Propovednik
1 Ovo su reči propovednika*,+ Davidovog sina, kralja u Jerusalimu.+
2 „Ispraznost nad ispraznostima!“, kaže propovednik,
„Ispraznost nad ispraznostima! Sve je isprazno!“+
6 Vetar ide na jug i opet se vraća na sever.
Neprestano vetar kruži, uvek iznova ide ukrug.
7 Sve reke* teku u more, a more se nikad ne prepuni.+
Odakle reke teku, tamo se i vraćaju da bi ponovo tekle.+
8 Sve je zamorno,
niko to ne može ni opisati.
Oko se nije dovoljno nagledalo
niti se uho dovoljno naslušalo.
10 Postoji li išta za šta bi se moglo reći: „Vidi, ovo je novo“?
I to postoji još od davnina,
postojalo je i pre nas.
11 Niko se ne seća ljudi iz prošlih vremena,
niti će se iko sećati onih koji će tek doći,
a ni njih se neće sećati oni koji će doći nakon njih.+
12 Ja, propovednik, postao sam kralj nad Izraelom u Jerusalimu.+ 13 Odlučio sam da pomoću mudrosti+ istražim i ispitam sve što se radi pod nebom+ – sve mučne poslove koje je Bog dao ljudima da se njima bave.
15 Ono što je iskrivljeno ne može se ispraviti,
i ono čega nema ne može se izbrojati.
16 Tada sam rekao u svom srcu: „Evo, stekao sam više mudrosti od svih koji su pre mene živeli u Jerusalimu.+ Moje srce je steklo mnogo mudrosti i znanja.“+ 17 Potrudio sam se da upoznam mudrost, a isto tako i ludost i bezumlje,+ ali uvideo sam da je i to trčanje za vetrom.