Matej
22 Isus im se opet obratio služeći se usporedbama. Rekao je: 2 “Nebesko je kraljevstvo poput kralja koji je priredio svadbu+ svom sinu. 3 I poslao je svoje robove po one koji su bili pozvani na svadbu, ali oni nisu htjeli doći.+ 4 Zatim je poslao druge robove, govoreći: ‘Recite uzvanicima: “Pripremio sam gozbu, poklani su junci i druga ugojena stoka i sve je spremno. Dođite na svadbu!”’ 5 Ali oni nisu marili za to, nego su otišli svaki za svojim poslom – jedni su otišli na svoje polje, a drugi su se vratili svojoj trgovini.+ 6 A ostali su uhvatili njegove robove, pretukli ih i ubili.
7 Kralj se zbog toga razgnjevio, pa je poslao svoju vojsku, pobio te ubojice i spalio njihov grad.+ 8 Tada je rekao svojim robovima: ‘Svadba je pripremljena, ali uzvanici nisu bili dostojni doći na nju.+ 9 Zato idite na puteve koji vode iz grada i pozovite na svadbu koga god nađete.’+ 10 Tako su robovi izašli na puteve i pozvali sve koje su našli, i zle i dobre. I svadbena se dvorana napunila gostima.
11 Kad je kralj ušao pogledati goste, ugledao je čovjeka koji nije bio odjeven u svadbenu odjeću. 12 Upitao ga je: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo kad nemaš svadbenu odjeću?’ A on je samo šutio. 13 Tada je kralj rekao svojim slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga van u tamu! Ondje će plakati i škrgutati zubima.’
14 Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.”
15 Tada su farizeji otišli i dogovorili se kako da ga navedu da kaže nešto za što bi ga mogli optužiti.+ 16 Stoga su mu poslali svoje učenike zajedno s Herodovim pristašama+ da ga upitaju: “Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da naučavaš istinu o Bogu te da ne tražiš naklonost ljudi, jer ne gledaš tko je tko. 17 Reci nam onda što misliš: Je li dopušteno* plaćati caru* porez ili nije?” 18 Znajući njihove zle namjere, Isus im je rekao: “Zašto me iskušavate, licemjeri? 19 Pokažite mi kovani novac kojim plaćate porez!” I donijeli su mu denar*. 20 On ih je upitao: “Čiji je ovo lik i natpis?” 21 Odgovorili su: “Carev.” Tada im je rekao: “Onda dajte* caru carevo, a Bogu Božje!”+ 22 Kad su to čuli, zadivili su se, pa su ga ostavili i otišli.
23 Tog dana k njemu su došli saduceji, koji kažu da nema uskrsnuća,+ i upitali ga:+ 24 “Učitelju, Mojsije je rekao: ‘Ako čovjek umre bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom kako bi nastavio lozu svog brata.’+ 25 Tako su kod nas bila sedmorica braće. Prvi se oženio i umro, a kako nije imao djece, njegov se brat oženio njegovom ženom. 26 Tako je bilo i s drugim i s trećim, sve do sedmoga. 27 Na kraju je umrla i žena. 28 Kad bude uskrsnuće, kojem će od te braće ona biti žena? Naime, bila je udana za svu sedmoricu.”
29 Isus im je odgovorio: “Vi ste u zabludi jer ne poznajete ni Pisma ni Božju moć.+ 30 Jer nakon uskrsnuća ljudi se neće ni ženiti ni udavati, nego će biti kao anđeli na nebu.+ 31 A što se tiče uskrsnuća mrtvih, niste li čitali što vam je rekao Bog: 32 ‘Ja sam Abrahamov Bog, Izakov Bog i Jakovljev Bog’?+ A on nije Bog mrtvih, nego živih.”+ 33 Kad je narod to čuo, bio je zadivljen njegovim učenjima.+
34 Farizeji su čuli da je ušutkao saduceje, pa su se okupili* i otišli k njemu. 35 A jedan od njih, koji je dobro poznavao Zakon, želio ga je iskušati, pa ga je upitao: 36 “Učitelju, koja je najvažnija zapovijed u Zakonu?”+ 37 On mu je odgovorio: “‘Ljubi Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom* i svim svojim umom.’+ 38 To je prva i najvažnija zapovijed. 39 Druga, slična toj, jest ova: ‘Ljubi svog bližnjeg kao samog sebe.’+ 40 Na tim se dvjema zapovijedima temelji sav Zakon i Proroci.”+
41 Dok su farizeji bili na okupu, Isus ih je upitao:+ 42 “Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?” Odgovorili su mu: “Davidov.”+ 43 A on im je rekao: “Kako ga onda David pod nadahnućem+ naziva Gospodinom kad kaže: 44 ‘Jehova* je rekao mom Gospodinu: “Sjedi mi zdesna dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge”’?+ 45 Ako ga David naziva Gospodinom, kako mu je onda sin?”+ 46 Nitko mu na to nije mogao odgovoriti ni riječ i od tog dana nitko ga se više nije usudio išta pitati.