Dela apostolska
16 Tako je Pavle stigao u Dervu i u Listru.+ Tamo je bio jedan učenik po imenu Timotej,+ čija je majka bila Judejka i vernica, a otac Grk. 2 O njemu su dobro govorila braća u Listri i Ikoniji. 3 Pavle je želeo da on pođe s njim, pa ga je uzeo i obrezao+ zbog Judejaca koji su bili u tim mestima, jer su svi znali da mu je otac Grk. 4 Dok su prolazili kroz gradove, predavali su tamošnjoj braći odredbe koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu, da ih se pridržavaju.+ 5 Tako su se skupštine učvršćivale u veri+ i rasle iz dana u dan.
6 Zatim su prošli kroz Frigiju i područje Galatije,+ jer im je sveti duh zabranio da propovedaju reč u Aziji. 7 Kad su zatim došli do Misije, pokušali su da idu u Vitiniju,+ ali im Isusov duh nije dopustio. 8 Zato su prošli Misiju i došli u Troadu.+ 9 Tokom noći, Pavle je imao ovu viziju:+ jedan Makedonac je stajao i molio ga: „Pređi u Makedoniju* i pomozi nam!“ 10 Nakon te vizije, odmah smo gledali da odemo u Makedoniju,+ zaključivši da nas Bog poziva da im objavimo dobru vest.
11 Zato smo isplovili iz Troade i otišli pravo u Samotrak, a sutradan u Neapolj, 12 a odande u rimsku koloniju Filipi,+ vodeći grad u toj oblasti Makedonije.+ U tom gradu proveli smo nekoliko dana. 13 Na dan sabata izašli smo iz grada i otišli do reke, misleći da se tamo ljudi okupljaju na molitvu. Onda smo seli i počeli da govorimo okupljenim ženama. 14 Slušala je tako i jedna pobožna žena po imenu Lidija, prodavačica purpura iz grada Tijatire.+ Jehova je otvorio njeno srce+ da prihvati ono što je Pavle govorio. 15 Kad su se krstili ona i njen dom,+ zamolila ih je: „Ako smatrate da sam verna Jehovi, uđite u moj dom i ostanite.“+ Tako nas je prisilila da dođemo.+
16 Dok smo išli na mesto gde se ljudi okupljaju na molitvu, srela nas je jedna sluškinja opsednuta duhom,+ gatarskim demonom,+ koja je svojim proricanjem donosila veliku dobit+ svojim gospodarima. 17 Ta devojka je išla za Pavlom i za nama vičući:+ „Ovi ljudi su robovi Svevišnjeg Boga! Oni vam objavljuju put spasenja!“ 18 To je radila mnogo dana. Pavlu je to na kraju dosadilo,+ pa se okrenuo i rekao duhu: „Zapovedam ti u ime Isusa Hrista da izađeš iz nje!“+ I duh je istog časa izašao.+
19 Kad su njeni gospodari videli da se više ne mogu nadati zaradi,+ uhvatili su Pavla i Silu i odvukli ih na trg pred gradske poglavare.+ 20 Doveli su ih pred gradske upravitelje* i rekli: „Ovi ljudi unose veliki nemir+ u naš grad. Oni su Judejci 21 i šire običaje+ koje ne smemo prihvatiti niti ih se držati, jer smo rimski građani.“ 22 Na to je mnoštvo ustalo na njih, a gradski upravitelji su strgnuli s njih haljine i zapovedili da ih išibaju.+ 23 Kad su im zadali mnogo udaraca,+ bacili su ih u zatvor i naredili zatvorskom čuvaru da ih dobro čuva.+ 24 Primivši takvu naredbu, bacio ih je u unutrašnji deo zatvora+ i stavio im noge u klade.+
25 Oko ponoći,+ Pavle i Sila su se molili i pesmom hvalili Boga,+ a zatvorenici su ih slušali. 26 Odjednom je nastao snažan zemljotres, tako da su se uzdrmali temelji zatvora. I sva su se vrata odmah otvorila, i svima su spali okovi.+ 27 Zatvorski čuvar se trgao iz sna, i kad je video da su zatvorska vrata otvorena, izvukao je mač da se ubije,+ misleći da su zatvorenici pobegli.+ 28 Ali Pavle je povikao iz sveg glasa: „Ne čini sebi zla,+ jer smo svi ovde!“ 29 Tada je čuvar zatražio svetlo, uleteo unutra i sav drhćući pao+ pred Pavla i Silu. 30 Tada ih je izveo napolje i rekao im: „Gospodo, šta moram raditi+ da bih se spasao?“ 31 Oni su rekli: „Veruj u Gospoda Isusa i bićeš spasen,+ i ti i tvoj dom.“+ 32 Tako su objavili Jehovinu reč njemu i svima u njegovom domu.+ 33 U taj isti noćni sat on ih je odveo i oprao im rane, pa se odmah krstio i on i svi njegovi.+ 34 Tada ih je uveo u svoju kuću i izneo jelo na sto. Veoma se radovao s celim svojim domom što je poverovao u Boga.
35 Kada je svanulo, gradski upravitelji su poslali svoje službenike*+ da poruče: „Pustite te ljude.“ 36 Tada je zatvorski čuvar javio njihove reči Pavlu: „Gradski upravitelji poručili su da pustim vas dvojicu. Zato sad izađite i idite u miru.“ 37 Ali Pavle im je rekao: „Bez suđenja su nas javno istukli, nas rimske građane,+ i bacili u zatvor. Zar da nas sada tajno izbace? Nipošto, nego neka sami dođu i izvedu nas.“ 38 Tada su službenici javili te reči gradskim upraviteljima. A oni su se uplašili kad su čuli da su rimski građani.+ 39 Zato su došli da ih umire, pa su ih izveli i zamolili da odu iz grada. 40 Oni su izašli iz zatvora i otišli u Lidijin dom. Kad su videli braću, ohrabrili su ih+ i otišli odande.