Luka
2 U to vreme car* Avgust je naredio da se popiše sve stanovništvo. 2 (Bio je to prvi popis koji je izvršen dok je Kvirinije upravljao Sirijom.) 3 Svi su išli na popis, svako u svoj grad. 4 Tako je i Josif+ krenuo iz galilejskog grada Nazareta u Judeju, u Davidov rodni grad Vitlejem,+ jer je bio poreklom iz Davidove loze. 5 Pošao je na popis s Marijom, koja se do tada već udala za njega+ i bila je u poodmakloj trudnoći.+ 6 Dok su bili tamo, došlo je vreme da se ona porodi. 7 I rodila je sina, svog prvenca,+ povila ga i položila u jasle,+ jer u gostionici nije bilo mesta za njih.
8 U tom kraju su neki pastiri boravili napolju i noću čuvali stražu kod svojih stada. 9 Jehovin* anđeo se pojavio pred njima i Jehovina* slava je zablistala oko njih, i oni su se veoma uplašili. 10 A anđeo im je rekao: „Ne bojte se! Došao sam da vam objavim dobru vest koja će doneti veliku radost svim ljudima. 11 Danas vam se u Davidovom gradu+ rodio spasitelj+ – Hrist, Gospod.+ 12 Evo kako ćete ga prepoznati: naći ćete dete povijeno i položeno u jasle.“ 13 Odjednom se tu pojavilo i mnoštvo anđela*,+ koji su hvalili Boga i govorili: 14 „Slava Bogu na visinama, a na zemlji mir među ljudima koji su mu po volji.“
15 Kad su anđeli otišli od njih i vratili se na nebo, pastiri su rekli jedan drugom: „Pođimo u Vitlejem da vidimo to što nam je Jehova* obznanio da se dogodilo.“ 16 Brzo su otišli i našli Mariju i Josifa s detetom koje je bilo položeno u jasle. 17 Kad su to videli, ispričali su šta im je anđeo rekao za dete. 18 Svi koji su to čuli divili su se onome što su im pastiri rekli, 19 a Marija je čuvala sve te reči u svom srcu i razmišljala o njima.+ 20 Pastiri su se zatim vratili, slaveći i hvaleći Boga zbog svega što su čuli i videli, jer se sve dogodilo kao što im je bilo rečeno.
21 Posle osam dana, kad je došlo vreme da se dete obreže,+ dali su mu ime Isus, kako ga je nazvao anđeo pre nego što je bilo začeto.+
22 Kad je bilo vreme da se obavi obred očišćenja po Mojsijevom zakonu,+ doneli su ga u Jerusalim pred Jehovu*, 23 kao što je napisano u Jehovinom* zakonu: „Neka svaki prvenac bude posvećen Jehovi*.“+ 24 Prineli su žrtvu kao što je rečeno u Jehovinom* zakonu: „Dve grlice ili dva mlada goluba.“+
25 U Jerusalimu je živeo jedan pravedan i bogobojazan čovek koji se zvao Simeon. On je čekao vreme kad će Bog utešiti izraelski narod+ i sveti duh je bio na njemu. 26 Posredstvom svetog duha bilo mu je otkriveno da neće umreti dok ne vidi Jehovinog* Pomazanika*. 27 Vođen duhom, Simeon je došao u hram. Kad su roditelji uneli malog Isusa da za njega izvrše obred propisan Zakonom,+ 28 uzeo ga je u naručje, počeo da hvali Boga i rekao: 29 „Svevišnji Gospode, kao što si obećao, sada tvoj rob može da umre u miru.+ 30 Jer moje oči su videle onoga preko koga ćeš dati spasenje,+ 31 onoga koga si ti poslao i sada ga vide svi narodi.+ 32 On će biti svetlost+ za prosvetljenje narodâ+ i slava tvog naroda Izraela.“ 33 A njegovi otac i majka divili su se onome što je Simeon rekao o njemu. 34 Simeon ih je blagoslovio, a njegovoj majci Mariji je rekao: „Ovo dete je određeno da zbog njega padnu+ i ustanu mnogi u Izraelu+ i da bude znak protiv kog će se govoriti,+ 35 da bi se otkrila razmišljanja mnogih srca (a tebi samoj mač će probosti dušu*).“+
36 U to vreme je živela i proročica Ana, Fanuilova ćerka, iz Asirovog plemena. Bila je u poodmaklim godinama. Nakon udaje* živela je s mužem sedam godina, 37 a ostatak života provela je kao udovica. Imala je 84 godine i nikad nije izostajala iz hrama, nego je dan i noć služila Bogu uz post i usrdne molitve. 38 Ona im je tog časa prišla i počela da zahvaljuje Bogu i da govori o detetu svima koji su čekali izbavljenje Jerusalima.+
39 Kad su Josif i Marija uradili sve što nalaže Jehovin* zakon,+ vratili su se u Galileju u svoj grad Nazaret.+ 40 A dete je raslo i jačalo, napredovalo u mudrosti i uživalo Božju naklonost.+
41 Njegovi roditelji su svake godine išli u Jerusalim na praznik Pashe.+ 42 Kad mu je bilo 12 godina, oni su kao i obično pošli u Jerusalim na proslavu praznika.+ 43 Nakon praznika su krenuli kući, ali Isus je ostao u Jerusalimu, a njegovi roditelji to nisu primetili. 44 Pretpostavljajući da je među njihovim saputnicima, prešli su dan hoda, a onda su počeli da ga traže među rodbinom i poznanicima. 45 Pošto ga nisu našli, vratili su se u Jerusalim i svuda su ga tražili. 46 Posle tri dana našli su ga u hramu kako sedi među učiteljima, slušajući ih i postavljajući im pitanja. 47 Svi koji su ga slušali divili su se njegovoj oštroumnosti i njegovim odgovorima.+ 48 Kad su ga roditelji ugledali, zapanjili su se. Majka mu je rekla: „Dete, zašto si nam to uradio? Tvoj otac i ja bili smo van sebe od brige dok te nismo našli.“ 49 A on im je rekao: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da moram biti u domu svog Oca?“+ 50 Ali oni nisu razumeli ono što im je rekao.
51 On se vratio s njima u Nazaret i bio* im je poslušan.+ Njegova majka je sve te reči brižno čuvala u svom srcu.+ 52 Isus je rastao, napredovao u mudrosti i uživao sve veću naklonost Boga i ljudi.