Лука

2 У то време цар* Август је наредио да се попише све становништво. 2 (Био је то први попис који је извршен док је Квириније управљао Сиријом.) 3 Сви су ишли на попис, свако у свој град. 4 Тако је и Јосиф+ кренуо из галилејског града Назарета у Јудеју, у Давидов родни град Витлејем,+ јер је био пореклом из Давидове лозе. 5 Пошао је на попис с Маријом, која се до тада већ удала за њега+ и била је у поодмаклој трудноћи.+ 6 Док су били тамо, дошло је време да се она породи. 7 И родила је сина, свог првенца,+ повила га и положила у јасле,+ јер у гостионици није било места за њих.

8 У том крају су неки пастири боравили напољу и ноћу чували стражу код својих стада. 9 Јеховин* анђео се појавио пред њима и Јеховина* слава је заблистала око њих, и они су се веома уплашили. 10 А анђео им је рекао: „Не бојте се! Дошао сам да вам објавим добру вест која ће донети велику радост свим људима. 11 Данас вам се у Давидовом граду+ родио спаситељ+ – Христ, Господ.+ 12 Ево како ћете га препознати: наћи ћете дете повијено и положено у јасле.“ 13 Одједном се ту појавило и мноштво анђела*,+ који су хвалили Бога и говорили: 14 „Слава Богу на висинама, а на земљи мир међу људима који су му по вољи.“

15 Кад су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири су рекли један другом: „Пођимо у Витлејем да видимо то што нам је Јехова* обзнанио да се догодило.“ 16 Брзо су отишли и нашли Марију и Јосифа с дететом које је било положено у јасле. 17 Кад су то видели, испричали су шта им је анђео рекао за дете. 18 Сви који су то чули дивили су се ономе што су им пастири рекли, 19 а Марија је чувала све те речи у свом срцу и размишљала о њима.+ 20 Пастири су се затим вратили, славећи и хвалећи Бога због свега што су чули и видели, јер се све догодило као што им је било речено.

21 После осам дана, кад је дошло време да се дете обреже,+ дали су му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је било зачето.+

22 Кад је било време да се обави обред очишћења по Мојсијевом закону,+ донели су га у Јерусалим пред Јехову*, 23 као што је написано у Јеховином* закону: „Нека сваки првенац буде посвећен Јехови*.“+ 24 Принели су жртву као што је речено у Јеховином* закону: „Две грлице или два млада голуба.“+

25 У Јерусалиму је живео један праведан и богобојазан човек који се звао Симеон. Он је чекао време кад ће Бог утешити израелски народ+ и свети дух је био на њему. 26 Посредством светог духа било му је откривено да неће умрети док не види Јеховиног* Помазаника*. 27 Вођен духом, Симеон је дошао у храм. Кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше обред прописан Законом,+ 28 узео га је у наручје, почео да хвали Бога и рекао: 29 „Свевишњи Господе, као што си обећао, сада твој роб може да умре у миру.+ 30 Јер моје очи су виделе онога преко кога ћеш дати спасење,+ 31 онога кога си ти послао и сада га виде сви народи.+ 32 Он ће бити светлост+ за просветљење народа̂+ и слава твог народа Израела.“ 33 А његови отац и мајка дивили су се ономе што је Симеон рекао о њему. 34 Симеон их је благословио, а његовој мајци Марији је рекао: „Ово дете је одређено да због њега падну+ и устану многи у Израелу+ и да буде знак против ког ће се говорити,+ 35 да би се открила размишљања многих срца (а теби самој мач ће пробости душу*).“+

36 У то време је живела и пророчица Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у поодмаклим годинама. Након удаје* живела је с мужем седам година, 37 а остатак живота провела је као удовица. Имала је 84 године и никад није изостајала из храма, него је дан и ноћ служила Богу уз пост и усрдне молитве. 38 Она им је тог часа пришла и почела да захваљује Богу и да говори о детету свима који су чекали избављење Јерусалима.+

39 Кад су Јосиф и Марија урадили све што налаже Јеховин* закон,+ вратили су се у Галилеју у свој град Назарет.+ 40 А дете је расло и јачало, напредовало у мудрости и уживало Божју наклоност.+

41 Његови родитељи су сваке године ишли у Јерусалим на празник Пасхе.+ 42 Кад му је било 12 година, они су као и обично пошли у Јерусалим на прославу празника.+ 43 Након празника су кренули кући, али Исус је остао у Јерусалиму, а његови родитељи то нису приметили. 44 Претпостављајући да је међу њиховим сапутницима, прешли су дан хода, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45 Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим и свуда су га тражили. 46 После три дана нашли су га у храму како седи међу учитељима, слушајући их и постављајући им питања. 47 Сви који су га слушали дивили су се његовој оштроумности и његовим одговорима.+ 48 Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му је рекла: „Дете, зашто си нам то урадио? Твој отац и ја били смо ван себе од бриге док те нисмо нашли.“ 49 А он им је рекао: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам бити у дому свог Оца?“+ 50 Али они нису разумели оно што им је рекао.

51 Он се вратио с њима у Назарет и био* им је послушан.+ Његова мајка је све те речи брижно чувала у свом срцу.+ 52 Исус је растао, напредовао у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи.