Luka
10 Posle toga Gospod je odredio još 70 učenika i poslao ih po dvojicu+ u svaki grad i mesto u koje je i sam nameravao da dođe. 2 I rekao im je: „Žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.+ 3 Idite! Evo, šaljem vas kao jaganjce među vukove.+ 4 Ne nosite sa sobom vreću za novac, ni torbu, ni sandale+ i putem nikoga ne pozdravljajte*. 5 U koju god kuću uđete, prvo recite: ’Mir ovoj kući!‘+ 6 I ako tamo bude miroljubiv čovek, mir koji ste mu poželeli ostaće na njemu. A ako ne bude, vratiće se vama. 7 Zato ostanite u toj kući+ i jedite i pijte ono što vam se ponudi,+ jer je radnik dostojan svoje plate.+ Ne prelazite iz kuće u kuću.
8 „Kad dođete u neki grad i tamo vas prime, jedite ono što se iznese pred vas. 9 Lečite bolesne u tom gradu i govorite: ’Približilo vam se Božje Kraljevstvo.‘+ 10 Ali kad dođete u neki grad pa vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite: 11 ’Otresamo sa svojih nogu i prašinu vašeg grada za svedočanstvo protiv vas.+ Ali znajte ovo: Približilo se Božje Kraljevstvo.‘ 12 Kažem vam da će u Sudnji dan biti lakše Sodomu nego tom gradu.+
13 „Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda* koja su se dogodila u vama, već bi se odavno pokajali sedeći u kostreti i pepelu.+ 14 Zato će Tiru i Sidonu biti lakše na sudu* nego vama. 15 A ti, Kapernaume, zar ćeš se do neba uzvisiti? U grob* ćeš pasti!
16 „Ko sluša vas, sluša i mene.+ Ko odbacuje vas, odbacuje i mene. A ko odbacuje mene, odbacuje i onoga koji me je poslao.“+
17 Zatim su se sedamdesetorica vratila radosna, govoreći: „Gospode, čak nam se i demoni pokoravaju kad se služimo tvojim imenom.“+ 18 A on im je rekao: „Vidim da je Satana već pao+ s neba kao munja. 19 Evo, dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpije i da nadvladate svu neprijateljsku silu,+ i ništa vam neće nauditi. 20 Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što je vaše ime zapisano na nebesima.“+ 21 U taj čas sveti duh je ispunio Isusa radošću i on je rekao: „Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, jer si ovo sakrio od mudrih i umnih,+ a otkrio si onima koji su kao mala deca. Da, Oče, jer je to bila tvoja volja.+ 22 Sve mi je predao moj Otac. Niko ne zna ko je Sin, osim Oca, i niko ne zna ko je Otac, osim Sina+ i onoga kome Sin hoće da otkrije istinu o Ocu.“+
23 Potom se okrenuo prema učenicima i rekao im: „Srećne su oči koje gledaju ono što vi gledate.+ 24 Jer kažem vam, mnogi proroci i kraljevi želeli su da vide ono što vi vidite, ali nisu videli,+ i da čuju ono što vi čujete, ali nisu čuli.“
25 Jedan čovek, koji je bio dobro upućen u Zakon, hteo je da ga iskuša pa ga je upitao: „Učitelju, šta treba da radim da bih dobio* večni život?“+ 26 On mu je rekao: „Šta piše u Zakonu? Šta si tamo pročitao?“ 27 Čovek mu je odgovorio: „’Voli Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom*, svom svojom snagom i svim svojim umom‘+ i ’svog bližnjeg kao samog sebe‘.“+ 28 Isus mu je na to rekao: „Tačno si odgovorio. Čini to i dobićeš život.“+
29 A čovek je želeo da se pokaže pravednim,+ pa je pitao: „A ko je moj bližnji?“ 30 Isus je na to rekao: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji su mu skinuli odeću, pretukli ga i otišli ostavivši ga polumrtvog. 31 Desilo se da je tim putem silazio jedan sveštenik, ali kad ga je video, prešao je na drugu stranu. 32 Tuda je prolazio i jedan Levit, ali i on je prešao na drugu stranu kad ga je ugledao. 33 Ali kad je jedan Samarićanin+ prolazeći tim putem došao do njega i video ga, sažalio se na njega. 34 Prišao mu je i previo mu rane, zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga je stavio na svog magarca, odveo u gostionicu i pobrinuo se za njega. 35 Sutradan je dao gostioničaru dva denara* i rekao mu: ’Pobrini se za njega, i ako potrošiš više od ovoga, platiću ti kad se vratim.‘ 36 Šta misliš, koji se od ove trojice pokazao kao bližnji+ čoveku koji je pao u ruke razbojnicima?“ 37 On je odgovorio: „Onaj koji se sažalio na njega*.“+ Tada mu je Isus rekao: „Idi pa i ti čini tako.“+
38 Dok su tako putovali, Isus je ušao u jedno selo. Tamo ga je jedna žena koja se zvala Marta+ pozvala u svoj dom. 39 Ta žena je imala sestru koja se zvala Marija. Ona je sela kod Gospodovih nogu i slušala ono što je govorio. 40 Marta je bila zaokupljena posluživanjem. Zato je prišla i rekla: „Gospode, zar ne vidiš da me je sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj da mi pomogne.“ 41 Gospod joj je na to rekao: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš zbog mnogo čega. 42 A dovoljno je malo toga ili samo jedno. Marija je izabrala ono što je najbolje*+ i to joj se neće oduzeti.“