Јаковљева
1 Јаков,+ Божји роб и роб Господа Исуса Христа, поздравља 12 племена расутих по свету.
2 Браћо моја, сматрајте да се заиста имате чему радовати кад се нађете у разним кушњама,+ 3 знајући да ваша вера, кад је тако испитана, изграђује у вама истрајност.+ 4 Али допустите да истрајност доврши своје дело, да бисте били савршени и потпуни, без икаквог недостатка.+
5 Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је тражи од Бога+ и он ће му је дати.+ Наиме, Бог свима даје великодушно и без прекоравања*.+ 6 Али нека тражи с вером,+ нимало не сумњајући,+ јер је онај који сумња као морски талас који ветар подиже и носи. 7 Нека такав човек не мисли да ће ишта добити од Јехове*, 8 јер је неодлучан,+ непостојан у свему што ради.
9 Нека се сиромашан брат радује* што је постао узвишен,+ 10 а богати што је постао понизан,+ јер ће они који су богати нестати као пољски цвет. 11 Кад сунце изађе, оно својом врелином осуши биљку па јој цвет отпадне и њена лепота нестане. Тако ће и богаташ увенути док настоји да оствари своје циљеве.+
12 Срећан је човек који истраје у кушњи,+ јер кад стекне Божје признање*, примиће награду* – живот+ који је Јехова* обећао онима који га воле.+ 13 Кад је у кушњи, нека нико не говори: „Бог ме искушава.“ Јер нико не може искушавати Бога злим стварима нити он икога злом искушава. 14 Него свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами.+ 15 Затим жеља, кад постане плодна*, рађа грех, а грех, кад се учини, доноси смрт.+
16 Не заваравајте се, моја вољена браћо. 17 Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго,+ од Оца небеских светлости,+ који се не мења попут несталне сенке.+ 18 Његова воља је била да нас роди речју истине,+ да и ми на неки начин постанемо првине међу његовим створењима.+
19 Знајте ово, моја вољена браћо: Нека свако буде брз да слуша, а спор да говори+ и спор да се љути,+ 20 јер човекова љутња не води до Божје праведности*.+ 21 Зато одбаците сву прљавштину и сваки траг злобе*+ и с благошћу прихватите да се у вас усађује Божја реч, која може да вас спасе.
22 Али немојте само слушати реч, већ и поступајте у складу с њом,+ да не бисте сами себе заваравали. 23 Јер ако неко слуша реч, а не поступа у складу с њом,+ он је као човек који посматра своје лице у огледалу, 24 али кад се погледа, оде и одмах заборави како изгледа. 25 Али ко се удуби у савршени закон+ слободе и држи га се, он не заборавља оно што је чуо већ поступа по томе. Човек који тако ради биће срећан.+
26 Ако неко мисли да служи Богу*, а не зауздава* свој језик,+ он обмањује своје срце и његово служење Богу је узалудно. 27 Служити нашем Богу и Оцу на начин који он* сматра чистим и неупрљаним подразумева ово: бринути се за сирочад+ и удовице+ у њиховој невољи+ и чувати се прљавштине овог света.+