Matej
13 Tog dana Isus je izašao iz kuće i seo pored mora. 2 Oko njega se okupilo mnoštvo ljudi, pa je zato ušao u čamac i seo, a sav narod je stajao na obali.+ 3 Poučavao ih je mnogim stvarima, služeći se poređenjima.+ Rekao je: „Sejač je izašao da seje.+ 4 Dok je sejao, nešto semena je palo pored puta i ptice su došle i pozobale ga.+ 5 Nešto je palo na kamenito tlo, gde nije bilo mnogo zemlje, pa je odmah izniklo jer zemlja nije bila duboka.+ 6 Ali kad je izašlo sunce, spržilo je izdanke, pa su se osušili jer nisu imali koren. 7 Nešto je palo među trnje, a trnje je naraslo i ugušilo izdanke.+ 8 A nešto je palo na dobru zemlju i počelo da donosi plod – jedno 100, drugo 60, a treće 30 puta više od posejanog.+ 9 Ko ima uši, neka sluša.“+
10 Učenici su mu prišli i upitali ga: „Zašto im govoriš u poređenjima?“+ 11 A on im je odgovorio: „Vama je dato da razumete svete tajne+ nebeskog Kraljevstva, ali njima nije dato. 12 Jer ko ima, daće mu se još i imaće izobilje, a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.+ 13 Zato im govorim u poređenjima, jer gledaju, a ne vide, i slušaju, a ne čuju i ne razumeju.+ 14 Na njima se ispunjava Isaijino proročanstvo, koje kaže: ’Slušaćete, ali nećete razumeti, i gledaćete, ali nećete videti.+ 15 Jer srce ovog naroda postalo je neosetljivo – oni čuju, ali se ne odazivaju, i zatvaraju oči, da ništa ne vide, da ništa ne čuju, da srcem ne razumeju i da mi se ne vrate pa da ih izlečim.‘+
16 „Ali srećne su vaše oči jer vide i vaše uši jer čuju.+ 17 Verujte mi, mnogi proroci i pravednici su želeli da vide ono što vi vidite, ali nisu videli,+ i da čuju ono što vi čujete, ali nisu čuli.
18 „A sad poslušajte šta znači poređenje o sejaču.+ 19 Svakome ko čuje reč o Kraljevstvu, a ne razume je, dolazi Zli+ i otima ono što mu je posejano u srcu. To je kao kad je seme posejano pored puta.+ 20 A kod nekog je to kao kad je seme posejano na kamenito tlo. On čuje reč i odmah je radosno prihvati.+ 21 Ali pošto reč nije uhvatila koren u njegovom srcu, on se održi samo neko vreme, a kad naiđe nevolja ili progonstvo zbog reči, odmah se pokoleba. 22 Kod nekog je to kao kad je seme posejano među trnje. On čuje reč, ali brige ovog sveta*+ i zavodljivo bogatstvo je uguše, pa ona ostane bez ploda.+ 23 A kod nekog je to kao kad je seme posejano na dobru zemlju. On čuje reč, razume je i donosi plod – jedan 100, drugi 60, a treći 30 puta više od posejanog.“+
24 Ispričao im je još jedno poređenje: „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s čovekom koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. 25 Dok su ljudi spavali, došao je njegov neprijatelj, posejao kukolj među pšenicu i otišao. 26 Kad je usev iznikao i pojavio se klas, tada se pokazao i kukolj. 27 Robovi su zatim otišli kod domaćina i rekli mu: ’Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?‘ 28 A on im je rekao: ’Neprijatelj je to uradio.‘+ Robovi su ga pitali: ’Hoćeš li da odemo i iščupamo kukolj?‘ 29 A on im je rekao: ’Nemojte, da ne biste s njim slučajno iščupali i pšenicu. 30 Neka rastu zajedno do žetve, a u vreme žetve reći ću žeteocima: Sakupite prvo kukolj, svežite ga u snopove i odvojte da se spali, a zatim sakupite pšenicu u moju žitnicu.‘ “+
31 Ispričao im je još jedno poređenje: „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti sa zrnom gorušice koje je čovek posejao na svojoj njivi.+ 32 Ono je, doduše, najsitnije od sveg semenja, ali kad izraste, veće je od svih drugih biljaka u vrtu i postane drvo, tako da ptice dolaze i gnezde se na njegovim granama.“
33 Ispričao im je još jedno poređenje: „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s kvascem koji je žena stavila u tri velike mere brašna, tako da je celo testo uskislo.“+
34 Isus je sve ovo ispričao narodu u poređenjima. Uvek im je govorio u poređenjima+ 35 i tako se ispunilo ono što je bilo rečeno preko proroka: „Moja usta će govoriti poređenja, objavljivaću ono što je sakriveno od davnih vremena*.“+
36 Tada je otpustio narod i ušao u kuću. A njegovi učenici su došli kod njega i rekli: „Objasni nam poređenje o kukolju na njivi.“ 37 On im je odgovorio: „Sejač dobrog semena je Sin čovečji, 38 njiva je svet,+ dobro seme su sinovi Kraljevstva, kukolj su sinovi Zloga,+ 39 a neprijatelj koji ga je posejao jeste Đavo. Žetva je svršetak ovog poretka*, a žeteoci su anđeli. 40 Dakle, kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku ovog poretka.+ 41 Sin čovečji poslaće svoje anđele i oni će sakupiti iz njegovog Kraljevstva sve koji druge navode na greh* i one koji čine bezakonje, 42 i baciće ih u užarenu peć.+ Tamo će oni plakati i škrgutati zubima. 43 Tada će pravednici u Kraljevstvu svog Oca zasjati poput sunca.+ Ko ima uši, neka sluša.
44 „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s blagom sakrivenim u polju, koje je čovek našao i ponovo sakrio. Zatim je sav radostan otišao i prodao sve što je imao pa je kupio to polje.+
45 „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s trgovcem koji putuje tražeći lepe bisere. 46 Kad je pronašao jedan skupoceni biser, otišao je i odmah prodao sve što je imao i kupio ga.+
47 „Nadalje, nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s mrežom bačenom u more u koju se hvataju razne vrste riba. 48 Kad se mreža napuni, ribari je izvuku na obalu, pa sednu i dobre sakupe+ u posude, a loše+ bace. 49 Tako će biti na svršetku ovog poretka: Doći će anđeli i odvojiće zle od pravednih 50 i baciće ih u užarenu peć. Tamo će oni plakati i škrgutati zubima.“
51 Upitao ih je: „Da li ste razumeli sve ovo?“ Učenici su mu odgovorili: „Jesmo.“ 52 Zatim im je rekao: „Zato je svaki učitelj koji je poučen o nebeskom Kraljevstvu sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.“
53 Kad je Isus ispričao ta poređenja, otišao je odande. 54 Došao je u svoj zavičaj+ i počeo da poučava ljude u tamošnjoj sinagogi, tako da su oni bili zadivljeni i govorili su: „Odakle ovom čoveku ta mudrost i moć da čini takva čuda*?+ 55 Zar to nije tesarev sin?+ Zar se njegova majka ne zove Marija, a njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda?+ 56 I zar sve njegove sestre ne žive ovde među nama? Odakle mu onda sve to?“+ 57 I nisu hteli da veruju u njega.+ A Isus im je rekao: „Proroka poštuju svuda osim u njegovom zavičaju i u njegovom domu.“+ 58 I pošto nisu imali vere, tamo nije učinio mnogo čuda.