Dela apostolska

13 U skupštini u Antiohiji proroci+ i učitelji bili su: Varnava, Simeon zvani Niger, Lukije+ Kirenac, Manain, koji se školovao s tetrarhom* Irodom,* i Savle. 2 Dok su jednom obavljali službu+ Jehovi i postili, sveti duh je rekao: „Odvojte mi Varnavu i Savla+ za delo na koje sam ih pozvao.“ 3 Nakon što su postili i molili se, položili su ruke+ na njih i otpustili ih.

4 Tako su oni, koje je poslao sveti duh, otišli u Seleukiju, a odande otplovili na Kipar. 5 Kad su došli u Salaminu, počeli su da objavljuju Božju reč u judejskim sinagogama. Imali su i Jovana+ kao pomoćnika.

6 Kad su prošli celo ostrvo sve do Pafa, naišli su na jednog vračara, lažnog proroka,+ Judejca zvanog Varisus, 7 koji je bio s prokonzulom* Sergijem Pavlom, razboritim čovekom. On je k sebi pozvao Varnavu i Savla i zamolio ih da mu prenesu Božju reč. 8 Ali Elima, vračar (to je, naime, značenje njegovog imena), suprotstavio im se,+ nastojeći da prokonzula odvrati od vere. 9 A Savle, koji se zove i Pavle, ispunio se svetim duhom i oštro ga pogledao 10 pa rekao: „Sine Đavolji,+ pun svakojake prevare i pakosti, neprijatelju svake pravednosti, zar nećeš prestati da iskrivljuješ prave Jehovine puteve? 11 I zato, Jehovina ruka dolazi na tebe, i oslepećeš i neko vreme nećeš videti sunca.“ I odmah je na njega pala gusta magla i tama, pa je hodao naokolo tražeći ljude da ga vode za ruku.+ 12 Tada je prokonzul,+ videvši šta se dogodilo, postao vernik, jer je bio zadivljen Jehovinim učenjem.

13 A Pavle i oni koji su bili s njim otplovili su iz Pafa i stigli u Pergu u Pamfiliji.+ Ali Jovan+ ih je napustio i vratio se+ u Jerusalim. 14 Iz Perge su krenuli dalje i došli u Antiohiju u Pisidiji. Na sabatni dan ušli su u sinagogu+ i seli. 15 Posle javnog čitanja Zakona+ i Prorokâ, starešine+ sinagoge poslali su po njih, govoreći: „Ljudi, braćo, ako imate koju reč ohrabrenja za narod, recite!“ 16 Na to je Pavle ustao, dao znak rukom+ i rekao:

„Ljudi, Izraelci i vi ostali koji se bojite Boga, čujte!+ 17 Bog ovog naroda, Izraela, izabrao je naše praočeve i uzvisio naš narod dok su bili došljaci u egipatskoj zemlji, pa ih je podignutom rukom izveo iz nje.+ 18 I oko četrdeset godina+ podnosio ih je u pustinji. 19 Kad je uništio sedam naroda u zemlji Hanan, razdelio je žrebom njihovu zemlju.+ 20 Sve se to desilo za oko četiristo pedeset godina.

„Posle toga im je dao sudije do proroka Samuila.+ 21 A tada su zatražili kralja+ i Bog im je na četrdeset godina dao Saula, Kisovog sina, čoveka iz Venijaminovog plemena.+ 22 Kad je njega svrgnuo,+ za kralja im je podigao Davida,+ za koga je posvedočio: ’Našao sam Davida, Jesejevog sina,+ čoveka po svom srcu,+ koji će učiniti sve što želim.‘+ 23 Iz njegovog potomstva+ Bog je prema svom obećanju doveo Izraelu spasitelja,+ Isusa. 24 Pre njegovog dolaska,+ Jovan+ je propovedao celom izraelskom narodu da treba da se krste u znak pokajanja. 25 A kad je Jovan bio pri kraju svoje službe, govorio je: ’Šta mislite, ko sam ja? Ja nisam onaj za koga me smatrate. Ali, za mnom dolazi onaj kome ja nisam dostojan ni sandale na nogama odvezati.‘+

26 „Ljudi, braćo, sinovi Avrahamove loze i vi ostali koji se bojite Boga, nama je upućena ta reč o spasenju.+ 27 Jer stanovnici Jerusalima i njihovi poglavari nisu ga prepoznali,+ nego su svojom presudom ispunili ono što su govorili Proroci,+ a što se naglas čita svakog sabata. 28 Premda nisu našli ništa čime bi zaslužio smrt,+ tražili su od Pilata da ga pogubi.+ 29 A kad su izvršili sve što je bilo napisano o njemu,+ skinuli su ga sa stuba*+ i položili u grob.+ 30 Ali Bog ga je podigao iz mrtvih,+ 31 i on se mnogo dana pojavljivao onima koji su s njim otišli iz Galileje u Jerusalim, a koji su sada njegovi svedoci pred narodom.+

32 „I mi sad vama objavljujemo dobru vest o obećanju datom našim praočevima,+ 33 da ga je Bog u potpunosti ispunio nama, njihovoj deci, time što je uskrsnuo Isusa,+ kao što je napisano u drugom psalmu: ’Ti si moj sin, ja sam ti danas postao Otac.‘+ 34 A da ga je uskrsnuo iz mrtvih tako da se više neće vratiti u raspadljivost, Bog je ukazao rekavši: ’Pokazaću vam milost* koju sam obećao Davidu.‘+ 35 Zato i u jednom drugom psalmu kaže: ’Nećeš dozvoliti da tvoj sluga verni raspadanje vidi.‘+ 36 Ali David+ je u svom naraštaju služio Božjoj volji, pa je umro* i položili su ga kod njegovih praočeva i on je video raspadanje.+ 37 A onaj koga je Bog uskrsnuo nije video raspadanje.+

38 „Zato znajte, braćo, da vam se preko njega objavljuje oproštenje greha,+ 39 i da je po njemu svako ko veruje proglašen nedužnim+ od svega od čega po Mojsijevom zakonu+ niste mogli biti proglašeni nedužnima. 40 Zato pazite da na vas ne dođe ono što je rečeno u Prorocima: 41 ’Gledajte, vi koji prezirete, čudite se i nestanite! Jer u vaše dane izvršavam delo u koje ne biste poverovali ni da vam neko sve o njemu ispriča.‘“+

42 A kad su izlazili, narod ih je molio da im o tome govore i idućeg sabata.+ 43 Kad se skup u sinagogi razišao, mnogi Judejci i bogobojazni prozeliti* pošli su za Pavlom i Varnavom,+ koji su ih u razgovoru podsticali+ da ostanu dostojni Božje nezaslužene dobrote.+

44 Sledećeg sabata okupio se skoro ceo grad da čuje Jehovinu reč.+ 45 A kad su Judejci ugledali mnoštvo, ispunjeni ljubomorom+ počeli su da huleći protivreče onom što je Pavle govorio.+ 46 Na to su im Pavle i Varnava odvažno rekli: „Trebalo je najpre vi da čujete Božju reč.+ Ali pošto je vi odbacujete+ i ne smatrate sebe vrednim večnog života, zato odlazimo neznabošcima.+ 47 Jer ovako nam je Jehova zapovedio: ’Postavio sam te da budeš svetlost narodima,*+ da budeš spasenje do kraja zemlje.‘“+

48 Kad su to čuli ljudi iz drugih naroda, obradovali su se i počeli slaviti Jehovinu reč.+ I svi koji su ispravno gledali na večni život postali su vernici.+ 49 A Jehovina reč se sve više širila po tom kraju.+ 50 Ali Judejci+ su pobunili pobožne ugledne žene i vodeće ljude tog grada, pa su oni pokrenuli progonstvo+ protiv Pavla i Varnave i izbacili ih iz svog kraja. 51 Tada su oni otresli prašinu sa svojih nogu, kao svedočanstvo protiv njih,+ i otišli u Ikoniju. 52 A učenici su bili puni radosti+ i svetog duha.