskih
o. 60-65. n. e. Marko piše svoje Jevanđelje
o. 61-64. n. e. Pavle u Makedoniji piše 1. Timoteju
Pavle u Makedoniji(?) Titu 1:5
piše poslanicu Titu
o. 62-64. n. e. Petar u Vavilonu piše 1. Petrovu
o. 64. n. e. Petar u Vavilonu(?) piše 2. Petr. 1:1
2. Petrovu
o. 65. n. e. Pavle u Rimu piše 2. Tim. 4:16-18
2. Timoteju
70. n. e. Rimljani uništavaju Dan. 9:27; Mat. 23:37, 38;
Jerusalim i njegov hram Luka 19:42-44
o. 96. n. e. Jovan piše Otkrivenje Otkr. 1:9
na Patmosu
o. 100. n. e. Umire Jovan, poslednji 2. Sol. 2:7
apostol
NAPOMENA: Premda se za mnoge od navedenih godina može reći da su dobro potvrđene, kod nekih se radi o pretpostavkama koje se temelje na trenutno poznatim podacima. Svrha ove tabele nije da se tačno datiraju događaji već prvenstveno da se pomogne čitaocima Biblije da vide po kom redosledu su se događaji odigravali, kao i njihov međusobni odnos.
Pitanja za „Hronološki pregled značajnijih događaja iz biblijske istorije“ i „Tabelu biblijskih knjiga“:
(a) Pomoću obe tabele nabroj neke od proroka i pisaca Biblije koji su živeli (1) pre nego što je 1117. pre n. e. Izrael postao kraljevstvo; (2) za vreme kraljevstava Izraela i Jude; (3) u razdoblju od izgnanstva Judejaca u Vavilon do završetka pisanja hebrejskog dela Biblije.
(b) Utvrdi vreme pisanja Pavlovih poslanica u odnosu na vreme njegovih misionarskih putovanja.
(v) Koje si još zanimljive pojedinosti uočio u vezi s pisanjem drugih knjiga grčkog dela Biblije?
(g) Poveži sledeće osobe s nekim značajnijim događajem iz biblijske istorije i odgovori da li su živele pre ili posle tog događaja ili utvrdi koje su osobe bile njihovi savremenici: Sim, Samuilo, Metuzalem, Lot, Saul, David, Jov, Osija (izraelski kralj), Solomon, Aron, Sedekija (judejski kralj).
(d) Koji su se značajni događaji odigrali tokom života (1) Noja, (2) Avrahama, (3) Mojsija?
(đ) Poveži godine (pre n. e.) 4026, 2370, 1943, 1513, 1473, 1117, 997, 740, 607, 539, 537. i 455. sa odgovarajućim dole navedenim događajima:
Stvaranje Adama
Sklapanje saveza Zakona na Sinaju
Uništenje Jerusalima
Povratak Judejaca u Jerusalim nakon Kirovog proglasa
Početak pisanja Biblije
Početak Potopa
Pad Vavilona pod vlast Međana i Persijanaca
Pomazanje prvog izraelskog kralja
Avraham prelazi preko Eufrata; stupa na snagu savez sa Avrahamom
Podela kraljevstva na Izrael i Judu
Pad severnog kraljevstva pod vlast Asirije
Nemijina obnova jerusalimskih zidina
Izbavljenje Izraelaca iz Egipta
Ulazak Izraelaca u Hanan pod vođstvom Isusa Navina
Završetak 70-godišnjeg razdoblja opustošenosti Jerusalima
[Tabela na 298. strani]
TABELA BIBLIJSKIH KNJIGA
Vreme i mesto pisanja nekih biblijskih knjiga ne može se sa sigurnošću utvrditi. Skraćenice: p.− posle; o.− otprilike.
Knjige hebrejskog dela Biblije napisane pre naše (hrišćanske) ere [pre n.e.]
Naziv Pisac Mesto Pisanje Obuhvata
knjige pisanja završeno vreme
Postanak Mojsije pustinja 1513. Od stvaranja sveta
(„u početku“)
do 1657.
Izlazak Mojsije pustinja 1512. 1657-1512.
Levitska Mojsije pustinja 1512. 1 mesec (1512.)
Brojevi Mojsije pustinja i
moavske ravnice 1473. 1512-1473.
Ponovljeni Mojsije moavske ravnice 1473. 2 meseca (1473.)
zakoni
Isus Navin Isus Navin Hanan o. 1450. 1473-o. 1450.
Sudije Samuilo Izrael o. 1100. o. 1450-o. 1120.
Ruta Samuilo Izrael o. 1090. 11 godina vladavine sudija
1. Samuilova Samuilo, Izrael o. 1078. o. 1180-1078.
Gad, Natan
2. Samuilova Gad, Natan Izrael o. 1040. 1077-o. 1040.
1. i Jeremija Juda i Egipat 580. o. 1040-580.
2. Kraljevima
1. i Jezdra Jerusalim (?) o. 460. Nakon 1. Let. 9:44:
2. Letopisa 1077-537.
Jezdra Jezdra Jerusalim o. 460. 537-o. 467.
Nemija Nemija Jerusalim p. 443. 456-p. 443.
Jestira Mardohej Susan, Elam o. 475. 493-o. 475.
Jov Mojsije pustinja o. 1473. Više od 140 godina
između 1657. i 1473.
Psalmi David i drugi o. 460.
Poslovice Solomon, Agur, Jerusalim o. 717.
Lemuilo
Propovednik Solomon Jerusalim pre 1000.
Pesma nad Solomon Jerusalim o. 1020.
pesmama
Isaija Isaija Jerusalim p. 732. o. 778-p. 732.
Jeremija Jeremija Juda, Egipat 580. 647-580.
Tužbalice Jeremija okolina 607.
Jerusalima
Jezekilj Jezekilj Vavilon o. 591. 613-o. 591.
Danilo Danilo Vavilon o. 536. 618-o. 536.
Osija Osija pokrajina p. 745. pre 804-p. 745.
Samarija
Joilo Joilo Juda o. 820 (?)
Amos Amos Juda o. 804.
Avdija Avdija o. 607.
Jona Jona o. 844.
Mihej Mihej Juda pre 717. o. 777-717.
Naum Naum Juda pre 632.
Avakum Avakum Juda o. 628 (?)
Sofonija Sofonija Juda pre 648.
Agej Agej Jerusalim 520. 112 dana (520.)
Zaharija Zaharija Jerusalim 518. 520-518.
Malahija Malahija Jerusalim p. 443.
Knjige grčkog dela Biblije napisane tokom naše (hrišćanske) ere [n.e.]
Naziv Pisac Mesto Pisanje Obuhvata
knjige pisanja završeno vreme
Matej Matej Palestina o. 41. 2. pre n. e.-33. n. e.
Marko Marko Rim o. 60-65. 29-33. n. e.
Luka Luka Cezareja o. 56-58. 3. pre n. e.-33. n. e.
Jovan Jovan Efes ili o. 98. 29-33. n. e.
(apostol) okolina (izuzev uvoda)
Dela Luka Rim o. 61. 33-o. 61. n. e.
apostolska
Rimljanima Pavle Korint o. 56.
1. Korinćanima Pavle Efes o. 55.
2. Korinćanima Pavle Makedonija o. 55.
Galatima Pavle Korint ili o. 50-52.
Sirijska
Antiohija
Efešanima Pavle Rim o. 60-61.
Filipljanima Pavle Rim o. 60-61.
Kološanima Pavle Rim o. 60-61.
1. Solunjanima Pavle Korint o. 50.
2. Solunjanima Pavle Korint o. 51.
1. Timoteju Pavle Makedonija o. 61-64.
2. Timoteju Pavle Rim o. 65.
Titu Pavle Makedonija (?) o. 61-64.
Filimonu Pavle Rim o. 60-61.
Jevrejima Pavle Rim o. 61.
Jakov Jakov Jerusalim pre 62.
(Isusov brat)
1. Petrova Petar Vavilon o. 62-64.
2. Petrova Petar Vavilon (?) o. 64.
1. Jovanova Jovan Efes ili o. 98.
(apostol) okolina
2. Jovanova Jovan Efes ili o. 98.
(apostol) okolina
3. Jovanova Jovan Efes ili o. 98.
(apostol) okolina
Juda Juda Palestina (?) o. 65.
(Isusov brat)
Otkrivenje Jovan Patmos o. 96.
(apostol)