Лука

10 После тога Господ је одредио још 70 ученика и послао их по двојицу+ у сваки град и место у које је и сам намеравао да дође. 2 И рекао им је: „Жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.+ 3 Идите! Ево, шаљем вас као јагањце међу вукове.+ 4 Не носите са собом врећу за новац, ни торбу, ни сандале+ и путем никога не поздрављајте*. 5 У коју год кућу уђете, прво реците: ’Мир овој кући!‘+ 6 И ако тамо буде мирољубив човек, мир који сте му пожелели остаће на њему. А ако не буде, вратиће се вама. 7 Зато останите у тој кући+ и једите и пијте оно што вам се понуди,+ јер је радник достојан своје плате.+ Не прелазите из куће у кућу.

8 „Кад дођете у неки град и тамо вас приме, једите оно што се изнесе пред вас. 9 Лечите болесне у том граду и говорите: ’Приближило вам се Божје Краљевство.‘+ 10 Али кад дођете у неки град па вас не приме, изађите на његове улице и реците: 11 ’Отресамо са својих ногу и прашину вашег града за сведочанство против вас.+ Али знајте ово: Приближило се Божје Краљевство.‘ 12 Кажем вам да ће у Судњи дан бити лакше Содому него том граду.+

13 „Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда* која су се догодила у вама, већ би се одавно покајали седећи у кострети и пепелу.+ 14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на суду* него вама. 15 А ти, Капернауме, зар ћеш се до неба узвисити? У гроб* ћеш пасти!

16 „Ко слуша вас, слуша и мене.+ Ко одбацује вас, одбацује и мене. А ко одбацује мене, одбацује и онога који ме је послао.“+

17 Затим су се седамдесеторица вратила радосна, говорећи: „Господе, чак нам се и демони покоравају кад се служимо твојим именом.“+ 18 А он им је рекао: „Видим да је Сатана већ пао+ с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и да надвладате сву непријатељску силу,+ и ништа вам неће наудити. 20 Али не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име записано на небесима.“+ 21 У тај час свети дух је испунио Исуса радошћу и он је рекао: „Славим те, Оче, Господару неба и земље, јер си ово сакрио од мудрих и умних,+ а открио си онима који су као мала деца. Да, Оче, јер је то била твоја воља.+ 22 Све ми је предао мој Отац. Нико не зна ко је Син, осим Оца, и нико не зна ко је Отац, осим Сина+ и онога коме Син хоће да открије истину о Оцу.“+

23 Потом се окренуо према ученицима и рекао им: „Срећне су очи које гледају оно што ви гледате.+ 24 Јер кажем вам, многи пророци и краљеви желели су да виде оно што ви видите, али нису видели,+ и да чују оно што ви чујете, али нису чули.“

25 Један човек, који је био добро упућен у Закон, хтео је да га искуша па га је упитао: „Учитељу, шта треба да радим да бих добио* вечни живот?“+ 26 Он му је рекао: „Шта пише у Закону? Шта си тамо прочитао?“ 27 Човек му је одговорио: „’Воли Јехову*, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом*, свом својом снагом и свим својим умом‘+ и ’свог ближњег као самог себе‘.“+ 28 Исус му је на то рекао: „Тачно си одговорио. Чини то и добићеш живот.“+

29 А човек је желео да се покаже праведним,+ па је питао: „А ко је мој ближњи?“ 30 Исус је на то рекао: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који су му скинули одећу, претукли га и отишли оставивши га полумртвог. 31 Десило се да је тим путем силазио један свештеник, али кад га је видео, прешао је на другу страну. 32 Туда је пролазио и један Левит, али и он је прешао на другу страну кад га је угледао. 33 Али кад је један Самарићанин+ пролазећи тим путем дошао до њега и видео га, сажалио се на њега. 34 Пришао му је и превио му ране, заливши их уљем и вином. Затим га је ставио на свог магарца, одвео у гостионицу и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је дао гостионичару два денара* и рекао му: ’Побрини се за њега, и ако потрошиш више од овога, платићу ти кад се вратим.‘ 36 Шта мислиш, који се од ове тројице показао као ближњи+ човеку који је пао у руке разбојницима?“ 37 Он је одговорио: „Онај који се сажалио на њега*.“+ Тада му је Исус рекао: „Иди па и ти чини тако.“+

38 Док су тако путовали, Исус је ушао у једно село. Тамо га је једна жена која се звала Марта+ позвала у свој дом. 39 Та жена је имала сестру која се звала Марија. Она је села код Господових ногу и слушала оно што је говорио. 40 Марта је била заокупљена послуживањем. Зато је пришла и рекла: „Господе, зар не видиш да ме је сестра оставила саму да послужујем? Реци јој да ми помогне.“ 41 Господ јој је на то рекао: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш због много чега. 42 А довољно је мало тога или само једно. Марија је изабрала оно што је најбоље*+ и то јој се неће одузети.“