Лука

22 Приближавао се Празник бесквасних хлебова, који се зове Пасха.+ 2 Свештенички главари и писмозналци хтели су да убију Исуса,+ али пошто су се бојали народа,+ тражили су за то повољну прилику. 3 Сатана је ушао у Јуду, који се звао Искариотски, и који је био један од дванаесторице.+ 4 Он је отишао и разговарао са свештеничким главарима и храмским заповедницима о томе како да им га изда.+ 5 Они су се обрадовали и договорили се да му дају сребрни новац.+ 6 Он је пристао и почео да тражи прилику да им га изда кад не буде народа у близини.+

7 Дошао је дан бесквасних хлебова, у који је требало жртвовати пасхалну жртву.+ 8 Исус је послао Петра и Јована и рекао им: „Идите и припремите нам пасхалну жртву да једемо.“+ 9 Они су га упитали: „Где хоћеш да је припремимо?“ 10 Одговорио им је:+ „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим у кућу у коју уђе.+ 11 И реците домаћину те куће: ’Учитељ те пита: „Где је гостинска соба у којој могу да једем пасхалну жртву са својим ученицима?“‘+ 12 Он ће вам показати велику намештену горњу собу. Тамо је припремите.“+ 13 Они су отишли и нашли све онако како им је рекао. И припремили су пасхалну жртву.+

14 Кад је дошло време, сместио се за сто,* а с њим и апостоли.+ 15 И рекао им је: „Жарко сам желео да једем ову пасхалну жртву с вама пре својих патњи. 16 Јер кажем вам, нећу је поново јести док се у Божјем краљевству не испуни све што она представља.“+ 17 И узео је чашу,+ захвалио Богу и рекао: „Узмите је и додајте један другом. 18 Јер кажем вам, од сада више нећу пити од виноградског рода док не дође Божје краљевство.“+

19 И узео је хлеб,+ захвалио Богу, изломио га, дао им и рекао: „Ово представља* моје тело+ које ће се дати за вас.+ Чините ово мени на спомен.“+ 20 Тако је узео и чашу+ после вечере и рекао: „Ова чаша представља нови савез+ на основу моје крви,+ која ће се пролити за вас.+

21 „Али ево, рука мог издајника+ са мном је за столом.+ 22 Јер Син човечји одлази као што је одређено,+ али тешко оном човеку који га изда!“+ 23 Тада су они почели да расправљају међу собом ко би од њих могао бити тај који ће то учинити.+

24 А међу њима је настала и препирка о томе ко би од њих био највећи.+ 25 Тада им је Исус рекао: „Краљеви господаре народима и они који владају народима називају се добротворима.+ 26 Али ви не будите такви.+ Напротив, највећи међу вама нека буде као најмлађи,+ а онај који предводи нека буде као онај који служи.+ 27 Јер ко је већи, онај који је за столом* или онај који служи? Зар није онај који је за столом? А ја сам међу вама као онај који служи.+

28 „Ви сте остали са мном+ у мојим кушњама.+ 29 Зато ја с вама склапам савез за краљевство,+ као што је мој Отац са мном склопио савез,+ 30 да једете+ и пијете за мојим столом у мом краљевству,+ и да седите на престолима+ и судите над дванаест Израелових племена.

31 „Симоне, Симоне, ево Сатана+ је затражио да вас решета као пшеницу.+ 32 Али ја сам се усрдно молио+ за тебе да твоја вера не ослаби. А ти, кад се вратиш, ојачај своју браћу.“+ 33 Тада му Петар рече: „Господе, спреман сам да с тобом идем и у затвор и у смрт.“+ 34 А он рече: „Кажем ти, Петре, петао данас неће запевати док три пута не порекнеш да ме познајеш.“+

35 Још им рече: „Кад сам вас послао+ без кесе за новац, без торбе и без сандала, да ли вам је нешто недостајало?“ Одговорили су: „Није!“ 36 Тада им рече: „Али сада, ко има кесу за новац, нека је узме. Исто тако и торбу. И ко нема мач, нека прода своју хаљину и нека га купи. 37 Јер вам кажем да се на мени мора извршити оно што је написано: ’Био је убројан међу безаконике.‘+ Јер се извршава оно што се односи на мене.“+ 38 Тада су рекли: „Господе, ево овде два мача.“ А он им рече: „Довољно је.“

39 Затим је изашао и по обичају пошао на Маслинску гору. За њим су пошли и ученици.+ 40 Кад су дошли тамо, рекао им је: „Молите се да не дођете у искушење.“+ 41 Затим се удаљио од њих отприлике колико се може добацити каменом, па је клекнуо и почео да се моли: 42 „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља,+ него твоја.“+ 43 Тада му се појавио анђео с неба и јачао га.+ 44 А кад се нашао у тешкој душевној патњи, молио се још усрдније.+ Зној му је постао као капи крви које су падале на земљу.+ 45 Кад је устао од молитве, дошао је до ученика и нашао их како спавају од жалости.+ 46 И рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се, да не дођете у искушење.“+

47 Док је још говорио, појавио се силан народ, а пред њима је ишао један од дванаесторице који се звао Јуда.+ Пришао је Исусу да га пољуби.+ 48 Исус му рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?“+ 49 Кад су они око њега видели шта се догађа, рекли су: „Господе, да ударимо мачем?“+ 50 Један од њих је чак ударио првосвештениковог роба и одсекао му десно ухо.+ 51 Исус је тада рекао: „Оставите се тога! Доста је!“ И дотакао је човеку ухо и излечио га.+ 52 Исус је свештеничким главарима, храмским заповедницима и старешинама који су дошли да га ухвате рекао: „Зар сте изашли као на разбојника с мачевима и тољагама?+ 53 Сваки дан сам био с вама у храму,+ па нисте дигли руке на мене.+ Али ово је ваш час+ и власт+ таме.“+

54 Тада су га ухватили и одвели.+ Довели су га у првосвештеникову кућу.+ А Петар је издалека ишао за њим.+ 55 Насред дворишта наложили су ватру и сели око ње, а и Петар је седео међу њима.+ 56 Кад га је видела једна слушкиња како седи у светлости ватре, пажљиво га је погледала и рекла: „И овај је био с њим.“+ 57 Али он је то порекао:+ „Не познајем га, жено.“+ 58 Недуго затим видео га је неко други и рекао: „И ти си један од њих.“ А Петар је рекао: „Човече, нисам.“+ 59 Кад је прошло око сат времена, један други човек је тврдио: „Заиста, и овај је био с њим, јер је Галилејац.“+ 60 А Петар је рекао: „Човече, не знам шта говориш.“ И одмах, док је још говорио, петао је запевао.+ 61 Тада се Господ окренуо и погледао Петра, а Петар се сетио речи које му је Господ рекао: „Пре него што данас петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.“+ 62 И изашао је напоље и горко плакао.+

63 Људи који су чували Исуса почели су да му се ругају+ и да га ударају.+ 64 Покрили су му главу и говорили: „Ако си пророк, реци ко те је ударио!“+ 65 И обасипали су га многим другим хулама.+

66 Кад је свануло, скупило се+ народно веће старешина — свештенички главари и писмозналци — па су га довели у дворану Синедриона* и рекли:+ 67 „Ако си Христ,*+ реци нам.“ А он им је рекао: „Чак и ако вам кажем, нећете веровати.+ 68 И ако вас упитам, нећете одговорити.+ 69 Али од сада ће Син човечји+ седети поред моћне деснице+ Божје.“+ 70 На то су сви рекли: „Дакле, јеси ли ти Син Божји?“ Он им је одговорио: „Ви сами кажете+ да јесам.“ 71 А они су рекли: „Зар нам треба још неко сведочанство?+ Јер сами смо то чули из његових уста.“+