Luka

10 Potom je Gospodin izabrao još 70 učenika i poslao ih dva po dva+ pred sobom u svaki grad i mjesto u koje je sam mislio doći. 2 Tada im je rekao: “Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu.+ 3 Idite! Evo, šaljem vas kao janjad među vukove.+ 4 Ne nosite sa sobom ni novac, ni torbu, ni sandale.+ Nemojte putem nikoga nadugo pozdravljati. 5 U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir ovoj kući!’+ 6 Ako ondje bude miroljubiv čovjek, mir koji mu želite ostat će na njemu. Ali ako ne bude, mir će se vratiti vama. 7 Ostanite u toj kući+ te jedite i pijte ono što vam se ponudi,+ jer radnik zaslužuje svoju plaću.+ Nemojte ići iz kuće u kuću.

8 Kad dođete u neki grad i ondje vas prime, jedite ono što se iznese pred vas. 9 Liječite bolesne u tom gradu i govorite: ‘Približilo vam se Božje kraljevstvo!’+ 10 Ali kad dođete u neki grad i ondje vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite: 11 ‘Otresamo sa svojih nogu i prašinu vašeg grada – to vam je znak da smo vas upozorili.+ Ali znajte ovo: približilo se Božje kraljevstvo!’ 12 Kažem vam da će lakše biti Sodomi u onaj dan nego tom gradu.+

13 Teško tebi, Korozaine! Teško tebi, Betsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila silna djela koja su se dogodila u vama, oni bi se već odavno pokajali sjedeći u kostrijeti i pepelu.+ 14 Stoga će lakše biti Tiru i Sidonu u vrijeme suda* nego vama. 15 A ti, Kafarnaume, zar ćeš se uzvisiti do neba? U grob* ćeš se strovaliti!

16 Tko sluša vas, sluša i mene.+ Tko odbacuje vas, odbacuje i mene. A tko odbacuje mene, odbacuje i onoga koji me poslao.”+

17 Potom su se sedamdesetorica vratila radosna, govoreći: “Gospodine, čak nam se i demoni pokoravaju kad se služimo tvojim imenom.”+ 18 Nato im je on rekao: “Vidio sam Sotonu kako je kao munja već pao+ s neba. 19 Evo, dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpione i da nadvladate svaku neprijateljsku silu.+ Ništa vam neće nauditi. 20 Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte tome što su vaša imena zapisana na nebesima.”+ 21 U tom je trenutku sveti duh ispunio Isusa radošću i on je rekao: “Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ovo sakrio od mudrih i umnih,+ a otkrio maloj djeci. Da, Oče, jer to je bila tvoja volja.+ 22 Moj mi je Otac sve predao. Nitko ne zna tko je Sin, osim Oca, i nitko ne zna tko je Otac, osim Sina+ i onoga kome ga Sin hoće otkriti.”+

23 Kad je ostao sam sa svojim učenicima, rekao im je: “Blago očima koje gledaju ono što vi gledate.+ 24 Jer kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi željeli vidjeti ono što vi gledate, ali nisu vidjeli,+ i čuti ono što vi čujete, ali nisu čuli.”

25 A neki je zakonoznanac ustao i upitao ga da bi ga iskušao: “Učitelju, što moram činiti da dobijem* vječni život?”+ 26 On mu je rekao: “Što je napisano u Zakonu? Što si u njemu pročitao?” 27 Čovjek mu je odgovorio: “‘Ljubi Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom*, svom svojom snagom i svim svojim umom’+ i ‘ljubi svog bližnjeg kao samog sebe’.”+ 28 Nato mu je Isus rekao: “Točno si odgovorio. Čini to i dobit ćeš život.”+

29 Ali čovjek se htio pokazati pravednim,+ pa je upitao Isusa: “A tko je moj bližnji?” 30 Nato je Isus rekao: “Neki se čovjek spuštao iz Jeruzalema u Jerihon i pao je u ruke razbojnicima. Oni su ga svukli i pretukli te otišli ostavivši ga polumrtva. 31 A slučajno je tim putem prolazio* neki svećenik, no kad ga je vidio, prešao je na suprotnu stranu. 32 Onuda je prolazio i jedan levit. No i on je prešao na suprotnu stranu kad ga je vidio. 33 Tada je na njega naišao neki Samarićanin+ koji je prolazio tim putem. Kad ga je vidio, sažalio se. 34 Prišao mu je, zalio mu rane uljem i vinom te ih povio. Zatim ga je stavio na svog magarca te ga doveo u konačište i pobrinuo se za njega. 35 Sutradan je izvadio 2 denara*, dao ih vlasniku konačišta i rekao: ‘Brini se za njega, a što god potrošiš više od ovoga, platit ću ti kad se vratim.’ 36 Što misliš, koji se od te trojice ponio kao bližnji+ prema čovjeku koji je pao u ruke razbojnicima?” 37 On je odgovorio: “Onaj koji mu je iskazao milosrđe.”+ Tada mu je Isus rekao: “Idi pa i ti čini tako.”+

38 Dok su tako putovali, ušao je u jedno selo. Ondje ga je žena po imenu Marta+ ugostila u svojoj kući. 39 Marta je imala sestru koja se zvala Marija. Ona je sjela do Gospodinovih nogu i slušala ono što je govorio. 40 Marta je pak bila sva zaokupljena pripremanjem jela i posluživanjem. Zato je prišla Isusu i rekla mu: “Gospodine, zar ne mariš što me sestra ostavila da sve radim sama? Reci joj da mi pomogne.” 41 A Gospodin joj je odvratio: “Marta, Marta, brineš se i uznemiruješ zbog mnogočega, 42 a zapravo je potrebno malo toga ili samo jedno. Marija je izabrala ono što je najbolje+ i to joj se neće oduzeti.”