Luka

9 Zatim je pozvao dvanaestoricu i dao im moć i vlast nad svim demonima+ i moć da leče.+ 2 Poslao ih je da propovedaju Božje Kraljevstvo i da leče bolesne, 3 pa im je rekao: „Nemojte ništa nositi na put, ni štap ni torbu ni hleb ni novac*. Nemojte nositi ni dodatnu odeću.+ 4 Kad uđete u neku kuću, ostanite u njoj dok ne pođete dalje.+ 5 Ako vas u nekom gradu ne prime, kad budete odlazili odande, otresite prašinu sa svojih nogu za svedočanstvo protiv njih.“+ 6 I učenici su pošli. Išli su od sela do sela objavljujući dobru vest i lečeći posvuda.+

7 Kad je kralj* Irod* čuo šta se sve događa, bio je veoma zbunjen jer su neki govorili da je Jovan uskrsnuo iz mrtvih,+ 8 drugi da se pojavio Ilija, a treći da je uskrsnuo neki od drevnih proroka.+ 9 Irod je rekao: „Jovanu sam odrubio glavu.+ Ko je onda ovaj čovek o kome sve ovo čujem?“ Zato je tražio priliku da ga vidi.+

10 Kad su se apostoli vratili, ispričali su Isusu šta su sve činili.+ Tada ih je poveo u grad koji se zove Vitsaida, da budu sami.+ 11 Ali ljudi su to saznali, pa su krenuli za njim. On ih je ljubazno dočekao, govorio im o Božjem Kraljevstvu i izlečio bolesne.+ 12 Kad se dan počeo bližiti kraju, prišla su mu dvanaestorica i rekla: „Reci narodu da se raziđe, pa neka idu u okolna sela i na imanja i nađu smeštaj i nešto za jelo, jer smo ovde na pustom mestu.“+ 13 On im je rekao: „Vi im dajte da jedu.“+ A oni su mu odgovorili: „Imamo samo pet hlebova i dve ribe. Da li da odemo i kupimo hranu za sve ove ljude?“ 14 Bilo je, naime, oko 5 000 muškaraca. A on je rekao svojim učenicima: „Kažite ljudima da posedaju u grupama po pedesetak.“ 15 Oni su to učinili i svi su posedali. 16 On je uzeo pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i pomolio se*. Zatim je izlomio hlebove, pa ih je zajedno s ribama dao učenicima da ih razdele narodu. 17 I svi su jeli i nasitili se. Zatim su sakupili ono što je preostalo – 12 korpi.+

18 Kad se jednom nasamo molio, učenici su se okupili oko njega i on ih je upitao: „Šta kažu ljudi, ko sam ja?“+ 19 Oni su odgovorili: „Neki kažu da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da je uskrsnuo neki od drevnih proroka.“+ 20 Tada ih je upitao: „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“ Petar je odgovorio: „Božji Pomazanik*.“+ 21 Tada im je strogo zapovedio da to nikome ne govore.+ 22 I rekao je: „Sin čovečji mora mnogo da pretrpi. Starešine, sveštenički poglavari i poznavaoci Zakona će ga odbaciti i ubiti,+ ali on će trećeg dana uskrsnuti.“+

23 Zatim je rekao svima: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe,+ neka uzme svoj mučenički stub* i nosi ga svaki dan i neka ide za mnom.+ 24 Jer ko hoće da spase svoj život*, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život radi mene, taj će ga spasti.+ 25 Zaista, šta vredi čoveku da dobije ceo svet, a naudi sebi ili izgubi život?+ 26 Jer ko se postidi mene i mojih reči, i Sin čovečji će se postideti njega kad dođe u svojoj slavi i u slavi svog Oca i svetih anđela.+ 27 Verujte mi, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide Božje Kraljevstvo.“+

28 Otprilike osam dana nakon što je to rekao, poveo je sa sobom Petra, Jovana i Jakova i popeo se na goru da se moli.+ 29 Dok se molio, promenio mu se izgled lica, a odeća mu je postala blistavo bela. 30 Odjednom su se pojavila dva čoveka koja su razgovarala s njim, a to su bili Mojsije i Ilija. 31 Oni su se pojavili u slavi i govorili su o njegovom odlasku, koji je trebalo da se dogodi u Jerusalimu.+ 32 A Petra i druga dva učenika savladao je san. Kad su se probudili, videli su Isusa u njegovoj slavi+ i dva čoveka kako stoje s njim. 33 I dok su oni odlazili od njega, Petar je, ne znajući šta govori, rekao Isusu: „Učitelju, dobro je što smo ovde. Hajde da podignemo tri šatora: jedan za tebe, jedan za Mojsija i jedan za Iliju.“ 34 Dok je to govorio, pojavio se oblak koji ih je zaklonio. Kad ih je oblak pokrio, uplašili su se. 35 A iz oblaka se čuo glas:+ „Ovo je moj Sin, kog sam izabrao.+ Njega slušajte.“+ 36 Dok je glas govorio, učenici su videli da je Isus ostao sam. Ali ništa nisu rekli i tih dana nikome nisu pričali o tome šta su videli.+

37 Kad su sutradan sišli s gore, Isusu je došlo u susret mnoštvo naroda.+ 38 Jedan čovek iz naroda je povikao: „Učitelju, molim te, pomozi* mom sinu, jer mi je jedinac!+ 39 Duh ga zaposedne i on odjednom počne da viče i da se grči, a na usta mu izlazi pena. I ne pušta ga dok ga sasvim ne izmuči. 40 Molio sam tvoje učenike da ga isteraju, ali nisu mogli.“ 41 A Isus je rekao: „Neverni i pokvareni naraštaju!+ Dokle treba da budem s vama i da vas podnosim? Dovedi ovamo svog sina.“+ 42 Ali dok je dečak prilazio, demon ga je oborio na zemlju i bacio u snažan grč. Isus je prekorio nečistog duha i izlečio dečaka i predao ga njegovom ocu. 43 I svi su bili zadivljeni kad su videli Božju veličanstvenu moć.

Dok su se oni divili svemu što je učinio, rekao je svojim učenicima: 44 „Pažljivo slušajte i zapamtite šta ću vam reći: Sin čovečji će biti izdat i predat u ruke svojim neprijateljima.“+ 45 Ali oni nisu shvatili ono što im je rekao. Značenje tih reči bilo im je sakriveno i nisu mogli da ih razumeju, a bojali su se da ga pitaju šta to znači.

46 Zatim su počeli da raspravljaju o tome ko je od njih najveći.+ 47 Isus je znao o čemu razmišljaju u svom srcu, pa je pozvao jedno dete, postavio ga pored sebe 48 i rekao im: „Ko prihvata ovo dete u moje ime, prihvata i mene. A ko prihvata mene, prihvata i onoga koji me je poslao.+ Jer ko se među svima vama ponaša kao manji, taj je veliki.“+

49 Tada je Jovan rekao: „Učitelju, videli smo kako jedan čovek isteruje demone u tvoje ime, pa smo pokušali da ga sprečimo, jer ne ide s nama.“+ 50 A Isus mu je rekao: „Nemojte ga sprečavati, jer ko nije protiv vas, za vas je.“

51 Kako se približavalo vreme da bude uznesen na nebo,+ Isus je odlučio da pođe u Jerusalim. 52 Poslao je neke od svojih učenika pred sobom. Oni su otišli i ušli u jedno samarićansko selo da mu tamo sve pripreme. 53 Ali tamo nisu hteli da ga prime+ jer je išao u Jerusalim. 54 Kad su to videli njegovi učenici Jakov i Jovan,+ rekli su: „Gospode, hoćeš li da kažemo da vatra siđe s neba i da ih uništi?“+ 55 A on se okrenuo prema njima i prekorio ih. 56 I tako su otišli u drugo selo.

57 Dok su išli putem, jedan čovek mu je rekao: „Ići ću za tobom kud god pođeš.“ 58 A Isus mu je rekao: „Lisice imaju jazbine i ptice imaju gnezda, a Sin čovečji nema gde da spusti glavu.“+ 59 Nekom drugom je rekao: „Pođi za mnom.“* A čovek mu je odgovorio: „Gospode, dozvoli mi da prvo odem i sahranim svog oca.“+ 60 Isus mu je rekao: „Pusti neka mrtvi+ sahranjuju svoje mrtve, a ti idi i objavljuj Božje Kraljevstvo.“+ 61 A jedan drugi mu je rekao: „Ići ću za tobom, Gospode, ali prvo mi dozvoli da se pozdravim sa svojim ukućanima.“ 62 Isus mu je rekao: „Niko ko stavi ruku na plug pa se osvrće na ono što je iza+ nije prikladan za Božje Kraljevstvo.“+