Jovan

11 Jedan čovek koji se zvao Lazar bio je bolestan. Bio je iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte.+ 2 To je bila ona Marija koja je namazala Gospoda mirisnim uljem+ i obrisala mu noge svojom kosom.+ Njen brat Lazar bio je bolestan. 3 Zato su njegove sestre poručile Isusu: „Gospode, tvoj voljeni prijatelj+ je bolestan.“ 4 Kad je Isus to čuo, rekao je: „Ova bolest nije za smrt, nego je za Božju slavu,+ da bi se njom proslavio Sin Božji.“

5 Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara. 6 Ali kad je čuo da je on bolestan, ostao je još dva dana u mestu u kom je bio. 7 Zatim je rekao učenicima: „Pođimo opet u Judeju.“ 8 A učenici su ga upitali: „Učitelju,*+ Judejci su nedavno hteli da te kamenuju.+ Zar opet ideš tamo?“ 9 Isus je odgovorio: „Zar dnevna svetlost ne traje dvanaest sati? Ako neko hoda po danu,+ ne spotiče se, jer vidi svetlost ovog sveta. 10 Ali ako neko hoda po noći,+ spotiče se, jer nema svetlosti u njemu.“

11 To je rekao, a zatim dodao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim.“+ 12 Na to su mu učenici rekli: „Gospode, ako spava, ozdraviće.“ 13 Ali Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da govori o spavanju, o snu. 14 Tada im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro.+ 15 Zbog vas se radujem što nisam bio tamo, da biste verovali. Ali pođimo k njemu.“ 16 Tada je Toma, zvani Blizanac, rekao ostalim učenicima: „Pođimo i mi, da umremo s njim.“+

17 Kad je Isus stigao, rekli su mu da je Lazar već četiri dana u grobu.+ 18 A Vitanija je bila blizu Jerusalima, udaljena oko petnaest stadija.* 19 Mnogo Judejaca već je došlo kod Marte i Marije da ih uteše+ zbog njihovog brata. 20 Kad je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, a Marija+ je ostala u kući. 21 Marta je rekla Isusu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.+ 22 Ali i sada znam da će ti Bog dati sve što od njega zatražiš.“+ 23 Na to joj Isus reče: „Tvoj brat će ustati.“+ 24 Marta mu reče: „Znam da će ustati o uskrsenju+ u poslednji dan.“ 25 Tada joj Isus reče: „Ja sam uskrsenje i život.+ Ko iskazuje veru u mene, ako i umre, oživeće.+ 26 I svako ko živi i iskazuje veru u mene, nikada neće umreti.+ Veruješ li u to?“ 27 Ona mu odgovori: „Da, Gospode, ja verujem da si ti Hrist,* Sin Božji, onaj koji treba da dođe na svet.“+ 28 Kad je to rekla, otišla je i pozvala svoju sestru Mariju i krišom joj rekla: „Učitelj+ je ovde i zove te.“ 29 Kad je to čula, brzo je ustala i pošla k njemu.

30 Isus, naime, još nije bio došao u selo, nego je još uvek bio na mestu gde ga je Marta srela. 31 Kad su Judejci koji su s Marijom bili u kući+ i tešili je videli da je brzo ustala i izašla, pošli su za njom, misleći da je otišla do groba+ da tamo plače. 32 Kad je Marija došla tamo gde je bio Isus i kad ga je ugledala, pala je pred njegove noge i rekla mu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro.“+ 33 Kad je Isus video kako ona plače i kako plaču Judejci koji su došli s njom, bio je duboko dirnut i potresen.*+ 34 I upitao je: „Gde ste ga položili?“ Odgovorili su mu: „Gospode, dođi i vidi.“ 35 I Isus je zaplakao.+ 36 Tada su Judejci rekli: „Pogledajte koliko ga je voleo!“+ 37 A neki od njih su kazali: „Zar on, koji je slepom otvorio oči,+ nije mogao da spreči njegovu smrt?“

38 Tada je Isus, opet duboko potresen, otišao do groba.+ To je u stvari bila pećina, a na ulazu je ležao kamen.+ 39 Isus je zapovedio: „Sklonite kamen!“+ A Marta, sestra umrloga, rekla mu je: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan otkako je umro.“ 40 A Isus joj je rekao: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“+ 41 Zato su sklonili kamen. A Isus je podigao oči prema nebu+ i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio.+ 42 Ja sam znao da me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda+ koji ovde stoji, da bi verovali da si me ti poslao.“+ 43 Rekavši to, povikao je na sav glas: „Lazare, izađi!“+ 44 I umrli je izašao. Noge i ruke bile su mu obavijene zavojima,+ a lice mu je bilo obavijeno platnom. Tada im je Isus rekao: „Skinite to s njega i pustite ga nek ide.“

45 Tada su mnogi Judejci koji su bili došli kod Marije i videli šta je učinio poverovali u njega.+ 46 Ali neki od njih su otišli kod fariseja i ispričali im šta je Isus učinio.+ 47 Zato su sveštenički glavari i fariseji sazvali Sinedrion*+ i rekli: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga čuda.+ 48 Ako ga pustimo tako, svi će poverovati u njega+ i Rimljani+ će doći i uzeće nam i naš hram+ i naš narod.“ 49 Ali jedan od njih, Kajafa, koji je te godine bio prvosveštenik,+ rekao im je: „Ništa vi ne znate 50 i ne shvatate da je bolje za vas da jedan čovek umre+ za narod, nego da ceo narod strada.“+ 51 Ali to nije rekao sam od sebe. Pošto je te godine bio prvosveštenik, prorokovao je da Isus treba da umre za narod, 52 i ne samo za narod nego i zato da Božju decu koja su rasejana+ sakupi u jedno.+ 53 Tako su se tog dana dogovorili da ga ubiju.+

54 Zato se Isus više nije kretao javno+ među Judejcima,+ nego je odatle otišao u područje blizu pustinje, u grad koji se zove Jefrem,+ i tamo je ostao s učenicima. 55 Približavala se judejska Pasha+ i mnogi iz tog kraja otišli su u Jerusalim pre Pashe da se obredno očiste.+ 56 Tražili su Isusa i dok su bili u hramu govorili su jedni drugima: „Šta mislite? Zar neće doći na praznik?“ 57 A sveštenički glavari i fariseji izdali su zapovest da svako ko sazna gde je Isus mora to da javi, da bi ga uhvatili.